:

, 2011

SADRAJ
1

ODREIVANJE VREMENA TRAJANJA CIKLUSA .................................................................................................... 4

1.1
ODREIVANJE VREMENA ZAGREVANJA I HLAENJA ................................................................................................... 5
1.1.1 Zagrevanje tankih komada ..................................................................................................................... 6
1.1.1.1
I ETAPA zagrevanja ......................................................................................................................................... 7
1.1.1.1.1 Visokotemperaturne pei........................................................................................................................... 7
1.1.1.1.2 Niskotemperaturne i pei sa prinudnom cirkulacijom atmosfere ................................................................. 8
1.1.1.2
II ETAPA zagrevanja ........................................................................................................................................ 9
1.1.1.2.1 Visokotemperaturne pei........................................................................................................................... 9
1.1.1.2.2 Niskotemperaturne i pei sa prinudnom cirkulacijom atmosfere ................................................................. 9
1.1.1.3
Priblian proraun ........................................................................................................................................ 10

1.1.2

Zagrevanje masivnih komada ................................................................................................................11

1.1.2.1
1.1.2.2

1.1.3

I ETAPA zagrevanja ....................................................................................................................................... 11

II ETAPA zagrevanja ...................................................................................................................................... 13

Odreivanje vremena hlaenja ..............................................................................................................14

UKUPAN UTROAK TOPLOTE.............................................................................................................................15

ENERGETSKI BILANS ..........................................................................................................................................17

BIBLIOGRAPHY .......................................................................................... GREKA! OBELEIVA NIJE DEFINISAN.

1|

PROJEKTOVANJE PEI PERIODINOG DEJSTVA

Pei za termiku obradu dele se na pei periodinog dejstva, poluprotone i protone pei. Najee su
koriene pei periodinog dejstva kod kojih se komadi nalaze nepomini u komori pei. Ovaj tip pei se
puni i prazni u vidu jednostrukih ari. Nazivaju se jo i komornim peima.
Kod pei kontinualnog dejstva (protonih pei) komad se kree kroz razliite zone, najee razliitih snaga.
U sluaju poluprotonih pei (polukontinualne) komadi se kreu kontinualno, ali u etapama. Na primer, u
prvoj etapi komadi odlaze u pe u kojoj se vri zagrevanje za kaljenje, zatim se u drugoj etapi vade iz pei i
kale. Paralelno se sledea grupa komada stavlja u pe i proces se nastavlja kontinualno u etapama.
Postoji vei broj izvedbi pei periodinog dejstva, a neke od njih su prikazane na slici Slika 1. Pored
prikazanih ovde se ubrajaju zvonaste (bell furnace)i jamske pei (pit furnace, shell furnace).
a)

b)

c)

Slika 1: Pei periodinog dejstva a) komorna pe (eng. box furnace) (1), b) pe sa kipom (eng. tip-up furnace, clam-shell furnace) (2),
c) pe sa pokretnim podom (eng. car-bottom furnace, bogie hearth furnace)(3)

2|

U sklopu projektovanja pei periodinog dejstva potrebno je izabrati:

unutranje dimenzije pei zavise od:

o veliine punjenja (are),
o naina punjenja potrebno je obezbediti jednostavno punjenje,
o lakoe odravanja obezbediti dovoljno mesta za odravanje.
spoljanje dimenzije pei zavise od:
o unutranjih dimenzija
o debljine izolacije izolacija se najee sastoji od dva sloja:
unutranji izolacioni sloj mora biti vrst, vee gustine, da akumulie veu koliinu
toplote. Ovaj sloj trpi toplotna optereenja.
spoljanji izolacioni sloj manje je gustine, trebalo bi da obezbedi pad
temperature. Dozvoljena temperatura na zidu pei iznosi 60 C, a na poklopcu
(vratima) pei ta temperatura iznosi 40 C.
elini sloj plat koji slui da se ostali slojevi ne otete.
grejae pri izboru grejaa uzima se u obzir:
o tehnoloki zahtevi neophodan specifini toplotni protok (qc),
o ravnomernost zagrevanja raspored grejaa,
o lakoa odravanja.

Postoji vie izvedbi postavljanja grejaa, a neke od njih prikazane su na slici Slika 2.
iani elementi
Element

Spirala

Spirala

Savijena ica

Nosa

Keramika cev

leb

Metalna ipka

Trakasti elementi
Element

Valovito

U vidu petlje

Valovito

Valovito

Valovito

Valovito

Nosa

Metalne
spajalice

Keramike
cevi

Ceramic cup
locks

Ceramic
bushes

Keramike
cevi

lebovi

Slika 2: Mogui naini postavljanja grejaa u peima za termiku obradu (4)

3|

U cilju postizanja ravnomernosti zagrevanje potrebno je utvrditi odgovarajui nain rasporeivanja grejaa.
Grejai se mogu postaviti na:

bone zidove najee se postavljanje vri na bone zidove, pre svega pri zagrevanju dugakih
radnih komada;
dno i svod grejai se postavljaju na dno i svod u sluaju zagrevanja niskih komada koji se slau na
pod pei. Postavljanje grejaa na svod ne vri se kod niskotemperaturnih pei;
eoni zid i vrata pei retko se sreu pei sa grejaima postavljenim na ove elemente. Obino se
ovakva izvedba sree pri zagrevanju velikih komada. Snaga grejaa na eonom zidu i vratima je
uglavnom mala i najee samo pokriva snagu gubitaka.

1 O DREIVANJE VREMENA TRAJANJA CIKLUSA

Da bi se mogla projektovati pe periodinog dejstva potrebno je utvrditi vreme koje komad provodi u pei,
odnosno vreme trajanja ciklusa pei. Pre svega, ovo vreme zavisi od vrste termike obrade, a odreuje ga
inenjer koji propisuje tehnologiju. U optem sluaju moe se pisati:
=

+(

) .............................................................................. Jed. 1

gde su:
- vreme zagrevanja do zadate temperature - Prilikom propisivanja vremena zagrevanja potrebno je imati
na umu da suvie brzo zagrevanje moe dovesti do velikih temperaturnih razlika po preseku komada, tj. do
pojave toplotnih unutranjih napona. Najmanja brzina zagrevanja odreena je strukturnim promenama i
ekonomskim efektima (vmin < vopt < vmax). Konstruktor pei odreuje snagu pei neophodnu da se ostvari
zahtevana brzina zagrevanja.
- vreme zadravanja na temperaturi termike obrade Trebalo bi da traje dovoljno dugo da se u
materijalu obezbede sve neophodne transformacije.
- vreme stajanja vreme neophodno za punjenje i pranjenje pei, odreuje se eksperimentalno.
- vreme hlaenja zbog energetske efikasnosti hlaenje se najee ne odvija u pei u kojoj je vreno
zagrevanje, ve u posebnoj pei.
Pri proraunu pei periodinog dejstva izbor vremena trajanja jednog ciklusa zavisi od zahtevane
proizvodnosti i veliine pei (mase are):
= .................................................................................................. Jed. 2
gde su:
E proizvodnost pei kg/h;
G masa komada (punjenja) kg. Ukoliko se projektuje nova pe veliina punjenja se odreuje zavisno od:

oblika i veliine komada,

veliine prostora u koji se moe smestiti pe,

tipa proizvodnje (veliine serije),

budue namene pei.

4|

1.1 O DREIVANJE

VREMENA Z AGREVANJA I H LAENJA

Postupak odreivanja vremena zagrevanja razlikuje se za:

tanke komade oni kod kojih je temperaturna razlika po preseku jednaka nuli (t = 0),
masivne komade temperaturna razlika po preseku komada vea je od nule (t > 0).

Stepen masivnosti tela pored dimenzije tela (s) zavisi od:

toplotne provodljivosti () to je vea provodljivost to je manji otpor prostiranju toplote, manje su

temperaturne razlike,
koeficijenta prenosa toplote na povrini tela (),
temperature tela i okoline.

Svi navedeni uticajni faktori objedinjeni su u Biovom bezdimenzionom kriterijumu:

= ............................................................................................... Jed. 3
Stepen masivnosti prema Biovom broju:

Bi < 0,25 Pri malim vrednostima Bi spoljanja temperaturna razlika nije mnogo vea od unutranje
i komad se smatra tankim.
Bi > 0,5 Pri velikim vrednostima Bi preovladava unutranji otpor koji izaziva veliku temperaturnu
razliku unutar komada pa se komad smatra masivnim.
0,25 < Bi < 0,5 prelazna oblast ukoliko se u poetnoj fazi prorauna komad pokae tankim, a
kasnije se pri poveanju temperature (pri emu raste ) dobije prelaz proraun se nastavlja za tanki
komad. Ukoliko se na poetku dobije prelazna vrednost Bi, proraun se obavlja za masivan komad.

Na slici Slika 3 prikazana je raspodela temperatura po preseku masivnih i tankih komada.

1 Toplotno izolacioni materijal to je manje to je Bi

vee pa je komad masivniji
2 Kristalni materijali (metali) to je vee to je Bi
manje

Slika 3: Raspodela temperatura po preseku masivnih i tankih komada

Proraun vremena zagrevanja zavisi od toga da li se odreuje vreme za postojeu ili novu pe:

postojea pe specifini toplotni protok odreuje se na osnovu poznate snage pei,

projektovanje nove pei Izrazi za odreivanja specifinog toplotnog protoka daju se u nastavku,
dobijene vrednosti proveravaju se sa stanovita tehnolokih zahteva. Ukoliko se zadaju dozvoljena
brzina zagrevanja ( ) ili najvea dozvoljena temperaturna razlika ( ) toplotni protok se proverava:

za plou

.............................................................................................. Jed. 5

za cilindar

= 0,5

......................................................................................... Jed. 4

................................................................................... Jed. 6

.............................................................................................. Jed. 7

gde su: s i R karakteristine dimenzije ploe, tj. cilindra.

5|

1.1.1 Z A GR EVA NJE

T A NKI H KOM A DA

Prilikom ubacivanja komada u pe temperatura pei moe ostati nepromenjena ili da opadne. U praksi se
zagrevanje u pei nepromenljive temperature retko pojavljuje, a u sledeim sluajevima:

zagrevanje komada male toplotne provodljivosti (dug reim zagrevanja),

zagrevanja malih ari (slabo iskorienje snage pei).

Grafikon promene temperature komada pri zagrevanju u pei nepromenljive temperature (tpe = const.)
prikazan je na slici Slika 4.
t

tpe
tzad
tkom

tpe = const.

tkom

z
Slika 4: Promena temperature komada pri zagrevanju sa konstantnom temperaturom pei

tpe

tzad

tkom
tkom

tpe
tpe
qc = const.

tpe = const.

t kom

Ppei

Slika 5: Promena temperature komada i pei i snage pei pri zagrevanju tankih komada u pei periodinog dejstva

6|

Pri normalnom punjenju pei periodinog dejstva, kada se hladni komadi ubace u pe dolazi do naglog pada
temperature (Slika 5). Tada se zagrevanje komada vri u dve etape:
etapa zagrevanja sa konstantnim toplotnim protokom (qc = const.) ova etapa traje do postizanja
predviene temperature pei u kojoj se komadi zagrevaju. Snaga pei se ne menja u ovom periodu.
Sva raspoloiva snaga (snaga pei umanjena za gubitke) koristi se zagrevanje komada;
etapa zagrevanja sa konstantnom temperaturom gasa (tgas = const.) traje od kraja prethodne
etape do postizanja zadate temperature zagrevanja komada. Sa porastom temperature komada
opada brzina zagrevanja, a time i snaga potrebna za zagrevanje.

1.1.1.1 I ETAPA Z A G R E V A N JA
Toplotni protok je nepromenljiv i kod pei poznate snage se odreuje na osnovu sledeeg izraza:

..................................................................... Jed. 8

gde je:
- snaga gubitaka.
1.1.1.1.1 V IS O K OT E MP E RAT UR N E PE I
Pri zagrevanju na visoke temperature preovlauje prenos toplote zraenjem, pa se uticaj prirodne
konvekcije zanemaruje. U tom sluaju toplotni protok se odreuje:
=

............................................................................ Jed. 9

gde je:
- Redukovani koeficijent zraenja koji se odreuje na sledei nain:

>0

............................................................................. Jed. 10

= 5,76

=
,

............................................................................ Jed. 11

........................................................................................... Jed. 12

gde su:
- emisivnost komada,

- emisivnost pei,
- koeficijent zraenja komada.

Ukoliko se radi o pei poznate snage, na osnovu izraza 9 odreuje se temperatura radnog predmeta na
kraju prve etape (
).

= 100

273.................................................Jed. 13

gde je:

- apsolutna temperatura pei na kraju I etape. To je zadata temperatura pei.

7|

Ukoliko se projektuje nova pe iz izraza 9 odreuje se neophodni toplotni protok, pri emu se temperatura
komada na kraju prve etape pretpostavlja na sledei nain:

(0,8 0,9)

............................................................................ Jed. 14

Manja vrednost usvaja se za vrednost zadate temperature

, a vea za

<

Sva toplota koju komad apsorbuje u prvoj etapi zagrevanja troi se na poveanje temperature sa tkom na
tkom, pa se moe pisati:

Odavde sledi:
(

.................................................................................. Jed. 15

gde su:
- masa komada,
- srednja specifina toplota komada.
1.1.1.1.2 N IS K O T E MP ER AT UR N E I P E I S A P R INU D NO M CIR K U LA CIJ O M AT MO S FE RE
Kod ovih pei uticaj konvekcije ne moe se zanemariti, pa se toplotni protok odreuje:
=(

................................................................. Jed. 16

gde su:
- koeficijent prenosa toplote zraenjem:

............................................................................. Jed. 17

- koeficijent prenosa toplote konvekcijom. Odreuje se primenom odgovarajuih kriterijalnih

jednaina. Za sluaj prirodne konvekcije najee se usvaja da je
10 / , tada se moe pisati:
=

+ 10

................................................... Jed. 18

gde je:

apsolutna temperatura komada na kraju prve etape.

Ovaj izraz vai samo u sluaju da su povrine koje primaju toplotu zraenjem i konvekcijom priblino
jednake, to je kod tankih komada najei sluaj. Za pe poznate snage iz ovog izraza odreuje se
temperatura komada na kraju prve etape, a zatim vreme trajanja te etape primenom jednaine broj 15. Za
novu pe odavde se odreuje neophodan toplotni protok, pri emu se temperatura komada na kraju prve
etape pretpostavlja primenom jednaine 14.

8|

1.1.1.2 II ETAPA Z A G R E VA N J A
Kada se pe zagreje na zadatu temperaturu ukljuuje se termostat koji odrava temperaturu
nepromenljivom.
1.1.1.2.1 V IS O K OT E MP E RAT UR N E PE I
Vreme zagrevanja u ovoj etapi moe se odrediti pisanjem bilansa energije:
=

................................................. Jed. 19

Odavde se integracijom odreuje vreme trajanja druge etape :

........................................................ Jed. 20

gde su:
- funkcija koja se odreuje na osnovu priloga 4-3,
apsolutna temperatura komada na kraju zagrevanja. Temperatura termike obrade.
1.1.1.2.2 N IS K O T E MP ER AT UR N E I P E I S A P R INU D NO M CIR K U LA CIJ O M AT MO S FE RE
=

........................................................ Jed. 21

Odavde se integracijom odreuje vreme trajanja druge etape :

=

............................................................................ Jed. 22

gde su:

- temperatura komada na kraju zagrevanja,

koeficijent prenosa toplote ( =

+
) u proraunima se koristi srednja vrednost od
koeficijenta prenosa za poetak etape ( ) i koeficijenta prenosa toplote za kraj etape ( "), tj.
=

Koeficijent prenosa toplote zraenjem odreuje se na osnovu ranije datog izraza, a koeficijent prenosa
toplote usled konvekcije odreuje se primenom kriterijalnih jednaina konvektivnog prenosa toplote. U
sluaju prenosa toplote prirodnom konvekcijom usvaja se da je
10 / .

9|

1.1.1.3 P R IB L I A N PR OR A U N
Priblino odreivanje vremena zagrevanja moe se sprovesti kada je temperatura zagrevanja komada bliska
temperaturi pei:
=

........................................................... Jed. 23

gde je:
- srednja temperatura komada. Raspored temperatura po preseku komada je parabolinog
karaktera, pa se moe pisati:
2
+ (
3

)=

2
+
3

Pri zagrevanju od sobne temperature poetna temperatura komada je

0. Temperatura na kraju
zagrevanja jednaka je zadatoj temperaturi termike obrade koja je priblino jednaka temperaturi pei

0,7 .
, pa sledi
- koeficijent prenosa toplote ( =
+
). Koeficijent prenosa toplote usled konvekcije odreuje se
primenom odgovarajuih kriterijalnih jednaina. U sluaju prenosa toplote prirodnom konvekcijom usvaja
se da je
10 / . Koeficijent prenosa toplote zraenjem odreuje se:

0,03

...................................................... Jed. 24

Prilog 1-4 daje vrednosti koeficijenta prenosa toplote pri zagrevanju razliitih vrsta metala. Na ovaj nain
moe se odrediti koeficijent prenosa toplote samo ukoliko se zagrevanje vri od sobne temperature u pei
nepromenljive temperature (tpei = const.).

10 |

1.1.2 Z A GR EVA NJE

M A S I VNI H KOM A DA

Zagrevanje masivnih komada u peima periodinog dejstva odvija se u dve etape:

etapa zagrevanja sa konstantnim toplotnim protokom (qc = const.) traje do postizanja predviene
temperature pei u kojoj se komadi zagrevaju. Ova etapa sastoji se iz dva perioda:
o period postizanja regularnog reima
o period regularnog reima
etapa zagrevanja sa konstantnom temperaturom pei (tpe = const.) traje od kraja prethodne
etape do postizanja zadate temperature zagrevanja komada.

Grafikon promene temperatura jezgra i povrine komada, promene temperature i snage pei pri zagrevanju
masivnih komada u pei periodinog dejstva prikazan je na slici Slika 6.
tpe

tzad

pov

tK

t pov

t jez

t jez

tpe
tjez

t pe

tpov

t pov

t jez

to

qc = const.

tpe = const.

Ppei

Slika 6: Promena temperature komada, temperature i snage pei pri zagrevanju masivnih komada u peima periodinog dejstva

1.1.2.1 I ETAPA Z A G R E V A N JA
Toplotni protok je nepromenljiv i kod pei poznate snage odreuje se na osnovu sledeeg izraza:
=

...................................................................Jed. 25

Ova etapa deli se na dva perioda, a vreme trajanja perioda uspostavljanja regularnog reima odreuje se:

za beskonanu plou
za beskonani cilindar

= 0.3

............................................................................................ Jed. 26

= 0.25

.......................................................................................... Jed. 27

gde su s i R, karakteristine dimenzije ploe, tj. cilindra.

11 |

U toku regularnog reima zagrevanje se odvija nepromenljivom brzinom ( = const.). Temperaturna razlika
po preseku komada se takoe ne menja (t = const.). Poto je brzina nepromenljiva moe se pisati:

za plou

za cilindar

...................................... Jed. 28

............................................................................................. Jed. 29

Ukoliko je poznata brzina zagrevanja mogue je odrediti vreme trajanja regularnog reima:

za plou

za cilindar

.................................................................... Jed. 30

................................................................... Jed. 31

Ukupno vreme trajanja prve etape zagrevanja:

za plou
za cilindar

= + = 0.3

= + = 0.25

........................................................... Jed. 32
......................................................... Jed. 33

gde su:

temperatura povrine komada na poetku regularnog reima, koja se odreuje:

za plou

za cilindar

= 1,27
= 1,5

..................................................................................... Jed. 34
...................................................................................... Jed. 35

- temperatura povrine komada na kraju prve etape, moe se odrediti na osnovu poznate temperature
pei ( ) i zadatog specifinog toplotnog protoka (za novu pe primenom izraza 10):

= 100

273 ................................................................. Jed. 36

Temperatura jezgra komada na poetku regularnog reima odreuje se:

za plou
za cilindar

= 0,27

= 0,5

........................................................................ Jed. 37
......................................................................... Jed. 38

gde je: temperaturna razlika u komadu u toku trajanja regularnog reima:

za plou

za cilindar

............................................................................................. Jed. 39

............................................................................................. Jed. 40

Za svaki drugi trenutak vremena temperature povrine i jezgra komada odreuju se:

za plou

=
=

za cilindar

=
=

................................................................................. Jed. 41

.................................................................................. Jed. 42

................................................................................. Jed. 43

................................................................................. Jed. 44
12 |

1.1.2.2 II ETAPA Z A G R E VA N J A
Zagrevanje u drugoj etapi poinje kada se dostigne zadata temperatura pei koja ostaje nepromenljiva do
kraja zagrevanja (tpe = const.). Odreivanja vremena zagrevanja vri se primenom bezdimenzionih
kriterijuma:
Fo Furijeov broj:

............................................................................................. Jed. 45

gde su:
- vreme trajanja druge etape;
karakteristina dimenzija komada.
Bi Biov broj:
= ............................................................................................ Jed. 46
gde su:
srednji koeficijent provoenja toplote komada
srednji koeficijent prenosa toplote. Ukoliko se temperatura pei ne menja pri ubacivanju komada u pe,
a zagrevanje vri od temperature bliske nuli, za odreivanje koeficijenta prenosa toplote moe se koristiti
dijagram iz priloga 4-1. U suprotnom se ovaj koeficijent odreuje za temperature povrine na poetku
( ) i kraju druge etape ( ):
=

............................................................................................. Jed. 47

bezdimenzioni temperaturni kriterijum

=

..................................................................................... Jed. 48
...................................................................................... Jed. 49

gde su:

- temperature povrine i jezgra na kraju zagrevanja;

- srednja temperatura komada na poetku druge etape zagrevanja. Poto je raspored temperatura po
preseku ploe, tj. cilindra parabolian, moe se pisati:

za plou

0,7 ................................................................................... Jed. 50

za cilindar

0,6 ................................................................................... Jed. 51

gde je:
temperaturna razlika na poetku druge etape, to je razlika temperatura regularnog reima prve etape.
Dati postupak proraunavanja vai za monolitne i nasipne are. Kod nasipnih ari u izrazima se uvrtavaju
nasipna gustina (
) i ekvivalentni koeficijent provoenja toplote (
). Vrednosti nasipne gustine i
koeficijenta provoenja toplote pojedinih nasipnih ari date su u sledeoj tabeli.

13 |

Tabela 1: Nasipna gustina i ekvivalentni koeficijent provoenja toplote pojedinih nasipnih ari

Tip are

Nasipna gustina

Ekvivalentni koeficijent
provoenja toplote

kg/m3

W/mC
elini vijci i navrtke d = 12 25 mm

1650 1800

4,65

eline kuglice d = 10 12 mm

4400

6,98 10,5

elini valjci d = 12 30 mm

4350

8,14 11,6

elini tanki prstenovi

1600

17,4 19,8

elini elementi u metalnoj strugotini

2000

0,81

elini elementi u metalnoj strugotini

3000

1,51

elina ica u koturu

2,3 3,5

Slagani elini limovi debljine 1 mm

0,47 0,58

1.1.3 O DR E I VA NJE

VR EM ENA HLA ENJA

Da bi se odredilo vreme trajanja hlaenja komada u pei potrebno je poznavati koliko toplote treba da se
izgubi u toku hlaenja, kao i brzinu kojom se ta toplota odvodi. Tada se vreme hlaenja odreuje:

...................................................................................... Jed. 52

=
gde su:
i

toplota akumulisana u pei na poetku i na kraju hlaenja;

toplotni gubici pei pri temperaturi koja odgovara poetku (

), tj. kraju hlaenja (

).

Na slici Slika 7 prikazana je promena temperature povrine i jezgra pri zagrevanju masivnih komada u pei
periodinog dejstva, pri emu se hlaenje vri u istoj pei.
tpe

tzad

II
pov

tpe

III
pov

III
jez

II
jez

tjez
t

o
pe

to

tpov

t
t

t pov
I

t jez

qc = const.

tpe = const.

IV
pov

IV
jez

zagrevanja

hlaenja

Slika 7: Promena temperature komada u toku zagrevanja i hlaenja u pei periodinog dejstva

14 |

2 U KUPAN UTR OAK TOPLOTE

Toplota se u toku jednog ciklusa koristi za zagrevanje komada i pomonih elemenata, kao i za pokrivanje
svih gubitaka:
=

.................................................... Jed. 53

gde su:
- korisna toplota
Koristi se za zagrevanje komada:
=

)................................................................... Jed. 54

gde su:
- masa komada (punjena),
- specifina toplota materijala komada,

- temperature komada na kraju i na poetku zagrevanja.

- pomona toplota
Koristi se za zagrevanje svih ostalih elemenata u pei (areri, korpe, kolica, ...):
=

..................................... Jed. 55

gde su:
,

- masa pomonih elemenata, tj. gasa. Najee se usvaja da je

priblino 10% od

- specifina toplota materijala pomonih elemenata, tj. specifina toplota gasa;

, - temperature na kraju i na poetku zagrevanja.

gubici toplote u toku dranja
Odreuju se kao proizvod gubitaka u toku dranja (

) i vremena dranja ( ):

....................................................................................... Jed. 56

gubici toplote u toku zagrevanja

Odreuju se kao zbir toplote koja se gubi u prvoj i drugoj etapi zagrevanja:
=

.............................................................. Jed. 57

gde su:
- toplota koja se gubi u prvoj etapi zagrevanja - U prvoj etapi temperatura pei na poetku i na kraju
etape je razliita pa su i gubici razliiti. Toplota koja se izgubi u toku ove etape odreuje se kao proizvod
srednjih gubitaka zagrevanja ( . ) i vremena trajanja te etape ( ). Srednja vrednost gubitaka odreuje
se na osnovu vrednosti gubitaka na poetnoj i krajnjoj temperaturi zagrevanja etape.
- toplota koja se gubi u drugoj etapi zagrevanja - U drugoj etapi toplota koja se gubi odreuje se kao
proizvod gubitaka ( ) i vremena trajanja te etape ( ).
Ukoliko se u pei vri hlaenje toplota koja se izgubi u toku zagrevanja odreuje se kao proizvod srednjih
gubitaka u toku hlaenja (
. ) i vremena trajanja zagrevanja ( ):
=

.................................................................................... Jed. 58
15 |

- gubici toplote u toku hlaenja

Odreuju se:
=

............................................................................ Jed. 59

gde su:

- toplota akumulisana u pei na temperaturi poetka i kraja hlaenja.

- gubici toplote u toku stajanja

Predstavljaju gubitke praznog hoda pei, a odreuju se kao proizvod vremena trajanja praznog hoda (
gubitaka praznog hoda pei (
):

)i

..................................................................................... Jed. 60

..................................................................................... Jed. 61

- gubici toplote kroz otvorena vrata

Odreuju se:

gde su:
- vreme za koje su vrata otvorena,
- gubici kroz otvorena vrata:

= 5,76

.......................................................... Jed. 62

gde su:
- koeficijent emisivnosti (0.8 - 1),
- koeficijent dijafragmiranja - odreuje sa na osnovu odnosa visine otvora vrata (A) i duine smetajnog
prostora pei (B) - Prilog - slika 5 6,
Fo - povrina otvora vrata pei,
To - temperatura okoline u koju se prenosi toplota (sobna temperatura).
Gubici toplote kroz metalne ipke
Pored navedenih gubitaka, odreuju se gubici kroz metalne ipke (

).

Na primer ukoliko se radi o pei sa

prinudnom cirkulacijom atmosfere neophodno je uzeti u obzir gubitke kroz vratilo ventilatora.

.................................................................................. Jed. 63

gde su:
- koeficijent provoenja toplote materijala ipke,
,

- temperatura ipke unutar pei, tj. na spoljanjem delu pei,

- duina ipke (vratila),

popreni presek ipke.
Ukoliko se hlaenje ne vri u pei, za temperaturu ipke unutar pei uzima se zadata temperatura pei. U
sluaju da se komadi hlade u pei, mora se uzeti u obzir pad temperature sa zadate vrednosti na vrednost
temperature do koje se vri hlaenje.
16 |

3 E NERGETSKI BILANS
U T RO A K E NE RGI J E PO JE D I N I C I PUN JE N J A
Ukupna energija koja se troi za jedinicu mase odreuje se:
=

............................................................................ Jed. 64

K O E FI C I J E N T KO RI S N O G DE J ST VA PE I
Odreuje se kao odnos korisne toplote i ukupne utroene toplote:
=

.............................................................................................. Jed. 65

P O T RE BN A S N A GA PE I
Obuhvata snagu potrebnu za zagrevanje radnih komada (
i snagu neophodnu za pokrivanje svih gubitaka ( ):

), snagu za zagrevanje pomonih elemenata ( )

................................................. Jed. 66

gde je:
k - koeficijent sigurnosti koji uzima u obzir starenje grejaa, uzima se k = 1.2 - 1.5.

17 |