Универзитет у Крагујевцу

ФАКУЛТЕТ ИНЖЕЊЕРСКИХ
НАУКА У КРАГУЈЕВЦУ
Предмет: Ергономија МВ

СЕМИНАРСКИ РАД
тема
СЕДИШТА

Кандидат: Предметни наставник:

Јовчић Ивана 302/2011 др Јованка Лукић
Миладиновић Марко 104/2008
Перић Стефан 303/2011

Крагујевац, 2012.

0
Садржај

Резиме 2

Увод 3
1.0 Седишта 5
2.0 Конструкција и дизајн седишта 6

3.0 Предња седишта 7

3.1 Наслон за главу- сигурносни појасеви 9
3.2 Механизам за подешавање висине седишта 12
3.3 Пена и еластично ослањање 13
3.4 Дизајн седишта 14
4.0 Задња седишта 15

5.0 Дечија седишта 17

5.1 Врсте дечијих седишта 17

6.0 Грејање и вентилација седишта 20

7.0 Тестови за испитивање седишта 22
7.1 Наслон за главу 23

Закључак 24
Литература 25

1
 Резиме

У семинарском раду из предмета Eргономија моторних возила обрађена је

тема Седишта за возила, као и њихове компоненте. Дате су предности и мане,
као и подаци како седишта утичу на удобност возила, која уз клима уређај
претстављају најважније компоненте удобности. У једном делу семинарског
рада бавимо се и проблематиком дечијих седишта,а дати су и аргументи који
могу помоћи у доношењу одлуке које седиште употребити.
У последњем делу говоримо о тестовима који испитују исправност седишта и
њихову сигурност да задрже путника.

2
 Увод

При пројектовању возила први задатак је дефинисање положаја возача и

путника како би се задовољили захтеви по питању:
- удобност у односу на положај у току вожње,
- лак приступ командама (педала, ручица мењача, точак управљача),
- смањење напора при уласку и изласку из возила,
- обезбеђивање видљивости.
Осећај удобности у возилу зависи од низа фактора везаних за осећај
сигурности, здравља, психофизичког задовољства. Посебну пажњу треба
обратити на положај возача који је у процесу вожње фиксиран, и поред тога
мора да делује на команде и прати окружење.
Седиште је главна физичка потпора и носи највећи део тежине тела.
Оптерећење које делује на горњи део тела преноси се на кичму, која има
највећу улогу на удобност положаја.
Како би возач своју функцију обављао у седећем положају, његово радно место
треба пројектовати тако да може у дужем временском периоду управљати
аутомобилом уз минималну потрошњу енергије. Досадашња истраживања су
показала да постоји оптималан седећи положај, при коме се возач не замара, а
дефинисан је анатомским угловима седења (слика1). [1]

Слика 1. Углови седења [1]

3
Карактеристике седишта се анализирају у различитим радним условима:
1) статичким,
2) динамичким.
У статичким условима посматра се:
- ослањање тела како би се одржао оптималан положај у вожњи,
- опажање контакта крутости на различитим контактним површинама,
- бочно ослањање тела у седишту,
- могућност регулисања и ефикасност деловања на команде,
- квалитет текстилних површина,
- стил решења.

Табела 1. Утицајни фактори на удобност седишта [1]

Фактор Значај, %
Субјективни фактор 54
Филтрирање вибрација 10
Физичке карактеристике контактне површи 9
Расподела притиска 9
Ослањање кичме 9
Термичке карактеристике 9

При кретању најважнији фактори обухватају:

- могућност пригушења вибрација пренетих на човека,
- слобода кретања,
- способност одржавања правилног положаја кичме и спречавање
прекомерног стреса у дужем периоду вожње,
- расподела контактног притиска.
Динамички услови
Вибрације које се преносе са возила на тело човека треба изоловати и смањити
на најмању могућу меру, како би се минимизирали штетни ефекти динамичких
оптерећења. Седишта мора да обезбеде кориснику одређене степене слободе
кретања, тако да дозволи адекватно опуштање од стреса појединих делова
тела и да се у исто време спрече померања и заузимања положаја, које би у
дужем периоду оштетили зглобове и лумбални део кичме. Динамичке
перформансе седишта најчешће се оцењују мерењем убрзања која се преносе
преко седишта на кориснике.

4
 1.0 Седишта

Седиште је интегрални део система за задржавање путника, па је јако важно

како ће се силе које се са каросерије преносе на седиште, даље пренети на
путника.[2]
Седиште мора да задовољи низ захтева као што су:
- подешен анатомски облик,
- подешен положај у односу на команде,
- одговарајућа веза са подом возила,
- крутост рама,
- еластичност испуне.
Посматрано са аспекта безбедности, опредељење за тврђе или мекше седиште
зависи и од избора врсте појаса.

КАРОСЕРИЈА

СЕДИШТЕ ПРИКЉУЧЦИ И ПОЈАСЕВИ

ЧОВЕК

Слика 2. Шема дејства спољашњих сила на посаду возила [2]

5
 2.0 Конструкција и дизајн седишта

Седишта заједно са климом представљају најважније компоненте удобности.

Садрже еластични систем вешања, обично нису линеарни (због присуства пене
са опругама) и са комплексним пригушењима. Капацитет овог система за
филтрирање вибрацијаможе бити релативно низак, посебно за тешка возила
где седиште могу да се подешавају у зависности од тежине путника. Функција
седишта је да умањи вибрације како би се спречила нелагодност при вожњи.

Карактеристично је да код спортских аутомобила возачи траже директну везу са

телом возила па се и таква седишта праве како би им обезбедили добар осећај,
и праћење сваког покрета које може бити изазвано повећањем брзине,
маневрисањем, кочењем.[4]

Слика 3. Изглед седишта у путничком простору [4]

Дизајн стандардног седишта често представља компромис. Његова пуњења и
систем опруга морају да обезбеде круту везу са возилом, исправан седећи
положај за путнике, посебно када је у питању возач са аспекта видљивости,
контроле рада.
Естетика седишта такође представља један од најзначајнијих аспекта по
питању ентеријера и бољег изгледа кабине тј. путничког простора.
Аутоматизација се стално мења и унапређује. Седишта постају сложени
системи по питању технологије, и са даљим могућностима и изменама.
Разматра се могућност кретања седишта у различитим позицијама унутар
возила.

6
 3.0 Предња седишта

У зависности од типа возила и намене у које их клијенти користе предња

седишта се прилагођавају свим могућностима и различитим захтевима.
Седишта возача се разликују од сувозачевих, задњих, дечијих седишта у
смислу његових функција. Путник мора бити у стању да улази, излази из возила
лако чак и када су у питању инвалиди где се захтева ротација седишта, рад на
рачунару, комуникација. Некада су предња седишта примала по три путника,
сада су они практично нестали са тржишта и данас већ представљају
јединствену структуру која се састоји од низа компоненти. [4]
Монтажа предњег седишта се врши паковањем компоненти:
- метална структура тела,
- механизам за прилагођавање,
- пена,
- поклопац,
- наслон за главу,
- ваздушни јастук за бочне ударе,
- наслон за руке...

Слика 4. Компоненте седишта [4]

1-пресвлака, 2-пена, 3-наслон за главу, 4-структура, 5-неханизам за
прилагођавање, 6-структура која представља везу између пода и механизма.

7
Веома битну улогу код седишта заузима механизам за подешавање који
омогућава прилагођавање у односу на све путнике, комфор, посебно када је
возило са троја или петора врата. Возила са троја врата имају механизам за
обарање седишта како би обезбедили излазак путника са задњих седишта што
је и приказано (слици 5).

Слика 5. Структура предњег седишта са троје врата [4]

Док возила са четворо врата немају ту компоненту што је и приказано (слика 6).

Слика 6. Структура предњег седишта са петоро врата [4]

8
3.1 Наслон за главу – сигурносни појасеви
Овај механизам је данас инсталиран на свим возилима новије генерације како
би допринео бољој безбедности и удобности. Наслон има ту могућност да буде
нагнут и прилагодљив уз возачеву главу. Наслон за главу треба да обезбеди:
- чврсту наслону структуру са дебљином пене од 3cm,
- специфичну конструкцију пене и наслона која ће се прилагодити лобањи
и врату,
- треба да буде довољно близу главе.
У случају судара систем се повлачи и истовремено ротира наслон главе, такође
је битна и висина подешавања. Висина мора бити тачно фиксирана да при
судару аутомобила не долази до повреде врата и кичме (слика 7).

Слика 7. Идеална конфигурација положаја главе приликом судара (убрзања а)

[4]
Наслон обухвата исте компоненте као и седиште и истом производном
технологијом. Компоненте наслона су структура наслона и испуна (слика 8).

Слика 8. Наслон за главу [4]

9
Велику улогу са аспекта безбедности играју и појасеви који се уграђују заједно
са наслонима за главу и представљају контуру пре паковања осталих
компоненти.
Постоје више врста сигурносних појасева који се уграђују увозила као што су:

1) трбушни, 2) дијагонални, 3) појас у три тачке, 4) појас у четири тачке,

5) дијагонални +појас за колена 6) дијагонални + заштитник за колена,
7) заштитник за колена + ваздушни јастук, 8) ваздушни јастук
Слика 9. Врсте сигурносних појасева [2]
Појасеви са четири тачке (слика 9) најчешће се уграђују на спортским
аутомобилима где преовлађују велике брзине, нагла кочења, где су возачи
изложени повећаним саобраћајним незгодама, док појасеви у три тачке користе
се на стандардним возилима.

Слика 10. Систем везивања појаса у три тачке [3]

10
Бројна испитивања на симулаторима, али и анализе реалних саобраћајних
незгода показала су да је осигуравање путникапричвршћивањем за седишта
појасевима сигурности у случају удеса значајан фактор смањењу повреда.
Тиме се спречава да путници, дејством инерцијалне силе, ударе у неки од
тврдих делова каросерије. Исто тако је утврђено да се у случају превртања
возила, најчешће дешава да отварањем врата, као последица деформације
каросерије, путници испадну из возила, као последица тога наступају тешке
повреде или чак и трагичне последице, док путници који остају у возилу
"прођу"са значајно мањим последицама [2]. Стога је, као законска обавеза у
свим земљама уведена обавезна примена појасева сигурности. Даља
надградња појасева сигурности у возилима више класе превиђа уградњу
двослојних појасева, који се надувавају када сензори детектују неизбежан
судар. Повећање ширине појаса у ствари повећава површину налегања на тело
путника смањујући ризик од повреде [2].

3.2 Механизам за подешавање висине седишта

За возачево седиште подешивач висине је стандардан механизам, док код
сувозачевог седишта се не поставља. Због различитих конституција, виших
мушкараца, нижих жена подешавање висине омогућава боље држање тела,
бољу прегледност и побољшав удобност.

Слика 11. Слајдови са елементима за ваљање [4]

Механизам (слика 11) представља паралелограм који се састоји од четири
полуге. Полуге обезбеђују кретање и ротацију седишта (подизање). Геометрија
паралелограма захтева да задње полуге буду краће од предњих због могуће
ротације (напред). Када је седиште у највишем положају угао седишта је у
близини хоризонтале чиме је обезбеђен оптималан и погодан положај
колена.[4]

11
Постоје две врсте подешивача висине седишта са:
- континуалним подешавањем
- дискретно подешавање, у овом случају механизам се отвара и затвара и
кретање паралелограма је омогућено или закључано.
Подешавање висине седишта и нагиба може се вршити електрично и то на
више начина:
- два начина ~ напред и назад,
- четри начина ~ уздужним прилагођавањем (напред, назад) и нагињањем
наслона (за већи и мањи угао),
- шест начина ~ уздужним, нагињањем, висином седишта (више, ниже),
- осам начина ~ нагињање наслона, нагињање, уздужним, висином
седишта,
- десет начина ~ подешавање колена, нагињање, нагињање наслона,
висина седишта, уздужним.

Слика 12. Подешавање висине седишта – паралелограм са електричним

подозачем [4]

12
3.2 Испуна и еластично ослањање

Улога испуне и еластичног ослањања је да са једне стране изолују тело човека

од вибрација а са друге стране да равномерно распореди притисак. До
1950.године за изолацију вибрације користиле су се опруге. Дебљина испуне
мора бити довољна како би распоредила притисак. Ако би смањили дебљину
испуне пригушење би такође опало, то спречавамо прављењем паукове мреже
која се састоји од челичних шипки (слика 13) где належе поменута ипуна.
Недостатак ових испуна је непропустљивост ваздуха. Како би се ово решило
неки произвођачи стављају биљна или кокосовавлакна између пене и поклопца,
и овим се добија добар компромис по питању удобности(мекоће) и вентилације.

Слика 13.Паукова мрежа [4]

На (слици 14) приказан је пресек седишта са пеном и биљним влакнима
прекривеним гумом.

13
3.4 Дизајн седишта

Седишта са целокупним дизајном морају проћи тестове које се врше на клупи

или на возилу. Клупа тестови су превазиђени па се сада и не користе. Тестови
се врше у ергономском погледу са целокупним факторима и удобношћу
(статичким и динамичким), трајност, поузданост свих механизма. Испитују се на
фронталне и бочне ударе уз помоћ манекена са заштитним јастуцима (слика
15).

Слика 15. Испитивање седишта уз помоћ теста на возилу [4]

Слика 16. Маневрисање седиштем [6]

14
 4.0 Задња седишта

Генерално задња седишта добијају се монтажом истих врста компоненти као и

предња али са различитим геометријама. Структура и механизми чине једино
различите компоненте у односу на предња седишта. Структура обухвата
једноставан рам од метала који је фиксиран помоћу навртки и завртња. Наслон
задњег седишта мора бити крут како би носио оптерећење изазвано тежином
које се поставља на њега. Задња седишта морају бити ојачана инерцијалним
оптерећењима у случају судара.

Слика 17. Жичана структура задњег седишта,лево, пресована челична

оплата седишта[4]
Типична конструкција задњих седишта код савремених возила је приказана на
слици18. Због различитог оптерећења у случају судара задња клупа је
асиметрично дељива. Седишта су изложена савојним и торзионим
деформацијама. Како би се спречиле ове деформације и самим тим ублажили
последице до којих може доћи, структуре се праве од челика велике јачине
понекад ојачане лименим гредама или завареним лимовима. [4]

Слика 18. Структура задњег седишта на модернијим аутомобилима [4]

15
Наслони за главу на задњим седиштима су интегрисани са наслоном за леђа
али као за последицу ограничавају видљивост возача позади. Наслон за леђа је
повезан са подом и представљају једну целину. При пројектовању задњих
седишта треба обратити пажњу на пртљажник, јер корисницима аутомобила
некада није довољан тај простор па ће се увећавати обарањем задњих
седишта ка предњим (слика 19).

Слика 19. Пртљажни простор [4]

Слика 20. Задња седишта [6]

Задња седишта могу да се обарају потпуно или делимично.

16
 5.0 Дечија седишта
Сврха дечјих седишта није да буду лепа на изглед, па чак ни удобност није
основни критеријум квалитета, њихова функција јесте заштита односно да у
случају судара смање ризик од повређивања односно смрти детета.
5.1 Врстедечијих седишта

Одговарајуће дечије седиште је оно које је:

- у складу са ECE,
- погодно за тежину детета и његову величину.

Дечија седишта су подељена у различите категорије, према тежини деце за коју

су намењена. Одговарају различитим узрастима, где је
тежина детета најважнија при доношењу одлуке коју врсту дечијег седишта
употребити.

Постоји пет класа дечијих седишта ѕависно од тежине детета:

- 0 класа, тежина детета мања од 10 kg (колевка)

- 0+ класа, тежина детета мања од 13 kg (колевка)
- 1 класа, тежина детета од 9 до 18 kg (дечије седиште)
- 2 класа, тежина детета од 15 до 25 kg (дечије седиште)
- 3 класа, тежина детета у распону од 25 до 36 kg (адаптер).

Термин дечијег седишта се односи на седише које може правилно да држи

дечије тело и има три или пет прикључака за причвршћивње седишта (ISO FIX).
Да би смањили ризик од повреда, седишта за децу се постављају на задње
седиште, изузев за у случају где аутомобили немају задња седишта. У
случајевима да се седиште за бебе налази напред онда она се окрећу у смеру
супротном од смера кретања возила. У том случају ваздушни јастук на
сувозачевом седишту се мора искључити.[4]
Класа 0 и 0+
За децу до 13 kg могу се користити на предњем и задњем делу аутомобила.
Сигурније је ставити их на задњем седишту. Ова седишта пружају већу заштиту
бебине главе, врата, кичме.

Слика 21. Колевка (класе 0 и 0+) [7]

17
Класа 1

Ова седишта се препоручују за децу тежине од 9 до 18 kg или од девет месеци

до четири године. Могу се користити на предњем и задњем делу аутомобила,
али је сигурније да стоје на задњем. Углавном исти поступак као у случају
колевке 0 и 0+, дечија глава не сме да прелази висину седишта.

Слика 22. Дечије седиште класе 1 [7]

Класа 2
За децу од 15 до 25 kg.

Слика 23. Дечије седиште класе 2 [7]

18
Класа 3
За децу од 25 до 36 kg.
Основне тачке правилног држања су:
- појас се треба носити чврсто,
- крила појасева само преко карлице а не стомака,
- дијагонална трака се покрива преко рамена а не врата.

Слика 24. Адаптер класе 3 [7]

Седишта се на тржишту обично налазе за узрасте од 3 до 12 година, тј за децу чија

висина не прелази 1.5 m. Изнад ових старосних грница и висине деца могу да користе
стандардна седишта на аутомобилу и сигурносне појасеве.

19
 6.0 Грејање и вентилација седишта

Возило је специфични термички систем због великих стаклених површина,

малог простора. Са једне стране захтева се ефикасан систем за хлађење,
вентилацију и кондиционирање ваздуха, клима система ради стварања
термичке удобне средине, док са друге стране овакав систем захтева повећану
потрошњу горива, слика 25. [1]

Слика 25. Термички систем возила [1]

Путнички простор у аутомобилу се греје током зимских месеци струјањем
загрејане расхладне течности кроз размењивач топлоте и на тај начин загрева
ваздух у кабини. Систем за грејање је конципиран тако да функционише заједно
са системом за вентилацију. Са интезивним захтевима за смањење димензија
мотора, смањењем потрошње горива, постоји тежња за пројектовање
ефикасног система за хлађење, вентилацију и кондиционирање ваздуха у
возилу. На овај начин се обезбеђује термичка удобност у екстремним условима
као што су зимски и летњи период.
Основни захтеви које клима систем у возилу треба да обезбеди да задовољи:
- грејање/хлађење,
- спречавање појаве прекомерне брзине струјања ваздуха,
- спречавање замагљивања и залеђивање стакала,
- климатизовање седишта,
- додатно кондиционирање ваздуха.

20
У зимском периоду, при ниским температурама возилу је потребно извесно
време да се постигне стање стабилне термичке равнотеже. Ту је изражено
хлађење делова тела који су у контакту са хладним седиштем, точком
управљача, као и од положаја командне табле и региста за довод ваздуха. Док
ваздух не стигне до кабине његова температура и влажност се драстично
мењају, што утиче на удобност путника.
Ефекат стаклене баште не одражава се само на термичку неудобност возила,
већ и на повећану потрошњу горива због потребе за хлађењем и
кондиционирањем ваздуха. Иако возило има мање димензије од собе или
канцеларије, има веће температурне промене.
Системи за проветравање треба да обезбеде:
- правилно интегрисање водова за вентилацију на командну таблу,
- побољшане технике кондиционирања ваздуха (филтери за полен,
прашину, антибактеријско филтрирање, овлаживање ваздуха),
- различите климатске зоне (под и кров возила, кабина возача, путнички
простор, улаз у возило,...).
Систем HVAC треба да омогући што ниже нивое буке елемената система,
коришћење `Ozon frendly` расхладне течности, као и вентилирање и грејање
седишта, уградња додатних грејача за предгревање, односно хлађење.
Поред захтева које треба да задовољи систем HVAC, посебна пажња се обраћа
на истраживање и пројектовање седишта како би се задовољили услови
термичке удобности. Термички удобно седиште треба да има неутралан утицај
на човечије тело, да не блокира пренос топлоте и да не спречава одвођење
влаге коју генерише тело. Зато се посебна пажња обраћа на систем грејања,
хлађења, вентилирања седишта у склопу целокупног HVAC возила. Обзиром да
је тело у директном контакту са седиштем преко одеће неопходно је за седиште
изабрати одговарајуће материјале који омогућују стабилан термички систем
човек – машина. [1]

21
 7.0 Тестови за испитивање седишта

Слика 26. Оптерећење зоне тела возача при чеоном удару на меком возилу
[2]
На (слици 26) дат је приказ високо оптерећених делова тела при чеоном удару
у баријеру када је возач на меком седишту и користи појас у три тачке. Уздужна
сила која се преко манекена преноси знатно је већа од меког седишта. Она
изазива велико померање карличног дела (унапред), стварајући ефекат
уроњавања у меко седиште. Резултати мерења су показали да су узроци меког
седишта изражени већим повредама главе за овај случај. Коришћење појасева
у три тачке су безбеднија за тврђа седишта[2].
У даљем разматрању приказане су фазе кретања манекена на меком и тврдом
седишту (слика 27). Евидентно је да је знатно веће померање целог тела, а
нарочито главе и колена код меког седишта.

Слика 27. Фазе кретања манекена смештена на меком (лево) и тврдом

(десно) седишту са појасом у три тачке [2]

22
Велики значај се придаје облику седишта који мора да задржи путника.
Препоручује се «омега» седишта јер су безбеднија у односу на
конвенционално.

Слика 28. Конвенционално и омега седиште [2]

7.1 Наслон за главу

Наслон за главу има улогу да смањи оштећење врата и главе. Начин извођења
пробе приказан је на (слици 29). Поред дефинисања услова пробе, стандард
преписује и димензије, и карактеристике наслона за главу. На карактеристике
крутости утиче наслон за главу, крутост целог седишта и његове везе са подом
возила. Глава је моделирана и представља део сфере, пречника 165 mm
максимална вредност силе којом `глава` делује на наслон је 890 Nпри тој сили
померање главе модела не сме бити веће од 102mm, што је и приказано на
слици 29. [2]

Слика 29. Тест за проверу чврстоће наслона за главу [2]

23
 Закључак

Из изложеног може се видити да је сама конструкција седишта сложена

посебно ако у себи поседује уређај за климатизацију, масажу и ако има
уграђене ваздушне јастуке са бочних страна. У последње време посебна пажња
се посвећује дечијим седиштима и њиховој безбедности током вожње.
Чињеница је да се развој возила, у општем смислу речи везује директно са
развојем људске популације, дакле без тачно дефинисаног времена настанка
или почетка његовог коришћења.
Под општим именом "удобност путника" подразумева се квалитет
унутрашњости возила, који путницима путовање чини удобнијим, возачу поред
удобности омогућава несметану концентрисаност на управљање возилом.

24
Литература
[1]Јованка Лукић, Комплексна удобност возила, Машински факултет у
Крагујевцу, Крагујевац 2011.
[2]Александра Јанковић, Душан Симић, Безбедност аутомобила, Машински
факулетет у Крагујевцу, Крагујевац 1996.
[3]http://www.masfak.ni.ac.rs/uploads/articles/www2_drumska_vozila.pdf [24.1.2012]
[4]https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=gmail&attid=0.1&thid=134d7
165aa14a056&mt=application/pdf&url=http://mail.google.com/mail/?ui%3
D2%26ik%3Da52099090b%26view%3Datt%26th%3D134d7165aa14a05
6%26attid%3D0.1%26disp%3Dsafe%26zw&sig=AHIEtbQT8hITUpuvVft4
JsaDTo8_8bCt1A
[5] Марко Нестороски, Принцип рада и сервисирање аутомобилских клима
уређаја, INTERNATIONAL ARIAZONE, Македонија.
[6] http://www.citroen.com/ [24.1.2012]
[7] http://www.childcarseats.org.uk/[24.1.2012]

25