Садржај

УВОД .......................................................................................................................................... 5
1. ОСНОВНИ ПРИНЦИП ФУНКЦИОНИСАЊА ТОПЛОТНИХ ПУМПИ ........................ 7
2. ВРСТЕ ТОПЛОТНИХ ПУМПИ ........................................................................................... 9
2.1. ЗЕМЉА - ВОДА ТОПЛОТНА ПУМПА ....................................................................... 9
2.2. ВОДА - ВОДА ТОПЛОТНА ПУМПА ........................................................................ 10
2.3. ВАЗДУХ - ВОДА ТОПЛОТНА ПУМПА ................................................................... 11
3. ПРЕДНОСТИ И МАНЕ ТОПЛОТНИХ ПУМПИ ............................................................. 13
4. ЕКОНОМСКА ИСПЛАТИВОСТ УПОТРЕБЕ ТОПЛОТНИХ ПУМПИ ....................... 15
5. УПОТРЕБА ТОПЛОТНИХ ПУМПИ У СРБИЈИ ............................................................. 16
6. СУБВЕНЦИОНИСАЊЕ УПОТРЕБЕ ТОПЛОТНИХ ПУМПИ ...................................... 19
7. ПРИМЕР ПРОРАЧУНА ГРЕЈАЊА ГЕОТЕРМАЛНОМ ТОПЛОТНОМ ПУМПОМ ... 21
7.1 Димензионирање бушотинског измењивача топлоте ................................................. 24
7.1.1 Прорачун јединичне квадратуре према ROT ...................................................... 24
7.1.2 Прорачун снаге кондензатора ................................................................................ 25
7.1.3 Одабир компресора ................................................................................................. 26
7.1.4 Одређивање снаге испаривача, потребне површине земљишта за ГТ
измјењивач и дужине измењивача ................................................................................. 26
7.1.4.1 Поступак одређивања параметара из номограма .............................................. 27
7.1.4.2 .Провера тачности одређених параметара ......................................................... 27
7.2 Прорачун циклуса топлотне пумпе .............................................................................. 28
7.2.1 Прорачун запремине објекта ................................................................................. 28
7.2.2 Прорачун огревног фактора ................................................................................... 28
7.2.3 Одређивање енталпија ............................................................................................ 29
7.2.4 Кондензатор (Топлота која се ослобађа у кондензатору) ................................... 30
7.2.5 Испаривач (Расхладни учинак).............................................................................. 30
7.2.6 Компресор (Утрошени рад компресора) .............................................................. 30
7.2.6.1 Koнтрола ............................................................................................................... 31
7.2.7 Топлотна моћ ........................................................................................................... 31
7.2.8 Проток фреона......................................................................................................... 31
7.2.9 Снага компресора.................................................................................................... 31
 7.2.10 Toплота испаравања ............................................................................................. 32
7.2.11 Степен корисности................................................................................................ 32
ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................. 33
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................... 34
 УВОД

У новије време је убрзан пораст потрошње и производње енергије. Постојеће резерве

енергетских извора класичног типа (угаљ, нафта, гас, нуклеарне сировине) су ограничене,
необновљиве и зато све скупље.

У свету се интезивно истражују, а у значајној мери и користе, нови енергетски извори,

којим би се решио проблем извора топлоте и електричне енергије. Научници и
привредници широм света су посебно заинтересовани за алтернативне тј. обновљиве
изворе енергије, као што је геотермална енергија, односно кориштење топлоте Земљине
унутрашњости.Геотермалне ресурсе представља топлотна енергија унутрашњости земље,
тј. стенских маса и течних флуида у земљиној кори.

Због високих трошкова грејања, грађани све чешће прелазе на алтернативне облике
грејања који би наводно требало да знатно смање њихове месечне рачуне. Један од таквих
уређаја је топлотна пумпа која користи топлоту подземних вода, ваздуха или земље како
би грејала или хладила објекат.

Топлотна пумпа је уређај помоћу којег се топлотна енергија из једне средине преноси у
другу. За тај пренос топлотне енергије троши се много мања енергија од пренете чиме се
обезбеђује високо ефикасно грејање и хлађење. Тако се за утрошени 1 кW електричне
енергије за извлачење топлоте из обновљивих извора добија на излазу енергија грејања од
3кW до 5кW односно учинак 3-5.
У техничкој пракси топлотне пумпе се најчешће користе за грејање и хлађење простора и
рекуперацију топлотне енергије.

Топлотна пумпа је уређај који може топлотну енергију да траспортује из спољашње

околине у зграду или из зграде у спољашњу околину, тако да се у зимском периоду
користи за грејање, а у летњем периоду за хлађење простора.

Топлотна енергија из топлих отпадних вода може да се помоћу топлотне пумпе врати и
поново искористи за загревање простора или загревање воде. Најчешће примене су у
индустријским процесима као и у хотелским и бањским применама. Овај процес зове се:
рекуперација енергије.

Циљ је да се уз употребу топлотних пумпи обезбеди максимално искоришћење енергије уз

минималне трошкове.

Предмет рада је употреба топлотних пумпи , врсте топлотних пумпи и рад пумпи.

Оне троше мање примарне енергије у односу на друге конвенционалне системе,

представљају важну технологију за смањење емисије гасова који негативно утичу на
животну средину, као што су угљен диоксид ЦО2, сумпор диоксид СО2 и оксиди азота
НОX. Међутим, свеобухватни утицај на заштиту животне средине зависи од начина на
који је електрична енергија произведена.

У зависности од средине из које се преузима топлотна енергија и средине у коју се она

преноси постоје више типова топлотних пумпи:

1. Земља као извор енергије – ЗЕМЉА - ВОДА топлотна пумпа

2. Вода као извор енергије – ВОДА - ВОДА топлотна пумпа
3. Ваздух као извор енергије – ВАЗДУХ - ВОДА топлотна пумпа
1. ОСНОВНИ ПРИНЦИП ФУНКЦИОНИСАЊА ТОПЛОТНИХ
ПУМПИ
Топлотне пумпе функционишу тако што преносе топлотну енергију са једног места на
друго. Прави су избор када треба да се уклопе уштеда трошкова грејања и еколошка
производња топлоте, јер се енергија коју користе топлотне пумпе налази неограничено и
бесплатно у околини.Ваш фрижидер ради користећи исти научни принцип. Користећи
процес хлађења, геотермалне топлотне пумпе уклањају топлотну енергију која се чува у
земљи и/или подземним водама, и преносе је у простор.

Слика 1. Удео електричне и обновљиве енергије у раду топлотних пумпи.

Као што се види са слике цели систем користи само електричну енергију за покретање и
пумпу. Од 100% енергије коју генеришу топлотне пумпе, 75% је бесплатно јер долази из
околног окружења, а само 25% енергије долази из електричних извора који се плаћају.
 Слика 2. Принцип функционисања топлотних пумпи.

Процес рада топлотне пумпе може се представити у 4 фазе:

1) испаравање: топлотна енергија из околине улази у испаравач где се расхладно средство
загрева, испарава и прелази из течног у гасовито агрегатно стање
2) компресија: гас улази у компресор где се подиже на виши притисак услед чега му
значајно расте температура (око 80°Ц). За овај процес је потребно додатних 30%
електричне енергије за рад комперсора
3) кондензација: топлотна енергија се директно прослеђује систему грејања преко
измењивача топлоте, а гас се затим хлади, кондензује и претвара опет у течно агрегатно
стање
4) експанзија: преко експанзионе посуде и вентила, смањује се притисак расхладног
средства и темепратура, он се враћа у испаривач и процес почиње испочетка.
 2. ВРСТЕ ТОПЛОТНИХ ПУМПИ

У зависности од средине из које се преузима топлотна енергија и средине у коју се она

преноси постоје више типова топлотних пумпи:
1. Земља као извор енергије – ЗЕМЉА - ВОДА топлотна пумпа
2. Вода као извор енергије – ВОДА - ВОДА топлотна пумпа
3. Ваздух као извор енергије – ВАЗДУХ - ВОДА топлотна пумпа

Најчешћа су два основна типа: ваздух - ваздух и вода - вода као и њихове комбинације.

2.1. ЗЕМЉА - ВОДА ТОПЛОТНА ПУМПА

Топлотне пумпе земља/вода користе изворе топлоте акумулиране у земљи.Оне користе

хоризонталне петље на пространом терену, или вертикалне сонде укопане вертикално у
односу на терен. Захваљујући извлачењу енергије испод површине земље, геотермалне
топлотне пумпе су максимално поуздане, чак и при најхладнијим климатским условима.
Температура тла је прилично стабилна током целе године, што чини овај обновљиви извор
енергије идеалним.

Да би се постигле боље перформансе копају се бушотине дубине и до 200м са циљем да се

искористи константна температура земље која на тој дубини износи око 10ºС. Ова топлота
се узима из земље и преноси до система грејања.

Земља/вода топлотне пумпе постижу висок коефицијент перформансе између 3.8 и 5.

Доступне су у различитим варијантама са и без резервоара за топлу санитарну воду.У
летњим данима може се користити хлађење.
Земља/вода топлотне пумпе користе антифриз или расол као медијум за преношење
топлоте из земље,. Та течност циркулише пластичним цевима које су постављене у земљу
и тако екстрахује топлоту земље која окружује цеви.
Разликујемо два типа инсталације топлотних пумпи: са геотермалним колекторима и са
геотермалним или гео сондама
 .
Слика 3. Топотне пумпе земља - вода , колектори и дубинске сонде.

Геотермални колектори су заправо полиетиленске цеви постављене на дубини од 1.2 до

1.5м. Размак између цеви треба да буде од 0.5 до 0.8м. Површина колектора од око 25кvм
је довољна за 1кW снаге за загревање.
Уколико није могуће поставити геотермалне колекторе због недостатка простора или је
потребан систем са већим учинком онда се користе геотермалне сонде. У том случају
буше се рупе у земљи дубине и више стотина метара и у њих се постављају полиетиленске
цеви.

Инсталација топлотне пумпе са геотермалним сондама могу се користити и за грејање и за

хлађење.

2.2. ВОДА - ВОДА ТОПЛОТНА ПУМПА

Топлотне пумпе ВОДА – ВОДА имају могућност искоришћења енергије воде и енергије
земље. Овакве топлотне пумпе се користе за загревање и хлађење: кућа, станова,
пословних простора, пластеника итд. Ови системи се могу користити на постојећим
централним системима грејања као на пример дрва, угаљ или гас.Топлотна пумпа Вода-
Вода узима енергију из воде и преноси је такође у воду у другом простору

Усисна пумпа доводи подземну воду до топлотне пумпе која акумулирану енергију из
подземне воде претвара у топлотну енергију за систем грејања и припрему потрошне
топле воде.
Охлађена подземна вода се потом враћа у апсорпциони бунар и на тај начин се враћа у
природни подземни ток.
Бушење усисног и апсорпционог бунара мора извести стручна особа, истовремено треба
проверити квалитет подземне воде (хемијски састав). Подземне воде су најиздашнији
извор акумулиране топлоте захваљујући својој константној температури од 9 °C до 14 ºC
током целе године.
Топлотне пумпе вода/вода је могуће, уз адекватну опрему, користити и за функцију
пасивног хлађења током летњих месеци.

Слика 4. Систем грејања помоћу топлотне пумпе вода - вода

2.3. ВАЗДУХ - ВОДА ТОПЛОТНА ПУМПА

Пошто је температура топлотног извора променљива и доста нижа у односу на изворе за

вода/вода и земља/вода системе, ове топлотне пумпе имају знатно нижи коефицијент
перформансе од 3 до 3.5. Предност ових топлотних пумпи је то што нису потребне
сложене и скупе подземне инсталације колектора и сонди а главни недостатак је
могућност замрзавања при јако ниским температурама.

Неке ваздух вода топлотне пумпе могу да се користе и за хлађење у летњем периоду.
Топлотне пумпе ваздух/вода користе топлоту из ваздуха. Топлота ваздуха се предаје
радном медијуму (гас R 407 С), како би се поспешило његово испаравање пре него што
уђе у компресор. Након предаје топлоте, ваздух се враћа у спољашњу средину.

Уместо неопходних бушења геосонди или бунара, топлотне пумпе ваздух/вода захтевају
само једно инсталационо место за спољашњу јединицу. Топлотна пумпа ваздух/вода је
конципирана као моно блок варијанта са једном јединицом или као мулти блок варијанта
са спољашњом и унутрашњом јединицом.

Топлотне пумпе ваздух/вода не захтевају посебна места за уградњу. Идеалне су за

модернизацију постојећег система грејања, као и у случајевима где нису доступне
површине за бушење сонди или бунара. Систем грејања са топлотном пумпом ваздух/вода
се може једноставно проширити са соларним колекторима, као и кондензацоним котлом.
Топлотне пумпе ваздух вода су економски најприхватљивије решење, али треба водити
рачуна о њиховим ограничењима.
Слика 5. Систем грејања помоћу топлотне пумпе ваздух-вода.
 3. ПРЕДНОСТИ И МАНЕ ТОПЛОТНИХ ПУМПИ
Неке од предности коришћења топлотних пумпи су :
• могућност грејања и хлађења помоћу једног уређаја
• висока степен ефиксасноти
• мали утрошак енергије
• аутоматика, интелигентна и лака за руковање
• хигијенска припрема топле потрошне воде
• иновативна, еколошка технологија
• широк спектар услуга
• земља, ваздух и вода као извори топлотне енергије у окружењу
• мањи обим инсталационих радова због компактне конструкције
• свеобухватан прибор

Топлотна пумпа може да ради на свим системима грејања од подног грејања преко фан-
цоила до радијатора, и на сваком од ових система доноси знатне уштеде, наравно
најисплатљивија је приликом коришћења са подним грејањем, несто мање искориштење је
са фан-цолима али они с друге стране имају могуцност хладјења објеката, а ту је И
радијаторски систем грејања са којима топлотна пумпа има најмање искориштење, али
опет даје добре резултате у односу на све друге видове грејања ( дрва, угаљ, гас и пелет ).

У зависности од система грејања топлотне пумпе показују различите предности и мане:

1. Пoднo грejaњe сa тoолoтнoм пuмпoм -

Предност: Најнижи трошкови грејања, уједначеност температуре у целој

просторији, дому. Идеално за куће у изградњи.

Мане: Тешко извољиво у већ изграђеним објектима.

Не може да хлади објекат због појаве кондензације. Постоји и опција пасивног

хлађења али се она лоше показала у пракси такодје због кондензације и влаге која
се јавља са годинама коришћења и изазива озбиљне проблеме у самом објекту.

2. Fan coil сa топлoтнoм пумпoм

Предност: Ниски трошкови грејања, могућност хлађења објекта, уједначена

температура у просторији од пода до плафона због циркулације ваздуха, брз одзив
након захтева за грејањем и брзо постизање задате температуре.

Maнe: Нешто већа цена самих уређаја у односу на радијаторе.

3. Рaдиjaтoри сa топлoтнoм пuмпoм

Предност: Ниска цена самих грејних тела, бешуман рад, умерено до брзо
постизање жељене температуре.

Maнe: Најмањи степен искориштења, заузимају нешто више простора.

4. ЕКОНОМСКА ИСПЛАТИВОСТ УПОТРЕБЕ ТОПЛОТНИХ
ПУМПИ
Нижи укупни трошкови - годишњи трошкови код грејних система са топлотном пумпом
штеде до 75% средстава у односу на уобичајене грејне системе (угаљ, гориво, дрва, плин,
одржавања, набавке). Постављање модерне грејне инсталације са топлотном пумпом не
мора бити од стандардних инсталација јер нема трошкова за резервоар, димњак, итд. При
правилном избору система уз озбиљно саветовање, пројектовање и монтажу, инвестиција
за топлотну пумпу се по правилу исплати већ за неколико година. Геотермална пумпа је
веома економична у раду, првенствено због чињенице да треба платити само мали део
укупне топлотне енергије. То је енергија потребна за рад циркулационе пумпе и
компресора. Ефикасност овог система, у односу на досадашње системе грејања и хлађења,
се даље може повећати обезбеђивањем “бесплатне” топле воде у објекту, што додатно
смањује рачун за утрошену електричну енергију.

На примеру једне куће од 150 квадрата цео систем за грејање помоћу пумпе вода - вода
кошта око седам хиљада евра,од тога пумпа око три и по хиљаде евра.

Према прорачунима рачун за струју у јеку грејне сезоне се смањује скоро дупло.

Овакве пумпе вода - вода после неколико година , у зависности од воде коју користе,
траже додатна улагања јер се измењивачи топлоте упрљају.Ти измењивачи после годину
две дана или морају да се оперу да се очисте или ако је дошло до неке озбиљније корозије
чак и да се замене.
Цена нових измењивача је неколико стотина евра, у зависности од снаге и врсте пумпе.

Увођење оваквог система за грејање помоћу топлотне пумпе вода - вода економски је
исплативо након 5 до 7 година , тачније уложени новац у овакав систем се враћа након тог
периода.
 5. УПОТРЕБА ТОПЛОТНИХ ПУМПИ У СРБИЈИ

Како су у свету порасле потребе за што већом уштедом енергије и што бољим и
ефикаснијим искоришћавањем постојеће енергије , тако је тај тренд почео полако да влада
и у нашој држави. Циљ је , нормално обезбедити максималну енергетску ефикасност ,
односно што веће искоришћење енергије уз што мање губитке.
Хотел Олимп на Златибору је први хотел у Србији који је добио енергетски пасош. Хотел
је из употребе избацио лож-уље и преласком на грејање преко топлотних пумпи са
термалном водом смањио рачуне за грејање за чак пет пута и тиме, такође, допринео
смањењу емисије угљен-диоксида.
Постоје многобројни примери коришћења топлотних пумпи као и уштеда у енергији
применом истих:

Пример 1. ПОРОДИЧНА КУЋА У БЕОГРАДУ

Лоkaциja oбjekтa: Borča, Beograd
Površina objekta: 70 m²
Tip grejanja: Podno(22°C)
Izolacija objekta: Stirodur 5 cm
Tip stolarije: PVC, 2 slojna vakum stakla
Grejna površina: 70 m²
Komfor korisnika ispunjen zahtevom za temperaturom u prostorijama, prosecno 22 °C
Tabela 5.1.

Početak grejanja: 10.10.2012

Dan grejanja: 145.
Prosečna spoljna temperatura do dana očitavanja: 5°C
Potrošeno kWh električne energije od početka
2150 kWh
grejne sezone:
Cena grejanja od početka grejne sezone: 1,05 €/dnevno

Primer 2. PORODIČNA KUĆA U BEOGRADU

Lokacija objekta: Borča, Beograd
Površina objekta: 140 m²
Tip grejanja: Radijatorsko(22°C)
Izolacija objekta: Stirodur 5 cm
Tip stolarije: PVC, 2 slojna vakum stakla
Grejna površina: 70 m²
Pripema PTV preko 300L bojlera. Komfor korisnika ispunjen zahtevom za temperaturom u
prostorijama, prosečno 22 °C
Tabela 5.2.

Početak grejanja: 10.10.2012

Dan grejanja: 145.
Prosečna spoljna temperatura do dana očitavanja: 5°C
Potrošeno kWh električne energije od početka
3430 kWh
grejne sezone:
Cena grejanja od početka grejne sezone: 1,65 €/dnevno

Primer 3. PORODIČNA KUĆA U SOPOTU.

Lokacija objekta: Sopot
Površina objekta: 90 m²
Tip grejanja: Podno(22°C)
Izolacija objekta: Stiropor 10 cm
Tip stolarije: PVC, 2 slojna vakum stakla
Grejna površina: 90 m²
Pripema PTV preko 300L bojlera. Komfor korisnika ispunjen zahtevom za temperaturom u
prostorijama, prosečno 22 °C
Tabela 5.3.

Početak grejanja: 22.12.2012

Dan grejanja: 90.
Prosečna spoljna temperatura do dana očitavanja: 5°C
Potrošeno kWh električne energije od početka
1450 kWh
grejne sezone:
Cena grejanja od početka grejne sezone: 1,00 €/dnevno
Primer 4. PORODIČNA KUĆA U POŽAREVCU
Lokacija objekta: Požarevac
Površina objekta: 160 m²
Tip grejanja: Podno grejanje
Izolacija objekta: 8 cm stiropor
Tip stolarije: PVC
Grejna površina: 80 m²
Napomena: Ispod i iznad grejnog prostora nalaze se ista kvadratura negrejanog prostora
Tabela 5.4.

Početak grejanja: 01.10.2011

Dan grejanja: 173.
Prosečna spoljna temperatura do dana očitavanja: 4°C
Potrošeno kWh električne energije od početka
3802 kWh
grejne sezone:
Cena grejanja od početka grejne sezone: 0,96 €/dnevno
6. СУБВЕНЦИОНИСАЊЕ УПОТРЕБЕ ТОПЛОТНИХ ПУМПИ

У нашој земљи се субвенционише уградња топлотних пумпи како од стране

државе,односно покрајине тако и од многобројних банака.
Субвенционисани кредити за побољшање енергетске ефикасности, чије је одобравање
држава најављивала, сада се налазе у понуди већег броја банака у Србији. Ови кредити се
дају по изразито повољним каматним стопама , али банке као обезбедјење за веће износе
неретко траже жиранте или чак хипотеке.
Кредити се могу узети или у динарима или везани за евро, углавном до максималног
износа од 1,5 милиона динара, односно до 15.000 евра и са роком отплате од пет година,
мада има и банака које у одређеним случајевима нуде зајам са отплатом у чак 120
месечних рата.
Камате на чисто динарске кредите за енергетску ефикасност углавном су у распону од пет
до 8,8 одсто годишње, док зајмови са валутном клаузулом долазе с каматама од два па до
преко седам процената.
Кредити за енергетску ефикасност одобравају се грађанима за најшири спектар радова,
којима ће се побољшати искоришћеност енергије у њиховим домовима, међу којима су
замена спољашње столарије, постављање изолације, уградња енергетски ефикасних пећи и
котлова, топлотних пумпи, опреме за сагоревање биомасе, соларних колектора и друго.
У просеку, за кућу величине од 100 до 150 квадрата, за унапређење енергетске
ефикасности треба од 2.000 до 4.000 евра. У Министарству напомињу да се само заменом
спољних врата и прозора може уштедети и до 70 одсто енергије, што значи да би се оваква
инвестиција исплатила за четири до пет година, само кроз ниже рачуне за струју.
Са Министарством животне средине и просторног планирања, уговоре о субвенционисању
камата за кредите којима се инвестира у енергетску ефикасност, уговоре су потписале
Комерцијална банка, Фолкс банка, Прокредит банка, Кредиагрикол банка, Банка Интеза,
Еуробанк ЕФГ, Сосијет женерал, Хипо-Алпе-Адрија банка, Креди банка, Чачанска банка,
Развојна банка Војводине и Поштанска штедионица.
Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај је расписао Јавни
конкурс за доделу бесповратних подстицајних средстава за суфинансирање реализације
пројеката примене топлотних пумпи за загревање/хлађење објеката јавне намене а рок за
пријаве је до 4. Децембра 2017.
Средства за суфинансирање реализације пројеката примене топлотних пумпи за
загревање/хладјење објеката јавне намене, планирана су Финансијским планом
Покрајинског секретаријата за енергетику, градјевинарство и саобраћај за 2017. годину.
Средства се додељују јавним установама , са седиштем на територији АП Војводине, чији
је оснивач Република Србија, Аутономна покрајина Војводина, односно јединица локалне
самоуправе са територије АП Војводине, у циљу реализације пројеката примене
топлотних пумпи за загревање/хладјење објеката јавне намене. Бесповратна подстицајна
средства се додељују на основу јавног конкурса.
Бесповратна подстицајна средства која се додељују користиће се за суфинансирање
реализације пројеката коришћења енергије воде или тла применом топлотних пумпи у
објектима јавних установа на територији Аутономне Покрајине Војводине, при чему ће се
добијена енергија користити за потребе грејања/хлађења објеката, као и припрему
санитарне топле потрошне воде, са циљем:

• уградње опреме која користи обновљиве изворе енергије у енергетске сврхе ради
смањења трошкова за енергију и енергенте;
• смањења емисије штетних гасова у околину;
• афирмације коришћења обновљивих извора енергије;
• сигурнијег снабдевања енергијом;
• смањења зависности од увоза фосилних горива;
• ревитализације постојећих система.
7. ПРИМЕР ПРОРАЧУНА ГРЕЈАЊА ГЕОТЕРМАЛНОМ
ТОПЛОТНОМ ПУМПОМ

Правилно димензионисање и прорачун система топлотне пумпе су предуслови за

дуготрајан, ефикасан и задовољавајућ рад. У вези с тим је неопходно да све компоненте
буду међусобно усклађене. Ово се односи како на извор топлоте, топлотну пумпу али и на
топлотни понор.

Најчешћи проблеми који се јављају у вези са топлотним пумпама, заснивају се на

погрешном димензионисању на страни извора топлоте или на страни топлотног понора,
одн. погрешно хидрауличко повезивање топлотне пумпе. Због тога је веома важно, да
нема ни прекомерног ни недовољног димензионисања система топлотне пумпе, као и да
буде успостављена одговарајућа хидраулика. Прекомерним димензионисањем настају
непотребно високи трошкови инвестиције. Топлотна пумпа због превелике снаге не може
константно да ради и почиње да ради у импулсима. То негативно утиче на животни век
топлотне пумпе. Недовољно димензионисање система, са друге стране, доводи до
смањења степена комфора и временом до неефикасног рада топлотне пумпе.

Све ово се може спречити правилним димензионсањем. По потреби се за димензионисање

система топлотне пумпе може користити одговарајући софтвер за топлотну пумпу.
Пројектовање и димензионисање система топлотне пумпе се у суштини састоји од
следећих корака:

 Димензионисање снаге топлотне пумпе

 Димензионисање топлотног понора
 Утврђивање извора топлоте
 Димензионисање извора топлоте

У сваком случају код утврђивања потребне снаге грејања посебну пажњу треба обратити
на индивидуалне навике потрошача. Ово је утолико значајније уколико је степен
коришћења зграде већи. Притом треба узети у обзир све факторе као што је број особа,
употреба јакуззија, тушева, судопера, веће температуре просторија и још много тога.

Снага грејања топлотне пумпе се израчунава из следећих података:

 Топлотно оптерећење зграде (израчунавање у складу са DIN EN 12831)

 Потребна снага за загревање питке воде (израчунавање у складу са DIN 4708, онд.
важећим прописима државе)
 Потребна снага могућих специјалних примена (нпр. базен)
 Евент. постојеће време блокаде електродистрибутивног предузећа
Топлотно оптерећење зграде

Следећа слика пружа преглед специфичних топлотних оптерећења, зависно од

категоризације стандарда зграде који су уобичајени у Немачкој.

Слика 6. Приказ топлотних оптерећења.[18]

Потребна снага за загревање питке воде

Потребна енергија за загревање питке воде се може веома разликовати у зависности од

захтеваног степена комфора, као што показује следећа слика .

Слика 7.Енергија потребна за грејање воде.[18]

Потребна снага за специјалне примене

Специјалне примене, као нпр. вентилациони системи или базени, могу својом снагом да
имају знатан утицај на потребну укупну снагу топлотне пумпе. Притом и трајање
коришћења има великог утицаја, пошто се нпр. код базена прави разлика да ли се он
користи у току целе године или само изван сезоне грејања.

Додатна потребна снага се мора утврдити одговарајућом применом уобичајених поступака

прорачуна и мора се узети у обзир зависно од начина коришћења (истовремено са
грејањем, приоритетно укључивање итд.).

Време блокаде електродистрибутивног предузећа

У неким земљама електродистрибутивна предузећа нуде посебне тарифе за топлотне

пумпе. Таква тарифа је повољнија од нормалне тарифе. Са друге стране,
електродистрибутивна предузећа могу да на одређено време са мреже искључе топлотну
пумпу(е), како би се нпр. избегли пикови оптерећења струјне мреже у послеподневним
терминима. У току овог прекида топлотне пумпе не могу да раде. Количина енергије која
је неопходна за грејање зграде у току овог прекида, се обично складишти у
акумулационом резервоару. Код зграда са подним грејањем обично је довољна
акумулациона маса естриха да би и у току времена блокаде на располагању било довољно
енергије. Да би се и после времена блокаде поседовало довољно снаге, код
димензионисања се у обзир мора узети фактор времена блокаде за снагу топлотне пумпе.

Ако електродистрибутивно предузеће 3 x 2 сата (х) дневно искључује топлотну пумпу са

струјне мреже, добија се следећи фактор времена блокаде f:

Фактор времена блокаде f = 24/(24х - (3 · 2х)) = 1,33

Димензионисање топлотног понора

Топлотна пумпа ради посебно ефикасно, када на њу прикључени систем за дистрибуцију

топлоте, који се назива и топлотни понор, ради са ниским температурама развода. Што је
нижа температура развода утолико је то боље за топлотну пумпу. Системи површинског
грејања, као нпр. РЕХАУ површински системи, су због тога идеални за примену са
топлотном пумпом. Као оквирна вредност важи правило, да је са једним уштеђеним
степеном температуре развода могуће уштедети до 2,5% потрошње енергије код топлотне
пумпе. Зато треба посебно извршити евалуацију примене топлотне пумпе у комбинацији
са грејним телима. Грејна тела треба да буду тако димензионисана, да тражена снага
грејања може да буде постигнута већ при температурама развода од 45 °Ц.

Смањење температуре развода се начелно може извести применом следећих мера:

 Ефикасно изоловање зграде

 Замена незаптивајућих прозора квалитетним изолованим прозорима
 Накнадна уградња, одн. повећавање грејних површина
 Постављање површинских система (плафон, зид или под) са малим размаком
полагања

Утврђивање извора топлоте

Као извор топлоте за топлотне пумпе на располагању се налазе три извора топлоте:

 Земља
 Спољни ваздух и
 Подземна вода
Сва три извора топлоте имају своје предности и мане и морају се зависно од објекта
међусобно проценити. Као помоћ при доношењу одлуке треба да послужи следећа слика:

Слика 8.Опрема за различите типове пумпи.[18]

У даљем делу рада ћемо рачунски одрадити прорачун за зграду и избор топлотне пумпе,
размењивача топлоте, количине потребне енергије и утрошене енергије засваки сегмент
опреме.

7.1 Димензионирање бушотинског измењивача топлоте

Наредни пример прорачуна изведен је методом аналогије, из следећих правила:

1. За објекте – зграде просечне величине (186 до 223 м2 ) потребно је (10,6 до11,4 кW)
топлотне снаге, зависно о климатским условима

2. За вертикалне измјењиваче узима се (13 до 17 м/кW), а хоризонтални морају бити

отприлике 30 % до 50 % дужи

3. Дубина уградње хоризонталних измјењивача је (1,2 до 1,8 м)

У примеру који следи извешћемо прорачун дужине геотермалног измењивача топлоте за

грејање објекта површине 150 м2 и висине зидова 3 м.

7.1.1 Прорачун јединичне квадратуре према ROT

Из претходно наведеног правила (бр- 1) одабран је најнеповољнији случај (Р0 = 11,4 кW за

А0 = 186 м2 ) из којег произлази да је за загревање простора површне 186 м2 потребна
топлотна снага од 11,4 кW. Јединична површина за коју је потребан 1 кW топлинске снаге
добиће се путем обрасца
7.1.2 Прорачун снаге кондензатора
Прорачун снаге кондензатора своди се на пропорционално одреñивање исте из горе
наведених правила за задану квадратуру конкретног објекта путем обрасца (2).
А1 - површина објекта од 150 м2
Уврштавањем познатих вредности у образац (2) израчунаће се снага кондензатора како
следи;

Потребна топлотн снага за грејање објекта површине 150 м2 износи дакле 9 кW.

7.1.3 Одабир компресора

За конкретан случај одабран је компресор степена искоришћености (COP – Coefficient of
Performance):

што другим речима значи да за 1 кW улазне снаге компресор даје 3,5 кW излазне снаге.

7.1.4 Одређивање снаге испаривача, потребне површине земљишта за ГТ измјењивач

и дужине измењивача
Тражени параметри очитавају се из посебног номограма приказаног на следећој слици при
чему је потребна топлотна снага израчуната у поглављу 4.1.2 улазни параметар.

Слика 6. Номограм за димензионисање хоризонталног геотермалног измјењивача топлоте

(Reuß, Sanner 2001)
7.1.4.1 Поступак одређивања параметара из номограма

1. У номограм се уноси вредност топлотне снаге кондензатора (Qkon = 9 кW) као улазни
параметар

2. Трагом црвене линије која се повлачи усправно до вредности степена искористивости

компресора - COP(βа) = 3,5, а затим водоравно до одабране топлоте која се одузима тлу.
Иста се може узети из таблица, а за конкретан случај води се до линије (2) - Тло средње
проводљивости и добре експозиције на номограму и износи 20 W/m2 .

3. При томе се на пресеку водоравне црвене линије и ординате очитава вредност снаге
испаривача, а иста за конкретан случај износи (Qisp = 6,5 кW).

4. На даљем, путу црвене линије до линије (2) - Тло средње проводљивости и добре
експозиције. Иста сече апсцису на којој се очитава потребна површина тла за постављање
геотермалног измјењивача. Потребна површина тла за конкретан случај износи 327 m2 .

5. Коначно, црвена линија води се од пресека с линијом (2) водоравно на ординату, где се
очитава потребна дужина цеви измјењивача. За конкретан случај иста износи 660 m. У
наредној таблици (Таблица 2) прегледно су приказане очитане вредности димензионисања
геотермалног измјењивача.

Tablica 2. Резултати димензионисања

Улазни подаци Излазни подаци
Oпис Вредност и Oпис Вредност и
јединица јединица
Qkon 9 kW Qisp 6,5 kW
COP(βa) 3 3.5 Потребна површина тла 327 m2
Топлота која се одузима 20 W/m2 Потребна дужина цеви 660 m
тлу измењивача

7.1.4.2 .Провера тачности одређених параметара

Снага кондензатора представља збир снага компресора и испаривача што показује следећи
образац:

Снагу компресора могуће је израчунати по следећем обрасцу:

а уврштавањем познатих вредности у горњи образац израчуната је снага компресора и
износи како следи:

Уврштaвaњe : 6,5 + 2,57 = 9,07 ≈ 9 kW

7.2 Прорачун циклуса топлотне пумпе

7.2.1 Прорачун запремине објекта

Улaзни пoдaци зa прoрaчун

Пoвршинa oбjekтa A = 150 m2
Висина зидoвa h = 3m
Iз гoрнјих података рачуна се запремина објекта према обрасцу

7.2.2 Прорачун огревног фактора

Meтoдoм aнaлoгije зa oдaбрaни случaj (P0 = 11,4 kW za A0 = 186 m2 ) следи:

7.2.2.1 Одређивање запремине

7.2.2.2 Израчунавање огревног фактора

Иако се у новије време, као медијум, користе медијуми мање штетни за околину, у
конкретном прорачуну узет је фреон 12 због доступности фазног дијаграма потребног за
очитавање енталпија.

7.2.3 Одређивање енталпија

У процесу грејања температура кондензатора је 60 ºС, а у испаривачу -3 ºС. Из фазног
дијаграма (фреон 12) CF2Cl2 очитавају се вредности енталпија. Фазни дијаграм приказан је
на следећој слици (Слика 7).

Слика 7. Фазни дијаграм за очитавање енталпије (Фреон 12).

Очитане вредности енталпија су како следи:

7.2.4 Кондензатор (Топлота која се ослобађа у кондензатору)

7.2.5 Испаривач (Расхладни учинак)

7.2.6 Компресор (Утрошени рад компресора)

7.2.6.1 Koнтрола

7.2.7 Топлотна моћ

7.2.8 Проток фреона

7.2.9 Снага компресора

7.2.10 Toплота испаравања

7.2.11 Степен корисности

ЗАКЉУЧАК

Енергија која се користи је бесплатна и неисцрпна,а то је посебно интересантно у

данашњим условима када цена свих енергената расте. Поред тога топлотне пумпе ову
енергију генеришу без сагоревања, без емисије гасова и штетних материја па самим тим
оне не представљају никакву опасност по животну средину.

Од свих алтернативних грејања највећу перспективу имају топлотне пумпе (типа вода-
вода),јер су се показале као економични системи за грејање у добро изолованим кућама с
ниско температурним подним грејањем.

Да би употреба ове технологије постигла већу распрострањеност, потребно је

континуално улагати напоре усмерене ка:

• даљем побољшању и техничком усавршавању самих уређаја и

• стимулацији тржишта.

Зато је потребно донети националне програме истраживања, развоја, демонстрације и

информисања и промоције употребе топлотне пумпе све у циљу употребе обновљивих
извора и постизања енергетске ефикасности.

Србија је као и остале земље европе и света препознала значај топлотних пумпи као и
осталих обновљивих извора енергије те се труди да одредјеним програмима и
субвенцијама подстакне своје градјање да што висе прелазе на обновљиве изворе енергије.

Инвестиције које су потребне да би се уградиле и инсталирале топлоте пумпе су у самом

старту велике за градјане просечног стандарда у нашој земљи , али су се та улагања
показала изузетно исплатива након само пар година.

Топлотне пумпе су будућност како у Србији која има повољне природне услове за њих ,
тако и другим државама.
ЛИТЕРАТУРА

1. http://www.feman.co.rs/toplotne-pumpe-vazduh-voda/
2. http://www.grejanje.com/strana.php?pID=176
3. http://www.grejanje.com/strana.php?pID=160&terms=toplotna%20pumpa-rehau-
obnovljivi%20izvori%20energije-geotermalna%20enegrija-geosonda-sonde-
geotermalne%20sonde-geotermalni-geotermalni%20izvori%20energije-u%C5%A1teda-
ekonomi%C4%8Dnost
4. http://www.msinstalacije.rs/primena/98-toplotne-pumpe.html
5. https://klimauredjaji.com/toplotne-pumpe
6. http://potrosackisavetnik.com/da-li-se-isplati-grejanje-pomocu-toplotne-pumpe/
7. http://www.mre.gov.rs/energetska-efikasnost-obnovljivi-izvori.php
8. http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/index.php/component/search/?searchword=toplotne
%20pumpe&searchphrase=all&Itemid=118
9. https://www.vaillant.rs/krajnji-korisnici/saveti-i-iskustvo/kako-funkcionisu-razlicite-
tehnologije/toplotne-pumpe/toplotne-pumpe-vazduh-voda/
10. http://www.uredisam.com/uredi-sam/grejanje/vrste-toplotne-pumpe
11. http://www.gradnja.rs/toplotne-pumpe-resenje-za-narednu-grejnu-sezonu/
12. http://www.ipininstitut.com/FAQ/GrijanjeIzZemlje#LINK3t2p2
13. http://www.radioapatin.com/vesti/zelena-energija-toplotnih-pumpi-iz-apatina-8044
14. http://ekopoljoprivreda.blogspot.rs/2015/12/toplotne-pumpe.html
15. https://www.grejanjeza1evrodnevno.com/usteda.php
16. http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/krenuli_jeftini_krediti_za_energetsku_efikasnost.
4.html?news_id=241961
17. http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/index.php/konkursi/aktuelni-konkursi/item/555-
javni-konkurs-za-dodelu-bespovratnih-podsticajnih-sredstava-za-sufinansiranje-
realizacije-projekata-primene-toplotnih-pumpi-za-zagrevanje-hladenje-objekata-javne-
namene-ponovljen
18. http://grejanje.com/strana.php?pID=162
19.