Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet »Mihajlo Pupin«

Zrenjanin

SEMINARSKI RAD
iz predmeta
Klimatizacija grejanja i hlađenja

TEMA
Klimatizacija, grejanje i hlađenje

Profesor: Student:
Dr. Dragiša Tolmač Miroslav Kocić
II 38/13

Zrenjanin, 2014.
 SADRŽAJ

1. UVOD.....................................................................................................................................3
2. DALJINSKO GREJANJE......................................................................................................4
2.1. Vrelovodno daljinsko grejanje sa tr< 1100C.....................................................................5
2.2. Vrelovodno daljinsko grejanje sa tr>110oC......................................................................7
3. IZVOĐENJE PROVETRAVANJA U RAZNIM PROSTORIJAMA I OBJEKTIMA........11
3.1. Prostorije sa zagađenjem vazduha.................................................................................11
3.2. Stambene zgrade............................................................................................................12
3.2.1 Izmena vazduha u stanovima...................................................................................13
3.3. Ustanove........................................................................................................................13
3.4. Škole, muzeji i slično.....................................................................................................14
3.4.1. Školski centri..........................................................................................................15
3.4.2 Slušaonice................................................................................................................16
4. SASTAVNI ELEMENTI RASHLADNIH POSTROJENJA...............................................17
4.1. Potisni kompresori.........................................................................................................17
4.1.1. Klipni kompresori...................................................................................................17
4.1.2 Zavojni kompresori.................................................................................................18
4.1.3 Kotrljajni klipni kompresori....................................................................................18
4.1.4 Rotacioni klipni kompresori....................................................................................19
4.1.5. Spiralni kompresori.................................................................................................19
4.2 Turbokompresori.............................................................................................................19
4.3 Kondenzatori...................................................................................................................20
4.3.1 Kondenzatori sa vodenim hlađenjem.......................................................................21
4.3.2 Kondenzatori sa vazdušnim hlađenjem...................................................................21
4.3.3 Evaporativni kondenzatori.......................................................................................22
4.4. Isparivači (hladnjaci).....................................................................................................23
4.4.1 Isparivači za hlađenje vode......................................................................................23
4.4.2 Isparivači za hlađenje vazduha za direktno isparavanje..........................................24
4.5. Ostali sastavni delovi u kolu rashladnog sredstva.........................................................25
4.6 Motori za pogon kompresora..........................................................................................26
4.7 Uređaji za merenje, upravljanje i regulisanje.................................................................26
5. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................29
Zadatak 1...................................................................................................................................30
Zadatak 2...................................................................................................................................31
Zadatak 3...................................................................................................................................32
LITERATURA.........................................................................................................................37

2
 1. UVOD

Klimatizacija predstavlja podešavanje (specijalnim uređajem) temperature i vlažnosti vazduha

neke prostorije po želji i po potrebi, nezavisno od spoljnih atmosferskih uslova. Klimatizacija
prostorija, veštačko regulisanje lokalnih klimatskih osobina u prostorijama i zgradama, prema
higijenskim principima. Zadatak klimatizacije je popravljanje kvaliteta vazduha u pogledu
njegovih fizičkih, hemijskih i mehaničkih osobina i stvaranje najpovoljnijih klimatskih uslova
u radnih prostorijama i prostorijama uopšte. Pri tom se centralno regulišu pojedini
meteorološki faktori u vazduhu u cilju njegovog optimalnog poboljšanja. Prema potrebama,
vazduh se filtruje, suši ili ovlaži, zagrejava i rashlađuje.

Ovako kondicionirani vazduh razvodi se zatim sistemom kanala po celoj zgradi.

Prema tome, klimatizacije (kondicioniranje) je održavanje željene temperature, vlažnosti i
čistoće vazduha, obuhvata čišćenje, grejanje ili hlađenje i ovlaživanje ili sušenje vazduha.
Klima uređaji su u komercijalnom smislu poznati preko 50 godina, ali su ipak u poslednjih
nekoliko godina postali ekonomski opravdani i prihvatljivi široj populaciji. Krećući se u
smeru zadovoljavanja potreba kupaca napravljena su brojna tehnička unapređenja, poboljšan
je kvalitet uređaja, a zbog masovne proizvodnje smanjena cena.

Prema raznim istraživanjima veliki uticaj na produktivnost pojedinca ima temperatura

prostora. Optimalna temperatura je oko 20 °C, učinak počinje da opada na 22 °C, dok iznad
26 °C znatno opada.

Klima uređaji pružaju preciznu (digitalnu) kontrolu temperature. Uvek možete stvoriti
okruženje u kojem se osećate najbolje, uz izbor prave temperature. Ne samo da stvaraju
komfor, već se uz njih osećate sveže i aktivno čak i u najekstremnijim spoljnim uslovima.

Klima uređaji mogu pružiti i grejanje. Standardno sadrže toplotnu pumpu koja omogućava
grejanje, pri spoljnoj temperaturi iznad -5 °C. U kvalitetnijim uređajima je inverter sistem koji
omogućuje grejanje i na temperaturama iznad -15 °C. Omogućuje uživanje uz savršeno
konstantnu temperaturu u toku cele godine, bez obzira na spoljne uslove. Predstavlja ekološki
prihvatljiva alternativa za tradicionalne načine greanja zbog toga što energiju spoljnog
vazduha (zagrejanog) prenosi u unutrašnjost prostora.

3
 2. DALJINSKO GREJANJE

Daljinsko grejanje je način snabdevanja energijom pri čemu se voda na jednom centralnom
mestu zagreje(npr: u toplani-termoelektrani, odnosno,termoenergani TO-TE ) i preko
razvodne mreže distribuira do potrosača na korišćenje.

Daljinsko grejanje ima sledeće osnovne delove:

 toplanu,npr.kotlarnicu sa kotlovima, ložištima, dimnjakom, zalihom

goriva,pumpama,pripremom vode,mernim uređajima i svim ostalim pratecim
elementima.
 toplodalekovode:koji toplotu u obliku pare,tople vode ili vrele vode dovode raznim
zgradama.
 toplotnu predajnu stanicu,(podstanicu) iz koje se toplota od toplodalekovoda predaje
kućnim postrojenjima.
 kućnu cevnu mrežu,koja razvodi toplotu na pojedina grejna tela i ostale potrošače
toplote

Za uvođenje daljinskog grejanja,važna je ekonomičnost koju treba za svaki slučaj ponaosob

preispitati. Posebnu pažnju zaslužuju sledeći faktori:

Gustina toplotnog opterećenja za područje koje treba grejati:

 gustina po površini
 gustina po dužini ili linijsko opterećenje (MW/km)

Troškovi za isporuku toplote:

Struktura oblasti koje treba grejati:

 mogućnosti za uredjaje termoenergane, toplane,

 intezitet saobraćaja za dopremanje goriva i odvoženje pepela
 dopuštene vrednosti emisije i imisije (pri startovanju)

Izbor parametara u sistemu grejanja:

 temperatura razvodnog i povratnog voda,temperaturna razlika

 pritisaki temperatura pare (korišćenje toplote)
 vršno opterećenje
 godišnje iskorišćenje u časovima

Koncepcija cevovoda i postavljanja mreže:

 u kanalu, bez kanala, vek trajanja

 sigurnost snabdevanja

4
  pristupačnost cevovoda (veliki, mali grad, otvoreni prostor)
 podzemna, površinska voda ili voda na ušću reke i mora,
 vrsta zemljišta

Vodjenje pogona, nadležnosti za energane i toplane

Prednost daljinskog grejanja:

 nema transporta goriva i pepela do i od zgrada (rasterećenje saobraćaja)

 mogućnost korišćenja jeftinog goriva,kao npr. djubreta i otpadnog uglja
 velika ekonomičnost u korištenju goriva
 ušteda prostora,nema kotlarnica,bez mesta za zalihe,bez dimnjaka kod potrošača

Podela sistema daljinskog grejanja:

prema nosiocu toplote na:

 vrelovodno grejanje sa temperaturom do 1100 C

 vrelovodno grejanje sa temperaturom preko 1100 C
 parna grejanja

Ograničenje temperature vrelovodnog grejanja do 1100C, odnosno, preko 1100C neophodno je

zbog tehničkih posledica pri proizvodnji toplote i zbog sigurnosno-tehničke opreme kućnih
podstanica. Parna grejanja se uvode jos samo u posebnim slučajevima.

2.1. Vrelovodno daljinsko grejanje sa tr< 1100C

Ova vrsta grejanja prema izradi u osnovi odgovara velikom pumpnom toplovodnom grejanju.
Ono može da se izvede kao otvoreni ili zatvoreni sistem. Za odavanje toplote koriste se
temperature vode maksimalno do 1100C.

Prednosti vrelovodnih daljinskih grejanja su :

 velika pogonska sigurnost

 nema kondezata
 mali gubici toplote

Proizvodnja toplote:

Kada su postrojenja mala, do oko 3,5MW, postavljanje kotlova se vrši u podrumu najviše
zgrade da bi se iskoristile prednosti pri izgradnji dimnjaka. Velike grejne centrale, često su
smeštene u odvojenim zgradama. Kao proizvodjač toplote za grejnu vodu kod malih
postrojenja koriste se obično kotlovi sa direktnim loženjem. Uobičajenikotlovi, manjeg i
srednjegkapacitetazahtevajuznatnovećitrošakzbogredovnogpunjenjagorivom,
odstranjivanjapepela i šljake, kao i
zbrinjavanjepepela.Drastičnosmanjenjekotlovazačvrstogorivonatržištunijezbog toga i

5
niskihcenagorivavećzbogudobnostipotpunoautomatskihuljnih i gasnihložišta. Uz to dolaze i
pooštrenizahtevi u pogleduemisije pa otuda i većitroškoviproizvodnje.

Slika 1. Toplotna pumpa

Cirkulacionepumpe

Pokretanje grejne vode, vrši se pomoću pumpi u razvodnom ili povratnom vodu. Pogon je
električni. Za izbor pritiska pumpe merodavna je ekonomičnost. Mali cevni prečnici u
daljinskoj mreži zahtevaju pumpe visokog kapaciteta.

Akumulacija toplote

Akumulacijom toplote može da se omogući kratkotrajno maksimalno opterećenje.

Najjednostavnija je izrada potisnih rezervoara koji mogu da se ugrade u glavni ili sporedni
priključak mreže.

Raspored pritiska u mreži

Pri projektovanju postrojenja treba obratiti pažnju na očekivani odnos pritiska u daljinskoj
grejnoj mreži. Svako postrojenje ima visinu statičkog pritiska. Kod otvorenih postrojenja to je
onaj pritisak koji se u mreži javlja kada je obustavljen rad svih cirkulacionih pumpi. Statički
pritisak u zatvorenim postrojenjima se održava pomoću uredjaja za održavanje pritiska.
Visina statičkog pritiska u otvorenim postrojenjima odgovara visini nivoa vode u
ekspanzionom sudu.Radom cirkulacionih pumpi znatno se menjaju odnosi pritiska u mreži.
Pritisak pumpi služi za savladjivanje otpora trenja i ostalih otpora u mreži. U visokim
zgradama,radi sprečavanja suviše visokih pritiska,potrebne su posebne mere:

 pumpa za povišenje pritiska sa prekostrujnim ventilom

 izmenjivač toplote

Kućne stanice

U kućnoj stanici grejni uredjaji se uključuju u daljinsku grejnu mrežu,koja se sastoji od

prenosne stanice (po pravilu vlasništvo toplane) i kućne centrale ( vlasništvo korisnika ). To je

6
jedna kućna prostorija koja se može zatvoriti i koja poseduje uredjaje za provetravanje,rasvetu
i odvodnjavanje.

Slika 2. Šema toplotne podstaince sa jednim krugom grejanja

Važna oprema toplotno-predajne stanice:

 organi za zatvaranje u razvodnom i povratnom vodu, za zatvaranje kućnog

postrojenja; merač količine toplote.
 Graničnik protoka vode, koji u razvodnom i povratnom vodu održava konstantan
diferencijalni pritisak na blendi.manometar i termometar

Uredjaji za potrošnu vodu mogu raznim sistemima da se priključe u daljinsku grejnu mrežu.
Najčešće se izradjuju akumulacioni i protočni sistemi, kao i bojleri sa grejnom zmijom.
Postrojenja sa različitom temperaturom vode koriste višestruko podeljenje kružne tokove
pumpi sa sopstvenim regulacionim sistemima. Za stambene priključke u blokovskom grejanju
naselja,kada se centralno regulisana toplota isporučuje samo za grejanje, grejnu vodu
maksimalne temperature od 1190C, potiskuju mrežne pumpe direktno u stanove do pojedinih
grejnih tela. Regulator diferencijalnog pritiska sa graničnikom protoka,treba da snabdeva
kuću ravnomernom količinom grejne vode i pri odstupanju pritiska u mreži. Termostatski
ventili na grejnim telima za dobru sposobnost regulisanja moraju da imaju veliki otpor.

2.2. Vrelovodno daljinsko grejanje sa tr>110oC

Vrelovodno daljinsko grejanje sa temperaturama >120oC predstavlja alternativu pored

parnog daljinskog grejanja.

Prednosti vrelovodno ggrejanja u odnosu na parno daljinsko grejanje:

 Nema kondezata i time odgovarajućih gubitaka,
7
  Korišćenje jeftinijih cevi od sintetičkog materijala
 Uprošćeni cevovod,umanjeno održavanje
 Olakšano lokalno i centralno regulisanje
 Dug vek trajanja

Nedostaci:

 Stalni troškovi za struju zbog pumpnog pogona

Održavanje pritiska

Toplota može da se dobije ili u vidu industrjske otpadne toplote,iz procesa termoenergana ili
iz neposrednih proizvođača toplote, npr. u vrelovodnim kotlovima. Ako je na nekom mestu
vrelovodne mreže prekoračen pritisak potreban za zasićenje,dolazi do stvaranja parnih
mehurića. Kad ovi dodju u dodir sa hladnim predmetom ili hladnom vodom, nastaje
kondezacija. Ona prouzrokuje udare pritiska, oštećenja i dovodi do razaranja sastavnih delova
postrojenja.

Temperatura razvodnog i povratnog voda

Izbor temperature razvodnog voda za industrijske potrebe zavisi od temperature koje

zahtevaju potrošači toplote,npr. u perionicama 130oC DO 160oC, u fabrikama gume i kablova
155 do 160oC. Temperaturna razlika izmedju razvodnog i povratnog voda veoma je
promenljiva,zavisno od postrojenja. U toplanama je često 120/50oC.

Pumpe

Vrelovodne cirkulacione pumpe su specijalne konstrukcije sa ležajima hladjenim vodom.

Ugradjivanje je moguće u razvodnom i povratnom vodu. U povratnom vodu su manje
opterećene,zbog nižih temperatura. Ni na jednom mestu pritisak ne sme biti niži od pritiska
zasićenja. Potrebna je i rezervna pumpa sa istim kapacitetom kao i glavna.

Kućne stanice

Daljinsko grejanje voda može direktno da se dovede u kućnu mrežu ili,pri visokim
temperaturama u daljinskoj grejnoj mreži,indirektno preko izmenjivača topote. Direktni kućni
priključak je moguć samo onda kada su grejna tela u zgradi pogodna za maksimalni radni
pritisak. Za besprekorni rad mreže i kućne stanice,svakoj kućnoj priključnoj stanici pripada
sledeća armatura:

 Ventil za smanjenje pritiska,ako je potreban,da se izbegne visok pritisak u mreži

 Sigurnosni ventil,ako je potreban,ako redukcioni ventil otkaže
 Glavni ventil za zatvaranje u priključnim vodovima daljinsko grejne mreže
 Glavni ventil za zatvaranje razvodnog i povratnog voda kućnog priključka
 Brojilo utrošene toplote za obračunavanje
 Manometar,termometar,hvatač prljavštine i dr

8
Indirektni kućni priključak izvodi se pomoću izmenjivača toplote,pri čemu mogu da se
priključe toplovodna,kao i parna grejanja u zgradama na uobičajen način.

Vodovi daljinskog grejanja

Transport (prenos) daljinske toplote od mesta proizvodnje do potrošača se vrši preko vodova
namenjenih za tu svrhu. Treba razlikovati vodove za transport i vodove za razvod. Vodovi za
transport-toplovodi-nose veliku količinu toplote do jedne oblasti iz koje se toplota potrebna
potrošačima prenosi vodovima za razvod-razvodnom mrežom. Pod lokalnom toplotom se
podrazumeva korišćenje toplote na mestu proizvodnje direktno ili neposredno što znači da je
razvodna mreža malih dužina.

Oblici mreže

Za snabdevanje daljinskom toplotom uglavnom se koriste sledeći oblici mreže:

 zrakasta - najjednostavniji, najpovoljniji oblik priključivanja potrošača na daljinsku

toplotu. Potrošači se snabdevaju toplotom preko samo jednog voda od mesta
proizvodnje
 prstenasta - pruža potrošačima mogućnost snabdevanja iz više pravaca,postoji dodatna
sigurnost za snabdevanje i troškovi su veći
 u obliku petlje - bolja od prstenaste, potrošači mogu da se snabdevaju preko većeg
broja medjusobno povezanih deonica. Troškovi su visoki.

Klasifikacija postupaka postavljanja:

 postupak sa cevnim omotačem-podležu ograničenjima u odnosu na temperaturu

 cevi sa sintetičkim omotačem-postavljau se na peščanoj podlozi
 fleksibilni cevni sistemi-
 cevi od sintetičkih materijala za medijume-izradjene od sintetičkog
materijala,tj.armiranogpolietilena.
 Cevi sa omotačem od sintetičkog materijala ojačanog staklenim vlaknima
 Sistemi cevi s sintetičkim omotačem za visoke temperature
 Cevi sa čeličnim omotačem
 Kanalni sistemi-cevi sa toplotnom izolacijom su u betonskim kanalima koji ih štite od
mehaničkih udara i vlage.

Troškovi

Troškovi izrade vodova za daljinsko grejanje čine značajan udeo u ukupnim troškovima za
snabdevanje daljinskom toplotom. Na troškove izrade daljinskih vodova utiču sledeći faktori:
materijal cevi i cevnih elemenata,toplotne izolacije i sistema oblaganja,način postavljanja
cevnih sistema,kopanje zemlje i vraćanje u prvobitno stanje po završenoj
montaži,planiranje,nadzor.

9
Slika 3. Vraćanje investicija u toplotnu pumpu voda – voda za srednjeizolovan objekat
površine 200m2

10
 3. IZVOĐENJE PROVETRAVANJA U RAZNIM PROSTORIJAMA I
OBJEKTIMA

3.1. Prostorije sa zagađenjem vazduha

Provetravanje prostorija uopšteno ima za cilj da stvori ugodne klimatske uslove za boravak
ljudi. Ukoliko u prostorijama ne dolazi do jakog pogoršanja kvaliteta vazduha, npr. zbog:

 zagađenja (mirisi, štetne materije)

 oplotnog opterećenja (rashladno opterećenje usled sunčevog zračenja, mašine, osobe)
 drugih opterećenja (isparenja iz perionica, kuhinja)

dovoljno je prirodno provetravanje. Izmena vazduha se pri tome vrši preko prozora i/ili
prirodnim putem zbog temperaturnih razlika unutrašnjeg i spoljnjeg vazduha. Zbog
promenljivih klimatskih uslova, dejstvo prirodnog provetravanja je vezano za izvesna
odstupanja. Uslov za primenu prirodnog provetravanja je i to da buka iz okruženja (npr. od
vozila, aviona), mirisi i si. nisu prepreka za to.

Tehničko provetravanje, tj. sistem za tehničku obradu sobnog vazduha primenjuje se onda
kada je potrebno obezbediti pouzdane klimatske uslove u prostoriji uz maksimalno dozvoljena
odstupanja (toleranciju) za temperaturu i vlažnost, u skladu sa ugovorenim i usaglašenim
vrednostima.

Za rešavanje problema provetravanja trebalo bi arhitekta još u fazi izrade arhitektonskog

rešenja da uključi stručnjake iz oblasti provetravanja. Ako se suviše kasno ili naknadno
planiraju sistemi za provetravanje, onda ista, po pravilu, ne samo da su manje efikasna, već su
i skuplja i to kako pri izradi tako i u pogonu.

Generalno, sistemi za tehničku obradu sobnog vazduha su potrebni kad su zahtevi za

kvalitetom vazduha veći, u slučajevima pri korišćenju kancelarijskih mašina koje odaju
toplotu (personalni računari) ili pri velikoj buci od vozila. Njihove centrale za pripremu
sobnog vazduha i sistemi za razvođenje vazduha (okna, visine spuštenih tavanica) imaju
veliki uticaj na konstrukciju i energetski izdatak za zgradu, tako daje posebno važno
pravovremena konsultacija inženjera iz struke.

Ovo je još značajnije kod industrijskih klimatizacionih sistema sa primenom u procesnoj

tehnici kada temperaturu i vlažnost treba održavati u granicama za garanciju pouzdanosti
procesa.

Da bi se izbegli veliki investicioni i pogonski troškovi RLT-sistema (sistemi za obradu

sobnog vazduha), pri većem razmatranju projekta treba uzeti u obzir ekonomičnost
(gradevmsko - fizčeke uslove) i to sa sledećih aspekata:

 toplotna izolacija zgrade - prema trenutno važećim propisima

 zaštita od Sunca
 optimizacija prozorskih površina
 rekuperacija toplote sa optimalnim rešenjima
 optimalna regulacija
 brižljivo vođenje pogona i održavanje

11
  blagovremene popravke

Sposobnost objekta da akumuliše toplotu je često diskutabilna. Tu se razlikuje utieaj toplote

leti i zimi.

Leti se smanjenje rashladne snage uglavnom odnosi na prelazno stanje, na prelazni period, što
znači na vreme kada se ne računa na duži period sa visokim temperaturama, odnosno, na
početak vrelogperioda. Posle dostizanja maksimalnih temperatura u masi građevinskih
elemenata za vreme višednevnog toplog perioda (žarko leto), efekat smanjenja rashladne
energije, naročito pri prirodnom provetravanjuje još samo mali.

Zbog veće akumulacione moći zimi se postiže neznatna ušteda u potrošnji toplotne energije
sniženjem noću i za vreme vikenda. Nasuprot tome, u zgradama sa niskom akumulacionom
moći (malakonstanta zgrade), dobija se odgovarajuće veća vrednost za uštedu toplotne
energije usleđ sniženjanoću odnosno vikendom.

Prozori treba da budu veliki, da imaju malu k-vrednost (koeficijent prolaza toplote) kao i
veliku g-vrednost (ukupni stepen propuštanja energije kroz staklo) i da imaju zaštitu od Sunca
koja može da sepomera.

Ponekad su arhitekta i inženjer za klimatizaciju različitog pogleda tako da treba konačno

poštovati priznata uputstva.

Za velike i posebno složene objekte, odnosno sisteme, trebalo bi izvršiti uporedenje sistema
prekoproračuna pogonskih troškova i ekonomičnosti.

3.2. Stambene zgrade

Sistemi provetravanja stanova razlikuju se prema slici 1. Za razliku od Danske i Švedske, gde
je obavezno korišćenje sistema za provetravanje stanova sa rekuperacijom toplote u
novogradnjama, u Nemačkoj se u stambenim objektima za jednu ili dve porodice uglavnom
koristi prozorsko (udarno) provetravanje i provetravanje preko pokretnih prozora (trajno
provetravanje). U stambenim zgradama u SRN češće se koriste jednostavni sistemi za
prirodno provetravanje stanova (bez rekuperacije toplote) jer je raspored sanitarnih prostorija i
kuhinja takav da se iste nalaze u sistemu za provetravanje. Provetravanjem stanova se
obezbeđuje provetravanje svih prostorija i sprečava širenje mirisa, oštećenja od vlage i
nastajanje buđi. Pored toga provetravanjem može da se smanji potencijal alergena zbog grinja
u kućnoj prašini, a pri definisanom dovođenju vazduha sa prethodnim filtrisanjem da se spreči
i unošenje alergena (npr. polena).

12
 Slika 4. Pregled sistema za provetravanje stanova

3.2.1 Izmena vazduha u stanovima

Zagađivanje vazduha u stanovima javlja se uglavnom zbog isparavanja sa površine kože,

duvanskogdima, vodene pare (npr. od kuvanja i tuširala), mirisa iz toaleta i kuhinja, mirisa
nameštaja, građevinskog materijala i tekstila (formaldehid). Iskustvene vrednosti za najmanju
izmenu vazduha date suu tabeli 1. Napravljena je podela na osnovno (građevinsko-fizičko) i
potrebno provetravanje(izmena vazduha iz higijenskih razloga). Pri malim opterećenjima od
izvora vlage, mirisa i štetnihmaterija moguće je smanjenje higijenski potrebne izmene
vazduha na oko 0,3 h-1 radi uštede energije.

Prema minimalnoj izmeni vazduha za svetlu visinu prostorije od 2,5 m dobija se specifična
količinavazduha u odnosu na površinu između 1,25 (m3/m2h) i 2,5 m3/m2 h. Prema tome, za
stan od 75 m2građevinsko fizički potrebna količina vazduha je 56 m3/h, a higijenski potrebna
količina vazduha sekreće između 94 i 188 m3/h (u zavisnosti od zagađenosti vazduha).

Prostorije za dnevni boravak i

Unutrašnje sanitarne prostorije Kuhinje
spavaće sobe
0,5 do 1 4 do 6 0,5 do 25
Tabela 1. Higijenski preporučljiva izmena vazduha n u h -1

3.3. Ustanove

U ovu grupu spadaju naročito kancelarijske i administrativne zgrade, a u ograničenoj meri i

stambene zgrade, škole i stacionari bolnica. U odnosu na velike prostorije, kao što su
pozorišta, sale i dr., razlikuju se sledeće karakteristike: skoro sve prostorije imaju manje ili
veće zastakljene prozore; zbog toga se javlja dosta promenljivo grejno i rashladno
opterećenje, za razne prostorije. Postoji mogućnost individualnog regulisanja temperature
(nema prosečne temperature, kao npxf. u pozorištu); glavni faktor određivanja: sunčevo
zračenje kroz prozore, električne kancelarijske mašine i rasveta, promenljivi broj osoba.

Najveći broj današnjih ustanova u visokim zgradama oprema se sistemima za klimatizaciju,

koji jednim delom prouzrokuju znatne troškove energije sve do energetske krize 1973. Danas
se izrađuju suvremeni sistemi za klimatizaciju sa određenom potrošnjom energije, koja iznosi
samo polovinu,odnosno, trećinu ranijih vrednosti. Takvi su sistemi koji imaju:

13
  sisteme za klimatizaciju sa optimalnim korišćenjem energije (indukcioni ili PP-
sistem),
 optimalnu toplotnu zaštitu spoljnih zidova i krovova,
 izolaciono zastakljivanje,
 efektnu zaštitu od Sunca sa spoljašnje strane,
 ekonomičnu klimatizaciju sa rekuperacijom toplote, noćnim smanjenjem pri grejanju,
povremenimhlađenjem i regulisanjem vlažnosti sa tačkom rose za leto i zimu (mrtva
zona),
 optimalno regulisanje,
 hlađenje noću spoljnim vazduhom u letnjem periodu.

Dok je ranije prosečna godišnja potrošnja energije iznosila 500 kWh/m 2 (od toga oko 110
kWh/m2godišnje za struju i 390 kWh/m2 godišnje za toplotu), danas se od novih sistema
očekuje 250 do 150kWh/m2 godišnje (50 kWh/m2 godišnje za struju, ostatak za toplotu). Sve
vrednosti važe za sistemasa potpunom klimatizacijom (toplota i struja za hlađenje, pokretanje
vazduha i rasvetu).

Klimatizacioni sistemi u kancelarijskim prostorijama stvaraju ugodno stanje vazduha u svako

doba dana i godine, sprečavaju pojavu promaje na prozorima, prodiranje prašine i drugih
štetnih materija kao i buku i povećavaju radni efekat.

Zbog velikih investicionih troškova i troškova energije, u poslednje vreme se ponekad u

ustanovama ugrađuju, umesto klimatizacionih, samo sistemi za provetravanje, bez hlađenja,
mada pri tom treba predvideti prozore koji se otvaraju. Za hlađenje se koristi provetravanje
noću sa povećanom količinom vazduha (noćno hlađenje). Tako se snižavaju maksimalne
temperature u letnjem periodu, naročito u zgradama sa velikim kapacitetom akumulacije.
Ipak, pri velikom toplotnom opterećenju granica ugodnosti se prekoračuje. Osim toga postoji
opasnost od stvaranja buđi zbog kondenzacije u ohlađenim delovima zgrade.

3.4. Škole, muzeji i slično

Učionice uobičajenih školskih zgrada, zbog uštede se najčešće provetravaju prirodnim putem:
prozorsko vetrenje i provetravanje preko okana (kanala). Tehnički nije zadovoljavajuće.
Povoljnije je, a i higijenski besprekomo prinudno provetravanje pomoću centralnih ili
lokalnih uređaja.

Za centralno provetravanje postoji zajednički sistem za veći broj učionica. Podela na zone je
ovde preporučljiva. Vazduh se ubacuje iz hodnika ili prozorskog parapeta ili pak preko
tavanice (slika 2.). Izvlačenje vazduha vrši se usled natpritiska preko hodnika. Za lokalno
provetravanje koristi se jedan ili veći broj ventilator-konvektora za svaku učionicu. Ovo je
nešto skuplje. Minimalni protok vazduha po osobi je 30m3/h

U kabinetima za herniju se koriste digestori sa ventilatorom. Sekundarno strujanje vazduha je

iz hodnika.

Zbog zamračivanja je potrebno provetravanje kabineta za fiziku i biologiju. Ventilator-

konvektor je na spoljnjem zidu. Izvlačenje vazduha se vrši kroz hodnik (nepropustljiv za
zvuk). Potrebno je 4 do 5 izmena vazduha.

14
Za atrium je po pravilu potreban sistem za provetravanje i vazdušno grejanje ili sistem za
klimatizaciju kao za zbornice. Lokalna grejna tela pokrivaju približno 50 - 75% transmisionih
gubitaka. Vazdušni obrok iznosi 30 m3/h po osobi. Treba omogućiti rad sa recirkulacioniin
vazduhom.

Toaleti koriste prozorsko vetrenje, ili pri nepovoljnom položaju, povoljnije je provetravanje
ventilatorom. Sekundarno strujanje vazduha je iz hodnika (videti pod 3.6.11-2). Potrebno je 5
do 8 izmena vazduha.

Slika 5. Razni načini razvođenјаvazduhazaprovetravanje:

a) Ubacivanjevazduhasatavanicehodnika, b) Ubacivanjevazduhakrozotvore u tavanici,
c) Ubacivanjevazduhaispodprozora

3.4.1. Školski centri

Poslednjih godina razvoj tehnike, zajedno sa novim pedagoškim osnovama, doveo je do

izgradnje velikih školskih kompleksa i centara, koji imaju sasvim drugačije osnove od
dosadašnjih: promenljivaprimena prostorija, veliki broj prostorija bez prozora, velika dužina
prostorija, manje visine prostorija, laka vrsta izrade sa malim akumulacionim kapacitetom,
jakom rasvetom i drugim.

Ovo ima za posledicu da su u velikoj meri potrebni sistemi za provetravanje i klimatizaciju,

da bi se obezbedila dobra sobna klima. Pri tome, primenu nalaze razne vrste sistema za
klimatizaciju, sličnokao za fakultete ili ustanove, npr. sistemi za klimatizaciju samo sa
vazduhom, sistemi sa termičkimdogrevanjem, indukcioni sistemi za klimatizaciju i dr. Ovi
sistemi ne prouzrokuju samo velikeinvesticione troškove, već i znatne pogonske troškove,
tako daje potrebno brižljivo projektovanje.

15
Posebno su povoljna centralna postorjenja sa lokalno postavljenimregulacionim uređajima i
uređajima za zatvaranje dovodnog vazduha. Veoma je ekonomična delimična klimatizacija sa
temperatuiomdovodnog vazduha od 18 do 20°C. Pri tome se sobna temperatura kreće između
21 do 28°C, zavisnood sunčevog zračenja i broja osoba. Sobne temperature preko 24°C
javljaju se samo retko.

3.4.2 Slušaonice

Slušaonice (amfiteatri) su važne prostorije, naročito na fakultetima i univerzitetima, mada se

nalaze iu velikim industrijskim pogonima, bibliotekama, institutima i u drugim zgradama.

Za sve slušaonice je potreban sistem za provetravanje ili klimatizaciju, jer zbog prisustva
velikogbroja osobe vrlo brzo dolazi do pogoršanja vazduha koje smanjuje koncentraciju
slušalaca. Prozorskovetrenje obično nije moguće, jer bi, s jedne strane, smetala ulična buka, a
s druge strane, prostorijemoraju da se zamrače radi prikazivanja filmova.

Temperatura je od 20 do 25°C, a vlažnost od 40 do 60%.

16
 4. SASTAVNI ELEMENTI RASHLADNIH POSTROJENJA

4.1. Potisni kompresori

Su mašine u kojima komprimovanje nastaje sabijanjem usisne zapremine. Razlikuju se:

 klipni kompresori sa pravolinijskim kretanjem klipa;

 rotacioni klipni kompresori.

Svi rotacioni kompresori se lako prilagođavaju promenama u toku rada (t0 i tc), uz
odgovarajuću promenu rashladnog kapaciteta i potrošnje energije, sve do postozanja granica
korišćenja.

4.1.1. Klipni kompresori

Sabijanje se vrši u cilindrima pravolinijskim kretanjem klipova u zavisnosti od otvaranja i

zatvaranja ventila koji je prikazan na slici 6.

Slika 6. Dijagram kompresora

Karakteristična veličina je geometrijska radna zapremina.

3
2 π m
V h=z ∙ d ∙ s ∙ n ∙60
4 h

Gde je

z = broj cilindara;
d = unutrašnji prečnik cilindra u m;
s = hod klipa u m;
n = broj obrtaja u 1/min.

Pošto klip ne sme da udari o kraj cilindra, ostaje tehnički uslovljen štetni proctor, čija
zapremina pri hodu klipa nije istisnuta preko pritisnog radnog ventila. Efektivna radna
zapremina (Vef) je zbog toga za volumetrijski stepen korisnosti () manja od geometrijske:

17
 V ef =λ ∙ V h
4.1.2 Zavojni kompresori

Postoje dve vrste ovih kompresora:

a. Zavojni kompresori sa dva rotora;

b. Zavojni kompresori sa jednim rotorom.

Za podmazivanje obe vrste komprsora potrebna je veća količina ulja, a iza pritisnog nastavka
veći odvajač, kao i hladnjak ulja koji nije poterban ukoliko se rashladno sredstvo ubrizga u
ulje. Hlađenjem ulja postiže se manje zagrevanje pri kompresiji i niske krajnje temperature
komprimovanja.

Slika 7. Pogonsko ponašanje zavojnog kompresora sa rashladnim sredstvom R 134a

Prednosti u odnosu na klipne kompresore su:

 samo obrtno kretanje zbog čega je skoro konstantno potiskivanje i miran rad;
 nema ventila;
 otporan na agresivne tečnosti;
 bestepena regulacija do oko 20%.

4.1.3 Kotrljajni klipni kompresori

Sabijanje se vrši pomoću jednog klipa eksectrično postavlenog na vratilu, tj. Zbog njegovog
kotrljanja na unutrašnjem zidu cilindra. Primenjuju se samo kao hermetički kompresori.

Slika 8. Funkcionalni princip kotrljajnog klipnog kompresora sa dva odvojena pritiskivača

4.1.4 Rotacioni klipni kompresori

18
Sabijanje se vrši pomoću rotacionog klipa eksentrično postavljenjog u cilindru. Na klipu se
nalazi nekoliko pritiskivača koji usled centrifugalne sile vrše pritisak na zid cilindra. Na taj
način se obrazuju pojedine ćelije za sabijanje, zbog čega se ovaj kompresor naziva još i
višećelijski kompresor. Podesan je za velike radne zapremine pri malim razlikama pritiska.

Slika 9. Princip rada višećelijskog kompresora

4.1.5. Spiralni kompresori

Komprimovanje se vrši između dva diska sa spiralno postavljenim rebrima od kojih je jedan
fiksiran, a drugi kružni ekscentrično osciluje.

Slika 10. Princip spiralnog kompresora. Levo: presek; desno: način rada.
a…b…c…d – smer kretanja;
1. prostor za gas; 2. usisni otvor; 3. potisni otvor; 4. Oscilujuća spirala; 5. fiksirana spirala;
6. usisavanje; 7. potiskivanje; 8. komprimovanje.

4.2 Turbokompresori

Sabijanje se vrši usled ubrzanja gasne struje u radnom kolu, a zatim pretvaranjem kinetičke
energije strujanja u energiju pritiska u difuzoru. Dosad su u rashladnoj tehnici primenu
nalazili samo radijalni kompresori. Konstrukcija i pogonsko ponašanje mogu da se uporede sa
centrifugalnim pumpama, odnosno, radijalnim ventilatorima.

19
 Slika 11. Jednostepeni otvoreni turbokompresor

Osnove za proračun:
2
u a
Δ his =ψ ∙
2
2 u
V̇ =ua ∙ d a ∙ ∙ φ
4
π
ua = ∙ d a ∙ n
60
his = izentropski rad kompresije [J/kg];
V = protok rashladnog sredstva [m3/s];
ua = obimna brzina kod da [m/s];
da = radno kolo – spoljni prečnik [m];
n = broj obrtaja [1/min];
ψ = karakteristika, zavisna od oblika radnog kola;
ηpol = politropski stepen korisnosti pretvaranja energije;
φ = zapreminski stepen korisnosti, karakteristika radnog kola – sposobnost usisavanja.

4.3 Kondenzatori

Primljena toplota u rashladnom procesu odaje se u kondenzatoru rashladnom medijumu. To je

zbir toplote pregrevanja, kondenzacije i pothlađivanja. Kapacitet kondenzatora dobijamo:

Q̇c =Q̇0 + a∙ P

Odnos kapaciteta i rashladnog kapaciteta Qc/Q0 u zavisnosti od koeficijenta proizvodnosti

kdat je na sledećoj slici, Za motorni kompresor koji se hladi usisnim gasom k se odnosi na
primljenu električnu snagu, a za otvorene kompresore na snagu na vratilu.

20
 Slika 12. Odnos kapaciteta kondenzatora Qc i rashladnog kapaciteta Q0
4.3.1 Kondenzatori sa vodenim hlađenjem

Najčešće se susrećemo sa cevnim kodenzatorima, koji se sastoje od cevi sa omotačem sa

zavarenim pločama na obe strane. Voda teče kroz cevi, a rashladno sredstvo se kondenzuje u
prostoru omotača. Na obe strane postoje poklopci za okretanje vode sa nastavcima za ulaz i
izlaz vode koji mogu da se skidaju (zbog mehaničkog čišćenja).

Slika 13. Cevni kondenzator

4.3.2 Kondenzatori sa vazdušnim hlađenjem

Izrađauju se od bakarnih cevi u kompletu sa aluminijumskim lamelama. Zbog malog

koeficijenta prelaza toplote sa vazduha na rebra, odnos površina je A1/A0 = 10...30.
Kondenzatori se postavljaju najčešće horizontalno, a za postavljanje van zgrade uglavnom su
sa aksijalnim ventilatorima. Sa radijalnim ventilatorima postiže se i dodatni radni pritisak za
priključak na vazdušne kanale pri postavljanju u zgradi.

21
 Slika 14. Kondenzator Slika 15. Vertikalni
sa vazdušnim kondenzator sa
hlađenjem sa vazdušnim hlađenjem
regulatorom pritiska sa 4 aksijalna
KD kondenzatora. ventilatora.

Regulisanje pritiska kondenzatora vrši se uključivanjem i isključivanjem pojedinih

ventilatora, regulacijm broja obrtaja.

4.3.3 Evaporativni kondenzatori

Kada se cevni sistem kondenzatora sa vazdušnim hlađenjemdodatno poprska vodom, tada će

se znatno povećati rashladni kapacitet usled hlapljenja vode. Postupak se povremeno
primenjuje kako bi se tokom veoma toplih dana kratkotrajno povećao učinak kondenzatora sa
vazdušnim hlađenjem. Ovi kondenzatori rade sa cirkulacijom vode i dovoljnim viškom vode.
U odnosu na 1kW kapaciteta kondenzatora, uobičajen je protok vazduha od oko 100 m3/hkW
i cirkulacija vode od oko 1 m3/hkW.

Slika 16. Evaporativni kondenzator; potiskuje (levo); odsisava (desno).

Glavni nedostatak je problem korozije i zaprljanja usled prskanja vode u otvorenoj struji
vazduha. Minimalno propuštanje zbog korozije, koje je još bezopasno pri povratnom hlađenju
vode, dovodi do gubitka rashladnog sredstva, a timei do smetnji. Zbog toga se relativno
koriste.

22
4.4. Isparivači (hladnjaci)

U isparivaču se oduzima toplota medijumu koji treba da se hladi. Postoji mnogo podela
isparivača, a neke od njih su:

a) prema medijumu – isparivači za hlađenje vode, vazduha, proizvoda svih vrsta;

b) prema postupku – protočno hađenje, hlađenje prostora, proizvodnja leda itd;
c) prema vrsti izrade – cevi, sa rebrastom cevi, snopom cevi, pločom, vertikalnom cevi,
koaksijalnom cevi itd;
d) prema načinu isparavanja – suvi ili potopljeni.

4.4.1 Isparivači za hlađenje vode

Radi se uglavnom o protočnom hlađenju u isparivačima sa cevnim snopom. Dele se na:

 isparivače sa snopom cevi sa suvim isparavanjem;

 cevne isparivače za potopljeni pogon.

Kod isparivača sa snopom cevi sa suvim isparavanjem rashladno sredstvo isparava u cevima.
Cevi se izrađuju glatke sa malim prečnicima od čelika ili mesinga. ređe se uzrađuju od bakra.
Uvaljane su obe strane cevnih ploča. Rashladno sredstvo koje je ekspandiralo u ekspanzionim
ventilu dovodi se prednjem poklopcu za vođenje najčešće sa donje strane, i prostruji kroz cevi
kao mešavina pare i tečnosti više puta i kroz veći broj cevi. U poslednjoj putanji vrši se
isparavanje poslednje količine tečnosti i pregrevanje pare.

Slika 17. Isparivačsasnopomcevizasuvoisparavanje

A,B – priključci za rashladno sredstvo;
C,D – priključci za hladnu vodu.

Prednosti ove vrste izrade su:

 relativno mala količina sredstva za punjenje;

 na strani rashladnog sredstva može da se izvrši podela cevi na veći broj nezavisnih
rashladnih kola.

Nedostatak je da je čišćenje na strani vode izvodljivo samo hemijski. Za manje kapacitete

koriste se i koaksijalni isparivači koji se sastoje iz jedne ili više unutrašnjih cevi i jedne cevi
kao omotač koje su najčešće spiralno savijene. U orebrenim unutrašnjim cevima isparava
rashladno sredstvo, dok voda u suprotnom smeru teče kroz omotač cevi. Za kapacitete

23
isparivača mogu se koristiti dijagrami i tabele proizvođača. Pri tome treba paziti da li je
uključeno dovoljno pregrevanje ili treba uzeti u obzir dopunsko.

Slika 18. Koaksijalni isparivač

Kod cevnih isparivača za potopljeni pogon rashladno sredstvo isparava u prostoru omotača.
Sasatv je sličan kondenzatorima. S obzirom da su vrdnosti prenosa toplote smeše rashladnih
sredstava koji isparavaju relativno niske, koristimo bakarne cevi čija spoljna površina ima
specijalnu strukturu. Time je omogućeno ključanje sa mehurima pri maloj temperaturnoj
razlici 1 do 3 K za hladnu vodu na izlazu. Ugrađivanjem pregrada u poklopcu za vodu, menja
se broj putanja a time postiže i odgovarajuća brzina.

Slika 19. Potpljeni isparivač sa cevnim snopom

Prednost ovih isparivača je velika vrednost prolaza toplote, jer je prelaz toplote dobar na
strani rashladnog sredstva pri malom padu pritiska. Strana sa hladnom vodom može
mehanički da se čisti posle skidanja poklopca za skretanje vode. Nedostatak je što iznad snopa
cevi mora da ostane slobodan, relativno veliki, prostor za izdvajanje kapljica tečnosti zbog
čega je on skup. Nedostatak je i što se vraćanje ulja ne vrši prinudno i moraju se predvideti
posebne mere.

4.4.2 Isparivači za hlađenje vazduha za direktno isparavanje

Po svom sastavu ovi isparivači su slični hladnjacima vazduha koji rade sa hladnom vodom.
Sastoje se najčešće od sistema rebrastih cevi od bakra 10-18mm, i aluminijumskih rebara ili
aluminijumskih lamela sa rastojanjem između rebara od 2 do 7mm. Rashladno sredstvo
isparava u cevima dok vazduh koji treba da hladi struji preko sistema rebrastih cevi. Za manje
kapacitete postoji i izrada samo od aluminijuma po povoljnim cenama. U korozivnoj
atmosferi koriste se cevi i rebra od bakra koja su lakirana, ili od plemenitog čelika koji se ređe
koristi zbog lošeg provođenja toplote. U retkim slučajevima projektuje se za potopljeno

24
isparavanje sa pumpnim pogonom za rashladno sredstvo, mada je pretežno za suvo
isparavanje.

Slika 20. Hladnjak Slika 21. Određivanje tačke stanja

vazduha sa direktnim vazduha na izlazu u h-x
isparavanjem. dijagramu.

4.5. Ostali sastavni delovi u kolu rashladnog sredstva

Sušač rashladnog sredstva se nalazi u cilindrima opremljenim sitima na obe strane, te usled
fizičkih sila vezuje vodu adsorptivno. Voda u rashladnom kružnom toku može da prouzrokuje
velika oštećenja, naročito koroziju i začepljenje usled stvaranja leda ako se temperatura
isparavanja spusti ispod 0oC. Iz tog razloga, mora se vršiti temeljno sušenje postrojenja pre
punjenja.

Kontrolna okna za rashladno sredstvo se ugrađuju ispred ekspanzionog ventila radi kontrole
pogona. Mehuri u oknu pokazuju smanjenje rashladnog sredstva pri odgovarajućem stanju
pogonaPri nazivnom pogonskom stanju oni označavaju gubitak rashladnog sredstva, mesto
prigušenja u vodu tečnosti ili nedovoljno pothlađivanje. Savremena kontrolna okna sadrže
indikatore boje za pokazivanje da li je rashladno sredstvo čisto ili se u kružnom kolu nalazi
voda.

Skupljač rashladnog sredstva je sud pod pritiskom koji se uglavnom nalazi na strani visokog
pritiska i služi za skupljanje rashladnog sredstva. Može da bude i predimenzionisan, kako bi u
slučaju popravke mogao da prihvati ukupnu količinu punjenja.

Odvajači ulja u velikom procentu odvajaju ulje povučeno u potisni vod. Najčešće se izrađuju
kao centrifugalni odvajači sa automatskim povećanjem ulja u kućište kompresora pomoću
ventila sa upravljanjem preko plovka. Pri suvom isparavanju praktično samo za zavojne
kompresore, za potopljeno isparavanje i klipne kompresore odvajači su skoro uvek potrebni.

U pregrejaču se vrši razmena toplote između toplog voda tečnosti i hladnog usisnog voda.
Kako se usisni gas pregreva tečnost se pothladi. Veće pothlađivanje je potrebno za duge,
naročito usponske vodove za tečnost, kako bi i posle pada pritiska dolazilo pothlađeno
rashladno sredstvo do ekspanzionog ventila. Pregrevanje se ograničava zbog visoke
temperature komprimovanog gasa. Pregrevanje smanjuje gustinu pare rashladnog sredstva i
time kapacitet usisavanja kompresora. Kompenzacija se dobija uvek pothlađivanjem.

25
Kompenzatori služe za priključenje kompresora na sistem cevovoda. Time se sprečava
prenošenje vibracija. Za ovo se mogu koristiti metalne talasaste cevi pošto svi elastomeri nisu
postojani ili dovoljno ne zaptivaju pri korišćenju rashladnog sredstva. Sistem cevovoda mora
imati pravu čvrstu tačku na mestu spajanja sa kompenzatorom, jer će se umesto prigušenih
dobiti pojačane vibracije.

Zagrevanje ulja se vrši pri mirovanju kompresora u krivaji kade. Višak ulja se zagreje toliko
da se i rashladno sredstvo u nemu zagreje približno do one vrednosti koja odgovara
normalnom stanju za rad. Korišćena ulja se najčešće mešaju sa rashladnim sredstvom te
dolazi do njegovog zasićenja Pri startovanju kompresora, zbog sniženja pritiska, ovo
rashladno sredstvo bi moglo naglo da isparava, da stvara penu i time gubi svoju sposobnost
podmazivanja. U takvoj situaciji uljna pumpa ne bi mogla da postigne pritisak.

4.6 Motori za pogon kompresora

Kompresori primaju snagu za pokretanje preko elektromotora. Prilikom izbora treba voditi
računa na opterećenje mreže na početku rada, jer kompresor u tim momentima treba da
savlada postojeći pritisak u kolu rashladnog sredstva.

Monofazni elektromotori se koriste samo u potpuno hermetičkim kompresorima sa kapsulom.

Pošto nije moguća komutacija u pari rashladnog sredstva, koriste se isključivo motori sa
kondenzatorom. Kondenzator se koristi kako bi se prevazišao problem sa teškim startom.
Nakon starta, startni relej isključuje kondenzator.

Trofazni motori se za otvorene kompresore biraju proizvoljno. Za poluhermetičke i

hermetičke kompresore mogu da se koriste samo motori sa kratko spojenim rotorom, jer
pored komutacije nije moguće ni prenošenje kontaktnog prstena u atmosferi rashladnog
sredstva. Direktno pokretanje motora sa kratko spojenim rotorom, zavisno od situacije u
mreži, distributeri struje dozvoljavaju obično samo do vrlo niske granice kapaciteta. Iznad te
granice mora da se ograniči udar struje za startovanje. Spoj zvezda-trougao u ovim
slučajevima nije pogodan jer već pri nkratkom prekidu napona prilikom prekopčavanja dolazi
do velikog smanjenja broja obrtaja. Rešenje je u korišćenju elektromotora koji se startuju sa
delimičniim namotajem.

4.7 Uređaji za merenje, upravljanje i regulisanje

Kapilarne cevi su najednostavniji prigušni i regulacioni organi. Najčešće se izrađuju kao

bakarne cevi sa unutrašnjim prečnikom od 0,4 do 2mm i dužinom do 2m i više. Dužinu cevi u
svakom pojedinačnom slučaju treba eksperimentalno utvrditi. Ona određuje maksimalan
protok rashladnoh sredstva. Upotrebljavaju se samo za uređaje manjeg kapaciteta, čija
količina rashladnog sredstva za punjenje mora da bude tačno određena.

Termostatski ekspanzioni ventil je regulacioni organ koji se najčešće koristi, naročito u

rashladnim postrojenjima i agregatima sa klipnim kompresorima sastoji se od jednog dela sa
termičkim upravljanjem i dela koji je upravljan dejstvom pritiska.

26
 Slika 22. Termostatski ekspanzioni ventil

Davač, sa odgovarajućom količinom gasa ili tečnosti za punjenje, pričvršćen je za usisni vod
iza isparivača. Kapilarna cev prenosi promene temperature na membranski sistem koji služi za
pokretanje prigušnog ventila. na donju stranu membrane dejstvuje pritisak na ulazu u
isparivač. Povećano pregrevanje u usisnom vodu zbog toga izaziva povećani pritisak na
davaču temperature na membrani i otvara ventil. Regulisana veličina prema tome je
temperatura pregrevanja.

Elektronski ekspanzioni ventili imaju elektronski regulator za upravljanje (mikroprpcesor).

Temperatura pregrevanja se meri pomoću temperature senzora, a tempertura zasićenja se meri
drugim temperaturnim senzorom ili senzorom za pritisak, sa programiranim preračunavanjem
na temperaturu zasićenja. Razlika između ovih temperatura, pregrevanje, predstavlja
regulacionu veličinu.

Slika 23. Elektronski ekspanzioni ventil

27
Ovom regulacijom se postiže bolje regulisanje pri radu sa delimičnim opterećenjem i na
niskim temperaturama kondenzacije što može da dovede do smanjenja godišnjih pogonskih
troškova rashladnog postrojenja.

Regulator za uključivanje i isključivanje uključuje i isključuje kompresor ili više kompresora,

ili reguliše stepen kapaciteta u rednom uključivanju. Pomoću njega može da se uključi ili
isključi isparivač ili jedan deo površine isparivača preko magnetskog ventila, a služi i za
druge upravljačke naredbe.

Regulatori u kolu rashladnog sredstva su ventili koji stalno rade. Za manje kapacitete koriste
se neposredni regulatori, a za veće kapacitete glavnim ventilom upravlja pilot ventil.

Slika 24. Način dejstva regulatora pritiska sa upravljanjem preko pilot-ventila.

Regulacija rashladne vode se vrši regulacionim ventilom rashladne vode. Hlađenje

kondenzatora pomoću vode iz gradske mreže ili pomoću tehničke vode veoma je skupo pri
visokim cenama vode. Iz tog razloga treba težiti što većem zagrevanju vode, npr. od t WA=15oC
do tWA=30oC. Da bi se ova vrednost održala i pri delimičnom opterećenju, potreban je
regulacioni ventil rashladne vode.

Slika 25 Regulator rashladne vode.

28
 5. ZAKLJUČAK

Klimatizacija predstavlja podešavanje (specijalnim uređajem) temperature i vlažnostivazduha

neke prostorije po želji i po potrebi, nezavisno od spoljnih atmosferskih uslova.Klimatizacija
prostorija, veštačko regulisanje lokalnih klimatskih osobina u prostorijama izgradama, prema
higijenskim principima. Zadatak klimatizacije je popravljanje kvalitetavazduha u pogledu
njegovih fizičkih, hemijskih i mehaničkih osobina i stvaranjenajpovoljnijih klimatskih uslova
u radnih prostorijama i prostorijama uopšte. Pri tom secentralno regulišu pojedini
meteorološki faktori u vazduhu u cilju njegovog optimalnogpoboljšanja. Prema potrebama,
vazduh se filtrira, suši ili ovlaži, zagreva i rashlađuje. Ovakokondicionirani vazduh razvodi se
zatim sistemom kanala po celoj zgradi.

Prema tome,klimatizacije (kondicioniranje) je održavanje željene temperature, vlažnosti i

čistoće vazduha,te obuhvata čišćenje, grejanje ili hlađenje i ovlaživanje ili sušenje vazduha.
Klima uređaji su ukomercijalnom smuslu poznati preko 50 godina, ali su ipak u poslednjih
nekoliko godinapostali ekonomski opravdani i prihvatljivi široj populaciji. Krećući se u smeru
zadovoljavanjapotreba kupaca napravljena su brojna tehnička unapređenja, poboljšanje
kvalitet uređaja, azbog masovne proizvodnje smanjena cijena. Prema raznim istraživanjima
veliki uticaj naproduktivnost pojedinca ima temperatura prostora. Optimalna temperatura je
oko 20 °C,učinak počinje da opada na 22 °C, dok iznad 26 °C znatno opada. Pojam klima
uređaj iliklimatizacija najčešće vezujemo samo za rashladni sistem.

29
Zadatak 1.

a) nacrtati šemu podstanice sa regulacionim krugom temperature;

b) odrediti količinu toplote tj. toplotnu snagu za zagrevanje pogona;
c) odrediti količinu vodene pare za grejanje;
d) odrediti površinu razmenjivača toplote.

p=4 ¯; t p =143 ° C ; t k =90° C ; GV =33500kg/h; c p=4,2kJ/kgK;

t ul =70 ° C ; t iz =90 ° C ; k =1550W/m2 K 

a) šema podstanice s aregulacionim krugom temperature:

b) Količina toplote:

Q=G v ∙ c p ∙ Δt =33500∙ 4,2 ∙ ( 90−70 )=2814000KJ/h¿ 782 kW

c) Količina vodene pare za grejanje:

Q 2814000
m p= = =1319 kg/ h
r 2133

d) Površina razmenjivača toplote:

Q 782000
A= = =14,83 m2
k ∙ Δt sr 1550 ∙34

143 °C → 90 °C
90 °C ← 70 °C

Zadatak 2.

30
 a) srednju logaritamsku razliku temperatura, i nacrtati šemu razmenjivača toplote sa
regulacionim krugom temperature;
b) razmenjenu količinu toplote – toplotnu snagu i površinu razmenjivača toplote, kada se
zagreva količina od 47 m3/h vode;
c) potrošnju vodene pare.

a)srednja logaritamska razlika temperatura

ΔT V −ΔT m ( 133−90 )−( 90−70 )

∆ t sr = = =30 ° C
ln
( )
ΔT V
ΔT m (
ln
133−90
90−70 )
133 °C → 90 °C
90 °C ← 70 °C

b)

Q=G v ∙ c p ∙ Δt =47000 ∙1,7 ∙ ( 90−70 )=1598000 KJ /h

Q=444kW

Q 444000
A= = =9,54 m2
k ∙ Δt sr 1550 ∙30

c) potrošnja vodene pare

Q 1598000
m p= = =738 kg/h
r 2164

Zadatak 3.
31
Projektovati podstanicu za toplovodno grejanje proizvodnog pogona. Pogon se greje pomoću
radijatora i kalorifera. Na liniji radijatora potrebno je obezbediti toplotnu snagu: Q 1=750kW, a
na liniji kalorifera Q2=200kW. Kao energent koristi se vodena para pritiska p=4bar.

Potrebno je:

 izvršiti proračun i izbor opreme za podstanicu toplovodnog grejanja;

 nacrtati šemu postrojenja podstanice sa regulacionim krugovima temperature;
 dati specifikaciju opreme za podstanicu toplovodnog grejanja;
 dati tehničke uslove za instalacije centralnog grejanja.

Q 1=850 kW
Q2=250 kW
p=4 ¯¿

Izbor izmenjivača toplote.

Q uk =Q 1 +Q 2=850+ 250=1100 kW

Usvaja se standardni cevni izmenjivač toplote para-voda, toplotne snage Q=1100 kW, pritiska
vodene pare p=4 bar, zagrevne površine A=21 m2

Izbor cirkulacione pumpe za radijatorsko grejanje

Protok vode:

Q1 850∙ 3600
G 1= = =36428 kg /h
∆t∙cp 20∙ 4,2

Usvaja se cirkulaciona pumpa za vodu sa sledećim karakteristikama:

V1=40m3/h;
Dp=0,5 bar

Izbor cirkulacione pumpe za kalorifersko grejanje

Q2 200∙ 3600
G 2= = =10714 kg/h
∆t ∙cp 20 ∙ 4,2

Usvaja se cirkulaciona pumpa za vodu sledećih karakteristika:

V2=12 m3/h;
Dp=0,5 bar

Dimenzionisanje ekspanzione posude

V=0,00141100000=1540 l

Proračun cevovoda za paru

32
Priključni cevovod od razdelnika p=4 bar do izmenjivača toplote.
Prečnik cevovoda:

d=
√ 4∙G
π∙ ρ∙w
=
√ 4 ∙ 1856
3,1415 ∙ 2,16 ∙30 ∙ 3600
=0,1006 m

Usvaja se cevovod nazivne dimenzije NV100

Q 1100∙ 3600
G= = =1856 kg /h
r 2133

33
 Šema postrojenja podstanice toplovodnog grejanja.

Poz. Naziv Jed. mere Količina

1 Cevovod za dovod vodene pare p=4bar, nazivnog prečnika NV100,

34
 materijal izrade Č.1214 m 10
 regulacioni ventil za paru, sa elektromotornim
kom. 1
pogonom DN100, NP16, p=4bar, G=1856kg/h;
kom. 4
 ravni zaporni ventil za paru DN100, PN16; kom. 1
 odvajač nečistoće DN100, PN16; kom. 1
 termometar u mesinganoj čauri 0-300°C; kom. 1
 manometar opsega 0-10bar;
2 Izmenjivač toplote para – voda, toplotne snage Q=1100kW, pritisak
pare p=4bar, zagrevne površine A=21m2, kom. 1
 ravni zaporni ventil DN40, PN6; kom. 3
kom. 1
 kondenz lonac DN40, PN6; m 24
 cevovod za kondenzat NV40.
3 Zatvorena ekspanziona posuda zapremine V=1540l, sa
odgovarajućim priključcima i sigurnosnim ventilom DN40 PN6 kom. 1
4 Razdelnik tople vode sa 160x1800mm sa šest priključaka.
 ravni zaporni ventil DN100, PN6; kom. 1
kom. 1
 ravni zaporni ventil DN65, PN6; kom. 5
 ravni zaporni ventil DN50, PN6; kom. 4
 cirkulaciona pumpa V1=12m3/h, p=0,5bar; kom. 2
 cirkulaciona pumpa V2=40m3/h, p=0,5bar; kom. 2
kom. 4
 termometar u mesinganoj čauri opsega 0-120°C; kom. 2
 ravni zaporni ventil DN15, PN6
5 Sabirnik tople vode sa 160x1250mm sa pet priključaka.
 ravni zaporni ventil DN65, PN6; kom. 1
kom. 2
 ravni zaporni ventil DN50, PN6; kom. 2
 hvatač nečistoće DN65, PN6; kom. 1
 hvatač nečistoće DN50, PN6 kom. 1
 ravni zaporni ventil DN100, PN6; kom. 1
 odzračni sud (O.S.) 160x1250mm, sa kom.
produžetkom cevovoda 18, dužine 2m i 2
ventilom DN10, komplet,
6 Cevovodi prema JUS C.B5.122
 Čelične bešavne cevi Č.1212, nazivnog
m 18
prečnika:
m 15
NV40 m 26
NV50 m 14
NV65
NV100
 Pomoćni materijal potreban za montažu
(hamburški lukovi, šelne, obujmice, materijal za m 73
zavarivanje, skele za montažu) uzima se 80% od
predhodne stavke;
 Čišćenje i bojenje cevovoda pre izolacije sa
zaštitnom bojom dva premaza; m2 60
 Izolacija cevovoda, izmenjivača toplote,
ekspanzione posude, rezervoara za kondenzat,
razdelnika i sabirnika, mineralnom vunom
debljine 40mm i oblaganje Al limom debljine
1mm;

35
  Probni rad instalacije sa regulisanjem opreme
prema radnim uslovima.
7 Automatika:
 Mikroprocesorski upravljački uređaj MR5005, kom. 1
Feniks ili sličan;
 Trokraki regulacioni ventil sa elektromotornim kom. 1
pogonom DN65; kom. 1
 Granični cevni termostat CTG – 2;
kom. 1
 Mikroprocesorski upravljački uređaj MR5023,
kom. 1
Feniks ili sličan; kom. 2
 Prostorijski temperaturni senzor PTS – 1/Pt.
 Cevni temperaturni senzor CTS – 1

LITERATURA

1. Reknagel, Šprenger, Henman.: Grejanje i klimatizacija, Građevinska knjiga, Beograd,

1987.
2. Zrnić Slobodan, Ćulum Živojin: Grejanje i klimatizacija sa primenom solarne
energije, Naučna knjiga, Beograd, osmo izdanje.
3. Tolmač, D.:Mašine i Aparati, Tehnički fakultet ,,Mihajlo Pupin’’, Zrenjanin, 1988.

36
4. Tolmač, D.: Termotehnički i procesni sistemi, Tehnički fakultet ,,Mihajlo Pupin’’,
Zrenjanin, 2001.
5. Laska, L. i A. Schumacher: BWK, 1980.
6. Driesen, R. i W.Bomschcuer: HLH 5/88
7. Buderus: Handbuch für Heizungstechnik, Beuth Verlag, Berlin 1994.
8. Marx, E.: Oelfeuerungstechnik, G.Kopf Verlag, Waiblingen 1992.
9. Hansen, W.: Heizoel - Handbuch für Industriefeuerungen, Springer -Verlag, Berlin,
1959.
10. Gumz, W.: Kurzes Handbuch der Brennstoff - und Feuerungstechnik, Springer -
Verlag, Berlin 1962.
11. Marx, E., Linke, W.: Priručnik za tehniku loženja, G.Kopf Verlag, Waiblingen 1996.
12. Paikert, P.: Wärmepumpentechnologie VI 1980

37