UNIVERZITET U BANJALUCI

MAINSKI FAKULTET BANJA LUKA

KATEDRA ZA MOTORE I VOZILA

SEMINARSKI RAD IZ BEZBJEDNOSTI

SAOBRAAJA
(ERGONOMSKE KARAKTERISTIKE VOZILA)

Banja Luka, 28.06.2014

Student: Tanja Bundalo

Broj indksa: 8570

SADRAJ:

1. Uvod ................................................................................................3
2. Ergonomske karakteristike vozila ..................................................5
3. Ergonomski aspekti vozila ..............................................................6
3.1. Ergonomija sedita .......................................................................8
3.2. Ergonomija volana (upravljaa) ...................................................9
3.3.Ergonomija instrument table .......................................................12
4. Ergonomske karakteristike traktora ...............................................13
5. Ergonomske karakteristike teretnih vozila ....................................17
6. Zakljuak ...................................................................................... 19

1.UVOD

Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom proizvoda tako da oni najbolje budu
prilagoeni ljudskom telu. U sustini ona je multidisciplinarna i interdisciplinarna
nauka koja se bavi sistemom ovek-maina, kako bi se maina prilagodila
ovekovim bio-psiho-socijalnim ogranienjima i zahtevima, kako bi upotreba
maine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. Pod pojmom maina podrazumeva
se svaki materialni predmet sa kojim ovek dolazi u dodir prilikom obavljanja
2

nekog posla, tako da je maina i tastatura raunara, obina olovka ali i lokomotiva,
automobil, avion itd.
Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i tehnikih sredstava koja
su bila sve savrenija i efikasnija. Ergonomijom se danas bave biolozi, antropolozi,
psiholozi, sociolozi, saobraajni inzenjeri,... Sva znanja koja nosi svaka od
nabrojanih i nenabrojanih struka ne znai nita ako se ne integriu u skup
jedinstvenih i usklaenih zahteva koji se moraju postaviti pred projektanta ili
dizajnera tehnikog sredstva da bi ono zadovoljilo sve potrebe i zahteve oveka.
Ergonomija se primenjuje u dizajniranju svih transportnih sredstava, vojnih
sistema, hidro i termo energetskih sistema, proizvodne opreme i procesa, sredstava
za komunikaciju, poljoprivrednih maina i opreme, saobraajnih sistema, aparata i
ureaja za svakodnevnu upotrebu, sportske i rekreativne opreme,... Ona ima
primenu i u graevinarstvu, zdravstvu, prosveti, turizmu i drugim privrednim
granama.
1.ERGONOMSKI CILJEVI
- Dizajniranje sredstava za rad, uslova rada, procesa rada i proizvoda, tako da
budu komforni, bezbedni, efikasni i da doprinose zadovoljstvu oveka
- Prouavanje fizikih i mentalnih uticaja na ljudske radne kapacitete i kvalitete
reakcija na primene stimulanse iz okruenja
- Optimizacija interakcije oveka i ostalih elemenata sistema
- Razvoj postupaka za obavljanje rada i drugih ljudskih aktivnosti
- Testiranje i procena sredstava za rad, proizvoda, radnog okruenja i postupaka
sa ergonomskog aspekta
- Izbor i obuka osoblja koje e raditi na opremi, proizvodima, napravama i
procesima
- Prikupljanje i prezentacija ergonomskih podataka za primenu u projektovanju
- Smanjenje vremena i trokova projektovanja
- Unapreenje upotrebljivosti i kvaliteta proizvoda.
3

2.ERGONOMSKA METODOLOGIJA
Zasniva se na primeni brojnih procedura i postavki koje obuhvataju primenu
raznovrsnih alata i tehnika, kao i mernu opremu i softver za simulaciju, procenu i
dizajniranje.
3. ERGONOMSKI REZULTATI
Ergonomski rezultati se ogledaju kroz:
- Sticanje novih saznanje koja se dalje mogu primeniti za ocenu sistema i
njegovo dizajniranje
-Ostvarivanje direktnih finansijskih uteda i dobitaka kao posledica primene
ergonomskih reenja
-Poveanje komfora, ouvanje zdravlja i bezbednosti radnika i korisnika vozila
4.ERGONOMSKI STANDARDI I PREPORUKE
One se formiraju kao rezultat ergonomskih naunih teorijskih i praktinih
istraivanja i saznanja. Njihova primena omoguava dizajniranje i ocenu
projektovanih sistema sa ergonomskog aspekta.

2.ERGONOMSKE KARAKTERISTIKE VOZILA

Pod ergonomijom vozila podrazumeva se mogunost prilagoavanja

unutranjosti vozila individualnim karakteristikama vozaa. Konstrukcija vozila
treba da je prilagoena najveem broju vozaa i da omoguava individualno
podeavanje s obzirom na dimenzije vozaa a sve u cilju:
bolje vidljivosti i preglednosti iz vozila
veeg komfora
4

ugobnijeg sedita
lakeg upravljanja
boljeg prilaza i koritenja komandi i ureaja
vee zvune i toplotne izolacije
smanjenog uticaja vibracija
manjeg zamora vozaa.

Najveu ulogu u obezbeivanju ergonomije vozila ima sedite vozila.

sl 1. Ergonomija vozila

sl.2. Unutranjost automobila

(Mercedesov inovativni koncept)

3.ERGONOMSKI ASPEKTI VOZILA

I ako renici obino defiu ergonomiju kao naunu disciplinu koja koristi
principe biotehnologije i inenjerstva da proizvodi to udobniji prostor vozila za
njihove korisnike, ergonomija nije samo o dizajnu. Ona takoe predstavlja faktor
koji pomae tome da lake koristimo stvari. U kontekstu automobila, to znai da
nam ergonomija pomae da lake koristimo unutranjost vozila.
to znai da problemi vozila sa aspekta prilagoenosti uslovima ovek-vozilo
spada u domen ergonomije vozila, odnosno oblasti ergonomije koja prouava
usklaenost prostora kabune, unutranju opremljenost vozila, razmetaja i
vidljivosti opreme i instrumenata, ali i oblika elemeneta opreme sa aspekta lakoe
zahteva i rukovanja sa njima. Dakle svi ovi problemi spadaju u oblast koja se u
6

procesu razvoja od strane konstruktora razliitih profila- enterijera i dizajnera, pre

svega moraju da ree.

sl.3. Dizain enterijera vozila

Takoe je i do nas putnika i vozaa da budemo prilagodljivi. Na primer, ako

voza postavi svoje sedite tako da su mu stopala jedva do papucica (za gas,
konicu i kvailo), on moe da izazove saobraajnu nezgodu ili ako sedi previse
blizu volana moe da izazove bol u leima a samim tim i da stvori opasnu situaciju
u saobraaju. S toga je i sam voza duan da postavi sedite u ispravan poloaj.

sl.4. Pravilan poloaj sedenja

3.1 ERGONOMIJA SEDITA

Sedita imaju najvei mogui raspon za podeavanja u auto industriji,
ukljuujui podeavanje visine od 65mm i podeavanje duine do 270mm, to
doputa svim vozaima i putnicima da pronau svoj idealan poloaj za sedenje.
Sedita su u automobilu jedna od najskupljih stavki. I ako im se retko posveuje
panja koju zasluuju i esto su potcenjena, ovi visoko-tehnoloki delovi
predstavljaju primarni kontakt izmeu automobile i vozaa.

sl.5. Ergonomsko sediste automobile

Poto se oko tri etvrtine tela nalazi u dodiru sa seditem u toku vonje , sedita
igraju kljunu ulogu za udobnost vonje i upravljanje vonjom. Bezbednost je
takoe vanja. Prema Evropskom savetu za bezbednost vonje, povrede vrata ine
oko 65% svih povreda ljudi u saobraajnim nesreama svake godine. Iz tog razloga
se od sedita oekuje da ispune sve zahteve zdravstvene i bezbednosne propise,
tako da se dizajneri auto sedita suoavaju sa sve veim izazovima.
Prema novim uslovima i ergonomiji vozila i samih sedita sama sedita moraju
da imaju ugradjene delove poput naslona za glavu, elektrino podesivih lumbalnih
podupiraa, ventilacije kime, vazduni jastuii sa strane. Ona moraju da budu
podesiva po visini, duini, nagibu i udaljenosti od volana.

sl.6. Pravilan polozaj sedenja

Sedite treba biti na takvoj udaljenosti da voza nema mogunost ispruiti noge
do kraja. dakle, podeenost udaljenosti sedita treba biti takva da kolena budu
savijena i nakon pritiska papuice do kraja.

3.2. ERGONOMIJA VOLANA (UPRAVLJAA)

Upravlja vozila treba da se moe podesiti prema visini i dohvatu vozaa. Voza
treba namesti volan tako da se zadri dobar pogled na kontrolnu plou na kojoj su
brzinomer i drugi merai te sijalice za upozorenje i kontrolu. Podeavanje volana
se vri dok vozilo miruje, pre polaska.

sl.7. Ergonomija volana u teretnom vozilu

sl.8. Ergonomija volana

Eksperti za ergonomiju i bezbednost kau da je pravilno sedenje za volanom

vrlo bitno. Biti na dovoljnoj udaljenosti od upravljaa je bitno i zbog pravilnog
rada zranog jastuka. Jer voza koji sedi preblizu upravljaa ne ostavlja dovoljno
prostora zranom jastuku da se u trenutku udara vozila u prepreku naduva. Za
pravilan rad potrebno je 25 cm do 30 cm razmaka izmeu upravljaa i voraevih
prstiju.
10

sl.9. Pravilan poloaj vozaa za volanom

Nakon to voza namesti volan prema svojim odgovarajuim karakteristikama

potrebno je da obrati panju in a pravilno rukovanje upravljaem:
obje ruke uvek kada je to mogue moraju biti na upravljau
pravilan poloaj ruku odgovara kazaljkama sata 9h i 15h
tokom okretanja volana ruke ne smiju udarati o kolena (ovo se ispravlja
podeavanjem volana, a ako nema takva mogunost tada treba podesiti
visinu sedita)
prilikom nailaska na krivinu, potrebna je korekcija kako bi se krivina
savladala bez ispreplitanja ruku, odnosno bez potrebe za putanjem
upravljaa sa jednom rukom.

sl.10. Pravilno podeen volan

11

3.3. ERGONOMIJA INSTRUMENT TABLE

sl.11. Instrument tabla

12

Veoma bitan znaaj u dizainu enterijera predstavlja instrument table. Instrument

table treba sa bude prilagodjena potrebama svih tipova vozaa u vidu preglednosti,
osvetljenosti, dostupnosti itd. Svi instrumenti brzinomer, sveice itd. treba da se
nalaze u vidnom polju vozaa i podeavanjem volana one nesmiju da budu
skrivene. Instrument table mora biti tako podeena da ne odvlai panju vozaa, ali
da mu je dostupna dovoljno da on ne mora da sklanja pogled sa ulice.

sl.12. Dostupnost instrument table u kamionu

4. ERGONOMSKE KARAKTERISTIKE TRAKTORA

1.UDOBNOST PRILAZA DO VOZAKOG SEDITA

Traktori imaju vozako sedite postavljeno iznad i veoma malo ispred zadnje
osovine. Time je visina penjanja za vozaa veoma velika, pa su izvedene stepenice,
u veini sluajeva sa etiri gazita. Stepenice polaze ispred zadnjih tokova, tako
da nisu u istoj liniji (vertikali) sa otvorom vrata. Raspored i broj rukohvata za
olakanje pristupa do vozakog sedita je razliit kod razliitih tipova traktora, ali
u proseku zadovoljavaju ergonomske zahteve.
Vrata za ulazak u kabinu su iroka i njiov ugao otvaranja je veliki. Kvake za
otvaranje vrata su dohvatljive iznutra iz sedeeg poloaja, a spolja iz stojeeg
poloaka.

13

sl.13. Traktor

2.POGODNOST UPRAVLJANJA TRAKTOROM

Pogodnost upravljanja traktorom analizirana je na osnovu vrste upravljakog
mehanizma i na osnovu minimalnog prenika kruga okretanja. Vrsta upravljakog
mehanizma ukazuje na veliinu potrebne sile okretanja volana. Veina traktora ima
hidraulini upravljaki mehanizam. To je sa ergonomskog stanovita veoma
povoljno jer ti mehanizmi zahtevaju male sile za okretanje volana. Minimalni
prenik kruga okretanja ukazuje na manevarska svojstva traktora.
to je prenik manji, manevarka svojstva su bolja a traktor je ergonomski
povoljniji za upravljanje. Minimalni prenik kruga okretanja traktora kree se u
granicama od 7,3 m do 14,0 m.

sl.14. Upravljai traktora

3.VIDLJIVOST IZ TRAKTORA
14

Svi traktori imaju prednje, zadnje i bone prozore u kabini. Vrata su izvedena sa
gornjim i donjim staklima u metalnom okviru. A sve ee se uoava izrada vrata
iz jedne staklene celine, bez ili sa uoljivim metalnim okvirom, to znatno
poveava vidljivost a i procenat zastakljenosti kabine.
Veina traktora ima izrazito savijem prednji deo, tj. nos, to omoguava
najbolju moguu vidljivost unapred. Traktori imaju slian stepen opremljenosti za
poboljanje vidljivosti. Standardni nivo ove opremljensti ine: prednja i zadnja
krovna radna svetla, dugaka i oborena saobraajna svetla, brisai i odmagljivai
vetrobranskog stakla, jedan unutranji i dva spoljanja retrovizora, podesiva
sedita,

sl.15. Traktor sa savijenim prednjim delom

4.POGODNOST RUKOVANJA TRAKTOROM

Rune i none komande kod svih traktora nalaze se na dohvatu ruku ili nogu
vozaa. Raspored runih komandi je razliit kod razliitih traktora, ali moe se
uoiti pravilo da su sa desne strane sedita grupisane komande transmisije, iza njih
su grupisane komande hidraulinog sistema i komande prikljunog vratila, a pored
volana sa leve strane je ruica promene smera kretanja. Sa leve strane sedita moe
se nalaziti mahanika komanda parkirne konice, kontrola Sistema za grejanje i
ventilaciju itd.

15

Rune komande su izvedene u obliku ruica, koje funkcioniu mehanikim i

elektrohidraulikim putem, u obliku prekidaca i obrtnih dugmadi. Ovakva reenja
u velikoj meri olakavaju rad traktoriste i time znatno poboljavaju pogodnost
rukovanja traktorom. Uoljiv je i trend uvoenja multifunkcionalnih runih
komandi, npr. ruice, na kojima se nalaze elektrohidrauline komande u vidu taster,
ime se smanjuje potreban broj pokreta rukom. Multifunkcionalne rune komande
se najee koriste ua izbor stepena prenosa u transmisiji i za rad sa prednjim
podiznim mehanizmom.
None komande se kod svih traktora nalaze na podu, grupisane ispod volana in
a dohvat nogu vozaa, sa hidraulinim sistemom aktiviranja spojnice i konica.

sl.16. Rune i none komande traktora

5.ANALOGNI I DIGITALNI POKAZNI INSTRUMENTI

Analogni i digitalni pokazni instrumenti su kod svih traktora grupisani i
postavljeni na instrument table iza volana, ime je njihova vidljivost relativno
dobra. Uoava se tendencija postavljanja instrumenata za praenje rada prikljunih
16

ureaja, uinka traktora i rada transmisije, kao i komandi za podeavanje radnih

parametara, na prednji desni stub kabine u visini oiju traktoriste.

sl.17. Digitalne i analogne komande traktora

17

5. ERGONOMSKE KARAKTERISTIKE TERETNIH VOZILA

Kabina kamiona je dizajnirana posebno za vozae. Ergonomija, udobnost i

sigurnost pruaju optimalno radon okruenje koje maksimalno pospeuje
produktivnost pri svakom poslu.
Na raspolaganju su tri verzije kabna:
kratka
duga
duga sa visokim krovom.
Sedite vozaa ima kljunu ulogu kada je u pitanju radon okruenje vozaa.
Kod savremenih teretnih vozila sedite vozaa je opremljeno sa:
integrisanim naslonom za glavu i sigurnosnim pojasem
vazdunim oslanjanjem sa podeavanjem mekoe i sistemom za brzo
sputanje
seditem koje se moe podeavati po visini, nagibu i dubini (s mogunou
grejanja kao dodatnom opcijom)
seditem sa osloncem za lea sa podeavanjem u lumnalnom delu.
Kod novih teretnih vozila omoguen je prevoz do tri osobe. ak i u vozilima za
radove u kamenolomu, bitno je imati brojne prostrane odeljke za odlaganje stvari.
Svi odeljci su lako dostupni i lako se otvaraju i zatvaraju.
U zavisnosti od vrste kabina, odeljci su smeteni na sledeim mestima:
na tavanici kabine iznad vetrobrana
izmedju sedita vozaa i suvozaa
18

 ispod sedita
ispod donjeg leaja
u vratima.

sl.18. Instrument table i volan teretnih vozila

sl.19. Sedita teretnih vozila

19

6. ZAKLJUAK

Ergonomske karakteristike vozila bez obzira na njihovu svrhu i namenu imaju

veliki znaaj. I njima se pridaje veoma velika panja pri projektovanju i
dizajniranju svih vrsta vozila kao i druge opreme. Ukoliko se sami vozai i
korisnici vozila ne prilagode odgovarajuim poloajima i ne iskoriste sve
ergonomske pogodnosti samog vozila moe doci do povreda, saobraajnih nezgoda
itd.
Nekoliko saveta kako izbei povrede i nezgode:
Podesiti visinu sedita tako da voza ima dobar pregled kroz vetrobransko
staklo i na instrumente

Ugao izmeu naslona i sedalnog dela sedita bi trebalo da bude oko 100
stepeni, to znai malo vie od pravog ugla

Slabine treba da budu pripijene uz naslon, da bi lumbalni deo kime imao

stalnu podrku (u tu svrhu moe da poslui jastuk ili uvijeni pekir)

Noge treba da budu blago savijene, nikako potpuno ispravljene kada se

pritisnu pedale

Ramena bi trebalo da imaju stalni kontakt sa seditem tokom pokreta

volanom
20

Kada se voza najjae odupre rukama o volan, laktovi ne bi smeli da budu

potpuno ispravljeni

Naslon sedita mora da se protee do visine glave (udaljenost od glave bi

trebala da bude svega par centimetara)

Volan treba drati sa obje ruke, pri emu paleve treba drati ispruene
vertikalno, jer u sluaju sudara dolazi do njihovog loma ako obuhvataju
volan

Udaljenost od grudnog koa do volana u idealnom sluaju treba da bude od

25 cm do 30 cm

Dijagonalni deo sigurnosnog pojasa ne sme da prelazi preko vrata, ve preko

levog ramena, a donji deo pojasa prelazi preko kukova (ne preko stomaka).

Ako voza primenjuje sve ove preporuke, imae manje bolove, a bezbednost e
biti na najveem moguem nivou, jer je opasnost od povrede vrata izbegnuta, a
vazduni jastuci mogu da funkcioniu na najefikasniji nain.

21

22