ERGONOMSKI PRAPO^ECI

Borba za opstanak u prirodi, izrada prostih oru|a i pravljenje skloni{ta koji su

~inili `ivot podno{ljivijim ~ine prapo~etke ergonomije - prilago|avanje
sredstava za `ivot i oblikovanje okru`enja u skladu sa ljudskim potrebama.
Te`nja da se alati oblikuju u skladu sa ljudskim karakteristikama, odnosno da
se rad obavi uz manji zamor i utro{ak energije pojavila se jo{ pre na{e ere, kada
je ~ovek po~eo da obavlja prvobitne radne aktivnosti.
Tada{nji ergonomski principi i zakoni su primenjivani nesvesno, na intuitivnoj
osnovi.
ISTORIJSKI OSVRT NA POJAVU ERGONOMIJE KAO NAUKE
U 19. veku su se pojavila brojna nau~no - tehnolo{ka dostignu}a koja su
ubrzala tokove industrijske revolucije, ali nisu bitnije uticala na promenu
radnih uslova i na~ina rada u fabrikama.
U tom razdoblju uslovi proizvodnje su bili nepovoljni po ~oveka, radnik nije
bio za{ti}en, du`ina radnog vremena je iznosila 12 ~asova, polumehanizovani
rad je bio te~ak, `ene i deca su upu}ivani na najrazli~itije poslove, za{titnih
sredstava nije bilo, fabrike su bile slabo osvetljene i prljave.
Dugo se nije ni{ta ~inilo da se te{ki radni uslovi pobolj{aju, sve do 1847.
godine kada nakon velikog pritiska javnosti vlasti u Engleskoj donose Zakon o
deseto~asovnom radnom vremenu a u Francuskoj znatno kasnije Zakon o
radnom pravu (1884).
Krajem 19. veka i po~etkom 20. veka kao posledica stihijskog i
neodgovaraju}eg proizvodnog rada nastaje ideja o nau~noj organizaciji rada.
Taylor je ispitivao razli~ite metode rada i razvio osnovne principe
rukovo|enja proizvodnim radom.
Frank i Lillien Gilberth ulaze u nau~nu organizaciju rada svojom studijom
pokreta radnika, dok Emerson obja{njava i tuma~i radne operacije i osnove
pla}anja po u~inku. Tako je nastao Tejlorizam kao pravac u nau~noj
organizaciji rada.
S obzirom da Tejlorizam prevashodno insistira na efikasnosti i pove}anoj
produktivnosti a da zanemaruje ostale potrebe radnika, vremenom ovaj pravac
gubi na zna~aju.
Nova nau~no - tehnolo{ka dostignu}a 20. veka su doprinela da se sve vi{e
isti~e polo`aj ~oveka u procesu rada, jer i pored izgradnje savremenih fabri~kih
hala i pogona, primene novih ma{ina i ure|aja, zamene opasnih radnih
operacija u mehanizovanim pogonima automatizovanim tehnolo{kim
postupkom, povrede na radu i profesionalna oboljenja su jo{ uvek direktno
uticala na zdravstveno stanje i radnu sposobnost savremenog radnika.

 Usled pove}anih zahteva savremene proizvodnje radnik postaje sve vi{e

izlo`en kontinualnom psihofizi~kom naprezanju, pri ~emu je u novije vreme
akcenat na mentalnom radnom naporu kao posledica zahteva u pogledu
odr`avanja radnog ritma, potrebe stalne budnosti i pravovremenog reagovanja
pri radu sa kontrolnim i signalno - komandnim ure|ajima i narastaju}ih zahteva
drugih sli~nih aktivnosti.
Sve pomenuto je uzrokovalo potrebu za pojavom jednog sveobuhvatnog,
sistemskog nau~nog pristupa koji mo`e da obezbedi svestrani istra`iva~ki
postupak i koji mo`e na adekvatan na~in da obuhvati interakciju ~oveka sa
tehnologijom i radnim okru`enjem, sa svim njihovim karakteristikama i
specifi~nostima.
Posle zavr{etka prvog svetskog rata u Engleskoj je osnovan Odbor za
ispitivanje zamora u industriji, {to se smatra po~etkom istra`ivanja ljudskog
faktora u industriji.
U Japanu 1921. godine Tanaka je izdao knjigu ljudski in`enjering, a iste
godine je formiran prvi institut za prou~avanje rada.
U narednim godinama zbog pojave ratne situacije koja je postavila nove
zahteve interakcije ~oveka i ma{ine, do{lo je do zna~ajnog napretka u
istra`ivanjima ljudskog faktora.
U SAD je 1938. godine formirana laboratorija za izu~avanje ljudskog faktora
(Bell Telephone Laboratories), pri ~emu i ratno vazduhoplovstvo SAD i slu`ba
pomorskih istra`ivanja formiraju sli~ne laboratorije.
Tih godina se formiraju univerzitetski programi u Harvardskoj istra`iva~koj
laboratoriji, koled`u Fafta a izlaze iz {tampe prvi dokumenti istra`ivanja
ljudskog faktora (priru~nik ljudskog faktora za projektante, ljudski faktor u
vo|enju rata).
Britanska armija tako|e (mada u manjem obimu) daje podr{ku za ova
istra`ivanja kroz osnivanje komiteta za kadrovska istra`ivanja koji se jednim
delom bavio projektovanjem opreme sa humanog aspekta.
Izvestan broj engleskih nau~nika 12. jula 1949. godine u Britanskom
ministarstvu ratne mornarice pod vo|stvom Marrela osniva interdisciplinarnu
grupu koja je dobila naziv "Grupa za ljudska ista`ivanja" (Human research
group), okupiv{i stru~njake zainteresovane za re{avanje problema ljudi na radu.
Na narednom skupu ove grupe sa uve}anim brojem ~lanova koji je odr`an 16.
februara 1950. godine usvojen je termin ergonomija, {to se smatra zvani~nim
datumom pojave ergonomije kao nau~ne oblasti.
Neophodno je ista}i da se termin ergonomija koristio i ranije, ta~nije od strane
Prof. Jastrzebowskog u ~lanku koji je publikovan jo{ 1857. godine.
Termin ergonomija poti~e od gr~kih re~i ergon = rad, nomos = prirodni zakon.
U SAD je prvi simpozijum o problemima ljudskog faktora odr`an na
nacionalnom nivou 1953. godine, pri ~emu se ujedno formira nastava na svim
nivoima iz ove oblasti u mnogim univerzitetskim gradovima.
Od 1957. godine po~inje izdavanje internacionalnog ~asopisa Ergonomics.

 U SAD se 1957. godine formira udru`enje Human Factors society a 1958.

godine izlazi prvi broj internacionalnog ~asopisa Human factors. Od tada je ova
nau~na oblast u stalnom usponu u SAD.
U SSSR je 1959. godine na Lenjingradskom univerzitetu pod rukovodstvom
Lomova osnovana prva univerzitetska laboratorija za ergonomiju.
Saglasno inicijativi pokrenutoj na godi{njoj skup{tini engleskog ergonomskog
dru{tva 1959. godine, osniva se me|unarodna ergonomska asocijacija
(International Ergonomics Association - IEA) 1961. godine.
Nau~ni savet ruske Akademije nauka je 1963. godine organizovao svesaveznu
konferenciju posve}enu sistemu ~ovek - ma{ina.
U SSSRu 1968. godine po~inje da izlazi ~asopis Tehni~ka estetika sa delom
Ergonomija.
U Jugoslaviji je pokrenuta inicijativa za organizovani rad na polju ergonomije
na I Me|unarodnom simpozijumu "Sistem ~ovek - ma{ina i okolina" 1972.
godine u Beogradu.
Jugoslovensko dru{tvo za ergonomiju se formira 1973. godine.
Dru{tvo za ergonomiju SR Srbije se formira 1974. godine.
Savez dru{tava ergonoma Jugoslavije se osniva 1976. godine.
DEFINICIJA ERGONOMIJE
ERGONOMIJE I NJENI OSNOVNI CILJEVI
Sa`ete definicije ergonomije:
- projektovanje za ljudsku upotrebu
- optimizacija radnih i `ivotnih uslova
- prilago|avanje rada ~oveku.
U {irem smislu posmatrano, Ergonomija predstavlja nauku koja se bavi
izu~avanjem ljudskih karakteristika i sposobnosti u kontekstu uticaja na dizajn
opreme, sistema i na~ina obavljanja razli~itih poslova, sa zadatkom
unapre|ivanja efikasnosti, bezbednosti i ostalih uslova koji se ti~u `ivota i rada
ljudi (Klark i Corlett).
Ergonomija se bavi dizajniranjem za ljudsku upotrebu, odnosno
pode{avanjem i oblikovanjem sistema, ma{ina i radnih procesa za kori{}enje na
najpogodniji na~in (Pithy).
'Ergonomija je disciplina koja integri{e razli~ita saznanja vezana za nauku o
ljudima sa ciljem uskla|ivanja radnih zadataka, sistema, proizvoda i okru`enja
sa fizi~kim i mentalnim sposobnostima i ograni~enjima ljudi (IEA, 1997).
Ergonomija je skup saznanja koja se odnose na ljusku sposobnost, ograni~enja
i druge karakteristike povezane sa dizajniranjem (Odbor za sertifikaciju u
oblasti profesionalne Ergonomije - BCPE).
Ergonomski dizajn ili in`enjerstvo predstavlja skup znanja usmeren na
oblikovanje opreme, ure|aja, ma{ina, sistema, poslova, radnih zadataka,
proizvoda i okru`enja za bezbednu, komfornu i efikasnu upotrebu (BCPE,
1999).

 Ergonomija predstavlja nau~nu disciplinu koja se bavi fundamentalnim

razumevanjem interakcija izme|u ljudi i razli~itih elemenata sistema, kao i
primenom odgovaraju}ih metoda, teorija i podataka radi pobolj{anja `ivota,
rada i sveukupnih performansi sistema (IEA).
Ergonomija je nauka koja ima za cilj da izu~i i prilagodi uslove rada, sredstva
za rad, proces rada i proizvod kao rezultat rada ~oveku sa psiholo{kog,
fiziolo{kog i anatomskog aspekta (@unji}).
Osnovni ciljevi ergonomije:
- Oblikovanje poslova, radnih sistema i proizvoda tako da budu komforni,
bezbedni, efikasni i da doprinose zadovoljstvu ~oveka;
- Prou~avanje fizi~kih i mentalnih uticaja na ljudske radne kapacitete i kvalitet
reakcija na primljene stimuluse iz okru`enja;
- Optimizacija interakcije ~oveka i ostalih elemenata sistema;
- Razvoj postupaka za obavljanje rada i drugih ljudskih aktivnosti;
- Pove}anje efikasnosti i efektivnosti kojom se rad i druge aktivnosti obavljaju;
- Unapre|enje zdravlja i bezbednosti radnika;
- Testiranje i procena opreme, proizvoda, radnog okru`enja i postupaka sa
ergonomskog aspekta;
- Razvoj pomagala za rad i obu~avanje;
- Izbor i obuka osoblja koje }e raditi na opremi, proizvodima, napravama i
procesima;
- Prikupljanje i prezentacija podataka za primenu u projektovanju;

Ergonomski ciljevi proizvodnog sistema

Za zaposlene

Za korisnika

Za proizvo|a~a

Zdravlje,
bezbednost,
komfor,
zadovoljstvo

Pouzdanost i
bezbednost pri
upotrebi proizvoda

Produktivnost
rada

Unapre|enje
proizvodnje,
manje odsustava

Humanizacija rada

Pove}ana
kupovina,
reputacija

Kvalitetniji proizvod

Unapre|enje ljudskog, tehnolo{kog i finansijskog nivoa

proizvodnog sistema
Slika I. Ergonomski ciljevi proizvodnog sistema

Dobit

 Ergonomski ciljevi se ~esto dele na dve grupe: one koji te`e nekom
pobolj{anju ili unapre|enju za pojedinca (zaposleni i korisnici) i za proizvodni
sistem.
Prethodne dve grupe ciljeva se me|usobno ne isklju~uju ve} dopunjuju, jer
na~in rada ili oprema koji su projektovani da zadovolje potrebe zaposlenog ili
korisnika ne mogu umanjiti radnu efikasnost, ve} naprotiv dovode do njenog
pobolj{anja.
Cilj ergonomije nije samo u tome da izvr{enje radnog zadatka u~ini lak{im i
br`im (uz manje naprezanje i zamor), nego i pouzdanim.
POVEZANOST ERGONOMIJE I DRUGIH NAUKA
Ergonomija u svom multidisciplinarnom metodolo{kom pristupu obuhvata
veliki broj nau~nih podru~ja i oblasti koje se me|usobno pro`imaju.

Sistemske nauke
Kibernetika
Op{ta teorija sistema
Teorija informacija
Teorija
komunikacija

Psihosociolo{ke nauke
Psihologija rada
Sociologija rada
Pedagogija
Psihosociologija

Organizacija rada
Industrijsko
in`enjerstvo
Industrijski dizajn
Za{tita radne sredine

Med.-bio. (in`.) nauke

Matemati~ke nauke
Teorija verovatno}e
Statistika
Logika
Teorija mas. opslu`.

Tehnolo{ke nauke

ERGONOMIJA

Kompjuterske nauke
Kompjuterske
simulacije
Ve{ta~ka
inteligencija
Ekspertni sistemi

Medicina rada
Fiziologija
Higijena rada
Biomed. in`enjerstvo
Ekologija

Fiz. - hem. nauke

Akustika
Optika
Fizi~ka hemija
Mehanika

Slika II. Veza ergonomije i drugih nauka.

 Tokom 70-ih i 80-ih godina pro{log veka ergonomija ulazi u fazu kompletnog
sazrevanja i izla`enja iz debate o definisanju svojih granica, odnosno okretanja
ka punoj operacionalizaciji
Sve nabrojane nau~ne oblasti su sa ergonomijom povezane povratnim vezama,
nijedna nau~na disciplina nema dominantnu ulogu, one se pro`imaju i spajaju u
cilju re{avanja ergonomske problematike.
Globalno posmatrano, postoje dve osnovne vrste nau~nih disciplina koje sa
ergonomijom imaju zajedni~ke interese: nauke koje istra`ivanjem dolaze do
podataka o ~oveku (psihologija, fiziologija, sociologija, matematika i dr.) i one
koje te podatke prakti~no primenjuju u projektovanju (industrijski i drugi
in`enjeri, projektanti i konstruktori u ma{instvu, arhitekturi i dr.).
Ergonomija nudi integralna re{enja koriste}i prednosti metodologija iz raznih
nau~nih oblasti, ~ime se postavljeni problemi sagledavaju globalno i
multidisciplinarno.
OSNOVNA PODRU^JA ERGONOMSKIH ISTRA@IVANJA
I NJENA PRIMENA
Ergonomska istra`ivanja mogu se sistematizovati u slede}ih pet osnovnih
oblasti: psihofiziolo{ko, sistemotehni~ko, organizaciono, pedago{ko i podru~je
za{tite na radu.
Psihofiziolo{ko podru~je se pre svega odnosi na ona svojstva ~oveka koja
imaju najve}i uticaj u procesu njegove upravlja~ke delatnosti.
Sistemotehni~ko podru~je karakteri{u problemi vezani za sistem ~ovek ma{ina, po~ev od prezentacije informacija i njihove obrade, preko raznih
sredstava za komunikaciju, projektovanja proizvoda, pa sve do raznovrsnih
sistemskih pitanja.
Organizaciona problemska podru~ja obuhvataju pitanja vezana za
organizaciju radnog mesta i opreme, postavljanje i unapre|enje radnog procesa,
produktivnost, kvalitet rada, oblikovanje metoda i tehnika rada.
Pedago{ka podru~ja sadr`e pitanja koja se odnose na profesionalnu
orijentaciju i selekciju kadrova, obuku operatora i primenu tehni~kih sredstava
za tu obuku.
Podru~je za{tite radne i `ivotne sredine tretira pitanja vezana za prevenciju i
nastanak profesionalnih oboljenja, telesna o{te}enja, kao i pitanja iz
bezbednosti rada.
Posle zavr{rtka drugog svetskog rata, ergonomija iz vojne sfere prelazi u
oblast proizvodnje, komunikacija, saobra}aja i drugo.
Jo{ uvek je jedna od najzna~ajnijih primena ergonomije u vojnoj oblasti.
Ergonomija se primenjuje u projektovanju: transportnih sredstava,
proizvodne opreme i procesa, sredstava za komunikaciju, poljoprivrednih
ma{ina i opreme, saobra}ajnih sistema (puteva i dr.), aparata i ure|aja za
svakodnevnu upotrebu (i u doma}instvu), sportske i rekreativne opreme,
garderobe, pomagala i opreme za hendikepirane, proizvoda {iroke potro{nje i
usluga.

 Nakon projektovanja i izrade prototipa, svaka naknadna promena je suvi{e

skupa. Iz tog razloga, ergonomske kriterijume za projektovanje je neophodno
primenjivati jo{ u fazi projektovanja, kada ujedno treba obezbediti da proizvod
bude efikasan i pogodan za upotrebu od strane ~oveka.
Ergonomska re{enja i principi se primenjuju i u novim tehnologijama i
izazovima savremenog doba kao {to su:
- projektovanje savremene transportne opreme i sistema (kamioni ku}e)
- projektovanje gra|evinskih objekata (savremene komforne rezidencije)
- medicina (teleoperacije)
- energetska kriza
- zaga|enje okoline
- unapre|enje kvaliteta `ivota.
KORIST OD PRIMENE BAZI^NIH ERGONOMSKIH RE[ENJA
Rezultati primene ergonomskih re{enja u pogledu osvetljenja u ameri~koj
industriji pokazali su slede}e (Filipkowski):
- produktivnost rada je pove}ana u 79 % anketiranih firmi
- smanjenje broja gre{aka je zabele`eno kod 71 % anketiranih firmi
- smanjenje broja nesre}a u 60 % anketiranih firmi
- porast radne discipline u 51 % anketiranih firmi
- pobolj{anje zdravstvenih uslova u 41 % anketiranih firmi.
U jednoj ameri~koj telefonskoj centrali smanjenjem nivoa buke postignuto je
smanjenje gre{aka operatora za 65 %.
U fabrici ma{inskih delova u ^e{koj je delimi~nim prigu{ivanjem buke u
jednoj od tri fabri~ke hale (~ija je proizvodnja prethodno bila na identi~nom
nivou) zabele`eno pove}anje proizvodnje od 28 % u odnosu na druge dve hale,
pri ~emu je smanjen broj bolovanja za 34 %.
Istra`ivanje Wyatta i Langdona je pokazalo da je prilago|avanjem ma{ine
~oveku ostvareno pove}anje produktivnosti za 11 % na posmatranim radnim
mestima u ameri~koj industriji.
Prilago|avanje tempa rada i odmora radnicima na nekoliko radnih mesta u
jednoj ameri~koj firmi metalne industrije dovelo je do dnevnog porasta
proizvodnje za 71 proizvod.
Sveobuhvatno pobolj{anje kako uslova rada tako i metoda rada u jednoj
poljskoj farmaceutskoj fabrici doveli su do toga da bude smanjen broj gre{aka
pri zatapanju staklenih ampula sa 0,08 na 0,01 % i da istovremeno bude
smanjeno vreme zatapanja sa 1,03 na 0,7 minuta.