• Ergonomija svakako predstavlja jednu od retkih nauka koja svoje korene ima još iz

perioda najranijeg nastanka čovečanstva i civilizacije. U suštini, kada je primitivni

čovek napravio prvi alat za svoje potrebe i prilagodio ga svojim oblikom anatomiji
ljudskog tela, postavio je temelje ergonomije.

• Težnja da se alati oblikuju u skladu sa ljudskim karakteristikama, odnosno da se rad

obavi uz manji zamor i utrošak energije pojavila se još pre naše ere, kada je čovek počeo
da obavlja prvobitne radne aktivnosti.

• Tadašnji ergonomski principi i zakoni su primenjivani nesvesno, na intuitivnoj osnovi.

• Iako je još u devetnaestom veku bilo individualnih ergonomskih naučnih doprinosa,

savremena ergonomija je nastala kao posledica potrebe za realizacijom složenih ratnih
operacija, koje su podrazumevale kontrolu sistema naoružanja od strane operatora,
odnosno mogućnost da operator adekvatno i pouzdano interpretira informacije od
razvijenih elektronskih komunikacionih sistema i pokazivača (displeja), kao što je
recimo radarski.
 • Ergonomija je nauka koja ima za cilj da izuči i prilagodi uslove rada, sredstva za rad, proces rada i
proizvod kao rezultat rada čoveku sa psihološkog, fiziološkog i anatomskog aspekta.

• Ergonomija se bavi proučavanjem interakcije između čoveka i bilo kog fizičkog objekta ili pojave,
kao što je recimo mašina.

• Ergonomska problematika je svuda prisutna gde je moguće unapređenje sredstava za rad, uslova
rada, procesa rada i proizvoda na način koji je u saglasnosti sa ljudskim karakteristikama i
ograničenjima.
• Ergonomski ciljevi:
- Dizajniranje sredstava za rad, uslova rada, procesa rada i proizvoda tako da budu
komforni, bezbedni, efikasni i da doprinose zadovoljstvu čoveka
- Proučavanje fizičkih i mentalnih uticaja na ljudske radne kapacitete i kvaliteta reakcija
na primljene stimuluse iz okruženja
- Optimizacija interakcije čoveka i ostalih elemenata sistema
- Razvoj postupaka za obavljanje rada i drugih ljudskih aktivnosti
-Testiranje i procena sredstava za rad, proizvoda, radnog okruženja i postupaka sa
ergonomskog aspekta
- Izbor i obuka osoblja koje će raditi na opremi, proizvodima, napravama i procesima
- Prikupljanje i prezentacija ergonomskih podataka za primenu u projektovanju
- Smanjenje vremena i troškova projektovanja
- Unapređenje upotrebljivosti i kvaliteta proizvoda.

• Ergonomska metodologija se zasniva na primeni brojnih procedura i postupaka koji

obuhvataju primenu raznovrsnih alata i tehnika, kao i mernu opremu i sotver za
simulaciju, procenu i dizajniranje.
• Ergonomski rezultati se ogledaju kroz:
- Sticanje novih saznanja koja se dalje mogu primeniti za ocenu sistema i njegovo
dizajniranje
- Ostvarivanje direktnih finansijskih ušteda i dobitaka kao posledica primene
ergonomskih rešenja
- Povećanje komfora, očuvanje zdravlja i bezbednosti radnika i korisnika proizvoda

• Ergonomski standardi i preporuke se formiraju kao rezultat ergonomskih naučnih

teorijskih i praktičnih istraživanja i saznanja. Njihova primena omogućava dizajniranje i
ocenu projektovanih sistema se ergonomskog aspekta.

• Ergonomija se primenjuje u dizajniranju: svih transportnih sredstava, vojnih sistema,

hidro i termo energetskih sistema, proizvodne opreme i procesa, sredstava za
komunikaciju, poljoprivrednih mašina i opreme, saobraćajnih sistema (puteva i dr.),
aparata i uređaja za svakodnevnu upotrebu (i u domaćinstvu), sportske i rekreativne
opreme, garderobe, pomagala i opreme za hendikepirane, medicinske opreme, proizvoda
široke potrošnje i usluga. Ona ima primenu i u građevinarstvu, zdravstvu, prosveti,
turizmu i drugim privrednim granama.
• Primeri primene ergonomskih rešenja:

Unutrašnjost automobila - Mercedesov inovativni koncept.

Kokpit Boeinga 787.
Ergonomski oblikovana Toshibina kontrolna soba.
Ergonomski oblikovani kuhinjski elementi.
• Ergonomija se izučava na sledećim univerzitetima u SAD:
Aston University
Cardiff University of Wales (formerly UWIST)
Carnegie Mellon University
Center for Ergonomics, University of Michigan
Cornell University
Cranfield University
Georgia Tech
Harvard School of Public Health
London Guildhall University
Loughborough University
Louisiana State University
Miami University
Napier University
North Carolina State University
Ohio State University
Penn State
San Jose State University
State University of New York at Buffalo
Texas A&M University
Texas Tech University
Tufts University
University College London
University of Aberdeen
University of Birmingham
University of California
University of California, Berkeley
University of Cape Town
University of Central Florida
University of Cinncinnati
University of Hull
University of Iowa
University of Louisville
University of Lulea
University of Maryland
University of Minnesota
University of Nebraska-Lincoln
University of Nottingham
University of Pennsylvania
University of Surrey Robens Institute
University of Texas, Austin
University of Twente
University of Virginia
University of Wales
University of Washington
University of Wisconsin
Virginia Tech
Wright State University
kao i na mnogim drugim univerzitetima u Evropi i širom sveta.
• Ergonomija se primenjuje u svim vodećim firmama iz oblasti tehnike, kao na primer:

Ergonomija u NASI.
Ergonomija u Microsoftu.
 • Primer ekonomske dobiti ostvarene kao rezultat primene ergonomskih rešenja pri dizajniranju
aviona C - 141.

Avion C - 141.

Na avionu je primenjeno preko 100 ergonomskih rešenja. Ostvarena je ušteda od preko 5 miliona
US $, dok je ergonomski program koštao 500.000 US $ (odnos troškovi - dobit 1:10). Tokom
životnog ciklusa aviona je na bazi primene ergonomskih rešenja ostvaren ukupni odnos troškovi -
dobit od 1 : 50.
• Ergonomija se na katedri za Industrijsko inženjerstvo izučava u okviru tri programa:
- Industrijska ergonomija (preporučeni izborni predmet na trećoj godini, pozicija 5.5.5.)
- Ergonomsko projektovanje (obavezni predmet usmerenjana na četvrtoj godini, pozicija 8.2.5.)
- Projektovanje sistema čovek - mašina (izborni predmet usmerenja na petoj godini, pozicija 9.5.5.).