Rashladni Uredjaji Račun Bez Decimala

Рожић Душко Пројектни задатак: Расхладна постројења
1. НАЧИН СКЛАДИШТЕЊА И ГРАЂЕВИНСКЕ ДИМЕНЗИЈЕ
Подаци за комору 3 :
- Врста намирнице: свињске полутке
- Температура намирнице прeд улазом у комору: tul= -5 °C
- Температура ваздуха у комори: tu= -24 °C
- Спољна пројектна температура ваздуха: tsp= 35 °C
- Спољна пројектна влажност ваздуха: ϕ=60%
kg
- Производни капацитет коморе: M '=40000
dan
- Оријентација објекта:
Начин складиштења
У складишту треба да се створе такви услови у којима се у току дужег периода може
одржавати задовољавајући квалитет намирница. Фактори који утичу на постизање
добрих резултата при складиштењу су :
- одржавање константног режима складиштења,
- одржавање хигијенско-техничких услова,
- одстрањивање могућности дјеловања околине,
- добар квалитет производа.
За складиштење свињских полутки користе се покретне или непокретне куке на
висећем колосјеку или конвејеру.
1
Грађевинске димензије
M =β A ∙ A g ∙ mAk = A k ∙ m Ak
M =0,76 ∙ 63 ∙250=11970 kg
М - складишни капацитет
β A – коефицијент искоришћења пода (Табела 3.1 РУ Сава Вујић, стр. 61)
A g - грађевинска површина пода
m Ak - површинска густина складиштења по 1m 2 корисне односно грађевинске

површине пода (Табела 3.2 РУ Сава Вујић, стр. 63)
Ak - корисна површина пода
2
Ak =β A ∙ A g=0,76 ∙ 63=47,88 m
Одређивање укупне дижине висећих колосјека потребна за складишни капацитет M:
M
M =L ∙ mL ⇒ L=
mL
11970
L= =54,41 m
220
mL – дужинска густина складиштења по 1 m висећег колосјека (Табела 3.2 РУ Сава

Вујић, стр. 63)
Усваја се укупна дужина висећих колосјека 55 m.
Колосјеци се постављају паралелно на растојању 0,8 m, а на удаљености од

термоизолованих зидова 0,3 m. Ширина пролаза је 2,2 m.
Број висећих колосјека који се могу поставити на ширину коморе f = 7m
f −0,3∙ 2 7−0,3 ∙ 2
n= + 1= +1=9
0,8 0,8
2
Потребна дужина једног колосјека, да би се задовољила укупна дужина висећих

колосјека L је:
' L 55
L = = =6,11 m
n 9
Усваја се дужина једног колосјека L' =6 m
Корисна висина коморе 3 је h K =2,7 m (Стева Шамшаловић, Технологија смрзавања и

хлађења хране – додатак А стр. 167)
Одређивање укупних димензија коморе :
- један подужни пролаз поред почног зида 2,2 m
- растојање од зидова коморе 0,3 m
- растојање од расхладних тијела 0,4 m
- простор предвиђен за испаривач 0,5 m
- растојање између колосјека 0,8 m
- растојање од таванице 1 m
Наведене вриједности су усвојене из књиге ”Расхладни уређаји” С. Вујић стр. 59-61
Слика 1, распоред колосјека у комори
3
Технологија складиштења
Температура је фактор који највише утиче на стање намирница које се хладе, али је
карактеристично да разни организми подносе велики опсег дјеловања температура.
Сматра се да је хлађење, које се најчешће користи за чување лако кварљивих
намирница, најбоље и не замјенљиво пошто се њиме ни квалитет ни квантитет не
мијењају. При хлађењу треба узети у обзир особине расхладног медијума, пошто од
њих зависе начини обраде и чувања. Обично се користе медијуми који могу доћи у
непосредни додир са производом. За хлађење, смрзавање и чување највише се користи
гасовита средина – ВАЗДУХ.
Пријем робе на складиштење се врши на сљедећи начин :

- свака намирница треба да има атест у коме је назначен дозвољини рок чувања,
- квантитативни пријем намирница се врши мјерењем,
- квалитативни пријем се врши органолептичким прегледом, или ако је потребно
лабараторијском анализом,
- при пријему се мјери температура производа.
Веома важно је да се при пријему омогући:
- брз пријем и транспорт производа у одговарајуће просторије,
- правилан размјештај у просторијама,
- да се пази на редослијед уношења и изношења производа.
За производне просторије се такође постављају захтјеви и то:
- треба увијек да су у реду и да се чисте,
- подови треба да су глатки, без пукотина и удубљења,
- зидови треба да су окречени или бојом која не буђави, или обложени лимом ,
-коморе треба да се, сваки пут када се испразне, а прије него што се поново
напуне, дезинфикују.
Зараженост коморе треба да се сведе на минимум, у том циљу се примјењују:
- филтрирање ваздуха
- дезинфекција инвентара, уређаја за хлађење и просторија,
- дератизација.
4
2. ТОПЛОТНА ИЗОЛАЦИЈА КОМОРЕ "3".
2.1. Топлотна изолација зида према нехлађеном ходнику "4 "
t s=0,9∙ t sp=0,9 ∙ 35=31,5 ℃
δ iz =0,035 ∙
[ 11 (
31,5+24 1 0,02 0,25 0,02 0,005 0,02 1
− + + + + + +
8 0,87 0,58 1,28 0,17 1,28 20
=0,1524 )]
ts- tu
q st =
1 1 δ i δiz
+ +∑ +
α s α u i λ i λ iz
31,5+ 24
q st = =11,15[]
1 1 0,02 0,25 0,02 0,005 0,02 0,15
+ + + + + + +
8 20 0,87 0,58 1,28 0,17 1,28 0,035
Слика 2, састав зида према нехлађеном ходнику „4“
5
ТАБЕЛА 1
Назив озн. вриј. јед. озн. вриј. јед. изв. пода.
кречни малтер 1 0,02 m 1 0,87 | 2 | Т-2.2
зид од шупљих блокова 2 0,25 m 2 0,58 | 2 | Т-2.2
цементни малтер 3 0,02 m 3 1,28 | 2 | Т-2.2

слој зида
битуменска парна баријера 4 0,005 m 4 0,17 | 2 | Т-2.2

изолациони слој
5 - m 5 0,035 | 2 | Т-2.2
(полиуретан)
рабиц мрежа 6 0 m 6 1,40 | 2 | Т-2.2
усвојени спец. топлотни | 2 | СТ.

q 11 - - -
флукс 36
коефицијент прелажења
s 8 - - - | 2 | Т-2.3
топлоте
величина
u 20 - - - | 2 | Т-2.3
топлоте
спољња температура ts 31,5 o
C - - - | 2 | СТ.39
унутрашња тем. у комори tu - 24 o
C - - - -
стварни спец. топлотни
qst 11,15 - - - -
флукс
дебљина топлотне
iz 15 cm - - - -
изолације
2.2. Топлотна изолација зида према машинској сали "5"
t s=t sp =35 ℃
6
δ iz =0,035 ∙
[ 11 (
35+ 24 1 0,02 0,25 0,02 0,005 0,02 1
− + + + + + +
8 0,87 0,58 1,28 0,17 1,28 20
=0,1635 )]
ts- tu
q st =
1 1 δ δ
+ + ∑ i + iz
35+ 24
q st = =11,21[]
1 1 0,02 0,25 0,02 0,005 0,02 0,16
+ + + + + + +
8 20 0,87 0,58 1,28 0,17 1,28 0,035
Слика 3, састав зида према машинској сали „5“
ТАБЕЛА 2
Назив озн. вриј. јед. озн. вриј. јед. изв. пода.
кречни малтер 1 0,02 m 1 0,87 | 2 | Т-2.2
слој
7

зида
5 - m 5 0,035 | 2 | Т-2.2
рабиц мрежа 6 0 m 6 1,40 | 2 | Т-2.2

q 11 - - -
флукс 36
s 8 - - - | 2 | Т-2.3
топлоте
u 20 - - - | 2 | Т-2.3
топлоте
величина
спољња температура ts 35 o
C - - - | 2 | СТ.39
унутрашња тем. у комори tu - 24 o
C - - - -

qst 11,21 - - - -
флукс
iz 16 cm - - - -
изолације
2.3. Топлотна изолација спољњих зидова

2.3.1. Топлотна изолација спољњег зида према југу
8
t s=t sp +6=35+6=41 ℃
δ iz =0,035 ∙
[ 41+ 24
11 (−
1 0,02 0,38 0,02 0,005 0,02 1
+ + + + + +
30 0,87 0,58 1,28 0,17 1,28 20
=0,1786)]
ts- tu
q st =
1 1 δ i δiz
+ +∑ +
41+ 24
q st = =10,89 []
1 1 0,02 0,38 0,02 0,005 0,02 0,18
+ + + + + + +
30 20 0,87 0,58 1,28 0,17 1,28 0,035
Слика 4, састав спољњег зида перма југу
9
ТАБЕЛА 3
јед изв.
назив озн. вриј. јед. озн. вриј.
. пода.
кречни малтер 1 0,02 m 1 0,87 | 2 | Т-2.2

слој зида
битуменска парна
4 0,005 m 4 0,17 | 2 | Т-2.2
баријера
5 - m 5 0,035 | 2 | Т-2.2
(полиуретан):
рабиц мрежа 6 0 m 6 1,40 | 2 | Т-2.2

q 11 - - -
флукс 36
s 30 - - - | 2 | Т-2.3
топлоте
u 20 - - - | 2 | Т-2.3
величина
топлоте
| 2 | СТ.
C - - -
39
qst 10,89 - - - -
флукс
iz 18 cm - - - -
изолације
10
2.3.2. Топлотна изолација спољњег зида према истоку
t s=t sp =35 ℃
δ iz =0,035 ∙
[ 35+ 24
11 (−
1 0,02 0,38 0,02 0,005 0,02 1
+ + + + + +
30 0,87 0,58 1,28 0,17 1,28 20
=0,1589)]
ts- tu
q st =
1 1 δ i δiz
+ +∑ +
35+ 24
q st = =10,93 []
1 1 0,02 0,38 0,02 0,005 0,02 0,16
+ + + + + + +
30 20 0,87 0,58 1,28 0,17 1,28 0,035
Слика 5, састав спољњег зида према истоку
11
ТАБЕЛА 4
назив озн. вриј. јед. озн. вриј. јед. изв. пода.
кречни малтер 1 0,02 m 1 0,87 | 2 | Т-2.2

слој зида
5 - M 5 0,035 | 2 | Т-2.2
(полиуретан):
рабиц мрежа 6 0 M 6 1,40 | 2 | Т-2.2
цементни малтер 7 0,02 M 7 1,28 | 2 | Т-2.2

q 11 - - -
флукс 36
s 30 - - - | 2 | Т-2.3
топлоте
u 20 - - - | 2 | Т-2.3
топлоте
величина
| 2 | СТ.
C - - -
39

qst 10,93 - - - -
флукс
iz 16 cm - - - -
изолације
2.3.4. Топлотна изолација таванице испод равног крова
12
t s=t sp +15=35+15=50 ℃
δ iz =0,035 ∙
[ 50+24
11 (
−
1 0,01 0,15 0,005 0,02 1
+ + + + + =0,2226
30 0,76 1,39 0,17 1,28 6 )]
ts- tu
q st =
1 1 δ i δiz
+ +∑ +
50+24
q st = =11,12[ ]
1 1 0,01 0,15 0,005 0,02 0,22
+ + + + + +
30 6 0,76 1,39 0,17 1,28 0,035
Слика 6, састав таванице испод равног крова
13
ТАБЕЛА 5
јед изв.
назив озн. вриј. јед. озн. вриј.
. пода.
асфалтна хидроизолација 1 0,01 m 1 0,76 | 2 | Т-2.2
армирани бетон 2 0,15 m 2 1,39 | 2 | Т-2.2
парна баријера 3 0,005 m 3 0,17 | 2 | Т-2.2

слој таванице
4 - m 4 0,035 | 2 | Т-2.2
рабиц мрежа 5 0 m 5 1,40 | 2 | Т-2.2
усвојени спец. топлотни |2|

q 11 - - -
флукс СТ.36
s 30 - - - | 2 | Т-2.3
топлоте
u 6 - - - | 2 | Т-2.3
топлоте
величиа
|2|
C - - -
СТ.39

qst 11,12 - - - -
флукс
iz 22 cm - - - -
изолације
14
2.3.5. Топлотна изолација пода на тлу
δ iz =0,035 ∙
[ 11 (
12+24 1 0,03 0,06 0,005 0,005 0,2 1
− + + + + + +
7 0,76 1,39 0,17 0,17 1,28 20
=0,0973 )]
ts- tu
q st =
1 1 δi δiz
+ +∑ +
12+ 24
q st = =10,75[ ]
1 1 0,03 0,06 0,005 0,005 0,2 0,1
+ + + + + + +
7 20 0,76 1,39 0,17 0,17 1,28 0,035
Слика 7, састав пода на тлу
15
ТАБЕЛА 6
асфалт 1 0,03 m 1 0,76 | 2 | Т-2.2
армирани бетон 2 0,06 m 2 1,39 | 2 | Т-2.2
битуменска хидроизолација 3 0,005 m 3 0,17 | 2 | Т-2.2

слој пода
изолација (полиуретан) 4 - m 4 0,035 | 2 | Т-2.2
парна баријера 5 0,005 m 5 0,17 | 2 | Т-2.2
набијени бетон 6 0,2 m 6 1,28 | 2 | Т-2.2
насут материјал 7 - - - - - -
усвојени спец. топлотни

q 11 - - - | 2 | СТ.36
флукс
s 7 - - - | 2 | Т-2.3
топлоте
u 20 - - - | 2 | Т-2.3
топлоте
величиа
C - - - | 2 | СТ.39

qst 5,65 - - - -
флукс

qst 10,75 - - - -
флукс
iz 10 cm - - - -
изолације
3. ПРОРАЧУН ОДСУСТВА КОНДЕНЗАЦИЈЕ ВЛАГЕ ЗА СПОЉНЕ ЗИДОВЕ .
16
3.1. Температуре у појединим слојевима грађевинске конструкције и одговарајући

притисци засићења за спољни зид ка истоку.
t x =t s−q st
1 ( 1 δ1
+
α s λ1 )
t x =35−10,93∙
1 ( 301 + 0,02
0,87 )
=34,38℃
t x =t s−q st
2 ( 1 δ1 δ2
+ +
α s λ1 λ2 )
t x =35−10,93∙
2 ( 301 + 0,02
0,87 0,58 )
+
0,38
=27,22 ℃
t x =t s −q st
3 ( 1 δ1 δ2 δ3
+ + +
α s λ1 λ2 λ3 )
t x =35−10,93 ∙
3 ( 301 + 0,02
0,87 0,58 1,28 )
+
0,38 0,02
+ =27,05℃
t x =t s−q st
4 ( 1 δ 1 δ 2 δ3 δ4
+ + + +
α s λ 1 λ 2 λ 3 λ4 )
t x =35−10,93 ∙
4 ( 301 + 0,02
0,87 0,58 1,28 0,17 )
+
0,38 0,02 0,005
+ + =26,73 ℃
t x =t s −q st
5 ( 1 δ1 δ2 δ3 δ 4 δ5
+ + + + +
α s λ1 λ2 λ3 λ 4 λ5 )
t x =35−10,93 ∙
5 ( 301 + 0,02
0,87 0,58 1,28 0,17 0,035 )
+
0,38 0,02 0,005 0,16
+ + + =−23,23℃
t x =t s −q st
6 ( 1 δ 1 δ2 δ3 δ 4 δ5 δ6 1
+ + + + + + +
α s λ1 λ2 λ3 λ 4 λ5 λ6 α u )
t x =35−10,93 ∙
6 ( 301 + 0,02
0,87 0,58 1,28 0,17 0,035 1,28 20 )
+
0,38 0,02 0,005 0,16 0,02 1
+ + + + + =−23,95 ℃
17
ТАБЕЛА 7
Водена пара - сувозасићено стање

Температура засићења [ o C] Притисак засићења [Pa] изв. под.
ts 35 ps'' 5622 | 3 | СТ.60
tx1 34,38 px1'' 5433,52 | 3 | СТ.60
tx2 27,22 px2'' 3611,30 | 3 | СТ.59
tx3 27,05 px3'' 3574,75 | 3 | СТ.59
tx4 26,73 px4'' 3508,92 | 3 | СТ.59
tx5 -23,23 px5'' 751,21 | 3 | СТ.59
tx6 -23,95 px6'' 698,65 | 3 | СТ.59
tu -24.00 pu'' 695 | 3 | СТ.59
18
3.2. Парцијални притисци водене паре у слојевима грађевинске конструкције .
0,02 0,38 0,02 0,005 0,16 0,02

−12
+ −12
+ −12
+ −12
+ −12
+ −12
37,5∙ 10 29,2 ∙10 25 ∙ 10 0,0071 ∙10 3,2 ∙10 25∙ 10
¿ 7,69 ∙10
11
[ m2 s Pa
kg ]
s p
φ s= }} ⇒ {p} rsub {s} = {φ} rsub {s} ∙ {p} rsub {s} rsup {
p s =0,60∙ 5622=3373,2 ¿
up
φ u= }} ⇒ {p} rsub {u} = {φ} rsub {u} ∙ {p} rsub {u} rsup {
p u =0,90 ∙ 695=625,5 ¿
0,02 7
−12
+5 ∙10
37,5 ∙ 10
p x =3373,2−( 3373,2−625,5 ) ∙ 7 7 11
1
10 ∙10 + 5∙ 10 +7,69 ∙10
p x =3371,12 Pa
1
0,02 0,38 7
−12
+ −12
+5 ∙10
37,5∙ 10 29,2 ∙10
p x =3373,2−( 3373,2−625,5 ) ∙ 7 7 11
2
10 ∙10 +5 ∙ 10 +7,69 ∙10
p x =3324,63 Pa
2
0,02 0,38 0,02

−12
+ −12
+ −12
+5 ∙ 107
37,5∙ 10 29,2 ∙10 25∙ 10
p x =3373,2−( 3373,2−625,5 ) ∙ 7 7 11
3
10 ∙10 + 5∙ 10 +7,69 ∙10
p x =3321,77 Pa
3
0,02 0,38 0,02 0,005

−12
+ −12
+ −12
+ −12
+5 ∙ 107
37,5 ∙10 29,2∙ 10 25 ∙10 0,0071∙ 10
p x =3373,2−( 3373,2−625,5 ) ∙ 7 7 11
4
10∙ 10 +5 ∙10 + 7,69∙ 10
p x =806 Pa
4
19
0,02 0,38 0,02 0,005 0,16 7

−12
+ −12
+ −12
+ −12
+ −12
+5 ∙ 10
37,5∙ 10 29,2 ∙10 25∙ 10 0,0071 ∙10 3,2∙ 10
p x =3373,2−( 3373,2−625,5 ) ∙ 7 7 11
5
10 ∙ 10 +5 ∙10 +7,69 ∙ 10
p x =627,38 Pa
5
0,02 0,38 0,02 0,005 0,16 0,02

−12
+ −12
+ −12
+ −12
+ −12
+ −12
+5 ∙1
37,5 ∙10 29,2 ∙10 25∙ 10 0,0071 ∙10 3,2∙ 10 25 ∙10
p x =3373,2−( 3373,2−625,5 ) ∙ 7 7 11
7
10 ∙10 +5 ∙ 10 +7,69 ∙10
p x =625,5 Pa
7
ТАБЕЛА 8

спољњег
ts 35 o
C s 60 % -
тепература и ваздуха
релативна унутрашњег
влажност ваздуха tu -24 o
C u 90 % -
отпор спољ. пов. зида Rds 5·107 - - - | 2 | СТ.50

конв.прелажењу
водене паре унтр. пов. зида Rdu 10·107 - - - | 2 | СТ.50
кречни малтер 1 0,02 m μ1 37,5·10 -12 | 2 | Т-2.6

зид од шупљих
2 0,38 m μ2 29,2·10 -12 | 2 | Т-2.6
блокова
коефицијенти цементни
3 0,02 m μ3 25·10 -12 | 2 | Т-2.6
паропропустљи- малтер
вости битуменска 0,0071·1
4 0,005 m μ4 | 2 | Т-2.6
парна баријера 0 -12
полиуретан 5 0,16 m μ5 3,2·10 -12 | 2 | Т-2.6
цементни
7 0,02 m μ7 25·10 -12 | 2 | Т-2.6
малтер
сума отпора дифузије вод. паре ΣRdi 7,69·1011 - - - -
парцијални притисак спољ. ваздух ps 3373,2 Pa - - - -

водене паре унутр. ваздух pu 625,5 Pa - - - -
ТАБЕЛА 9
x t p
-
m o
C Pa Pa
-
спољ.
- 35 3373,2 5622
вазд.
20
1. 0,02 34,38 3371,12 5433,52

2. 0,38 27,22 3324,63 3611,30
Слој зида
"ознака"
3. 0,02 27,05 3321,77 3574,75
4. 0,005 26,73 806 3508,92
5. 0,16 -23,23 627,38 751,21
7. 0,02 -23,95 625,5 698,65
унт.
- - -24.00 625,5 695
вазд.
p - стварни парцијални притисак водене паре у пресјеку грађевинске

конструкције .
p''- парцијални притисак засићења водене паре при температури " t " ( | 3 | Таб.
4.3)
o Закључак: Нема опасности од кондензације влаге јер је испуњен услов:
px < px'' ( tx ), односно: tx > tx''(px)
Дијаграм провјера одсуства кондензације влаге :
21
Дијаграм одсуства кондензације влаге
4. ПОТРЕБА ХЛАЂЕЊА
22
Расхладни капацитет одређује се на основу прорачуна потребе хлађења. Прорачуном се

морају обухватити све количине топлоте које, из било којег разлога, оптерећују
расхладну инсталацију или, друкчије речено, представлјају топлотно оптерећење
расхладног уређаја.
По узроцима настанка разних топлотних оптерећења, која заједно чине укупно
топлотно оптерећење расхладне инсталације, можемо подијелити у осам главних
група:
Q1 [kWh/dan] - топлотно оптерећење услијед продирања топлотне струје

Q2 [kWh/dan] - топлотно оптерећење услијед расхлађивања и смрзавања производ
Q3 [kWh/dan] - топлотно оптерећење услијед провјетравања и инфилтрације
спољњег ваздуха
Q4 [kWh/dan] - топлотно оптерећење услијед одвијања биолишких процеса у
складиштном простору
Q5 [kWh/dan] - топлотно оптерећење услијед стварања иња на испаривачу
Q6 [kWh/dan] - топлотно оптерећење услијед рада људи
Q7 [kWh/dan] - топлотно оптерећење услијед освијетљења
Q8 [kWh/dan] - топлотно оптерећење услијед рада вентилатора
Потреба хлађења се, обично, прорачунава за период од 24 сата, пошто се, углавном,
сви утицаји и процеси одвијају циклично, са периодом од једног дана.
Ако је хлађени простор сачињен од више елемената који се сваки за себе хладе, тада је
прорачун хлађења потребно одредити посебно за сваки елемент.
4.1. Топлотно оптерећење усљед продирања топлотне струје .
[ ]
n
kWh
Q1=∑ 0,024 ∙ k i ∙ A i ∙¿
1 dan
n - број преграда, односно зидова

ki [W/m2K] - коефицијенти прелаза топлоте за одговарајуће преграде,односно
зидове
Ai [m2] - површине одговарајућих преграда које се одређују на основу
унутрашњих мјера неизоловане просторије, односно коморе
Може се са довољном тачношћу усвојити да је специфични топлотни флукс q = 11

[W/m2], па се горњи израз поједностављује на облик:
[ ]
n
kWh
Q1=∑ 0,024 ∙ Ai ∙ 11
1 dan
Уврштавањем површина зидова комора у горњи израз, добијамо:
q= 11 , усвојени топл. флукс

А1 - површина унутрашње стране зидова коморе .
23
Комора " 1 " .

Q1=[ a∙ d +h ( a+ d ) ] ∙ 2∙ 24 ∙ 11∙ 10−3 =[ 7∙ 5+ 4,95 (7 +5 ) ] ∙ 2 ∙24 ∙ 11 ∙10−3
Q 1=49,84
[ ]
kWh
dan
h – грађевинска висина коморе складиштење рибе (Стева Шамшаловић, Технологија

смрзавања и хлађења хране – додатак А стр. 166)

Q1=[ b ∙ d +h ( b+ d ) ] ∙ 2∙ 24 ∙ 11∙ 10−3= [ 6∙ 5+5,85 ( 6+5 ) ] ∙ 2∙ 24 ∙ 11∙ 10−3
Q 1=49,81
[ ]
kWh
dan
h – грађевинска висина коморе складиштење брескви (Стева Шамшаловић,

Технологија смрзавања и хлађења хране – додатак А стр. 166)

Q1=[ c ∙ f +h ( c + f ) ] ∙ 2∙ 24 ∙ 11∙ 10−3 =[ 9 ∙7+ 2,7 ( 9+7 ) ] ∙2 ∙ 24 ∙11 ∙ 10−3
Q 1=64,52
[ ]
kWh
dan
ТАБЕЛА 10
величина озн. јед. Комора " 1 " Комора " 2 " Комора " 3 "
Топлотно оптерећење
усљед продирања Q1 49,84 49,81 64,52
топлотне струје
24
4.2. Топлотно оптерећење усљед расхлађивања и смрзавања производа .
Топлота хлађења при расхлађивању производа може се рачунати према изразу:
Q 2=
1
∑
3600 i
( [ ]
M upi ∙ c pi+ M uai ∙ c ai ) ∙ ( t 1 i−t 2 ) kWh
dan
Mupi [kg/dan] - количина унесених производа исте врсте и истог почетног стања
cpi [kJ/kgK] - специфична топлота дате врсте несмрзнутих производа
Muai [kg/dan] - маса амбалаже која одговара количини унесених производа Mupi
cai [kJ/kgK] - специфична топлота дате врсте амбалаже
t1i [oC] - температура дате врсте производа приликом уношења у комору
t2 [oC] - температура производа приликом изношења из коморе; за
складиштне коморе усваја се да је једнака температури ваздуха у
комори, док је код тунела за брзо смрзавање обично t2 = -18 oC.
Сумирање се врши по партијама производа исте врсте и истог почетног стања.

Топлота хлађења при смрзавању производа рачуна се према изразу:
Q 2=
1
∑
3600 i
[ ]
M upi ∙ c pi ∙ ( t 1 i−t i ) +φ i ∙ ωi ∙335+ c 0i ∙ ( t i−t 2 ) +
' ' 1
∑
3600 i [ ]
M uai ∙ c ai ∙ ( t 1 i−t 2 )
kWh
dan
cpi [kJ/kgK] - специфична топлота дате врсте намирница до температуре

смрзавања воде, односно сокова у њима
ti´ [oC] - температура почетка смрзавања сокова у датој врсти производа
("криоскопска" температура производа)
i [kg/kg] - садржај воде у kg по kg дате врсте производа
i [kg/kg] - удио смрзнуте воде: kg леда по kg воде у датој врсти производа на
температури t2
coi [kJ/kgK] - специфична топлота производа послије смрзавања
специфична топлота прије смрзавања рачуна се према изразу:
'
c pi =4,19∙ φi + ci ∙ ( 1−φi )
[ ]
kJ
kgK
гдје је :
'
c i=1,34 ÷ 1,47
[ ]kJ
kgK
- специфична топлота "сувих" материја у производу
а специфична топлота након смрзавања:
c 0 i=2,1 ∙ φi ∙ω i+ c ''i ∙φ i ∙ ( 1−ωi ) +c 'i ∙ ( 1−φi )

[ ]
kJ
kgK
gdje je:
25
c 'i ' =3,77 ÷3,85 [ ]kJ

kgK
- специфична топлота несмрзнутих сокова у намирницама
Комора " 1 "

ТАБЕЛА 11
изв.
податак озн. вриј. јед.
пода.
врста намирнице – свјежа риба - - - -
коефицијент искоришћења површине пода βА 0,68 - | 2 | Т-3.1
грађевинска површина пода Ag 35 m2 -
густина складиштења по јединици грађ.пов.
mAК 60 | 2 | Т-3.2
пода
призводни капацитет коморе Mup 1428 -
температура намирница на улазу у комору t1 15 o
C -
температура ваздуха у комори t2 1 o
C -
специфична топлота производа cp 3,43 | 2 | Т-1.1
специфична топлота амбалаже cа 2,4 | 3 | Т-6.5

маса амбалаже која одговара кол. унесених
Mua 285,6 -
произ.
Топлотно оптерећење усљед расхлађивања и
Q2 21,71 -
смрзавања производа
1
Q 2= ∙ ( M up ∙ c p + M ua ∙ c a ) ∙ ( t 1−t 2 )
3600
М up=β A ∙ A g ∙ mAK =0,68 ∙35 ∙ 60=1428

M ua=0,2 ∙ М up =0,2 ∙ 1428=285,6
1
Q 2= ∙ ( 1428∙ 3,43+285,6 ∙ 2,4 ) ∙ (15−1 )=21,71
3600
26
Комора " 2 "

ТАБЕЛА 12
изв.
пода.
врста намирнице – брескве - - - -
кефицијент искоришћења површине пода βА 0,65 - | 2 | Т-3.1
грађевинска површина пода Ag 30 m2 -
густина складиштења по јединици грађ.пов.
mAК 250 | 2 | Т-3.2
пода
температура намирница на улазу у комору t1 20 o
C -
температура ваздуха у комори t2 0 o
C -
специфична топлота производа cp 3,85 | 2 | Т-1.1
специфична топлота амбалаже cа 2,4 | 3 | Т-6.5

Mua 975 -
произ.
Топлотно оптерећење усљед расхлађивања и
Q2 117,27 -
смрзавања производа
1
Q 2= ∙ ( M up ∙ c p + M ua ∙ c a ) ∙ ( t 1−t 2 )
3600
М up=β A ∙ A g ∙ mAK =0,65 ∙30 ∙ 250=4875

M ua=0,2 ∙ М up=0,2 ∙ 4875=975
1
Q 1= ∙ ( 4875 ∙ 3,85+ 975 ∙2,4 ) ∙ ( 20−0 )=117,27
3600
27
Комора " 3 "

ТАБЕЛА 13
изв.
пода.
врста намирнице – свињске полутке - - - -
специфична топлота производа после
1,4 -
смрзавања
температура почетка смрзавања сокова у датој
-1 | 2 | Т-3.5
врсти производа
температура намирница на улазу у комору t1 -5 o
C
температура ваздуха у комори t2 -24 o
C
специфична енталпија намирница на тем. t1 i1 54,4 | 2 | Т-3.6
спeцифична енталпија намирница на тем. t2 i2 0 | 2 | Т-3.6

Mua 0 -
произ.
Топлотно оптерећење усљед смрзавања
Q2 357,77 -
производа
Q 2=
1
∑
3600 i
[ ]
M upi ∙ c pi ∙ ( t 1 i−t i ) +φ i ∙ ωi ∙335+ c 0i ∙ ( t i−t 2 ) +
' ' 1
∑
3600 i [ ]
M uai ∙ c ai ∙ ( t 1 i−t 2 )
kWh
dan
Q 2=
1
3600
∙ 40000 ∙ [ 0 ∙ (−5+1 ) +0 ∙ 0,92 ∙335+1,4 ∙ (−1+24 ) ] +
1
3600
∙ 0 ∙ 0 ∙ (−5+ 24 )=357,77
kWh
dan [ ]
'
t i=−1 - температура почетка смрзавања сокова у датој намирници
φ=0
[ ]
kg
kg
- С.Вујић. Таб. 1.1., стр. 22.
'
c =1,4
[ ]
kJ
kg
- усвојено
ω=0,92 [ ]
kg
kg
- С.Вујић, Таб. 3.5., стр. 68.
''
c =3,8
[ ]
kJ
kg
- усвојено
c pi =0
[ ]
kJ
kg
- С.Вујић, Таб. 1.1., стр. 22.
- Специфична топлота послије смрзавања:
28
c 0 i=2,1 ∙ 0∙ 0,92+3,8 ∙ 0 ∙ ( 1−0,92 )+1,4 ∙ ( 1−0 )=1,4

[ ]
kJ
kgK
c ai =0
[ ]
kJ
kgK
- нема амбалаже
4.3. Топлотно оптерећење усљед провјетравања и инфилтрације спољашњег

ваздуха .
Q 3=
1
3600
∙ ni ∙V g ∙ ρu ∙ ( i s−i u )
kWh
dan [ ]
ni - број измјена ваздуха услијед инфилтрације
Vg [m ]
3
- грађевинска запремина изоловане коморе
u [ ]
kg
m
3 - густина ваздуха на температури ваздуха у комори
is [ ]
kJ
kg
- специфична енталпија спољног ваздуха
iu [ ]
kJ
kg
- специфична енталпија ваздуха у комори
ТАБЕЛА 14
Комора 1 2 3 -
податак озн. јед. вриј. вриј. вриј. изв. пода.
број измјена ваздуха усљед | 2 | Т.3.10
ni - 6,43 6,39 6,48
ихфилтрације
грађевинска запремина коморе Vg m3 173,25 175,5 170,1 -
густина ваздуха на температури
у комори ρu 1,288 1,293 1,453 | 3 | Ст.29
температура спољашњег ваздуха ts o
C 35 35 35 -
температура ваздуха у комори tu o
C 1 0 -24 -
спец. енталпија спољаш. ваздуха
is 130,3 130,3 130,3 | 3 | Ст.60
спец. енталпија ваздуха у комори

iu 11,29 9,56 -23,07 | 3 | Ст.59
Топлотно оптерећење усљед

провјетравања и инфилтрације Q3 47,43 48,63 68,23 -
спољашњег ваздуха
Комора " 1 "
1
Q 3= ∙ n ∙V ∙ ρ ∙ ( i −i ),
3600 i g u s u
1
Q 3= ∙ 6,43 ∙173,25 ∙ 1,288∙ ( 130,3−11,29 ) =47,43
3600
29
Комора " 2 "

1
Q 3= ∙ n ∙V ∙ ρ ∙ ( i −i ) ,
3600 i g u s u
1
Q 3= ∙ 6,39 ∙175,5 ∙ 1,293∙ ( 130,3−9,56 )=48,63
3600
Комора " 3 "
1
Q 3= ∙ n ∙V ∙ ρ ∙ ( i −i ) ,
3600 i g u s u
1
Q 3= ∙ 6,48 ∙170,1 ∙1,453 ∙ ( 130,3+23,07 )=68,23
3600
4.4. Топлотно оптерећење усљед одвијања биолошких процеса у ускладиштеним

производима .
Q4 =
1
[ ]
∙ ∑ M i ∙ qd ( t mi ) ∙ τ i
3600 i
kWh
dan
Mi [t ] - маса производа који одаје топлоту дисања

qd(tmi) [ ]
kJ
th
- топлота дисања по тони производа и часу
i [ ]h
dan
- вријеме трајања периода расхлађивања или ускладиштења
Ово топлотно оптерећење присутно је само код несмрзнутих производа биљног

поријекла, па га је, у конкретном случају, потребно одредити само за комору број 2.
ТАБЕЛА 15
свјежа свињске
врста намирница брескве -
риба полутке
складишни капацитет
M t - 4,875 - -
коморе
спец. топлотни ток qd - 60 - | 2 | Т-3.11
вријеме трајања
τ - 24 - -
ускладиштења
Топлотно оптерећење Q4 0 1,95 0 -
усљед одвијања
биолошких процеса у
ускладиштеним
30
производима
1
Q4 = ∙ M 2 ∙q d ( t mi ) ∙ τ i,
3600
1
Q4 = ∙ 4,875 ∙60 ∙ 24=1,95
3600
4.5. Топлотно оптерећење усљед стварања иња на испаривачима .
][ ]
1 kWh
Q 5=
3600 j [
∙ ∑ w j ∙ ( i j−i 0 ) +ni ∙V g ∙ ρu ∙ ( x s−x u ) ∙ (−i 0 )
dan
wj [ ]kg
dan
- количина влаге издвојена на површини испаривача усљед калирања
ј-тог производа у току једног дана
ij [ ]
kJ
kg
- специфична енталпија издвојене влаге док је она у ј-том производу,
на t2
io [ ]
kJ
kg
- специфична енталпија издвојене влаге у стању иња на испаривачу
приближно на температури to
[ ]
3
m
niVg - количина ваздуха која споља улази у комору у току 1 дана;ni је број
dan
измјена ваздуха у току дана усљед инфлтрација у комори
грађевинске запремине Vg [ m3 ]; ако се комора намјерно провјетрава
провођењем свјежег ваздуха кроз испариваче, умјесто ni треба
рачунати са nv
u [ ]
kg
m3
- густина ваздуха у комори у којој влада температура tu
xs [ ]
kg
kg
- апсолутна влажност спољњег ваздуха који улази у комору
xu [ ]
kg
kg
- апсолутна влажност ваздуха у комори на температури tu
ТАБЕЛА 16
количина влаге издвојена
на пов. испаривача усљед w 14,28 97,5 400 -
калирања
спец. енталпија издвојене
влаге на t2 (док је она у i 300,6 307,3 0 | 2 | Т-3.6
производу)
спец. енталпија издвојене
влаге на t0' io 11,29 9,56 -23,07 | 3 | СТ.59
31
број измјена ваздуха усљед

n - 6,43 6,39 6,48 -
ихфилтрације
грађевинска запремина
Vg m3 173,25 175,5 170,1 -
кооморе
густина ваздуха на
температури у комори ρu 1,288 1,293 1,453 | 3 | СТ.29
апсолутна влажност
спољњег ваздуха xs 0,0370 0,0370 0,0370 | 3 | СТ.60
апсолутна влажност
унутрашњег ваздуха xu 0,00411 0,00382 0,000432 | 3 | СТ.59
Топлотно оптерећење
усљед стварања иња на Q5 0,99 7,93 2,93 -
испаривачима
Комора " 1 "
w=M up ∙ w j=1428 ∙ 0,01=14,28 []
w j – постотак издвајања влаге ј-тог производа у % (С.Вујић, Табела 3.13 % калорија)

w j за свјежу рибу је од 0,5 – 1%, Усвојено 1%
1
Q 5= ∙ [ w ∙ ( i−i 0 ) + n∙ V g ∙ ρu ∙ ( x s −xu ) ∙ (−i 0 ) ]
3600 ,
1
Q 5= ∙ [ 14,28 ∙ ( 300,6−11,29 ) +6,43 ∙173,23 ∙1,288 ∙ ( 0,0370−0,00411 ) ∙ (−11,29 ) ]=0,99
3600
Комора " 2 "
w=M up ∙ w j=4875 ∙0,02=97,5[ ]

w j за воће је 2%, Усвојено 2%
1
Q 5= ∙ [ w ∙ ( i−i 0 ) + n∙ V g ∙ ρu ∙ ( x s −xu ) ∙ (−i 0 ) ]
3600 ,
1
Q 5= ∙ [ 97,5 ∙ ( 307,3−9,56 ) +6,39 ∙ 175,5∙ 1,293 ∙ ( 0,0370−0,00382 ) ∙ (−9,56 ) ]=7,93
3600 ,
Комора " 3 "
32
w=M up ∙ w j=40000 ∙0,01=400 [ ]

w j за складиштење смрзнутих свињских полутки је од 1 – 1,3%, Усвојено 1%
1
Q 5= ∙ [ w ∙ ( i−i 0 ) + n∙ V g ∙ ρu ∙ ( x s −xu ) ∙ (−i 0 ) ]
3600 ,
1
Q 5= ∙ [ 400 ∙ ( 0+23,07 ) +6,48 ∙ 170,1∙ 1,453∙ ( 0,0370−0,000432 ) ∙ 23,07 ]=2,9
3600
4.6. Топлотно оптерећење усљед рада људи .
Q 6=n∙ q r ∙ τ
[ ]
kWh
dan
n - број радника који истовремено раде у комори

qr [kW] - топлота коју одаје један радник
 [h] - број сати који током дана n радника истовремено ради у комори
ТАБЕЛА 17
број радника у комори n - 1 3 6 -
одавање топлоте једног радника у
qr - 0,252 0,264 0,410 | 2 | Т-3.14
зависности од тем. у комори
вријеме рада радника у току дана
τ 1 2 2 -
топлотно оптерећење усљед
Q6 0,252 1,584 4,92 -
рада људи
Комора " 1 "
Q6=n∙ q r ∙ τ
Q6=1 ∙ 0,252∙ 1=0,252
Комора " 2 "
Q6=n∙ q r ∙ τ
Q6=3∙ 0,264 ∙ 2=1,584
Комора " 3 "
33
Q6=n∙ q r ∙ τ
Q6=6 ∙0,410 ∙ 2=4,92
4.7. Топлотно оптерећење усљед освјетљења .
Q7=N osv ∙ τ=η osv ∙ A g ∙ nosv ∙ 24

[ ]
kWh
dan
Nosv [ kW ] - укупна инсталисана снага освјетљења у комори

 [ h] - вријеме укључености освјетљења у току 24 сата
osv - степен укључености освјетљења
nosv [ ]
kW
m2
- специфична инсталисана снага освјетљења по 1 грађевинске
површине коморе
Најчешће je nosv = 0.01 [ ]

kW
m
2 i osv = 0.3
ТАБЕЛА 18
грађевинска површина пода Аg m2 35 30 63 -
степен укључености
ηosv - 0,3 0,3 0,3 | 2 | СТ.82
освјетљења
спец. инсталисана снага по m2
nosv 0,01 0,01 0,01 | 2 | СТ.82
грађевинске пов. пода
вријеме укључености
τ 24 24 24 -
освјетљења у току дана
Q7 2,52 2,16 4,536 -
освјетљења
34
Комора "1 "

Q7=0,072∙ A g
Q7=0,072∙ 35=2,52
Комора " 2 "

Q7=0,072∙ A g
Q7=0,072∙ 30=2,16
Комора " 3 "

Q7=0,072∙ A g
Q7=0,072∙ 63=4,536
4.8. Топлотно оптерећење усљед рада вентилатора .
[ ]
7
kWh
Q8=a ∙ ∑ Qi
i=1 dan
гдје су вриједности коефицијента a:
0 - за коморе са мирним хлађењем цијевним змијама

0.1 - за коморе са ваздушним хладњацима
0.15  0.20 - за комора за брзо расхлађивање
0.20  0.25 - за тунеле за брзо смрзавање
ТАБЕЛА 19
коефицијент , зависи од
a - 0,1 0,1 0,23 | 2 | СТ.82
карактеристика коморе
збир топлотних оптерећења 122,742 229,334 502,906 -
Q8 12,2742 22,9334 115,668 -
рада вентилатора
Комора " 1 "

7
Q8=a ∙ ∑ Qi ,
i=1
Q8=0,1∙ 122,742=12,2742
Комора " 2 "
35
7
Q8=a ∙ ∑ Qi ,
i=1
Q8=0,1∙ 229,334=22,9334
Комора " 3 "
7
Q8=a ∙ ∑ Qi ,
i=1
Q 8=0,23∙ 502,906=115,668
4.9. Потребан расхладни капацитет испаривача

односно уређаја за хлађење .
ТАБЕЛА 20
ефективно вријеме рада
τеf 17 17 17 | 2 | СТ.83
уређаја за хлађење
укупно топлотно
135,016 252,267 618,574 -
оптерећење
расхладни капацитет
7,942 14,839 36,386 -
уређаја за хлађење
За ef се у пракси усваја:
12  14 [h/dan] - за фрижидере за домаћинства

14  16 [h/dan] - за комерцијалне расхладне уређаје
16  20 [h/dan] - за индустријске расхладне уређаје
4.10. Потребан расхладни капацитет компресора .
Qo K =η ∙ ∑ Qo R [ kW ]
p j
j
η = 0.8 - фактор истовремености настанка свих топлотних оптерећења и креће се

од 0.7  0.9, а у случају када постоји само једна комора  = 1 . | 2 | СТ.83
Qo K =0,8 ∙ ( 7,942+14,839+36,386 ) ,=47,33

p
Qo K =47,33 [ kW ]
p
36
4.11. Топлотно оптерећење кондензатора .

Qkd =Q o K + PEM p
Qkd =47,33+ PEM ,
PEM – снага електромотора за погон компресора [kW]
4.12. Табеларни приказ топлотних оптерећења.

ТАБЕЛА 21
Комора 1 2 3
врста производа Свињске
Свјежа риба Брескве
полутке
складишни капацитет kg 1428 4875 40000
Тем. намирница прије o
C 15 20 -5
улаза у комору
температура ваздуха у o
C 1 0 -24
комори
Q1 49,84 49,81 64,52
Q2 21,71 117,27 357,77

топлотна оптерећења
Q3 47,43 48,63 68,23
Q4 0 1,95 0
Q5 0,99 7,93 2,93
Q6 0,252 1,584 4,92
Q7 2,52 2,16 4,536
Q8 12,274 22,933 115,668

расхладни
капацитет 135,016 252,267 618,574
испаривача
расхладни
капацитет
QOR kW 7,942 14,839 36,386
уређаја за
хлађење
37
5. ТЕРМОДИНАМИЧКИ ПРОРАЧУН ЦИКЛУСА РАСХЛАДНЕ

ИНСТАЛАЦИЈЕ.
ТАБЕЛА 22
Подаци за прорачун
расхладни флуид коморe ,,3”- R-717 ; коморa ,,1’’и ,,2”-R-22
тип инсталације суви
воде за хлађење кондензатора има довољно
температура расположиве воде 16
5.1. Температура и притисак испаравања
ТАБЕЛА 23
расхладни флуид
- - R-22 R-22 R-717 -
температура ваздуха у комори tu o
C 1 0 -24 -
релативна влажност ваздуха у
φu % 90 85 90 | 2 | Т-1.1
комори
разлике темп. ваздуха у комори и
Δti o
C 7 7 7 | 2 | СТ.293
темп. испаравања
температура испаравања ti = tu-Δti o
C -6 -7 -31 -
притисак испаравања
pi bar 4,078 3,942 1,185 p-h дијаг.
5.2. Температура и притисак кондензације.

ТАБЕЛА 24
38

температура расхладне воде tw o
C 16 16 16 -
разлика темп. расхладне воде и
Δtk o
C 14 14 14 | 2 | СТ.262
темп. кондензације
температура кондензације
tk= tw+Δtk o
C 30 30 30 -
притисак кондензације pk bar 11,880 11,880 12,129 p-h дијаг.
5.4. Однос притисака кондензације и испаравања.
ТАБЕЛА 25
притисак кондензације pk bar 11,880 11,880 12,129 p-h дијаг.
притисак испаравања pi bar 4,078 3,942 1,185 p-h дијаг.

однос притисака
кондензације и - 2,913 3,014 10,235 -
испаравања
Карактеристич односа
притисака кондензације - - <8 <8 >8
и испаравања |4|
СТ.262
једностепена једностепена двостепена
Компресија
компресија компресија компресија
39
5.5. Teрмодинамичка шема и дијаграми : Комора "3"
40
41
42
tk pk 5 2
6
7 tm pm
9 3
8 4
11 ti pi
10 1
43
log p
7 6 tk pk
tm pm
9
8
11 ti pi
10
ТАБЕЛА 26
Стања расхладног флуида
t p v
озн. h
изв. пода.
јед. o
C bar
1 -31 1,185 1720,62 1,00 p-h

2 68 5 1921,88 0,33 p-h
3 20 5 1811,5 0,284 p-h
4 4 5 1766,72 0,252 p-h
5 62 12,129 1880 0,058 p-h
6 30 12,129 641,68 0,00168 p-h
7 20 12,129 600 - p-h
8 4 5 600 0,018 p-h
9 4 5 518,55 0,0015796 p-h
10 -31 1,185 518,55 0,122 p-h
11 -31 1,185 359,11 0,0014299 p-h
5.5.1.1. Проток расхладног флуида у испаривачу.
44
Qi 36,386
mi= = =0,030
h1−h10 1720,62−518,55
5.5.1.2. Проток расхладног флуида у нижем степену.
h3−h9
m=Q n ∙
( h 1−h10 ) ∙ ( h4 −h8 )
m=36,386 ∙
1811,5−518,55
( 1720,62−518,55 ) ∙ ( 1766,72−600 )
=0,033
[ ]
kg
s
5.5.1.3. Проток расхладног флуида кроз кондензатор.
m 2=m ∙ ( 1−b ) ∙ ( 1−x 8 )
m2=0,033 ∙ ( 1−0,03463 ) ∙ ( 1−0,1 )=0,028
5.5.1.4. Удио расхадног средства који испари у сеператору "Rv".
h3−h 4 1811,5−1766,62
b= = =0,03463
h3−h9 1811,5−518,55
5.5.2.Топлота доведена испаривачу.
Qn=Q ¿3=36,386 [ kW ]
5.5.3. Топлотно оптерећење кондезатора.
Qk =m2 ∙ ( h5−h 7 )=0,028 ∙ ( 1880−600 )=35,84 [ kW ]
5.5.5. Запремински проток расхладног флуида кроз компресор високог

притиска.
V stKVP =m 2 ∙ v 4 =0,028 ∙0,252=0,007056 [ ]

m3
s
5.5.6. Запремински проток расхладног флуида кроз компресор ниског

притиска.
V stKNP =m ∙ v 1=0,033 ∙1,00=0,033 [ ]

m3
s
5.5.7.1. Теоријска снага компресора високог притиска.
P KVP=m2 ∙ ( h5−h 4 )=0,028∙ ( 1880−1766,72 ) =3,17 [ kW ]
45
5.5.7.2. Теоријска снага компресора ниског притиска.
P KNP=m∙ ( h 2−h1 )=0,033∙ ( 1921,88−1720,62 ) =6,64 [ kW ]
5.5.8. Степен хлађења.
Qn 36,386
ε h= = =3,71
P KNP + P KVP 6,64+3,17
ТАБЕЛА 27
Коморе "3"
ред.бро
податак озн. јед. вриј. изв. пода.
ј
- топлотни капацитет коморе "3" QOR3 kW 36,386 | 0 | Т. 21
проток расхладног флуида кроз
5.5.1.1. mi 0,030 -
испаривач
- степен сувоће паре у стању "8" x8 0,1 -
проток расхладног флуида у

5.5.1.2. m 0,033 -
нижем степену
проток расхладног флуида кроз m2
5.5.1.3. 0,028 -
кондензатор
удио расхадног средства који
5.5.1.4. b - 0,03463 -
испари у сепаратору "Rv"
5.5.2. топлота доведена испаривачу Qn kW 36,386 -
топлотно оптерећење
5.5.3. Qk kW 35,84 -
кондезатора
запремински проток
5.5.5. расхладног флуида кроз VstKVP 0,007056 -
компресор високог притиска
5.5.6. расхладног флуида кроз VstKNP 0,033 -
компресор ниског притиска
теоријска снага компресора
5.5.7.1. PKVP kW 3,17 -
високог притиска
теоријска снага компресора
5.5.7.2. PKNP kW 6,64 -
ниског притиска
5.5.8. степен хлађења εh - 3,71 -
46
НАПОМЕНА: Поступак прорачуна за двостепену расладну машину са двије

температуре испаравања и потпуним међухлађењем узет је из | 4 | СТ.90.
5.6. Teрмодинамичка шема и дијаграми : Комора "1" и "2" .
I2
I1
pi2
Ti2
Ti1
Pi1
ТАБЕЛА 28
Стања расхладног флуида ,,КОМОРА ,,1” и ,,2”
озн. t p h v изв. пода.
47
јед. o
C bar
1 -7 3,942 402,34 0,05912 p-h

2 -5 3,942 403,10 0,061 p-h
3 -6 3,942 401,67 0,0621 p-h
4 40 11.916 422,5 0,0234 p-h
5 30 11.916 236 0,000852 p-h
6 -5 4.212 236 0,0123 p-h
7 -7 3.933 236 0,0127 p-h
8 -5 4.212 403,10 0,05543 p-h
5.6.1. Проток расхладног флуида кроз испаривач коморе 1.
m i 1=
Q¿ 1
=
7,942
h1−h7 402,34−236
=0,048
kg
s [ ]
5.6.2. Проток расхладног флуида кроз испаривач коморе 2.
m i 2=
Q¿2
=
14,839
h8−h6 403,1−236
=0,089
kg
s [ ]
5.6.3. Проток расхладног флуида кроз кондензатор.
m kd =m i 1+ mi 2=0,048+0,089=0,137
[ ]
kg
s
5.6.4. Топлотно оптерећење кондензатора.
Qkd =m kd ∙ ( h 4−h5 )=0,137 ∙ ( 422,5−236 ) =25,55 [ kW ]
5.6.5. Запремински проток расхладног флуида кроз компресор.
V st =m kd ∙ v 3=0,137 ∙0,0621=0,00851
m3
s [ ]
5.6.6. Теоријска снага компресора.
Pk =mkd ∙ ( h4 −h3 )=0,137 ∙ ( 422,5−401,67 )=2,85 [ kW ]
5.6.7. Степен хлађења.
Q ¿1+ Q¿2 22,781

ε h= = =7,99
Pk 2,85
48
ТАБЕЛА 29
Коморе ,,1” и ,,2”

ред.бро
ј
топлотни капацитет коморе
- QOR1 kW 7,942 | 0 | Т. 21
"1"
топлотни капацитет коморе
QOR2 kW 14,839 | 0 | Т. 21
"2"

5.6.1. mi1 0,048
испаривач коморе 1

5.6.2. mi2 0,089 -
испаривач коморе 2

5.6.1. mkd 0,137
топлотно оптерећење
5.6.4. Qkd kW 25,55 -
кондензатора
5.6.5. расхладног флуида кроз Vst 0,00851 -
компресор
5.6.6. теоријска снага компресора Pk kW 2,85 -

5.6.7. степен хлађења εh - 7,99 -
49
6. ПРОРАЧУН ПОВРШИНЕ СВИХ ИСПАРИВАЧА,КАПАЦИТЕТА И СНАГЕ

ВЕНТИЛАТОРА.
6.1. Површине испаривача (суви са принудном циркулацијом ваздуха).

6.1.1. Комора "1".
t oC t oC
Δtm =
Δtv = 7
tw
4
ti
-7
A [ m2 ]
ТАБЕЛА 30
Комора "1"
ред.бро
ј
- температура ваздуха у комори tu o
C 1 -
температура испаравања
- ti o
C -6 | 0 | Т. 23
расхладног флуида
- топлотни капацитет коморе QOR1 kW 7,942 | 0 | Т. 21
разлика темп. ваздуха и тем.
- испаравања на излазу из Δtm o
C 4 | 4 | СТ.69
50

- испаравања на улазу у Δtv o
C 7 -
испаривач
- коеф. пролажења топлоте k 25 | 2 | Т-10.1
средња логаритамска разлика

6.1.1.1. Δtsr o
C 5,36 -
температура
6.1.1.2. површина испаривача А m2 124.4 -
6.1.1.1. Средња логаритамска разлика температура.
t v −t m 7−4
∆ t m= = =5,36 ℃
tv 7
ln ln
tm 4
6.1.1.2. Површина испаривача.
Q ¿1 7,942 ∙10
3
A= = =59,26 [ m 2 ]
K ∙ ∆ t m 25∙ 5,36
6.1.2. Комора "2".
t oC t oC
Δtm =
Δtv = 6
tw
5
А m2
ti
-5
A [m ]
2
ТАБЕЛА 31
Комора "2"
ред.бро
ј
C 0 -
51
- ti o
C -6 | 0 | Т. 23
C 5 | 4 | СТ.69
C 6 -
испаривач

6.1.2.1. Δtsr o
C 5,48 -
6.1.2.2. површина испаривача А m2 108,31 -
t v −t m 6−5
∆ t m= = =5,48 ℃
tv 6
ln ln
tm 5
Q¿2 14,839 ∙10 3

A= = =108,31 [ m2 ]
K ∙ ∆ tm 25∙ 5,48
6.1.3. Комора "3".
t oC t oC
А m2
Δtm =
Δtv = 7
tw
4
ti
- 30
A [m ]
2
ТАБЕЛА 32
Комора "3"
52
ред.бро
ј
C -24 -
- ti o
C -31 | 0 | Т. 23
C 4 | 4 | СТ.69
C 7 -
испаривач

6.1.2.1. Δtsr o
C 5,36 -
6.1.2.2. површина испаривача А m2 271,53 -
t v −t m 7−4
∆ t m= = =5,36 ℃
tv 7
ln ln
tm 4
Q ¿3 36,386 ∙ 10
3
=271,53 [ m ]
2
A= =
K ∙∆ tm 25∙ 5,36
6.2. Капацитети и снаге вентилатора.
6.2.1. Комора "1".

ТАБЕЛА 33
Комора "1"
ред.број податак озн. јед. вриј. изв. пода.
разлика тем. ваздуха на улазу и
- Δt o
C 3 -
излазу из испаривача
средња густина ваздуха у
- ρ 1,293 | 3 | Т-3.10
испаривачу
- средња спцифична топлота cp 1,005 | 3 | Т-3.10
53
- усвојени пад притиска Δp Pa 200 -
- степен корисности вентилатора η - 0,5 -
6.2.1.1. капацитет вентилатора 2,04 -
6.2.1.2. снага вентилатора P kW 0,82 -
6.2.1.1. Kапацитет вентилатора.
V̇ =
Q¿1
=
7,942
ρ ∙ c p ∙ ∆ t 1,293 ∙ 1,005∙ 3 [ ]
=2,04
m3
s
6.2.1.2. Снага вентилатора.
V̇ ∙ ∆ p 2,04 ∙ 200
P= = =0,82 [ kW ]
η 0,5 ∙10 3
6.2.2. Комора "2".

ТАБЕЛА 34
Комора "2"
ред.бро
ј
- топлотни капацитет коморе QOR2 kW 14,839 | 0 | Т-26
- Δt o
C 3 -
- ρ 1,278 | 3 | Т-3.10
54
V̇ =
Q¿2
=
14,839
ρ ∙ c p ∙ ∆ t 1,278 ∙ 1,005∙ 3 [ ]
=3,85
m3
s
V̇ ∙ ∆ p 3,85 ∙ 200
P= = =1,54 [ kW ]
η 0,5 ∙103
6.2.3. Комора "3".

ТАБЕЛА 35
Комора "3"
ред.бро
ј
- топлотни капацитет коморе QOR3 kW 36,386 | 0 | Т-21
- Δt o
C 3 -
- ρ 1,418 | 3 | Т-3.10
55
V̇ =
Q¿3
=
36,386
ρ ∙ c p ∙ ∆ t 1,418 ∙ 1,010∙ 3
=8,47
m3
s [ ]
V̇ ∙ ∆ p 8,47 ∙ 200
P= = =3,38 [ kW ]
η 0,5 ∙10 3
7. ПРОРАЧУН ПОТРЕБНЕ ЧАСОВНЕ ЗАПРЕМИНЕ,ЕФЕКТИВНЕ СНАГЕ

КОМРЕСОРА И ПОТРЕБНЕ СНАГЕ ЕЛЕКТРОМОТОРА.
7.1. Коморa "3" ( Компресор ниског притиска).
7.1.1.1. Волуметријски коеф. услед штетног простора.
[( ) ] [( ) ]
1
pk m 5
1
λ c =1−c ∙ −1 =1−0,07 ∙ 1,1
−1 =0,810
p0 1,185
7.1.1.2. Коефицијент испоруке усљед пригушивања при усисавању.
λ pr =1−
λc
∙ ( )
1+c ∆ p0
p0
=1−
1+0,07
0,810
∙ 0,03=0,960
∆ p0
=( 0,02 ÷ 0,05 )− усвојено 0,03 (С . Вујић , стр .200)
p0
7.1.1.3. Коефицијент испоруке услед загријавања.
λ z =1−0,025 ∙ ( )
pk
p0
−1 =1−0,025 ∙
5
1,185(−1 =0,919 )
56
7.1.1.4. Коефицијент испоруке услед протицања.
λ n=( 0,95 ÷ 0,98 )− усвојено 0,97(С . Вујић , стр.201)
7.1.1.5. Коефицијент испоруке.
λ=λ c ∙ λ pr ∙ λz ∙ λn =0,810 ∙0,960 ∙ 0,919 ∙0,97=0,693
7.1.2. Стварна часовна запремина компресора.
V s=
V t 0,033
=
λ 0,693
=0,048
m3
s [ ]
7.1.3.0. Ефективна снага компресора.
Pe =Pi + Ptr =10,176+ 2,88=13,056 [ kW ]
7.1.3.1. Индикаторска снага.
Pi= pi ∙V s=2,12 ∙10 ∙ 0,048=10,176 [ kW ]

5
7.1.3.2. Средњи индикаторски притисак стварног компресора.
pi= ρ∙ p ¿=1,04 ∙2,04=2,12 ¿
7.1.3.3. Коефицијент индикаторских притисака.
pi
ρ= =1,04(С . Вујић , стр.205)
p¿
7.1.3.4. Средњи теоријски индикаторски притисак.
[( ) ] [( ) ]
κ−1
κ pk κ 1,32 5 1,32−1
p¿ = ∙ p0 ∙ −1 = ∙ 1,185 ∙ 1,32
−1 =2,04 ¿
κ−1 p0 1,32−1 1,185
7.1.3.5. Снага потребна за савлађивање трења.
Ptr = ptr ∙ V s=0,6∙ 10 ∙0,048=2,88 [ kW ]

5
ptr =0,6 ¿- препорука за амонијак (С.Вујић ст. 208)

ptr - фиктивно повећање средњег индикаторког притиска услед трења
7.1.4. Механички коефицијент корисног дејства.
Pi 10,176
ηm = = =0,78
P e 13,056
57
7.1.5. Индикаторски коефицијент корисног дејства.
λ 0,693
ηi = = =0,666
ρ 1,04
PT =Pi ∙ ηi=10,176 ∙ 0,666=6,77 [ kW ]
7.1.7. Снага електромотора за погон компресора.
P EM =( 1,15÷ 1,20 ) ∙ P e
P EM =1,15∙ 13,056=15,014 [ kW ]
P EM =1,20∙ 13,056=15,667 [ kW ] *Усвајамо: P EM =15,5 [ kW ]
ТАБЕЛА 36
Компресор ниског притиска
ред.бро
ј
волуметријски коеф. услед
λc - 0,810 | 2 | СТ.197
штетног простора
коефицијент штетног простора c - 0,07 | 2 | СТ.200
7.1.1.1. експонент политропе m - 1,1 -
притисак испаривања po bar 1,185 | 0 | Т-23
притисак на излазу из "KNP" pk bar 5 | 0 | Т-24

коефицијент испоруке усљед
λpr - 0,960 -
пригушивања при усисавању
7.1.1.2.
однос депресије при усисавњу
- 0,03 -
и притиска испаравања
7.1.1.3. λz - 0,919 -
загријавања
коефицијент испоруке услед
7.1.1.4. λn - 0,97 -
протицања
7.1.1.5. коефицијент испоруке λ - 0,693 -
58
стварна часовна запремина

7.1.2. Vs 0,048 -
компресора
7.1.3.0. ефективна снага компресора Pe kW 13,056 -
7.1.3.1. индикаторска снага Pi kW 10,176 -
средњи индикаторски притисак
7.1.3.2. pi bar 2,12 -
стварног компресора
коефицијент индикаторских
7.1.3.3. ρ - 1,04 | 2 | СТ.205
притисака
средњи теоријски
pit bar 2,04 -
7.1.3.4. индикаторски притисак
усвојени степен политропе k - 1,32 -
снага потребна за савлађивање
Ptr kW 2,88 -
трења
7.1.3.5. фиктивно повећање средњег
индикаторског притиска услед ptr bar 0,6 | 2 | СТ.208
трења
механички коефицијент
7.1.4. ηm - 0,78 -
корисног дејства
индикаторски коефицијент
7.1.5. ηi - 0,666 -
7.1.6. теоријска снага компресора PT kW 6,77 -
снага електромотора за погон
7.1.7. PEM kW 15,5 -
7.2. Коморa "3" ( Компресор високог притиска).
[( ) ] [( ]
1
)
1
pk m 12,129
λ c =1−c ∙ −1 =1−0,07 ∙ 1,1
−1 =0,84
p0 5
λ pr =1−
λc ( )
1+c ∆ p0
∙
p0
=1−
1+0,07
0,84
∙ 0,03=0,961
∆ p0
p0
59
λ z =1−0,025 ∙
( )
pk
p0
−1 =1−0,025 ∙
12,129
5 (
−1 =0,964 )
λ=λ c ∙ λ pr ∙ λz ∙ λn =0,84 ∙ 0,961∙ 0,964 ∙ 0,97=0,754
V s=
V t 0,007056
λ
=
0,754
=0,0093
m3
s [ ]
Pe =Pi + Ptr =4,59+0,56=5,15 [ kW ]
Pi= pi ∙V s=4,94 ∙10 ∙ 0,0093=4,59 [ kW ]

5
pi= ρ∙ p ¿=1,02∙ 4,94=5,04 ¿
7.2.3.3. Коефицијент индикаторских притисак
pi
ρ= =1,02(С . Вујић , стр .205)
p¿
[( ) ] [( ]
κ−1
pk
)
1,32−1
κ κ 1,32 12,129
p¿ = ∙ p0 ∙ −1 = ∙5∙ 1,32
−1 =4,94 ¿
κ−1 p0 1,32−1 5
Ptr = ptr ∙ V s=0,6∙ 10 ∙0,0093=0,56 [ kW ]

5
ptr =0,6 ¿- препорука за амонијак (С.Вујић ст. 208)
60

Pi 4,59
ηm = = =0,89
P e 5,15
λ 0,754
ηi = = =0,739
ρ 1,02
PT =Pi ∙ ηi=4,59 ∙0,739=3,39 [ kW ]
P EM =( 1,15÷ 1,20 ) ∙ P e
P EM =1,15∙ 5,15=5,92 [ kW ]
P EM =1,20∙ 13,056=6,18 [ kW ] *Усвајамо: P EM =6 [ kW ]
ТАБЕЛА 37
Компресор високог притиска
ред.бро
ј
λc - 0,84 | 2 | СТ.197
7.2.1.1. експонент политропе m - 1,1 -
притисак испаривања po bar 5 | 0 | Т-23
притисак кондензације pk bar 12,129 | 0 | Т-24

λpr - 0,961 -
7.2.1.2.
- 0,03 -
7.2.1.3. коефицијент испоруке усљед λz - 0,964 -
61
7.2.1.4. λn - 0,97 -
протицања
7.2.2. Vs 0,0093 -
7.2.3.2. pi bar 5,04 -
7.2.3.3. ρ - 1,02 | 2 | СТ.205
притисака
pit bar 4,94 -
Ptr kW 0,56 -
трења
трења
7.2.4. ηm - 0,89 -
7.2.5. ηi - 0,739 -
7.2.7. PEM kW 6 -
7.3. Коморe "1" и "2".
[( ) ] [( ]
1
pk
)
1
m 11,880 1
λ c =1−c ∙ −1 =1−0,07 ∙ −1 =0,859
p0 3,942
λ pr =1−
λc ( )
1+c ∆ p0
∙
p0
=1−
1+0,07
0,859
∙ 0,03=0,962
∆ p0
p0
62
λ z =1−0,025 ∙ ( )
pk
p0
−1 =1−0,025 ∙
11,880
3,942 (
−1 =0,949 )
λ=λ c ∙ λ pr ∙ λz ∙ λn =0,859 ∙0,962 ∙ 0,949∙ 0,97=0,76
V s=
V t 0,00851
λ
=
0,76
=0,011
m3
s [ ]
Pe =Pi + Ptr =5,412+0,44=5,852 [ kW ]
Pi= pi ∙V s=4,92∙ 10 ∙ 0,011=5,412 [ kW ]

5
pi= ρ∙ p ¿=1,04 ∙ 4,73=4,92¿
7.3.3.3. Коефицијент индикаторских притисака.
pi
ρ= =1,04 (С . Вујић , стр .205)
pi t
[( ) ] [( ]
κ−1
pk
)
1,178−1
κ κ 1,178 11,880
p¿ = ∙p ∙ −1 = ∙3,942 ∙ 1,178
−1 =4,73 ¿
κ−1 0 p0 1,178−1 3,942
Ptr = ptr ∙ V s=0,4 ∙10 ∙ 0,011=0,44 [ kW ]

5
63
ptr =0,4 ¿- препорука за R-22 (С.Вујић ст. 208)

Pi 5,412
ηm = = =0,925
P e 5,852
λ 0,76
ηi = = =0,731
ρ 1,04
PT =Pi ∙ ηi=5,412 ∙ 0,731=3,95 6[ kW ]
P EM =( 1,15÷ 1,20 ) ∙ P e
P EM =1,15∙ 5,852=6,73 [ kW ]
P EM =1,20∙ 5,852=7,02 [ kW ] *Усвајамо: P EM =7 [ kW ]
ТАБЕЛА 38
Коморe "1" и "2"
ред.бро
ј
λc - 0,859 | 2 | СТ.197
7.3.1.1. експонент политропе m - 1 -
притисак испаривања po bar 3,942 | 0 | Т-29
притисак кондензације pk bar 11,880 | 0 | Т-30

7.3.1.2. коефицијент испоруке усљед λpr - 0,962 -
64

- 0,03 -
7.3.1.3. λz - 0,949 -
7.3.1.4. λn - 0,97 -
протицања
7.3.2. Vs 0,011 -
7.3.3.2. pi bar 4,92 -
7.3.3.3. ρ - 1,04 | 2 | СТ.202
притисака
pit bar 4,73 -
Ptr kW 0,44 -
трења
трења
7.3.4. ηm - 0,925 -
7.3.5. ηi - 0,731 -
7.3.7. PEM kW 7 -
8. ПРОРАЧУН ПОВРШИНЕ КОНДЕНЗАТОРА.
8.1. Прорачун кондензатора (Коморe "3").
8.1.1. Топлота која се одаје у кондензатору.
Qk =m2 ∙ ( h5−h 7 )=0,028 ∙ ( 1880−600 )=35,84 [ kW ]
8.1.2. Температура воде на излазу из кондензатора.
t w =t w + ∆ t w =16+6=22 [ ℃ ]
2 1
8.1.3. Средња логаритамска разлика температура.
65
t w −t w 22−16
θm = 2 1
= =10,7 [ ℃ ]
t−t w 30−16
ln 1
ln
t−t w 30−22
2
8.1.3. Потребна површина кондензатора.
t oC
t oC
tk
tw
tw2 =
22
tw1 =
16
A [m ]
2
Q k 35,84 ∙ 103
=4,65 [ m ]
2
Ak = =
k ∙ θm 720∙ 10,7
8.1.4. Потребна количина расхладне воде.
mw =
Qk
c v ∙ ( t w −t w )
2 1
=
35,84
4,186 ∙ ( 22−16 )
=1,42 [ ]
kg
s
ТАБЕЛА 39
Коморe "3"
укупан проток расхладног
m 0,028 | 0 | Т-27
флуида кроз кондензатор
ентaлпија расхладног флуида

h5 1880 | 0 | Т-26
на улазу у кондензатор
8.1.1.
h7 600 | 0 | Т-26
на излазу изкондензатора
топлота која се одаје у
Qk kW 35,84 -
кондензатору
66
температура воде на улазу у

- tw1 o
C 16 | 0 | Т-24
разлика темп. воде на улазу и
Δtw o
C 6 | 4 | СТ.69
излазу из кондензатора
8.1.2.
температура воде на излазу из
tw2 o
C 22 -
8.1.3. θm o
C 10,70 -
коеф. пролажења топлоте k 720 | 2 | Т-9.2.1

8.1.3.
површина кондензатора А m2 4,65 -
специфична топлота воде cp 4,186 | 3 | Т-4.2.8

8.1.4.
потребна количина расхладне
mw 1,42 -
воде
*Напомена: Усваја се хоризонтални добошасти кондензатор.
8.2. Прорачун кондензатора (Комора "1" и "2" ).
8.2.1. Топлота која се одаје у кондензатору.
Qkd =m kd ∙ ( h 4−h5 )=0,137 ∙ ( 422,5−236 ) =25,55 [ kW ]
8.2.2. Температура воде на излазу из кондензатора.
t w =t w + ∆ t w =16+6=22 [ ℃ ]
2 1
8.2.3. Средња логаритамска разлика температура.
t w −t w 22−16
θm = 2 1
= =10,7 [ ℃ ]
t−t w 30−16
ln 1
ln
t−t w 30−22
2
67
8.2.4. Потребна површина кондензатора.
t oC
t oC
tk
tw
tw2 =
22
tw1 =
16
A [ m2 ]
Q k 25,55 ∙10 3
=3,32 [ m ]
2
Ak = =
k ∙ θm 720 ∙ 10,7
8.2.5. Потребна количина расхладне воде.
mw=
Qk
c v ∙ ( t w −t w )
2 1
=
25,55
(
4,186 ∙ 22−16 )
=1,02 [ ]
kg
s
ТАБЕЛА 40
Комора "1" и "2"
ред.бро
ј
0,137 | 0 | Т-29
h4 422,5 | 0 | Т-28
на улазу у кондензатор
8.2.1.
h5 236 | 0 | Т-28
на излазу изкондензатора
топлота која се одаје у
Qk kW 25,55 -
кондензатору
- tw1 o
C 16 | 0 | Т-24
разлика темп. кондензације и
8.2.2. тем. воде на улазу у Δtw o
C 6 | 4 | СТ.69
68
температура воде на излазу из

tw2 o
C 22 -
8.2.3. θm o
C 10,7 -
8.2.4. коеф. пролажења топлоте k 720 | 2 | Т-9.2.1
површина кондензатора А m2 3,32 -
специфична топлота воде cp 4,186 | 3 | Т-4.2.8

8.2.5.
mw 1,02 -
воде
*Напомена: Усваја се хоризонтални добошасти кондензатор.
9. ПРОРАЧУН МЕЂУХЛАДЊАКА
9.1. Топлота која се одаје у међухладњаку.
Qmh=m∙ ( h2−h 3 )=0,033 ∙ ( 1921,88−1811,5 )=3,64 [ kW ]
9.2. Температура воде на излазу из међухладњака.
t w =t w + ∆ t w =16+6=22 [ ℃ ]
2 1
9.3. Средња логаритамска разлика температура.
( t2−tw ) −( t 3−t w ) ( 68−22 )−( 20−16 )

∆ t sr = = =17,2 [ ℃ ]
2 1
t 2 −t w 68−22
ln 2
ln
t 3 −t w 20−16
1
9.4. Потребна површина међухладњака.
69
t oC t oC
прегр. пара
22 t = 68
t3 = 20
2
расх. вода
tw2 =
tw1 =
16
A [m ]
2
Qmh 3,64 ∙ 10
3
=0,29 [ m ]
2
Ak = =
k ∙ ∆ t sr 720 ∙17,2
9.5. Потребна количина расхладне воде.
mw=
Q mh
c v ∙ ( t w −t w )
2 1
=
3,64
4,186 ∙ ( 22−16 ) [ ]
=0,15
kg
s
ТАБЕЛА 41
Коморe "3"
ред.бро
ј
0,033 | 0 | Т-27
мећухладњак

h2 1921,88 | 0 | Т-26
на улазу у мећухладњака

h3 1811,5 | 0 | Т-26
на излазу из мећухладњака
топлота која се одаје у Qmh
9.1. kW 3,64 -
мећухладњак
9.2. tw1 o
C 16 | 0 | Т-28
међухладњакa
70
разлика темп. воде на улазу и

Δtw o
C 6 | 4 | СТ.69
излазу из међухладњака
9.3. температура воде на излазу из

tw2 o
C 22 -
међухладњака
Δtsr o
C 17.2 -
коеф. пролажења топлоте k 720 | 2 | Т-9.2.1

9.4.
површина међухладњака А m2 1.1 -
специфична топлота воде cp 4.186 | 3 | Т-4.2.8

9.5.
mw 0.54 -
воде
10. ПРОРАЧУН ЗАПРЕМИНЕ РЕСИВЕРА.
Комора "3"
V R= ( 31 ÷ 12 ) ∙ m kd ∙ v kd =0,5 ∙ 0,028∙ 1,68=0,02352 [ dm

3
]
Коморe "1" и "2".
V R= ( 31 ÷ 12 ) ∙ m kd ∙ v kd =0,5 ∙ 0,137 ∙0,852=0,058362 [ dm

3
]
ТАБЕЛА 42
Комора 3 - 1-2 -
податак изв. изв.
озн. јед. вриј. вриј.
пода. пода.
71
укупан проток
расхладног флуида кроз m 0,028 | 0 | Т-27 0,137 | 0 | Т-29
специфична запремина
расхладног флуида на
тем. кондензације v 1,68 | 0 | Т-26 0,852 | 0 | Т-28
запремина ресивера VR dm3 0,02352 - 0,058362 -
11. ПРОРАЧУН ДИМЕНЗИЈА СВИХ УСИСНИХ И ПОТИСНИХ ВОДОВА

КОМПРЕСОРА КАО И ВОДА ОД РЕСИВЕРА ДО ПРВОГ ПРИГУШНОГ
ВЕНТИЛА.
11.1. Комора "3".
11.1.1. Усисни вод до компресора "KVP".

11.1.1.1. Површина попречног пресјека цијеви.
m 2 ∙ v 4 0,028 ∙0,252
A= = =0,000392 [ m2 ]
w 18
11.1.1.2. Пречник цијеви.
d u=
√ √
4∙ A
π
=
4 ∙ 0,000392
π
=22,3 [ mm ]
11.1.2. Усисни вод до компресора "KNP".

72
m ∙ v 1 0,033 ∙ 1,00
=0,00183 [ m ]
2
A= =
w 18
d u=
√ √
4∙ A
π
=
4 ∙ 0,00183
π
=48,3 [ mm ]
11.1.3. Потисни вод компресор "KVP" - кондензатор.

m 2 ∙ v 5 0,028 ∙ 0,058
A= = =0,000116 [ m2 ]
w 14
d u=
√ √
4∙ A
π
=
4 ∙ 0,000116
π
=12,2 [ mm ]
11.1.4. Потисни вод компресор "KNP" - међухладњак.

m ∙ v 2 0,033 ∙ 0,33
A= = =0,000778 [ m2 ]
w 14
d u=
√ √
4∙ A
π
=
4 ∙ 0,000778
π
=31,5 [ mm ]
11.1.5. Вод ресивер - пригушни вентил 'PV1".

m 2 ∙ v 8 0,028 ∙ 0,018
=0,00084 [ m ]
2
A= =
w 0,6
d u=
√ √
4∙ A
π
=
4 ∙ 0,00084
π
=32,7 [ mm ]
11.1.6. Вод сеператор "Rn" - пригушни вентил 'PV2".

m ∙ v 10 0,033 ∙ 0,122
=0,00671 [ m ]
2
A= =
w 0,6
73
d u=
√ √
4∙ A
π
=
4 ∙ 0,00671
π
=92,5 [ mm ]
ТАБЕЛА 43
Комора "3"
вод ред.број податак озн. јед. вриј. изв. пода.
проток расхладног
- m2 0,028 | 0 | Т-27
флуида
компресора "KVP".
Усисни вод до
- специфична запремина v 0,252 | 0 | Т-26
брзина струјања
- w 18 | 2 | Т-11.1
површина попречног
11.1.1.1. A m2 0,000392 -
пресјека цијеви
унутрашњи пречник
11.1.1.2. du mm 22,3 -
цијеви
- m 0,033 | 0 | Т-27
усисни вод до
флуида
"KNP".
- брзина струјања w 18 | 2 | Т-11.1

74
11.1.2.1. A m2 0,00183 -
11.1.2.2. du mm 48,3 -
цијеви
потисни вод компресора
- m2 0,028 | 0 | Т-27
флуида
"KVP" - кондензатор
- w 14 | 2 | Т-11.1
11.1.3.1. A m2 0,000116 -
11.1.3.2. du mm 12,4 -
цијеви
потисни вод компресора
- m 0,033 | 0 | Т-27
флуида
"KNP" - међухладњак
- w 14 | 2 | Т-11.1
11.1.4.1. A m2 0,000778 -
11.1.4.2. du mm 31,5 -
цијеви
- m2 0,028 | 0 | Т-27
ресивер - пригушни вентил
флуида

- w 0,6 | 2 | Т-11.1
11.1.5.1. A m2 0,00084 -
"PV1"
11.1.5.2. du mm 32,7 -
цијеви
- m 0,033 | 0 | Т-27
флуида
пригушни вентил
сеператор "Rn" -
- w 0,6 | 2 | Т-11.1
'PV2"
11.1.6.1. површина попречног A m2 0,00671 -

75
11.1.6.2. du mm 92,5 -
цијеви
11.2. Комора "1" i "2".
11.2.1. Усисни вод до компресора.

m kd ∙ v 3 0,137 ∙ 0,0621
=0,000851 [ m ]
2
A= =
w 10
d u=
√ √
4∙ A
π
=
4 ∙ 0,000851
π
=32,9 [ mm ]
11.2.2. Потисни вод компресор - кондензатор.

m kd ∙ v 3 0,137 ∙ 0,0234
A= = =0,000214 [ m2 ]
w 15
76
d u=
√ √ 4∙ A
π
=
4 ∙ 0,000214
π
=16,5 [ mm ]
11.2.3. Вод ресивер - пригушни вентил 1.

m i 1 ∙ v5 0,048 ∙ 0,0000852
=0,0000682 [ m ]
2
A= =
w 0,6
d u=
4∙ A
π √ √
=
4 ∙ 0,0000682
π
=9,3 [ mm ]
11.2.4. Вод ресивер - пригушни вентил 2.
m i 2 ∙ v5 0,089 ∙ 0,0000852
=0,000126 [ m ]
2
A= =
w 0,6
d u=
4∙ A
π
ТАБЕЛА 44
=
√ √
4 ∙ 0,000126
π
=12,7 [ mm ]
Комора "1" i "2"

вод ред.број податак озн. јед. вриј. изв. пода.
- проток расхладног флуида mkd 0,137 | 0 | Т-29
усисни вод до
брзина струјања расхладног

- w 10 | 2 | Т-11.1
флуида
11.2.1.1. A m2 0,000851 -
11.2.1.2. унутрашњи пречник цијеви du mm 32,9 -
потисни вод компресор
- проток расхладног флуида mkd 0,137 | 0 | Т-35

- кондензатор

- w 15 | 2 | Т-11.1
флуида
11.2.2.1. A m2 0,000214 -
77
- проток расхладног флуида mi1 0,048 | 0 | Т-35

пригушни вентил 1
вод ресивер -

- w 0,6 | 2 | Т-11.1
флуида
11.2.3.1. A m2 0,0000682 -
- проток расхладног флуида mi2 0,089 | 0 | Т-35

вод ресивер - пригушни

вентил 2

- w 0,6 | 2 | Т-11.1
флуида
11.2.4.1 површина попречног
A m2 0,000126 -
. пресјека цијеви
11.2.4.2
унутрашњи пречник цијеви du mm 12,7 -
.
12. ИЗБОР ОПРЕМЕ
ТАБЕЛА 45
Карак. величина
Назив Комора Ознака Ком. Фирма
прорач. усвојена
Стропни
амонијачни 3 SAIG 3-4 273,55 m2 300 m2 1 Хлађење Загреб
испаривач
Стропни 1 SAIG 1-4 124,4 m2 140 m2 1 Хлађење Загреб
фреонски
испаривач 2 SAIG 1-4 108,31 m2 140 m2 1 Хлађење Загреб
3 OTH – P9 Хлађење Загреб

Одвајач течности
1и2 OTH – P8 Хлађење Загреб
Компресорски 3 A811A 15,5 kW Фригострој

30 kW 1
агрегат Београд
3 А8111A 6 kW
78
Фригострој
1и2 А211A 7 kW 7 kW 1
Београд
Хоризонтлни
добошасти 3 CKA 550-3000 4,65 m2 5 m2 1 Хлађење Загреб
Хоризонтлни
добошасти 1и2 CKA 318-2500 3,32 m2 4 m2 1 Хлађење Загреб
Сакупљач
0,0235
течности 3 STA1 - 150 0,1 m3 1 Хлађење Загреб
dm3
(ресивер)
Сакупљач
0,0583
течности 1и2 STA1 - 120 0,1 m3 1 Хлађење Загреб
dm3
(ресивер)
1 HRA - 25 - - 1 Хлађење Загреб
Пригушни 3 HRA - 65 - - 1 Хлађење Загреб
вентил
2 HRA - 10 - - 1 Хлађење Загреб
Нивоказ 1,2 и 3 319-00-00 - - 1
Београд
Одвајач уља 1,2 и 3 0U4A.00.00 - - 1
Београд
Прави зауставни Фригострој
1, 2 и 3 - - 100
вентил Београд
Вентил Фригострој
1,2 и 3 - - 10
сигурности Београд
Међухладњак 1 MEZ 1,1 m2 - 1
Београд
13. ОПИС РЕГУЛАЦИЈЕ СИСТЕМА.
Расхладно постројење се пројектује тако да његов прорачунски капацитет буде

већи од максимално могућег оптерећења. Да би се температура расхладног простoра
одржала на жељеној вриједности уз прихватљива одступања, мора расхладни
капацитет уређаја увијек да буде једнак топлотном оптерећењу. Када топлотно
оптерећење опада, мора се смањити топлотни капацитет компресора. Проток течости
расхладног флуида кроз пригушне вентиле се мора смањити одговарајућом промјеном
отвора вентила или повременим затварањем вентила. При порасту топлотних
оптерећења мора се пoвећати расхладни капацитет компресора, а такође и проток
течности кроз пригушне вентиле да би у испариваче дотицало довољно течности.
Поред температуре хлађеног ваздуха треба одржавати одговарајућу релативну
влажност. Такође је потребно одржавати у одређеним границама проток воде за
хлађење кондензатора,притисак у кондензатору и сл.
79
Аутоматизација расхладних уређаја се остварује преко аутоматских органа који

имају функције заштите и регулације. Органи аутоматске контроле служе за
мјерење ,показивање и регистровање вриједности параметара рада расхладног уређаја
и стања хлађеног објекта као што су:
 температура хлађеног објекта,
 вода за хлађење кондензатора,
 расхладног флуида на карактеристичним мјестима у расхладној инсталацији,
 влажност ваздуха у хлађеном простору,
 притисци; испаравања, кондензације, усиса, потиса,
 протоци расхладног и хлађеног флуида,
 ниво течности у судовима расхладне инсталације,
 снага коју троше компресори, пумпе и др.,
 утрошак енергије, јачина струје појединих електромотора, напон електричне
струје,
 број часова рада компресора и других уређаја у склопу расхладног
постројења.
Температура се мјери стакленим и електричним термометрима. Влажност

ваздуха у хлађеним просторијама се мјери хигрометрима са длаком. Притисци с мјере
са вакуумметрима са "Bourdon-ovom" цијеви. Поред скале за означавање притиска
обично се налази и скала за означавање температуре засићења. Протоци се мјере
нормираном пригушницом или ротометрима. Термостати служе за регулацију
температуре расхладног простора. Он укључује и искључује компресор из рада.
Преостати су електрични прекидачи који отварају и затварају струјно коло у
зависности од притиска.
Начин регулације система;
Ваздух се у комори хлади испаравањем фреона(амонијака) у хладњаку ваздуха.

Температура кондензације се одржава на жељеној вриједности регулационим вентилом
"РВ", који мијења проток воде кроз кондензатор у зависности од притиска
кондензације.
Електромагнетни (соленоидни) вентил "ЕМВ" уграђен испред хладњака ваздуха
зауставља доток расхладног средства из скупљача течности након заустављања
компресора.
Компресор се укључује и искључује помоћу термостата "Тс" који се налази у
расхладној комори. Уколико термостат откаже, компресор се укључује и искључује
помоћу пресостата "Пр". Принцип регулације је следећи: уколико температура у
расхладној комори падне на доњу вриједност, термостат даје импулс који дјелује на
вентилатор хладњака ваздуха, соленоидни вентил и компресор. С тим се искључују из
погона компресор и вентилатор а соленоидни вентил се тренутно затвара. Одмах након
заустављања компресора притисак кондензације почне нагло да опада, али убрзо након
тога регулациони вентил "РВ" почне да притвара проток расхладне воде, ради чега се
пад притиска у кондензатору успорава.
При порасту температуре у расхладној комори изнад горње дозвољене вриједности,
термостат укључује моторе компресора и вентилатора и преко релеја отвара
соленоидни вентил и расхладна направа почиње да хлади. Ниво расхладне течности у
скупљачу се регулише помоћу електричног прекидача са пловком који је
двопозиционог дејства. Када се ниво течности у скупљачу подигне на највећу
80
дозвољену висину, соленоидни вентил се затвара и онемогућава даљи доток расхладне

течности из ресивера односно кондензатора, а када ниво опадне соленоидни вентил се
отвара.
ЛИТЕРАТУРА:
| 1 | Начин складиштења и смрзавања хране.

| 2 | Вујић Сава: Расхладни уређаји, Машински факултет,Београд, 1983.
| 3 | Ђ. Козић, Б. Васиљевић, В. Бекавац: Приручник за термодинамику, Машински
факултет,Београд, 1980.
| 4 | Ђуричковић Вељко: Трансформатори топлоте, Машински факултет, Бањалука,
1995.
81

Rashladni Uredjaji Račun Bez Decimala

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rashladni Uredjaji Račun Bez Decimala

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Рожић Душко Пројектни задатак: Расхладна постројења

1. НАЧИН СКЛАДИШТЕЊА И ГРАЂЕВИНСКЕ ДИМЕНЗИЈЕ

β A – коефицијент искоришћења пода (Табела 3.1 РУ Сава Вујић, стр. 61)

A g - грађевинска површина пода

m Ak - површинска густина складиштења по 1m 2 корисне односно грађевинске

Ak - корисна површина пода

Одређивање укупне дижине висећих колосјека потребна за складишни капацитет M:

mL – дужинска густина складиштења по 1 m висећег колосјека (Табела 3.2 РУ Сава

Усваја се укупна дужина висећих колосјека 55 m.

Колосјеци се постављају паралелно на растојању 0,8 m, а на удаљености од

Број висећих колосјека који се могу поставити на ширину коморе f = 7m

Потребна дужина једног колосјека, да би се задовољила укупна дужина висећих

Усваја се дужина једног колосјека L' =6 m

Корисна висина коморе 3 је h K =2,7 m (Стева Шамшаловић, Технологија смрзавања и

Одређивање укупних димензија коморе :

- један подужни пролаз поред почног зида 2,2 m

- растојање од зидова коморе 0,3 m

- растојање од расхладних тијела 0,4 m

- простор предвиђен за испаривач 0,5 m

- растојање између колосјека 0,8 m

Наведене вриједности су усвојене из књиге ”Расхладни уређаји” С. Вујић стр. 59-61

Слика 1, распоред колосјека у комори

Пријем робе на складиштење се врши на сљедећи начин :

2. ТОПЛОТНА ИЗОЛАЦИЈА КОМОРЕ "3".

2.1. Топлотна изолација зида према нехлађеном ходнику "4 "

t s=0,9∙ t sp=0,9 ∙ 35=31,5 ℃

Слика 2, састав зида према нехлађеном ходнику „4“

Назив озн. вриј. јед. озн. вриј. јед. изв. пода.

кречни малтер 1 0,02 m 1 0,87 | 2 | Т-2.2

зид од шупљих блокова 2 0,25 m 2 0,58 | 2 | Т-2.2

цементни малтер 3 0,02 m 3 1,28 | 2 | Т-2.2

битуменска парна баријера 4 0,005 m 4 0,17 | 2 | Т-2.2

цементни малтер 7 0,02 m 7 1,28 | 2 | Т-2.2

усвојени спец. топлотни | 2 | СТ.

2.2. Топлотна изолација зида према машинској сали "5"

Слика 3, састав зида према машинској сали „5“

зид од шупљих блокова 2 0,25 m 2 0,58 | 2 | Т-2.2

цементни малтер 3 0,02 m 3 1,28 | 2 | Т-2.2

битуменска парна баријера 4 0,005 m 4 0,17 | 2 | Т-2.2

рабиц мрежа 6 0 m 6 1,40 | 2 | Т-2.2

цементни малтер 7 0,02 m 7 1,28 | 2 | Т-2.2

усвојени спец. топлотни | 2 | СТ.

стварни спец. топлотни

2.3. Топлотна изолација спољњих зидова

Слика 4, састав спољњег зида перма југу

кречни малтер 1 0,02 m 1 0,87 | 2 | Т-2.2

зид од шупљих блокова 2 0,38 m 2 0,58 | 2 | Т-2.2

цементни малтер 3 0,02 m 3 1,28 | 2 | Т-2.2

рабиц мрежа 6 0 m 6 1,40 | 2 | Т-2.2

цементни малтер 7 0,02 m 7 1,28 | 2 | Т-2.2

усвојени спец. топлотни | 2 | СТ.

2.3.2. Топлотна изолација спољњег зида према истоку

Слика 5, састав спољњег зида према истоку

кречни малтер 1 0,02 m 1 0,87 | 2 | Т-2.2

зид од шупљих блокова 2 0,38 m 2 0,58 | 2 | Т-2.2

цементни малтер 3 0,02 m 3 1,28 | 2 | Т-2.2

битуменска парна баријера 4 0,005 m 4 0,17 | 2 | Т-2.2

рабиц мрежа 6 0 M 6 1,40 | 2 | Т-2.2

цементни малтер 7 0,02 M 7 1,28 | 2 | Т-2.2

усвојени спец. топлотни | 2 | СТ.

стварни спец. топлотни

2.3.4. Топлотна изолација таванице испод равног крова

Слика 6, састав таванице испод равног крова

асфалтна хидроизолација 1 0,01 m 1 0,76 | 2 | Т-2.2