ХИДРОЛОШКА СТУДИЈА

АНАЛИЗА ВЕЛИКИХ ВОДА:

Прорачун великих вода речице Рогоз ( Туштине ) за део канала од

улива Кавака у Рогоз са стационажом 2+030 до постојећег моста у улици
Хајдук Вељковој , односно до стационаже 1+755,35
у укупној дужини од 274,65м

Регулација речице Рогоз на подручју комасационог подручја Пирот

изведена је 1986 године, по Главном пројекту из 1984год који је израдила ВО
„ Смедерево“. Овај поток извире изнад села Петровца, прикупља воду из
Држинског атара, даље пролази кроз равницу и прима воде излива из
изворишта „ Кавак“ и низводно од моста у ул. Хајдук Вељка улив воде
Безданске реке и низа канала који служе за одводњавање околног терена до
састава са Расницом, где се улива у реку Бистрицу.
Рогоз је десна саставница Бистрице. Укупна дужина слива Рогоза је
13км 600м, а до моста у ул. Хајдук Вељка је 11 850,65м. Сливно подручје
целог Рогоза је 87,075 км² ( урачунато и сливно подручје Безданске реке ), а
35,3. км² је сливно подручје речице Рогоз до моста у ул. Хајдук Вељка.
Извориште Рогоза је на 503м.н.в. Кота дна на стационажи 1+750,35 је
365,66м.н.в.

Прорачун је спроведен за део тока узводно од моста у ул. Хајдук

Вељка, односно од профила 1+750,35. Слив Рогоза, као и остали
морфометријски параметри утврђени су на топографској карти размере 1:50
000 Из Просторног Плана Општине Пирот.

Подаци о максималним годишњим падавинама трајања 24 часа преузети су

из Годишњака РХМЗ-а за ГМС Пирот. Дневне висине падавина односе се на
период од 24 сата , од седам сати претходног дана до 7х текућег дана када се
региструју. Геолошко-педолошки подаци утврђени су коришћењем геолошке
карте СФРЈ 1:100000, док су подаци о коришћењу земљишта преузети из
расположивог сателитског снимка

1
 Анализа киша јаког интензитета
Максималне годишње падавине у трајању од 24х
ГМС Пирот
Подаци добијени од РХМЗ Емпиријска вероватноћа ( Вејбулова ф.)
Н година Х мм Опадајући низ Xи п=и /(Н+1) (%)
1 2013 48,5 58,0 3,33
2 2012 49,5 54,0 6,67
3 2011 21,0 53,0 10,00
4 2010 43,5 50,5 13,33
5 2009 40,2 49,5 16,67
6 2008 47,0 49,5 20,00
7 2007 42,5 48,5 23,33
8 2006 27,5 47,0 26,67
9 2005 54,0 45.2 30,00
10 2004 41,0 43,5 33,33
11 2003 31,0 42,8 36,67
12 2002 30,6 42,5 40,00
13 2001 27,1 42,3 43,33
14 2000 24,0 41,0 46,67
15 1999 49,5 40,2 50,00
16 1998 45,2 35,2 53,33
17 1997 42,3 33,5 56,67
18 1992 33,1 33,5 60,00
19 1991 53,0 33,1 63,33
20 1990 33,5 33,0 66,67
21 1984 17,5 31,3 70,00
22 1983 33,5 31,0 73,33
23 1982 50,5 30,6 76,67
24 1981 35,2 27,5 80,00
25 1979 23,5 27,1 83,33
26 1978 33,0 24,0 86,67
27 1977 31,3 23,5 90,00
28 1976 42,8 21,0 93,33
29 1975 58,0 17,5 96,67
Xср=38.25мм

2
 СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА ПАДАВИНА

ЛОГ-ПИРСОН III РАСПОДЕЛА

Н година Пи мм Xи= лог Пи

1 2013 48,5 1,6857
2 2012 49,5 1,6946
3 2011 21,0 1,3222
4 2010 43,5 1,6385
5 2009 40,2 1,6042
6 2008 47,0 1,6721
7 2007 42,5 1,6284
8 2006 27,5 1,4393
9 2005 54,0 1,7324
10 2004 41,0 1,6128
11 2003 31,0 1,4914
12 2002 30,6 1,4857
13 2001 27,1 1,4330
14 2000 24,0 1,3802
15 1999 49,5 1,6946
16 1998 45.2 1,6551
17 1997 42,3 1,6263
18 1992 33,1 1,5918
19 1991 53,0 1,7243
20 1990 33,5 1,5250
21 1984 17,5 1,2430
22 1983 33,5 1,5250
23 1982 50,5 1,7033
24 1981 35,2 1,5465
25 1979 23,5 1,3711
26 1978 33,0 1,5185
27 1977 31,3 1,4955
28 1976 42,8 1,6314
29 1975 58,0 1,7634

Параметри статистичке расподеле:

Средња вредност серије чланова 1,6
Стандардна девијација 0,2
Коефицијенат асиметрије 0,3

3
У следећој табели су приказане величине максималних падавина одређених
вероватноћа појава П (%)

П% К Xср+Ко Пбр мм
50 -0,050 1,6098 40,719
20 0,825 1,7452 55,616
10 1,310 1,8202 66,100
5 1,725 1,8844 76,630
2 2,270 1,9687 93,046
1 2,540 2,0105 102,447

Гумбел-ова расподела
Средња вредност серије чланова 37,70
Стандардна девијација 14,4
Редукована средина за н година 0,5350
Редукована стандардна девијациј 1,1085

П% Yт= -ЛН(-ЛН(т))  Пбр мм

50 (0,50) 0.3665 -0.1518 35.51
20 (0,80) 1.4999 0.8709 50.24
10 (0,90) 2.2504 1.5480 59.99
5 (0,95) 2.9702 2.1975 69.34
2 (0,98) 3.9019 3.0382 81.45
1 (0,99) 4.6001 3.6682 90.52
ЗАКЉУЧАК СТАТИСТИЧКЕ АНАЛИЗЕ ПАДАВИНА

Као најреалнија за одређивање максималних дневних падавина

вероватноће појаве П(%) усвојена је функција расподеле ЛОГ-ПИРСОН III

У прорачуну великих вода користиће се падавине вероватноће појаве П(%) =

1%, 2%, 5%
Критеријум за димензионисање попречног профила Рогоз потока је до сада
био Q5% = 29,0 м³/с је уједно и критеријум за заштиту пољопривредног
земљишта. Обзиром на ширење насеља, усвојиће се за прорачун пропусности
уређеног корита следећи степен заштите, односно Q2%.

Како слив за који треба извршити прорачун није велики, то су за њега

меродавне кише трајања мањег од једног дана, па је из наведеног разлога
потребно срачунати висине бруто киша за различите вероватноће појаве
П(%) И разна трајања киша ( Тк< 1дан). За ову сврху се користи редукциона
крива киша, а за чије одређивање су коришћени подаци плувиографа
К.С.Пирот

Редукциона крива киша дефинише се изразом :

Yп(%) (ТК) = ПТк,п (%) / Пдн,п(%), а где је :

4
Yп(%) (ТК) – величина ординате редукционе криве киша обезбеђености п(%) И
трајања киша Тк
ПТк,п (%)- висина слоја киша трајања Тк, обезбеђености п(%)
Пдн,п(%),- висина слоја кише трајања 1дан И обезбеђености п(%)

Располажући редукционом кривом киша за неки регион, може се за

кишомерне станице из тог региона преко дневних сума падавина добити слој
кише било ког трајања тј из горњег израза следи ПТк,п (%) = Yп(%) (ТК) *
Пдн,п(%)

Доказано је да редукциона крива киша веома мало зависи од обезбеђености

п(%), па се за мале вероватноће ( обично п>20-25%) може узети једна
редукциона крива.

Редукциона крива киша која важи за шири реон кишомерне станице Пирот
приказана је табеларно:

Тк (х) 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4

Y( Тк ) 0,64 0,70 0,73 0,75 0,76 0,77 0,78 0,79

Прорачун киша јаког интензитета поменутих вероватноћа трајања мањег од

једног дана спроведен је поступком оптимализације.

ПРОРАЧУН ВЕЛИКИХ ВОДА ПО МЕТОДИ ЈЕДИНИЧНОГ

СИНТЕТИЧКОГ ХИДРОГРАМА ( СЦС) МЕТОДА

Претпостављен је троугаони облик синтетичког јединичног хидрограма са

параметрима Тп,тп,Тк,К,Тр,Тб, qмаx

Време кашњења слива одређено је према СЦС ,преко израза

тп = 0,136*10-3 * Л0,8 /С0,5 (1000/ЦН -9)0,7

Л И С су физичке карактеристике слива

Л је дужина тока 11 850,65- најдужи пут течења на сливу ( из Просторног

Плана Општине Пирот)

С је просечан нагиб слива ( 503-365,66)/11 850,65= 0,0116

Површина слива Ф= 35,30км2 ( из Просторног Плана Општине Пирот)

Хмаx= 503мнв

Хмин = 365,66мнв

5
Однос времена отицања према времену пораста хидрограма К = Тр/ Тп
познат је на основу анализе регистрованих хидрограма у сливу Велике
Мораве И за ову површину слива износи 1,40

За овако дефинисане параметере прорачун маx ординате јединичног

хидрограма се одређује према изразу:

qмаx = 0,56* Фсл/ (0,5*Тк+тп)(1+К)

Маx ордината хидрограма великих вода обезбеђености п(%) одређује се према

изразу

Qмаx,п(%) = Пеф,п(%) * qмаx.

Одређивање ефективних падавина

Ефективне падавине одређене су преко кривих ЦН које дају зависност

ефективних падавина од бруто падавина за различите типове земљишта И
вегетације.

Директан отицај ( ефективне падавине) за модел СЦС одређен је према

изразу:

Пе = ( П-0,2*д)2 / ( П+ 0,8*д)

Где је д функција параметра ЦН. Вредност параметра ЦН указује на

потенцијал отицања(маx. вредност је 100 И односи се на непропустљиву
подлогу И водене површине)

д= ( 1000/ЦН-10) * 25,4мм

На основу педолошке карте И расположивих подлога о вегетационом

покривачу слива, одређена је величина параметра ЦН за хидролошки тип
земљишта Б који су доминантни у посматраном сливу, као И за натпросечне
услове влажности. Земљишта типа Б имају средњу инфилтрацију када су
потпуно навлажена И имају средњу водонепропустивост.

6
Бројеви криве ЦН за различите хидролошке типове тла

Вегетацијски Површинска обрада тла Тип тла

покрив
А Б Ц Д

угар Равни редови 77 86 91 94

окопавине Равни редови 70 80 87 90

културе ретког Обрада по изохипсама 67 77 83 87

склопа

Обрада по изохипсама+терасе 64 73 79 82

житарице Равни редови 64 76 84 88

Ниске траве Обрада по изохипсама 62 75 83 87

Обрада по изохипсама+терасе 60 71 79 82

Ливаде у Равни редови 62 75 83 87

плодореду

Обрада по изохипсама 60 72 81 84

О по изох.+терасе 57 70 78 82

пашњаци слаби 68 79 86 89

нормални 49 69 79 84

добри 39 61 74 80

ливаде нормалне 6 35 70 79

Узгајане шуме Ниске транспорације 45 66 77 83

Нормалне трасп. 36 60 73 79

Узгајане шуме Високе транспирације 25 55 70 77

салаши нормални 59 74 82 86

путеви Мека површина-блатњави 72 82 87 89

Тврда површина- асфалт 74 84 90 92

Шуме-природне Врло ниска транспирација 56 75 86 91

Ниска транспирација 46 68 78 84

Нормална транспирација 36 60 70 76

7
 Висока транспирација 26 52 62 69

Врло висока транс. 15 44 54 61

Непропусна 100 100 100 100

површина

У следећој табели је извршен прорачун величине ЦН за речицу Рогоз у

профилу будућег корита

Прорачун вредности криве ЦН, у зависности од влажности земљишта

комплекс Начин обраде Хидролошки Класа Проценат ЦН (%)*ЦН

услови земљишта од
површине
(%)

Шуме Нормалне добри Б 10 60 600

које нису транспирације
узгајане

ливаде нормалне добри Б 20 35 700

житарице Равни редови добри Б 57 76 4332

путеви Мека средњи Б 1 82 82

површина

насеље Парцеле од Б 5 85 425

5ари са 65%
непропусних
површина

угар Равни редови- добри Б 7 86 602

необрађено

СУМА 100 6741

Усвојена вредност ЦН за реку Рогоз у профилима регулисаног корита је 68

Према СЦС методи број криве ЦН68

Криви ЦН 68 за услов натпросечних услова одговара крива ЦН 84

8
Овако добијене вредности ЦН коришћене су за прорачун ефективних
падавина Пеф,п(%)
Параметар Тк, трајање киша за које се добија максимална ординатра
синтетичког јединичног хидрограма, одређен је оптимализацијом. Прорачун
оптимализације спроведен је табеларно.

ПТк,п (%) = Yп(%) (ТК) * Пдн,п(%)

9
Номограм 1. : Повратни периоди киша јаког интензитета

Табеларни преглед се ради за повратни период вероватноће појаве 1(%), -

100година; 2(%)-повратни период 50 година и повратни период 5(%)-
двадесет година
д= капацитет земљишта д= ( 1000/ЦН-10) * 25,4мм
д= (1000/84)-10)*25,4 = 48,38мм

Време кашњења тп = 0,136*10-3 * Л0,8 /С0,5 * (1000/ЦН -9)0,7

тп= 0,000136 *1815,50/0,1077*2,109

тп= 4,83 х
Qмаx = 0,56* Фсл/ (0,5*Тк+тп)(1+К)

Повратни период од 100 година, вероватноћа појаве 1%

Тк Пмм (П-0,2д)2 П+о.8д Пеф 0,5Тк+тп 1+к 6*7 0,56Ф q Q
(х) (3/4) (9/8) ( 5*10)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
1 47.60 1438.23 86.30 16.66 5,33 2,40 12,79 19,77 1,55 25,82
2 60.00 2532.50 98.70 25.66 5,83 2,40 13,99 19,77 1,41 36,18
3 67.76 3373.75 106.46 31.69 6,33 2,40 15,19 19,77 1,30 41,20
6 81.34 5135.73 120,05 42,78 7,83 2,40 18,79 19,77 1,05 44,92
12 87.55 6064.36 126.25 48.03 10,83 2.40 25,99 19,77 0,76 36,50
24 102,44 8605,16 141,14 60,96 16,83 2,40 40,39 19,77 0,49 29,87

10
Повратни период од 50 година, вероватноћа појаве 2%
Тк Пмм (П-0,2д)2 П+о.8д Пеф 0,5Тк+тп 1+к 6*7 0,56Ф q Q
(х) (3/4) (9/8) ( 5*10)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
1,5 45.99 1318.71 84.69 15.57 5,58 2,40 13,39 19,77 1,48 23,04
2,0 51.00 1707.67 89.70 19.04 5,83 2,40 13,99 19,77 1,41 26,85
2,5 53.20 1894.34 91.90 20.61 6,08 2,40 14,59 19,77 1,36 28,03
4,0 61.62 2698.18 100.32 26,89 6,83 2,40 16,39 19,77 1,21 32,53
6,0 67.23 3312.46 105.93 31.27 7,83 2,40 18,79 19,77 1,05 32,83
24 93.05 6951.22 131.75 52.76 16,83 2.40 40,39 19,77 0.49 25,85

Повратни перод од 20 година, вероватноћа појаве 5%

Тк Пмм (П-0,2д)2 П+о.8д Пеф 0,5Тк+тп 1+к 6*7 0,56Ф q Q
(х) (3/4) (9/8) ( 5*10)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
1,5 36.50 719.53 75.20 9.57 5,58 2,40 13,39 19,77 1,48 14,16
2,0 40.50 950.11 79.20 12.00 5,83 2,40 13,99 19,77 1,41 16,92
2,5 42.56 1081.36 81.26 13.31 6,08 2,40 14,59 19,77 1,36 18,10
4,0 47.40 1423.10 86.10 16.53 6,83 2,40 16,39 19,77 1,21 20,00
6,0 52,00 1791,32 90,70 19,75 7,83 2,40 18,79 19,77 1.05 20,73
24 76.63 4482.84 115.33 38.87 16,83 2.40 40,39 19,77 0.49 19,04

Вредности максималних ординате хидрограма за речицу Рогоз у задњем

профилу регулисаног корита преко СЦС методе дате су у табели :

Повратни период 100 година 50 година 20 година

вероватноћа 1% 2% 5%
Qмаx (м3/сек) 44,92 32,83 20,73

Досадашњи степен заштите је био 5%

( Велике воде за повратни период од 20година ) Q 5%= 20,73м3/сек.

Садашњи степен заштите се подиже за 1степен, обзиром да се дуж Рогоза

развило и истоимено насеље, али које нема стратешких погона и индустрије,
тако да се регулација корита рачуна на Велике воде повратног периода од
50година,
Q2% = 32,83 м3/сек

обрадила В. Миленковић,дипл. инг грађ.

11
 ХИДРАУЛИЧКИ ПРОРАЧУН ПРОТИЦАЈА ПЛАНИРАНОГ ПРОФИЛА
регулација корита рачуна на Велике воде повратног периода од 50година,
Q2% = 32,83 м3/сек

Од стационаже 2+030,00 ( профил 58) до ( 1+814.98 )профила 49а

Ј= 0,304%
Корито правоугаоно са странама у бетону ( дно ширине 3,6 м и висине
1,90м)
Р хидраулички радијус =Ф(површина пресека)/ П ( поквашени обим )
Ф(површина пресека)= 3,6 *1,9 =6,84
П ( поквашени обим )=3,6 + 2* 1,9 = 7,4
Рп= 6,84/7,4= 0,924
2/3 ½
В ( брзина протицања ) = Р *Ј / н
н= коефицијенат храпавости по Манингу за канал у бетону = 1/90= 0.011
В= 0,949 * 0.05514/ 0.011= 3,73 м/сек
Qп = Ф * в = 6,84 x 5,013= 34,28 м³/сек

Од стационаже 1+814,98 (профил 49а) до стационаже 1+766,63

(профил 47а)
Ј= 0,304%

Корито трапезоидно са земљаним дном ( дно ширине 3,6м, нагиб

страна променљив до 1:2 , рачуна се у порофилу 47а
Р хидраулички радијус =Ф(површина пресека)/ П ( поквашени обим )
Ф(површина пресека)= (3,6+8,13)2 *1,7 =9,97
П ( поквашени обим )=3,6 + 2* 2,9 = 9,4
Рп= 9,97/9,4= 1,06
2/3 ½
В ( брзина протицања ) = Р *Ј / н
н= коефицијенат трења = 0.017 ( канал са косинама од ломљеног камена у
цементу )
В= 1,04 * 0.05514/ 0.017= 3,37 м/сек
Qп = Ф * в = 9,97 x 3,37= 33,60 м³/сек

обрадила В. Миленковић,дипл. инг грађ.

12