Управљање стенским масивом

Елаборат

Студент: Професор:

Урош Лазић Р561/22 др. Вељко Лапчевић

 У Београду 2022

Садржај
1. Одређивање средње вредности и стандардне девијације..........................1
2. Структурна анализа просторије..................................................................2
 1. Одређивање средње вредности и стандардне
девијације
Потребно је одредити средњу вредност и стандардну девијацију одређених
параметара за дати монолит у табели 1.1.

Табела 1.1 – Монолит са испитаним вредностима

σc σt
(Mpa) (Mpa) ν γ (t/m3) Ei (MPa) Стена
1 71,99 8,34 0,22 2,46 52452,66 Кречњак
2 83,32 8,99 0,24 2,59 56958,70 Кречњак
3 77,65 4,44 0,15 3,07 56025,84 Кречњак
4 102,70 5,78 0,23 2,79 61438,51 Кречњак
5 106,94 10,48 0,26 2,70 52954,66 Кречњак
6 97,44 7,13 0,19 2,62 42530,82 Кречњак
7 99,51 9,03 0,31 2,39 53922,28 Кречњак
8 84,84 3,43 0,17 2,86 51727,28 Кречњак
9 91,89 8,49 0,21 2,93 48731,62 Кречњак
10 114,89 6,86 0,20 3,03 55882,58 Кречњак

Након обрађених података и рачунања одређених параметара добићемо

табелу са коначним вредностима:

Табела 1.2- Израчуната ср. вредност и стан. девијација за дати монолит

σt
σc (Mpa) (Mpa) ν γ (t/m3) Ei (MPa) Стена
1 71,99 8,34 0,22 2,46 52452,66 Кречњак
2 83,32 8,99 0,24 2,59 56958,70 Кречњак
3 77,65 4,44 0,15 3,07 56025,84 Кречњак
4 102,70 5,78 0,23 2,79 61438,51 Кречњак
5 106,94 10,48 0,26 2,70 52954,66 Кречњак
6 97,44 7,13 0,19 2,62 42530,82 Кречњак
7 99,51 9,03 0,31 2,39 53922,28 Кречњак
8 84,84 3,43 0,17 2,86 51727,28 Кречњак
9 91,89 8,49 0,21 2,93 48731,62 Кречњак
10 114,89 6,86 0,20 3,03 55882,58 Кречњак
Ср. вредност 93,12 7,30 0,22 2,75 53262,50 Кречњак
13,6134
Ста. девијација 6 2,21673 0,045325 0,231691 5101,7484 Кречњак

1
 2. Структурна анализа просторије
Орјентација пукотине се дефинише азимутом пада и падним углом, односно
падом и правцем пада (dip/dip direction). У овој вежби вршићемо статистичку
обраду података о оријентацији пукотина разврставањем на пукотинске системе.

Наше дате податке о паду и правцу пада уносимо у програм „Dips“ и

приказујемо просторну орјентацију пукотина, пројекцијом лопте.

Дијаграм 2-1 - Гутина распоређених пукотина у датом систему

Када додамо систем пукотина на нашу пројектовану лопту добићемо следећи
дијаграм са следећим падом и правцем пада за сваки систем:

Табела 2.3 – Скуп пада и правца пада наших система пукотина

Систем Правац
Пад
пукотина пада
1 52 227
2 69 174

2
 3 58 86
4 54 326

Дијаграм 2-2 – Изглед система пукотина за сваки систем

На ходнику засвођеног облика 4x4 m одрађена је структурна анализа датих
пукотина у програму „Unwedge“. На слици (Слика 2.1) се може видети положај
наших клинова у односу на ходник, ортогонално у три пројекцијске равни
(вертикална, хоризонтална и профилна) и у 3D приказу. Особине добијених
клинова дате су у следећој табели:

Табела 2.4 – Карактеристике добијених клинова

Број Положај Фактор Тежина
клина клина сигурности (t)
3 Подина Стабилан 22.102
4 Бочни десни 21.635 1.884
5 Бочни леви 18.515 1.785
6 Кровина 5.270 3.840

3
 Слика 2.1 – Положај клинова у 3D приказу у ходнику засвођеног облика 4x4
Након одрађене комбинаторике и анализе наших датих пукотинских система
може се уочити која комбинација система пукотина је најопаснија по нашу
просторију тј. комбинација са највећим притиском на просторију.

Табела 2.5 – Комбинације пукотинских система

Комбинациј Систем Систем Систем
а пукотин пукотин пикотин Притисак на подграду Тежина клина
аА аБ аВ (t/m2) (t)
1 1 3 4 1.11 2.581
2 2 3 4 0.80 0.722
3 1 2 4 0.03 0.000
4 1 2 3 0.00 22.102

4
 3. Класификација Deer-a
Ова класификација базира на испуцалости стенске масе која је оцењена на
основу издељености језгра добијеног истражним бушењем. Као показатељ
испуцалости стенске масе користи се RQD (Rock Quality Designation). RQD се може
одредити на основу броја пукотина заступљених у 1m3 стенске масе по формули:

RQD(%)= 115-3,3Jv

где је: Jv - укупан број пукотина на 1 m3 стенске масе

У нашем примеру монолита Jv=10 пукотина/m3, дакле наш RQD износи

RQD(%)=115-3,3Jv=115-3,3·10= 82%

4. Геомеханичка класификација испуцале стенске масе

Геомеханичку класификацију или RMR (Rock Mass Rating) систем развио је
Bieniawski, 1973. године. Стенски масив се класификује сабирањем поена пет
улазних параметара, табела 4.1

5
Табела 4.6- RMR класификација (Bieniawski, 1973-1989)

Дати улазни параметри за наш монолит:

Табела 4.7 – Улазни параметри за рачунање

σt
σc (Mpa) (Mpa) ν γ (t/m3) Ei (MPa) Стена
1 71,99 8,34 0,22 2,46 52452,66 Кречњак
2 83,32 8,99 0,24 2,59 56958,70 Кречњак
3 77,65 4,44 0,15 3,07 56025,84 Кречњак
4 102,70 5,78 0,23 2,79 61438,51 Кречњак
5 106,94 10,48 0,26 2,70 52954,66 Кречњак
6 97,44 7,13 0,19 2,62 42530,82 Кречњак
7 99,51 9,03 0,31 2,39 53922,28 Кречњак
8 84,84 3,43 0,17 2,86 51727,28 Кречњак
9 91,89 8,49 0,21 2,93 48731,62 Кречњак
10 114,89 6,86 0,20 3,03 55882,58 Кречњак
Ср. вредност 93,12 7,30 0,22 2,75 53262,50 Кречњак
13,6134
Ста. девијација 6 2,21673 0,045325 0,231691 5101,7484 Кречњак

6
Дате вредности за наше пукотине:

Табела 4.8 – Средње вредности за наше пукотине

JR Зев Постојаност
Подаци C (mm) (m)
Ср.
Вредност 9,6 2,9875 3,576472539

Израчунат број бодова за наше пукотине износи 11 (табела 4.4).

Табела 4.9 – Израчуната вредност нашег стања пукотина

Израчунат и укупан број бодова нашег монолита износи 51:

X=7+17+10+10+7= 51

7
 Табела 4.10 – Добијени број поена нашег монолита

Из табеле 4.6 можемо закључити након сабирања поена 5 параметара којој

класи стенског масива припада наш монолит.

Табела 4.11 – Класе стенског масива

Наш монолит кречњачих стена припада III класи стенског масива и

карактерише се као осредња класа према геомеханичкој класификацији (RMR).

8
 5. Класификација Норвешког геотехничког института
Ова класификација (Q), коју су разрадили и предложили Barton, Lien и Lunde
(1974), веома често се користи због своје свеобухватности. Оцена стенског масива
је по овој класификацији изведена на бази шест улазних параметара који су
повезани следећом релацијом:
RQD Jr Jw
Q= · ·
Jn Ja SRF

где су:

Q – Оцена стенског масива

RQD - индекс квалитета по Deer-у (када је мањи од 10 усваја се 10),
Jn - утицај пукотина
Jr - утицај храпавости зидова пукотине
Ja - утицај промене зидова пукотине и пукотинске испуне
Jw - утицај воде у пукотинама
SRF - утицај напонског стања

У зависности од вредности оцене Q стенски масив се класификује као:

Веома добар Q  100

Добар 10  Q  100
Задовољавајући 1  Q  10
Слаб 0.1  Q  1
Веома слаб Q  0.1

Наших шест улатних параметара усвојићемо из следећих табела:

Табела 5.12 – Утицај пукотина

9
Табела 5.13 – Утицај храпавости зидова пукотине

Табела 5.14 - Утицај промене зидова пукотине и пукотинске испуне

10
Табела 5.15 - Утицај воде у пукотинама

Табела 5.16 – Утицај напонског стања

11
 Након усвојених 6 параметара, можемо израчунати стенски масив:
RQD Jr Jw 82 1.5 0.66
Q= · ·
Jn Ja SRF
= ·
15 2
·
1
= 2.706

Наш стенски масив према Норвечком геотехничком институту сврстава се

као задовољавајући јер припада у домену 1  Q  10

6. Геолошки индекс чврстоће

Пракса је наметнула потребу за развојем новог класификационог система
који неће укључивати RQD и чије ће процедуре бити могуће спровести на основу
података добијених на основу базичних геолошких опсервација стенског масива.
Овај нови класификациони систем који се сада зове Геолошки индекс чврстоће
(The Geological Strength Index- GSI) заживео је у Торонту (Hoek et al. 1992). Даљи
развој овог класификационог система, је проширио његову примену и на слаб
стенски масив.

Hoek, Carter & Diederchs (2013), су предложили алтернативни поступак

квантификације вредност GSI:
Jr 1.5
52 · 52 ·
Ja RQD 2 82
GSI =
Jr
+
2
= =
1.5
+
2
= 63.3
(1+ ) (1+ )
Ja 2

Где су:

Jr -утицај храпавости зидова пукотине (Q-класификација)

Ja -утицај промене зидова пукотине и пукотинске испуне
𝑅𝑄𝐷 - параметар испуцалости (Deer)

Након израчунатог геолошког индекса чврстоће може се видети (табела 5.6)

да је стање површина пукотина – ДОБРО ( храпаве, мало измењене површине), а
да је структура стенске масе ВЕОМА БЛОКОВИТА – повезана местимично
поремећена стена састављена од рогљастих блокова које су формирала 4 или више
пукотинских система.

12
Табела 6.17 – Геолошки индекс чврстоће

13