ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „НОВИ БЕОГРАД“

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ХИДРАУЛИКА И ПНЕУМАТИКА

TEMA: ХОРИЗОНТАЛНА ПРОВЛАКАЧИЦА

Предметни наставник: Студент:

Др. Драган Живковић Марко Рајковић
Број индекса: 148/15
 САДРЖАЈ:

1.УВОД………………………………………………………………………. 2
2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА МАШИНА АЛАТКИ
ЗА ОБРАДУ СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ…………………………….. 4
3. ОБРАДА ПРОВЛАЧЕЊЕМ………………………………………………7
3.1. Кинематика процеса обраде провлачењем…………………………..7
3.2. Шема резања………………………………………………………….. 8
4. МАШИНЕ У ОБРАДИ ПРОВЛАЧЕЊЕМ…………………………….. 10
4.1. Машине за унутрашње провлачење………………………………... 11
4.1.1. Вертикалне провлакачице……………………………………… 11
4.2. Машине за спољашње провлачење………………………………… 12
5. ХОРИЗОНТАЛНА ПРОВЛАКАЧИЦА………………………………... 14
5.1. Хидраулички погонски механизам на хоризонталној
провлакачици…………………………………………………………15
5.2. Алати за провлачење…………………………………………………16
5.2.1. Геометрија алата за провлачење…………………………..… 18
5.2.2. Геометрија резног клина………………………………………...19
5.2.3. Материјал алата за провлачење……………………………… 20
5.3. Отпори резања и снага машине……………………………………. 20
5.4. Режим обраде у обради провлачењем…………………………….. 21
5.5. Брзина резања при обради провлачењем………………………….. 22
6. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ ХОРИЗОНТАЛНЕ
ПРОВЛАКАЧИЦЕ………………………………………………………. 23
6.1. Пример одређивања експлоатационих трошкова
хоризонталнепровлакачице………………………………………… 25
6.2. Дијаграми и поређење неких од спецификација………………….. 30
7. ОДРЖАВАЊЕ ПРОВЛАКАЧИЦЕ…………………………………….. 38
7.1. Превентивно одржавање……………………………………………. 38
7.2. Корективно одржавање…………………………………………..… 40
7.3. Одржавање хоризонталне провлакачице………………………….. 41
7.4. Подмазивање хоризонталне провлакачице……………………….. 42
7.5. Постављање хоризонталне провлакачице…………………………. 45
7.6. Мере за сигуран рад на хоризонталној провлакачици……………. 46
8. ЗАКЉУЧАК………………………………………………………………49
ЛИТЕРАТУРА………………………………………………………………50

1
 1.УВОД

Хидраулика је примењена наука и инжењерска дисциплина која се бави механичким

особинама течности као и преношењем сила путем течних медија. Преко притиска у течности
преносе се силе, базирајући се на једноставној једначини:

F
p= A
при чему су:
p - притисак,
F - сила и
А - површина на коју притисак делује.
Пнеуматика је научна и техничка дисциплина која проучава коришћење компримованих гасова
за обављање рада.
Механика флуида је теоријска основа хидраулике која се концентрише на инжењерску
употребу особина течности. У хидроенергији, хидраулика се користи за производњу, контролу
и пренос снаге преко течности под дејством притиска.
Хидраулика се такође дефинише као физички опис флуида у кретању који се базира на
законима конзервације масе, момента и енергије. Математички опис тих закона може се
формирати са теоријске тачке гледишта и употребом напредне математике. Резултати који се
добијају оваквим приступом могу бити многоструке природе. За практичну примену и
инжењеринг хидрауличних система ти физички принципи се замењују емпиријским и
експерименталним приступом, на шта се обично и односи појам хидраулика.
Једна јако важна особина хидрауличних уља, која су најчешће употребљавани медији, је
њихова некомпресибилност. То је уједно и основна разлика између хидраулике и пнеуматике.
То значи да се сила која делује на уље мање-више директно преноси, без претходног
компримовања медија, као што је то случај код пнеуматике. Мање-више значи да су
хидрауличка уља ипак минимално компресибилнa. При прорачунима је неопходно узети и
компресибилност цеви у обзир, коју код високих притисака не можемо занемарити.
Типични притисци у хидраулици су до око 200 бара иако су и виши притисци могући, као на
пример на системима за убризгавање горива (дизела), где се употребљавају притисци и до 2000
бара.
Главна предност хидраулике је могућност да се мотор одвоји од погона, као на пример код
комбајна, где се мотор обично налази високо (на пример иза кабине) док је погон остварен
преко хидрауличних мотора који су директно код предњих точкова. Снага се преноси путем
хидрауличног уља које тече кроз цеви и црева. При њиховом распореду конструктор има
знатно више слободе него са механичким погоном, где би мотор комбајна морао бити тако
постављен да има директну механичку везу са точковима.
Друга велика предност је претварање ротационих покрета у линеарне употребом хидрауличних
цилиндара.
Још једна предност је могућност употребе хидраулике за регулацију и аутоматизацију. Ток
уља може да буде регулисан разним врстама вентила. Вентили са електричним управљањем
(такозвани серво-вентили) се користе за регулацију и аутоматизацију.

2
Циљ рада

У оквиру предмета Хидраулика и пнеуматика као предиспитна обавеза студената је и

израда семинарског рада.
Семинарски рад је самостални, стручан рад студента који подразумева обраду изабране
теме из предмета –Хидраулика и пнеуматика. Сврха израде семинарског рада је у
проширивању и продубљивању теоријских ипрактичних знања из одређених области,
развијању способности коришћења различитих извора података као и усавршавање
вештине писања. Израдом семинарског рада студент треба да поред вештине писања
стручних радова из одређене области треба да докаже и оспособљеност успешног
решавања теоријских и практичних проблема одређеног наставног предмета као и
проширење и продубљивање знања из садржаја Хидраулике и пнеуматике.
Овај семинарски рад има за циљ да покаже да студент:
 Разуме производне операције у обради провлачењем;
 Зна да планира алате у обради провлачењем;
 Објасни отпоре и снагу при обради провлачењем;
 Зна да планира режиме обраде у обради провлачењем и
 Разуме рад хоризонталне провлакачице у обради провлачењем.
Приликом израде овог рада студент треба да се служи релевантном домаћом и
страном литературом, али и претраживањем одговарајућих база података на
интернету.

Слика 1.1.- Хоризонтална провлакачица1

1
Извор: www.oglasi.rs

3
 2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА МАШИНА АЛАТКИ ЗА
ОБРАДУ СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ

У првобитној људској заједници човек се служио средствима за рад која је, пре свега,
могао да нађе у природи (камен, мотка и други слични предмети). Још у том периоду, бирајући
неко од средстава које ће да употреби, свакако је размишљао о томе да узме оно које ће бити
најприкладније за одређену намену.У тежњи за лакшом обрадом предмета, човек је увек водио
рачуна о томе да рад буде што лакши и безбеднији, или другим речима, да са што мање труда и
енергије, а са што више безбедности обавља свакодневне послове.
Симбол индустријске револуције свакако је парна машина.Њена примена као погонског
система имала је битан утицај на развој машина у Европи. На слици 1 је приказана Watt-ова
парна машина.

Слика 2.1. -Watt-ова парна машина2

Производња оружја, бицикла и аутомобила била је важна за развој различитих машина.Наиме,

ова производња је условила усавршавање машина као што су стругови, брусилице, бушилице и
машине за израду све сложенијих делова.
У току развоја аутомобилске индустрије настао је низ нових машина. На пример, за
завршну обраду вратила конструисана је 1903. године брусилица за ту намену која је
омогућила да време обраде буде скраћено са 5 часова на 15 минута, при чему су уједно и
олакшани услови рада. Прве каросерије аутомобила биле су конструисане од дрвета, да би се
тек 1924.године оне производиле од метала.
За тај начин производње било је потребно конструисати машине за ваљање и просецање
лима.Дакле, може се констатовати да је са потребом нових производа било неопходно
конструисати и одговарајуће машине.
Производња све сложенијих делова авиона захтевала је њихову прецизну израду, која се могла
остварити на нумерички управљаним машинама (1950).
Од тада, ови системи управљања машинама имају доминантан утицај у индустрији, тако да
се увођењем рачунара прелази на виши технолошки ниво – рачунарски управљане машине.

2
Извор:ftp://is.fin.kg.ac.rs/

4
Коришћењем ових машина знатно су се побољшали услови у погледу безбедности радника.
Радник је мање ангажован крај машине и није изложен опасности од механичког повређивања .
У табели 1 приказани су неки основни типови машина за обраду резањем, чији је проналазак
имао значајан утицај на индустријску производњу током историјског развоја.

Табела 1.Преглед проналаска машина3

За смањење производних трошкова по јединици производа било је потребно конструисати

машине специјалне намене, при чему су се постављали захтеви за аутоматизацијом радног
циклуса, односно вршењем појединих операција аутоматски. Првобитне специјалне машине су
грађене строго наменски, искључиво за једну врсту предмета. Свака машина је уствари била
прототип и грађена је као уникат. Међутим, машине пројектоване на овим принципима
показале су изванредне предности не само са гледишта економичности и продуктивности, већ
и са гледишта испуњавања све већих захтева у погледу тачности, мањег ангажовања радника у
процесу обраде, а самим тим и смањења могућих повреда на раду.
Развој индустријске производње има за последицу увођење нумеричког управљања машинама,
којим се постиже аутоматска обрада унапред жељених предмета.
Америчка војна индустрија је 1947.године имала потребу за аутоматизованом обрадом
сложених површина.Већ крајем 1956.године написан је први програмски језик, (АРТ –
Automatically Programmed Tools – аутоматско програмирање алата).
У Европи су се нумерички управљане машине појавиле средином 1960.године на основy
захтева аутоматизовања претежно малосеријске производње.За ове машине програм се
израђивао ручно за сваку серију обраде, што је захтевало много рада и постојала је могућност
појаве грешака код писања програма.
У Немачкој се 1964.године појављује прва нумерички управљана машина, која је за управљање
користила перфорирану траку. За овакве машине је написан програмски језик EXAPT
(Extended Subset of APT), који омогућује аутоматски избор алата као и одређивање режима
обраде.
Интезиван развој електронике омогућио је масовно коришћење нумерички управљаних
машина.Новије генерације управљачких система имају вишеструко веће могућности, нарочито
у погледу прилагођавања. Посебно је значајно што су управљачки системи постали јефтинији,
поузданији и безбеднији.

3
Извор:ftp://is.fin.kg.ac.rs/

5
Даљи корак ка аутоматизацији машина и производње представља управљање и пројектовање
помоћу рачунара где се решава проблем конструисања веома сложених делова и скраћује
време од момента завршеног цртежа до израде готовог предмета на машини.
Улога човека у оваквом процесу производње је припрема улазних података за рачунар и
касније коришћење добијених резултата.У суштини, да би се могао писати програм за рачунар
претходно треба решити алгоритам. При формирању алгоритма аутоматског пројектовања
први задатак је правилно описивање проблема.
Даљи развој машина алатки иде ка изградњи сложених обрадних система, који су састављени
од више машина и уређаја.Тај систем представља наставак трансфер линија, које су грађене на
бази повезивања групе специјалних машина са транспортним средствима за извођење већег
броја операција на једном или групи сличних делова.
Значајан корак у даљем развоју сложених обрадних система представља изградња рачунарски
управљаних машина и уређаја за транспорт и манипулацију радних предмета.Увођењем
флексибилне аутоматизације, комбиновањем јединица за нумеричко управљање и рачунара,
извршено је повезивање машина алатки са релативно нефлексибилним транспортним
уређајима и уређајима за руковање командама машине где је човек удаљен из процеса обраде.
Виши ниво флексибилних система представља увођење робота за опслуживање већег броја
машина.На овај начин су спроведени услови за развој аутоматизованих интегралних
производних система, који врше интеграцију планирања производње и само праћење процеса
рада.
За тотално аутоматизован вид производње потребно је извршити даље повећање
аутоматизације машина алатки, тако што се оне компонују према захтеву израде предмета
непосредно у процесу обраде, али тако да оне врше само дијагностику са способношћу да саме
уочавају и отклањају грешке које могу настати у процесу рада. На тај начин би се сасвим
елиминисало присуство радника у непосредној производњи.

6
 3. ОБРАДА ПРОВЛАЧЕЊЕМ

Технологија обраде материјала заузима централно место у оквиру технологије

машиноградње и обухвата широко подручје примене у савременој индустрији. Обухвата
поступке чији је основни циљ израда машинских делова променом облика и димензија
припремка неком врстом машинске обраде, са уклањањем или без уклањања вишка
материјала.
Технологија обраде скидањем материјала обухвата све поступке обраде код којих се
обрада и израда делова остварује скидањем материјала услед механичког дејства резног
алата на предмет обраде. На процес обраде скидањем струготине делује велики број утицајних
фактора променљивог карактера од којих су главни приказани на слици 3.1.

Слика 3.1. – Фактори од утицаја при процесу провлачења4

Обрада провлачењем представља савремени поступак обраде метала резањем високе

производности, тачности и квалитета обраде. И поред једноставне кинематике процеса обраде
овај поступак обраде спада међу најсложеније поступке обраде метала. Разлози леже у
чињеници да је обрада провлачењем, најчешће завршна обрада и да се процес обраде изводи
при врло високим вредностима оптерећења алата и машине. С тим у вези, читав обрадни
систем (алат, машина, стезни прибор) треба да карактерише висок ниво статичке и динамичке
стабилности.Користи се само у серијској и масовној производњи, јер су алати веома скупи и
строго наменски пројектовани и израђени.

3.1. Кинематика процеса обраде провлачењем

Процес резања се остварује само једним кретањем и то праволинијским главним кретањем

провлакача (слика 3.2). Радни предмет за време процеса обраде мирује фиксиран на радном
столу машине за провлачење.

4
Извор: http://www.ftn.uns.ac.rs

7
 Слика 3.2- шема обраде провлачењем5

Предмет обраде не изводи помоћно кретање, јер помоћног кретања фактички и нема изузев у
неким специјалним случајевима (завојни провлакачи). Помоћно кретање је на одређени начин
уграђено у сам алат. Обрада се изводи вучењем алата, ређе потискивањем, дуж осе предмета
обраде. Праволинијским повлачењем алата (1) постављеног у предњи прихватни део (2),
обезбеђује се уклањање вишка материјала на предмету обраде, захваљујући постепеном
повећању димензија алата.
Процес резања карактерише:
 постепено резање задатог додатка за обраду у облику посебних слојева мале дебљине и
велике ширине,
 истовремено резање већим бројем резних елемената алата,
 не постоји помоћно кретање као самостално кинематско кретање, јер повећање
димензија наредног зуба у односу на претходни одређује дебљину слоја материјала
(дубину резања по зубу az) који уклања резни елемент (зуб). Изузетак су производне
операције израде завојних жљебова (нпр. код цеви наоружања) када постоји помоћно
обртно кретање у складу са кораком завојнице.
 мале брзине резања 15 - 18 м/мин, а код новијих конструкција машина у обради
провлачењем и до 30 м/мин.

3.2. Шема резања

Под шемом резања код провлачења се подразумева усвојени редослед резања (скидања)
целокупног додатка за обраду. Постоји велики број различитих шема резања, што првенствено
зависи од облика и димензија профила предмета обраде. Неке од шема резања су приказане на
слици 7.

Слика 7 - шеме резања код провлачења6

5
Извор:http://www.slideshare.net/BrankoLazic/proizvodne-tehnologije
6
Извор:http://www.slideshare.net/rakicbg/alati-i-pribori-sa-mf-kg

8
Веома је важно да се изврши оптимизација избора шеме резања. То подразумева интегрално
разматрање и анализу изабране шеме резања и ефеката који се постижу у смислу:
 потребне вучне силе машине
 оптерећења провлакача (критични напони истезања код провлакача за унутрашње
провлачење),
 потребне дужине провлакача или броја провлакача у комплету
 вредности дубине резања по зубу (корака по зубу)
 броја зуба провлакача
 постизања захтеване геометријске тачности и квалитета обрађене површине и
 многих других питања
У принципу треба примењивати прогресивне шеме резања које омогућавају извођење обраде
са већим дубинама резања по зубу. Суштинска предност прогресивних шема резања састоји се
у смањењу потребне дужине алата за провлачење, потребне вучне силе и бољег размештаја
струготине у међузубљу.
Постепено одвајање струготине при провлачењу, у циљу претварања полазног кружног у
жељени профил може бити профилно, слојевито и прогресивно (слика 8).

Слика 8 - шеме резања при провлачењу7

Профилно провлачење карактерише уклањање додатка за обраду δ у слојевима одређене

дебљине az. Конфигурација слоја одговара конфигурацији предмета обраде.
Слојевито провлачење одликује уклањање додатка у равним слојевима одређене дебљине az
или концентричним круговима лучног облика при произвољном профилу обратка.
Прогресивно провлачење је провлачење код кога сваки зуб уклања део дужине слоја b1,b2,...док
дебљина струготине по зубу расте az' > az
Производне операције обраде провлачењем се разврставају на две групе и то производне
операције:
 унутрашњег провлачења и
 спољашњег провлачења.
На машинама за провлачење могу се изводити разни захвати фазонског обликовања сложених
површина, углавном унутрашњих, врло ретко спољашњих. Код провлачења, односно
фазонирања отвора неопходно је претходно израдити округао отвор да би се провлакачу
обезбедило вођење и створила могућност за даље проширење отвора. Овај отвор се даљим
кретањем провлакача проширује до предвиђеног профила.
У производним операцијама унутрашњег провлачења претходно се израђује цилиндрични
отвор (бушењем, стругањем и сл.) у циљу обезбеђења правилног вођења алата и стварања
услова за коначно обликовање отвора провлачењем. Кретањем провлакача кроз отвор
обезбеђује се обликовање отвора у складу са профилом резних елемената алата (формирање
отвора високе тачности и квалитета, различитог облика - кружни, троугаони, квадратни и сл.)
4. МАШИНЕ У ОБРАДИ ПРОВЛАЧЕЊЕМ
7
Извор:http://www.slideshare.net/BrankoLazic/proizvodne-tehnologije

9
Машине у обради провлачењем – провлакачице се разврставају према намени (врсти
производне операције провлачења) на провлакачице за:
 унутрашње и
 спољашње провлачење.
Према положају провлакача и обратка у процесу провлачења провлакачице се деле на:
 хоризонталне и
 вертикалне провлакачице.
Подела машина за провлачење може да се изврши и према врсти погона на:
 машине са хидрауличним и
 машине са механичким погоном.
Како у процесу обраде провлачењем не постоји помоћно кретање а главно кретање је
праволинијско и изводи га алат за провлачење – провлакач – под дејством силе, то се
генерисање те силе остварује најчешће хидрауличним покретачем који се састоји од цилиндра,
клипа и клипњаче на чијем се крају налази стезач провлакача. Код механичког погона
клипњача је замењена зупчастом летвом или завојним вретеном те се праволинијско покретање
ових елемената остварује трансформацијом обртних кретања преко кинематских парова
зупчаник – зупчаста летва, односно навртка – завојно вретено.

Основне експлоатацијске карактеристике машина у обради провлачењем су:

 коефицијент прецизности Cmp и тачности машине Cmpk;
 максимална вучна сила машине;
 максимална брзина провлачења;
 максимални ход алата;
 габарити предмета обраде и сл.

Механизам на провлакачицама може бити:

 механички погон (ретко),
 механизам са зупчастом летвом,
 навојно вретено и матица,
 хидраулични погон (најчешћи),
 дворадни хидраулични цилиндар.

Основне карактеристике машина за провлачење су:

 велика маса машина,
 расположиве вучне силе које најчешће износе преко 100000 N,
 брзине резања реда величине 30 м/мин и
 радни ходови реда величине 1500 мм.

Машине су опремљене уређајима за прихватање предњег (вучног) и задњег (водећег) дела

провлакача.

4.1. Машине за унутрашње провлачење

10
4.1.1. Вертикалне провлакачице

Вертикалне провлакачице се изводе за унутрашње или спољашње провлачење. Вертикалне

провлакачице за унутрашње провлачење (слика 4.1.) су најчешћи вид конструкције машина за
унутрашње провлачење. Могу бити изведене са механичким или хидрауличним погоном.
Механички погон се примењује код мањих машина, док код машина са већим ходом се
примењује хидраулични погон. Машине са хидрауличним погоном су погодније с обзиром на
равномерност резања као и бољу могућност заштите машине за провлачење од преоптерећења.
Машине за вертикално провлачење се чешће користе од хоризонталних с обзиром да захтевају
мањи радни простор.
Нове машине по могућностима одговарају вертикалним рендисаљкама (дубилицама), али
због скупог провлакачa, користе се само за веће серије.

Слика 4.1. – Шема вертикалне провлакачице за унутрашње провлачење8

Предмет (1) се поставља на сто машине и кроз њега се провлачи провлакач (2) који се
помоћу механичког или хидрауличног уређаја за вучу креће наниже. За време обраде се врши
хлађење течношћу која се доводи преко прскалице (3). По завршетку радног хода, скида се
предмет са стола, а провлакач се креће навише до издизача (4) који прихвата горњи крај
провлакачa, при чему се ослобађа његов доњи крај и издиже изнад стола да би се нови предмет
могао поставити. Издизач се при следећем радном ходу креће заједно са провлакачем наниже
док доњи крај не уђе у стезач вучног елемента после чега се горњи крај провлакачa ослобађа
везе са издизачем.
По завршетку процеса резања (достизању доње тачке хода алата), предмет обраде се скида
са радног стола и алат враћа у почетну позицију.
Производне операције унутрашњег провлачења и облици који се добијају овом врстом обраде
су приказане на слици 4.2.

8
Извор: http://documents.tips/documents/obradne-tehnologije.html

11
 Слика 4.2. - Производне операције унутрашњег провлачења 9

Слично описаном, раде и вертикалне провлакачице за спољашње провлачење.

Вертикалне провлакачице имају велику висину и непогодније су за руковање од хоризонталних
провлакачица.

Вертикална провлакачица на хидраулични погон

Карактеристика ове машине (слика 4.3.) је у погону преко два хидраулична погонска
уређаја – два цилиндра (4) са клиповима (2) који су преко својих клипњача повезани са
клизачем (7) се креће дуж вођица (8) и при томе вуку провлакач (3).

Слика 4.3.- Вертикална провлакачица на хидраулични погон10

Вертикалне машине за провлачење отежавају приступ при постављању и скидању обратка, али
је само постављање веома једноставно – најчешће не захтева никакво посебно стезање. Ове
машине захтевају знатно мање радионичке површине за инсталирање.

4.2. Машине за спољашње провлачење

Производне операције спољашњег провлачења су операције обраде површина различите

конфигурације применом вишеделних алата за провлачење (слика 4.4). Два основна поступка
провлачења су са:
 дубинским примицањем и
 бочним примицањем.
Провлачење са дубинским примицањем алата обезбеђује постепено обликовање профила
по дубини, а код бочног примицања обликовање се постепено одвија по ширини.
9
Извор:http://www.slideshare.net/BrankoLazic/proizvodne-tehnologije
10
Извор: Сретен Урошевић: “Производно машинство II“,Научна књига, Београд

12
 Машине за спољашње провлачење могу бити како са хидрауличним тако и са механичким
погоном. По конструкцији оне су сличне са машинама за унутрашње провлачење. Најчешће,
операције спољашњег провлачења се могу изводити на машинама за унутрашње провлачење уз
коришћење специфичних допунских прибора – нпр. прибори за вођење алата и стезање
обратка.

Слика 4.4. - Производне операције спољашњег провлачења11

На слици 4.5. је приказана општа кинематско конструкцијска структура машине за

континуалну обраду у операцији спољашњег провлачења изабраних обрадака. Према овој
слици, погон машине се остварује преко механичког преносника којим се обртно кретање
преноси на вучни точак (5). Овај вучни точак, зубима по свом обиму захвата ланац (4) и
покреће га заједно са носачима (3) у које упадају обрадци (1) припремљени у специјалном
бункеру.

Слика 4.5. – Конструкција машине за спољашње провлачење12

У току свог кретања обрадци пролазе испод провлакача (2) у току којег се на њима врши
обрада одговарајућих површина провлачењем. Обрађени комади падају у прихватни сандук
(6).
Спољашњим провлачењем се могу формирати профили површина различите
конфигурације и димензија. Поступак се може применити и као замена за производне
операције глодања и рендисања, посебно у условима обраде површина сложене конфигурације,
високог квалитета и тачности обраде. Машине за вертикално спољашње провлачење могу бити
изведене са механичким или хидрауличним погоном.
5. ХОРИЗОНТАЛНА ПРОВЛАКАЧИЦА

11
Извор:http://www.slideshare.net/BrankoLazic/proizvodne-tehnologije
12
Извор: Сретен Урошевић: “Производно машинство II“,Научна књига, Београд

13
 Хоризонталне провлакачице за унутрашње провлачење (слика 5.1.) раде на сличном
принципу као и вертикалне провлакачице, с том разликом што је кретање алата (2) у
хоризонталном правцу и што је неопходно обезбедити одговарајући систем за прихватање и
стезање предмета обраде (1). Хоризонтална провлакачица обезбеђује лакши приступ локацији
за постављање обратка, али захтева обавезно стезање обратка. Машине овог типа захтевају
већу радионичку површину за инсталирање.
Хоризонталне машине за провлачење обезбеђују могућност континуалног рада непокретним
алатом, ако се предмети обраде поставе на обртни сто или бесконачну траку.

Слика 5.1. – Шема хоризонталне провлакачице за унутрашње провлачење 13

Хоризонталне провлакачице се углавном користе за унутрашње провлачење, а врло ретко за

спољашње. На слици 5.2.приказан је пример хоризонталне провлакачице. У постољу (1)
смештен је хидраулични погон, који се појављује као основни за ову врсту машина.
Хидрауличне машине за провлачење, у односу на механичке машине за провлачење
карактерише равномернији рад.
Са леве стране се налази радни цилиндар (2) са клипом који на крају има вучни елемент у
који се причвршћује предњи део провлакача (3). Задњи крај провлакача се придржава линетом
(4). Предмет се поставља у наслон на глави (5). Наслон служи истовремено и за центрирање
предмета.

Слика 5.2. – Хоризонтална провлакачица14

Хоризонтална провлакачица на хидраулични погон

Принцип рада на хоризонталној провлакачици на хидраулични погон (слика 5.3.) је:
- Обрадак (1) се стезањем поставља у радни положај на вертикалну ослону површине машине;
- Провлакач (2) је преко свог доњег дела и „врата“ постављен у стезач (3) који је заједно са
клизачем (4) везан за слободан крај клипњаче (5). Померањем клипа (7) у цилиндру (6) настаје
праволинијско померање клизача са хватачем (3) а тиме и провлакача (2).

13
Извор: predmet.singidunum.ac.rs
14
Извор: http://documents.tips/documents/obradne-tehnologije.html

14
- Клизач (8) прихвата слободни крај (горњи део) провлакача. Користи се за случај рада са
провлакачима веће дужине, односно тежине. У овом случају, након завршеног радног хода,
односи се из локације за обраду обрађени обрадак (1). Након тога, пре отпуштања стезача (3),
враћа се провлакач у почетни радни положај у којем се он ослања у отвору клизача (8) и тек
тада се отпушта стезач (3) након чега се клизач помери удесно стварајући простор у локацији
обраде за постављање новог обратка.
- Течност за рад хидрауличне инсталације генерише пумпа променљивог капацитета (10) коју
покреће мотор (М). Преко система разводних вентила (9), управља се кретањем клипа (7),
односно клизача (4). Подешавањем капацитета пумпе (10), регулише се брзина кретања клипа
у радном, односно повратном ходу, а тиме брзина резања, односно повратна брзина клизача
(4).

Слика 5.3. – Хоризонтална провлакачица на хидраулични погон15

5.1. Хидраулички погонски механизам на хоризонталној

провлакачици

Као најчешћи погонски механизам на провлакачицама јавља се хидраулички погон и

дворадни хидраулични цилиндар.
Хидраулични цилиндар је најчешћи извршни део у хидрауличком погону провлакачице,
који служи за конверзију енергије хидрауличног флуида у механички рад (извршна сила се
креће по правцу). Његова улазна величина је хидраулични флуид под притиском који делује на
површину клипа хидрауличког цилиндра. Тиме узрокује праволинијско кретање клипа, а као
последица тога и клипњаче која је повезана са теретом. Тако се енергија хидрауличког медија
претвара у проводљивим снагу која делује праволинијски. Хидраулични флуид углавном је
минерално уље; у хидраулици се употребљавају и синтетичка уља и емулзије, а све више и
вода(воденахидраулика).
Хидраулични цилиндри не разликују се битно од пнеуматских цилиндара. Због већих
притисака и сила морају бити робусније конструкције, а повећан је и проблем заптивања.
Обзиром да је радни медијум минерално уље (хидраулични флуид), појављује се и проблем
цурења уља продрлог кроз заптивке, па је потребно предвидети одвод тог уља. Такође,
приликом пражњења цилиндра мора се уље одговарајућим водовима вратити у резервоар.
Коначно, пре пуштања у погон потребно је целу хидрауличну инсталацију одзрачити.
Зато хидраулични цилиндри имају два отвора (по један на предњој и задњој страни) за
одзрачивање. Кроз те отворе одзрачивање се врши помоћу завртња или аутоматског вентила за
одзрачивање.

15
Извор: Сретен Урошевић: “Производно машинство II“,Научна књига, Београд

15
Делови хидрауличног цилиндра су: тело цилиндра, клип, клипњача, поклопци (предњи - кроз
који пролази клипњача и задњи) и прикључци за уље. Цев цилиндра обострано је затворена
дном на једној, а главом цилиндра на другој страни. Клипњача излази кроз главу цилиндра.
Клип, заптивен заптивком и вођен водећим прстеном, дели унутрашњост цилиндра на две
коморе: доњу притисну комору и горњу вучну комору на страни клипњаче. Хидраулични
притисак делује на клип који линеарно помера клипњачу. Такав цилиндар назива се
двостраним хидрауличким цилиндром.
Дворадни хидраулични цилиндри врше користан рад у оба смера. За управљање дворадним
цилиндром користе се 4/2 или 5/2 разводници. Код цилиндара са једностраном клипњачом
површина предње стране клипа већа је од површине задње стране клипа за износ површине
пресека клипњаче. Зато је приликом извлачења клипа брзина мања, а сила већа него у
повратном ходу.

Слика 5.4.- Дворадни цилиндар: а) у почетном положају, b) у радном положају16

Хидрауличне машине за провлачење, у односу на механичке машине за провлачење
карактерише равномернији рад.

5.2. Алати за провлачење

Провлакачи за унутрашње провлачење (слика 5.5.) се најчешће израђују као интегрални

алати од брзорезног челика. Могу бити оплемењени превлакама од TiN. Састоје се од пет
карактеристичних делова: предњег прихватног дела (a), водећег дела (b), резног дела (c),
калибрирајућег дела (d) и задњег прихватног дела (e).

Слика 5.5.– Делови провлакача за унутрашње провлачење17

Предњи прихватни део обезбеђује прихватање алата од стране прихватног механизма машине
и пренос потребне силе за провлачење са погонског система машине на алат.

16
Извор:http://www.kalinic.info/udzbenici/toio/toio.htm
17
Извор: Сретен Урошевић: “Производно машинство II“,Научна књига, Београд

16
Водећи део обезбеђује вођење алата на почетку процеса резања. Служи за вођење алата кроз
претходно обрађени отвор или одговарајући профил који је формирао претходни провлакач
(када се ради са комплетом провлакача). Облик и димензије овог дела алата зависе,
првенствено, од облика претходно формираног профила. У циљу што поузданијег вођења алата
треба тежити остварењу минималних зазора између предњег водећег дела и претходно
одрађеног профила. Дужина водећег дела се усваја конструктивно према препорукама из
литературе.
Резним делом алата се уклања вишак материјала (додатак за обраду) и врши обликовање
жељеног профила у складу са профилом алата. Дужина резног дела зависи од броја зуба,
дубине резања по зубу, корака зуба и броја зуба за преоштравање.
Калибрирајућим делом се стварају услови за калибрисање профила односно постизање високог
квалитета и тачности облика и димензија профила. Дужина овог дела алата зависи од броја
калибрирајућих зуба и њиховог корака.
Након завршетка процеса провлачења преко задњег прихватног дела алат се прихвата и доводи
у почетну позицију, позицију пре обраде. Задњи прихватни део се обавезно израђује код тежих
провлакача. Код провлакача мањих димензија (лакших провлакача) може се вршити и ручно
прихватање, што је у пракси чест случај. Величина задњег прихватног дела се конструктивно
усваја.
Предњи и задњи прихватни делови провлакача су стандардизовани. Њихов облик и димензије
зависе од намене провлакача и врсте провлачења. Остали делови провлакача се израђују од
зависности од облика и димензија профила који се израђује.

Слика 5.6.– Алат за провлачење за завршну обраду18

При провлачењу затворених контура настаје затворена струготина, која се по изласку зуба из
захвата задржава у међузубљу. Да би се олакшало уклањање струготине на зубима се израђују
жљебови за ломљење (ситњење) струготине.
При конструкцији и прорачуну провлакача за унутрашње провлачење треба детаљно
анализирати:
 захтеве по питању производне операције (толерантно поље, квалитет обрађене
површине, ...)
 смањење дубине резања на задњим зупцима
 број провлакача у комплету
 постојаност провлакача
 дубину резања калибрирајућих зубаца
 технологију израде провлакача и
 многа друга питања

18
Извор: https://sh.wikipedia.org/wiki/Provla%C4%8Denje

17
Провлакачи за спољашње провлачење (слика 5.8.) се израђују од брзорезног челика или са
сегментима од тврдог метала. Провлакачи од брзорезног челика, израђени интегрално или са
сегментима се могу оплеменити и превлакама од TiN. По конструкцији су знатно сложенији од
провлакача за унутрашње провлачење и састоје се од више сегмената, намењених обради
појединих делова контуре предмета обраде. Сегменти се састоје од резног дела са зубима за
грубу и фину обраду и монтирају се на основну плочу.

Слика 5.8.- Провлакач за спољашњепровлачење19

5.2.1. Геометрија алата за провлачење

Геометрија резних елемената алата за провлачење (зуба) је одређена обликом и

димензијама резних елемената (зуба) провлакача, геометријом резног клина ( α, β и γ), кораком
зуба провлакача (е), висином (Н) и ширином зуба (В), обликом и радијусом међузубља (r),
порастом по зубу (дубином резања - az) и дужином провлакача (L), коју чине дужине појединих
делова провлакача (слика 5.9.).

Слика 5.9..- Основни елементи геометрије провлакача и облици међузубља 20

Дубина резања је мала зато што је обрада фина и завршна. Мања дубина резања значи краћи
алат и обрнуто.

19
Извор:predmet.singidunum.ac.rs
20
Извор: predmet.singidunum.ac.rs

18
Укупна дужина резног дела провлакача је:

δmax
L=Z·e=l· , mm
a·Z
l √l
Z= =
e 1,5−2

Слика 5.10.– Основни елементи за прорачун дужине резног дела провлакача 21

5.2.2. Геометрија резног клина

Углови на резном алату одређују положај резне оштрице, односно положај предње и задње
површине резног дела алата. Означавање углова је грчким словима:
γ - предњи угао; између предње површине алата и основне равни; при већем углу повољније је
одвођење честица, али је слабија оштрица;
β – угао клина; између предње и задње површине; при мањем углу лакше је продирање у
материјал, али истовремено је слабија оштрица;
α - задњи угао; између задње површине алата и обрађене површине (тангента); увек је већи од
нуле да се смањи трење.
За углове на резном алату важи: α + β + γ = 90º.

Слика5.11. – Углови резног алата22

5.2.3. Материјал алата за провлачење

21
Извор: predmet.singidunum.ac.rs
22
Извор: https://sh.wikipedia.org/wiki/Rezni_alat#/media/File:Kutevi_reznog_alata.jpg

19
 Материјал за израду резног алата за провлачење треба да задовољи следеће захтеве: да је
довољно тврд, да у условима повишене температуре задржава ту тврдоћу, да је довољно жилав
и да се што мање хаба. Као материјал за израду алата за провлачење користе се брзорезни
челици.
Брзорезни челици спадају у групу високо легираних специјалних челика који се
употребљавају за израду алата који раде у условима прекидног резања: бушење, глодање,
рендисање, провлачење. То су високолегирани челици са високим садржајем волфрама, хрома,
молибдена, ванадијума или кобалта. Варирањем садржаја легирајућих елемената мењају се
тврдоћа и отпорност на хабање, жилавост и отпорност на ударна-динамичка оптерећења,
отпорност на повишеним температурама и сл. Посебан начин термичке обраде алата омогућава
да се постигну специфична својства, међу којима је најважнија отпусна постојаност. С тим у
вези је и постојаност тврдоће и других својстава на повишеним температурама, што омогућава
да алати, израђени од брзорезног челика, загрејани у току рада чак до усијања, у великој мери
задржавају тврдоћу и друга својства што је нарочито важно код алата за провлачење јер су
алати за провлачење веома скупи.
За израду алата за провлачење често се примењује челик Č.6880. То је брзорезни челик
који је посебно отпоран на ударце (жилав је), садржи 0,75% угљеника и неосетљив је на
топлотну обраду. Због таквих особина овај челик се примењује за израду алата са фином
оштрицом, стругарске ножеве, ножеве за рендисање као и за игле за провлачење.

5.3. Отпори резања и снага машине

На сваки зуб провлакача делује резултујућа сила резања која се у општем случају разлаже на:
 главни отпор резања F1,
 отпор продирања F2, код несиметричних алата (израда жљеба за клин, алати за
спољашње провлачење) и
 аксијални отпор резања F3= Fa, када су зуби провлакача са углом нагиба резне ивице
λ≠0

Слика 5.12.- Отпори резања у обради провлачењем23

Главни отпор резања је дефинисан релацијом: FR = C · KS · A · Z, N

С = 1,1 – 1,3 – коефицијент који узима у обзир трење између зуба провлакача и зидова отвора;
KS, MPa - специфични отпор резања; А, mm2 – површина попречног пресека струготине и Z –
број зуба у захвату.

23
Извор: http://documents.tips/

20
 Слика 5.13. - Теоријски дијаграм промене вучне силе са ходом провлакача 24

Вучна сила машине се одређује за максималну вредност површине струготине по зубу (Amax) и
износи:
Fm = C · KS · Amax · Z, N

Вучна сила при провлачењу је променљива због периодичног уласка и изласка зуба из захвата.
На почетку процесу резања долази до степенасте, теоријски посматрано, промене отпора
резања до тренутка када први зуб провлакача изађе из захвата са материјалом предмета обраде
(након достизања хода алата h који одговара дужини провлачења l).

Fm·V
Погонска снага машине је : P= , kW
1000 ·60 · η
где су:
η - механички степен искоришћења снаге машине и
V, m/min – брзина резања.

5.4. Режим обраде у обради провлачењем

Режим обраде у обради провлачењем је одређен брзином кретања провлакача – брзином

резања V.
На основу брзине резања дефинише се главно време израде:

L
tg= ,min
1000 ·V

где је:
L = LR + l + 2e, mm – ход алата;
LR, mm - дужина резног дела провлакача;
l, mm – дубина провлачења и
e = 2 – 3 mm – прилаз и излаз зуба провлакача из захвата.

24
Извор: http://documents.tips/

21
 Слика 5.14. - Режим обраде у обради провлачењем25

5.5. Брзина резања при обради провлачењем

Брзина резања при провлачењу је брзина праволинијског кретања провлакача. Зависи од

материјала предмета алата, дужине отвора алата, пречника и сложености отвора а највише од
погона машине. На брзину резања при обради провлачењем нарочито утиче:
1 – Време постојаности алата Т (мин). Провлакач је врло скуп алат и његово оштрење захтева
специјалну опрему и траје дуже него што је то случај код других резних алата. Избор
оптималне брзине резања при провлачењу треба да обезбеди најниже трошкове обраде.
2 – Отпори резања који делују на поједина сечива се сабирају и као резултат дају релативно
велике укупне отпоре. Појава великих укупних отпора резања при провлачењу је често у
пракси ограничавајући фактор који спречава рад са већим брзинама. Рад са већим брзинама
резања захтева веома снажне машине за провлачење које се углавном користе у
великосеријској и масовној производњи.
Избор брзине резања се може извести на бази:
 препорука и
 прорачуном.
Препоручена брзина резања се бира из проспектне документације произвођача алата у
функцији материјала предмета обраде и алата, врсте провлачења, дубине резања по зубу и сл.
Прорачун брзине резања се изводи коришћењем проширеног израза облика:

Cv · k V
V= , m/min
T m · s xz

где је:
Cv, m, x - примарни параметри обрадивости резањем при провлачењу и зависе од врсте алата и
материјала обратка,
kv - општи поправни фактор за брзину резања при провлачењу,
T – време постојаности алата,
sz - корак зуба провлакача

Брзине резања при провлачењу су релативно мале у односу на обраду резањем у другим
операцијама и крећу се од 2,5 до 15 м/мин за провлакаче израђене од брзорезних челика. У
новије време, на аутоматским машинама при раду са провлакачима чија су сечива израђена од
тврдих метала, брзина резања се креће и преко 60 м/мин.

25
Извор: http://documents.tips/

22
 6. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ ХОРИЗОНТАЛНЕ
ПРОВЛАКАЧИЦЕ

Експлоатациони трошкови обухватају оне трошкове који су непосредно у вези са машином

током њеног производног рада. Овде улазе:
 трошкови одржавања
 трошкови хабајућих делова
 трошкови погонске енергије, мазива и помоћног материјала
 трошкови руковаоца машина и њихових помоћника

Трошкови одржавања се процењују и утврђују на основу искуствених података код извршења

истих или сличних радова. Могу се користити и препоруке произвођача који се опет базирају
на великом броју статистички обрађених података. Трошкови одржавања обухватају мале и
средње поправке, дневни сервис, прање и подмазивање.
Они зависе од:
 конкретне машине
 услова рада
 квалитета одржавања
Трошкови хабајућих делова су трошкови замене и одржавања делова провлакачице изложених
непосредном хабању као што је алат за провлачење. Трошкови одржавања се обрачунавају по
радном часу провлакачице.
Трошкови енергије се обрачунавају у зависности од тога да ли је електромотор потпуно или
делимично оптерећен.
Како се код машинског рада узима у обзир коришћење радног времена преко одговарајућег
коефицијента, на исти начин треба и код прорачуна утрошка енергије о томе водити рачуна.

Општи образац за прорачун утрошка енергије има облик:

G = N 0 ∙ gs ∙ ke

No- номинална снага мотора

gs– специфична потрошња енергије
ke- коефицијент потрошње креће се од 0,45 до 0,75 (средња вредност око 0,60) аналогно
коефицијенту коришћења радног времена

Уобичајено је да се трошкови мазива и рад на подмазивању машина узима у износу од 10% од

вредности машина.
Трошкови радне снаге су одређени према томе каква се квалификација захтева за рад на
машини.Радник је плаћен за сваки сат проведен у фабрици, радила машина или не.
На разним врстама машина раде радници различитог нивоа стручности.Ниво стручности код
радника се дефинише категоријом од I до IX. I категорија је потпуно неквалификован радник и
она је практично нестала из фабрике док IX категорија радника подразумева искусног
радника, то је ранг високе школе. Радник на провлакачици обично има IV категорију
стручности.
У трошак радне снаге не спада само плата већ и превоз радника, топли оброк као и законске
дажбине држави у којој се ради.

23
Трошкови основног средства обухватају одржавање машине, амортизацију, трошкове камате и
осигурање машине. Збир трошкова се множи калкулативним фактором да би се добило
коштање радног часа машине.

Eos = Einv + Eam + Ek + Eo (дин/год)

Eos - трошкови основног средства

Einv - трошкови инвестиционог одржавања
Eam - трошкови амортизације машине
Ek - трошкови камате на кредит узет за набавку машине
Eo - трошкови осигурања
Трошкови амортизације се морају узети у обзир јер се машина током рада троши, радни век јој
је ограничен и зависи од много фактора (квалитета материјала, конструктивних
карактеристика, услова рада машине). Лоше одржавање машине утиче на радни век.
Трошкови амортизације се обрачунавају по формули:

Eam = NV/hek (din/h)

NV - набавна вредност машине

hek - експлоатациони век машине, процењен број радних сати према карактеристикама машине

Треба обратити пажњу и на:

- трошкове инвестиционог одржавања
- трошкове камата на основу средстава
- трошкове осигурања и камате осигурања

Трошкови који су непосредно везани за рад машине:

Ee = Ers + Een + Emaz + Eto + Ehab

Ee - експлоатациони трошкови машине

Ers - трошкови радне снаге радника ангажованих при раду машине ( бруто износ din/h)
Een - трошкови утрошене енергије при раду машине (din/h)
Emaz - трошкови утрошеног мазива за један ефективан сат рада
Eto - трошкови текућих поправки (din)
Ehab - трошкови хабајућих делова (din/h)

Прорачун коштања једног ефективног часа рада машине:

Kh = Jt/hgr + (Ee + Eos) (1 + fi)

Jt - једнократни трошкови машине

hgr - фонд радних часова машине који је планиран на основу обима посла
fi - фактор којим се калкулишу трошкови режије и добит предузећа

Једнократни трошкови машине обухватају:

- трошкове транспорта машине
- трошкови постављања и монтаже машине

24
6.1. Пример одређивања експлоатационих трошкова хоризонталне
провлакачице

Одредити експлоатационе трошкове хоризонталне провлакачице KARL KLINK T 16 X 1000

следећих радних карактеристика:

 Радни ход: 1500 мм

 Вучна сила: 100000 N
 Радна брзина: 24 мм/с
 Повратна брзина: 54 мм/с
 Снага електро мотора: Р = 5 kW
 Степен искоришћења електромотора: ηeM = 0,75
 Степен искоришћења инсталације опреме: η i = 0,8
 Број радних дана у току године: Brd = 253
 Број радних смена: 1
 Економски век трајања хоризонталне провлакачице: Vt = 23000 h
 Коефицијент који зависи од врсте опреме и услова у којима та опрема ради: p = 0,6
 Цена 1 kW електричне енергије: Ce = 0,02 evra/kWh
 Цена провлакачице: 14000 евра
 Број година за које треба вратити кредит: g = 5
 Износ каматне стопе за узети кредит: k = 6%
 Каматна стопа осигурања: kos = 2,5%
 Цена једног радног сата радника у производњи: CRS = 1 evro/h
 Калкулативна стопа издвајања за потребе режије: KS1 = 0,5
 Калкулативна стопа за издвајање из дохотка за социјално, здравство и сл.: K S2 = 0,7
 Калкулативна стопа издвајања за заједничку потрошњу: KS3 = 0,4

25
 РЕШЕЊЕ:

Експлоатациони трошкови рада хоризонталне провлакачице (Te) наведених карактеристика

износе:

Te = TA + To + TE + TKOS + TRS
Te = 0,61 + 2,05 + 1,03 + 0,56 + 3,78 = 8,03 (evra/h)

Теоријски капацитет (KT) може се одредити водећи рачуна о чињеници да хоризонтална

провлакачица ради једну смену.

Теоријски капацитет се добија применом обрасца:

KT = Brd ∙Ns∙ Tns = 253∙1∙7,5 = 1897,5 h/god

где је:

KT (h/god) - теоријски капацитет хоризонталне провлакачице

Brd = 253 - број радних дана у току године

NS = 1 - број радних смена

Tns = 7,5h - време трајања једне смене

Могући капацитет (KM) се добија применом обрасца:

KM = KT∙RR = 1897,5∙0,8 = 1518 h/god

где је:

KM (h/god) - могући капацитет

RR= 0,8 - поузданост хоризонталне провлакачице

1. Трошкови амортизације (TА) су:

T NC 14000
T A= = =0,61 evra /h
V t 23000

где је:

TNC = 14000 евра - набавна цена инвестиционе опреме

Vt = 23000 h - економски век трајања посматране опреме

2. Трошкови одржавања (To) су:

To = Tio + TT + TDT + TOB = 0,74 + 0,37 + 0,92 + 0,0203 = 2,05 (evra/h)

26
2.1. Трошкови инвестиционог одржавања (Tio) су:

Tio = (0,05 - 0,12)∙ TNC = 0,08∙ 14000 = 1120 (evra/god)

1120 1120
T io = = =0,74 (evra/h)
K m 1518

где је:

Km = 1518 h/god - могући капацитет хоризонталне провлакачице

2.2. Трошкови текућег одржавања (TT) су:

T NC ∙ p 14000 ∙ 0,6
T T= = =0,37 (evra/h)
Vt 23000
где је:

p = 0,6 - коефицијент који зависи од врсте опреме и услова у којима та опрема ради; за
просечне услове рада p = 0,5 - 0,6

2.3. Трошкови делова који се троше (TDT) су:

TDT = (0,06 - 0,15) ∙TNC = 0,1∙ 14000 = 1400 (evra/god)

1400 1400
T DT = = =0,92(evra/h)
K m 1518

2.4. Трошкови обуке одржаваоца (TOB) су:

TOB = (0,004 - 0,15) ∙ (Tio + TT + TDT) = 0,01 ∙ (0,74 + 0,37 + 0,92) = 0,0203 (evra/h)

3. Трошкови енергије (TE) су:

TE = ТПЕ + Tm = 0,94 + 0,094 = 1,03 (evra/h)

где је:

3.1. Трошкови погонске енергије (ТПЕ) су:

P ∙ k E ∙ t E ∙C E 5 ∙ 0,75 ∙7,5 ∙ 0,02

Т ПЕ = = =0,94 (evra/h)
ηeM ∙ ηi 0,75 ∙0,8

где је:

ТПЕ - (evra/h) - трошкови погонске енергије електромотора,

Р = 5 (kW) - инсталисана снага електромотора,

k E = 0,75 - фактор који узима у обзир стварно коришћење снаге у односу на инсталисану снагу
електромотора и он износи: k E = 0,6 - 0,9,
t E = 7,5 (h) - часови рада електромотора ,

27
C E = 0,02 (evra/h) - цена једног kW електричне енергије,

ηeM = 0,75 - степен искоришћења електромотора. Креће се од 0,75 - 0,93, при чему се веће
вредности узимају за моторе већих снага

ηi = 0,8 - степен искоришћења инсталације опреме

3.2. Трошкови мазива (Tm) су:

Tm = 0,1∙TПЕ = 0,1∙ 0,94 = 0,094 (evra/h)

4. Трошкови камата и осигурања (Tkos) су:

Tkos = Tk + Tos = 0,33 + 0,23 = 0,56 (evra/h)

где је:

4.1. Трошкови камата на инвестициона улагања у опрему (Tk) су:

Tk = CSR∙k = 8400 ∙ 0,06=504 (evra/god)

504 504
T k= = =0,33 (evra/h)
K m 1518

где су:

VK ∙( g+ 1) 14000∙(5+ 1)
C SR= = =8400 евра - средња вредност основних средстава
2∙ g 2∙ 5

VK = 14000 евра - величина кредита утрошеног за набавку опреме

g = 5 - број година за које кредит треба вратити

k = 6 % - износ каматне стопе

4.2. Трошкови осигурања основних средстава (Tos) су:

Tos = TNC∙kos = 14000 ∙0,025=350(evra/god)

350 350
T os= = =0,23 (evra/h)
K m 1518

где је:

kos = 2,5% - каматна стопа осигурања

5. Трошкови радне снаге (Trs) су:

Trs = Tld + Tldr + Told + Tzp = 1,2 + 0,6 + 1,26 + 0,72 = 3,78 (evra/h)

где је:

5.1. Трошкови личних доходака производних радника (Tld) су:

28
 evra
Tld = NRS ∙CRS ∙PN = 176∙ 1∙ 1,2=211,2 =1,2 (evra/h)
mes

где је:

NRS = 176 (h/mes.) - просечан број радних сати у току једног месеца,

CRS = 1 (evro/h) - цена једног радног сата радника запосленог у производњи,

PN = 1,2 - фактор који узима у обзир пребачај радне норме радника запосленог у производњи
(приближно 20%).

5.2. Трошкови личних доходака режије (Tldr) су:

Tldr = KS1∙Tld = 0,5∙ 211,2=105,6 (евра/месечно) = 0,6 (evra/h)

где је:

KS1 = 0,5 - калкулативна стопа издвајања за потребе режије (узето је да режијског особља има
50% од броја производних радника).

5.3. Трошкови обавеза из личних доходака радника (радника запослених у производњи и у

режији) (Told) су:

Told = KS2∙(Tld + Tldr) = 0,7∙ ( 1,2+ 0,6 )=1,26 (evra/h)

где је:

KS2 = 0,7 - калкулативна стопа за издвајање из дохотка за социјално, здравство, школство,

војску и сл. (узето је да оно износи 70%).

5.4. Трошкови заједничке потрошње (Tzp) су:

Tzp = KS3 ∙(Tld + Tldr) = 0,4∙ ( 1,2+ 0,6 )=0,72(evra/h)

где је:

KS3 = 0,4 - калкулативна стопа издвајања за заједничку потрошњу (узето је да је издвајање

40%).

29
 6.2. Дијаграми и поређење неких од спецификација

Произвођач KARL KLINK NARGESA MECO

провлакачице GmbH
Модел BM25 MEC-80
T 16 X 1500
провлакачице
Напон 380 V / 50 Hz 380 V / 50 Hz 380 V / 50 Hz
Снага мотора 5 kW 2,2 kW 2 kW
Радни ход 1500 mm 1100 mm 900 mm
Вучна сила 100 kN 80 kN 70 kN
Радна брзина 24 mm/s 24 mm/s 18 mm/s
Повратна брзина 54 mm/s 54 mm/s 48mm/s
Број обртаја мотора 2200 min-1 1440 min-1 960min-1
Маса 1200 kg 790 kg 1000 kg
Цена 14000 € 12000 € 10000€

Proizvodjac MECO
NARGESA
KARL KLINK GmbH

0 2000 4000 6000 8000 10000 12000 14000 16000

Цена (€)

30
Proizvodjac MECO
NARGESA
KARL KLINK GmbH

0 1 2 3 4 5 6
Сн
ага мотора (kW)

Proizvodjac MECO
NARGESA
KARL KLINK GmbH

0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600

Радни ход (mm)

Proizvodjac MECO
NARGESA
KARL KLINK GmbH

0 20 40 60 80 100 120
Вучна сила (kN)

31
 Proizvodjac MECO
NARGESA
KARL KLINK GmbH

0 5 10 15 20 25 30
Радна брзина (mm/s)

Proizvodjac MECO
NARGESA
KARL KLINK GmbH

45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55
Повратна брзина (mm/s)

Proizvodjac MECO
NARGESA
KARL KLINK GmbH

0 500 1000 1500 2000 2500

Број обртаја (min-1)

32
Proizvodjac MECO
NARGESA
KARL KLINK GmbH

0 200 400 600 800 1000 1200 1400

Маса (kg)

Дијаграми трошкова
KARL
NARGES
Произвођач провлакачице KLINK МЕСО
A
GmbH

Модел провлакачице T 16 X 1500 BM25 MEC-80

Трошкови амортизације 0,61 0,52 0,43

Текуће одржавање 0,37 0,31 0,26

Трошкови делова који се троше 0,92 0,79 0,66

Трошкови погонске енергије 0,94 0,41 0,375

Трошкови мазива 0,094 0,041 0,0375

Трошкови камате 0,33 0,28 0,24

Трошкови осигурања 0,23 0,2 0,165

Трошкови личног дохотка 1,2 1,2 1,2

33
 Трошкови инвестиционог
0,74 0,63 0,53
одржавања
Трошкови обавеза из личних
1,26 1,26 1,26
доходака радника
Трошак личних доприноса
0,6 0,6 0,6
радника

Трошкови образовања 0,0203 0,017 0,0145

Трошкови зараде радника 0,72 0,72 0,72

Укупни трошкови 8,03 6,98 6,48

МЕСО
Proizvodjac
NARGESA
KARL KLINK GmbH

0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7

Трошкови амортизације (€/h)

Proizvodjac МЕСО
NARGESA
KARL KLINK GmbH

0 0.05 0.1 0.15 0.2 0.25 0.3 0.35 0.4

Текуће одржавање (€/h)

34
 Proizvodjac МЕСО
NARGESA
karl klink GmbH

0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1

Трошкови погонске енергије (€/h)

Proizvodjac МЕСО
NARGESA
karl klink GmbH

0 0.01 0.02 0.03 0.04 0.05 0.06 0.07 0.08 0.09 0.1
Трошкови мазива (€/h)

Proizvidjac МЕСО
NARGESA
karl klink GmbH

0 0.05 0.1 0.15 0.2 0.25 0.3 0.35

Тр
ошкови камате (€/h)

35
Proizvodjac МЕСО
NARGESA
karl klink GmbH

0 0.05 0.1 0.15 0.2 0.25

Т
рошкови осигурања (€/h)

Proizvodjac МЕСО
NARGESA
karl klink GmbH

0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8

Трошкови инвестиционог одржавања (€/h)

Proizvodjac МЕСО
NARGESA
karl klink GmbH

0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7

Трошак личних доприноса радника (€/h)

36
 МЕСО
Proizvodjac
NARGESA
karl klink GmbH

0 0.01 0.01 0.02 0.02 0.03

Трошкови образовања (€/h)

Proizvodjac МЕСО
NARGESA
karl klink GmbH

0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8

Трошкови зараде радника (€/h)

Proizvodjac МЕСО
NARGESA
karl klink GmbH

0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1

Трошкови делова који се троше (€/h)

37
 Proizvodjaac МЕСО
NARGESA
karl klink GmbH

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Укупни трошкови (€/h)

7. ОДРЖАВАЊЕ ПРОВЛАКАЧИЦЕ

Одржавање провлакачице се ради по искуству и препорукама, по отказу опреме и

превентивно када је у питању боља и савременија машина и то обављају радници у предузећу
који имају искуства у одржавању опреме. Постоји и листа отказа и ремонта за сваку
провлакачицу посебно. Постоји и одржавање помоћу сервисера у гарантном и вангарантном
року.
Сви технички системи, па и машине алатке, подлежу неизбежном процесу физичког и
моралног старења. На основу ових, као и низа других процеса, као што су: хабање, различити
процеси деформације материјала и елемената техничког система - алатне машине , дејство
корозије и други атмосферски утицаји, али и појаве нових, савршенијих и продуктивнијих
машина исте намене на тржишту, дефинисани су технички, односно економски век неке
машине. Правилан избор стратегије одржавања у току периода коришћења - експлоатације,
један је од фактора који утичу на продужење века трајања машине. Најсложенији поступци у
процесу одржавања, који имају за циљ управо регенерацију, односно враћање параметара и
елемената неке машине у стање које је имала на почетку периода експлоатације, јесу поправке
или ремонти машина.

7.1. Превентивно одржавање

Превентивно одржавање је одржавање приликом којег се квар предвиђа и само одржавање

се врши пре него квар настане. Овај начин одржавања пружа одређену сигурност при раду
уређаја. Превентивно одржавање је врста планског одржавања.
Поступци приликом превентивног одржавања су:
а) основно одржавање од стране руководиоца,
б) превентивни периодични прегледи,

38
ц) контролни прегледи,
д) подмазивање,
е) техничка дијагностика,
ф) тражење и отклањање слабих места,
г) превентивне замене делова,
х) превентивне периодичне оправке,
и) поправљање и обнављање истрошених делова.
а) Основно одржавање од стране руководиоца обухвата све оне поступке које по правилу
обавља у највећем обиму, сам руковалац техничког система, односно који могу да се обаве на
лицу места, приликом преузимањатехничког система од стране претходног руковаоца, или у
току смене, без неких посебних уређаја и алата. У основно одржавање спадају и поступци:
снабдевање горивом и мазивом, прање и чишћење, замена техничких течности, контрола
основних саставних делова система помоћу једноставних инструмената, притезање
олабављених спојева, контрола процеса функционисања техничког система преко командних
табли и сл. Врло често се у нашој индустрији о овоме мало води рачуна, па се догађа да су
руковаоци техничких система често сасвим уско обучени, пре свега за управљање, а знатно
мање и за одржавање система. Поступцима одржавања који се спроводе на вишем нивоу на
лицу места и у радионицама и уз учешће специјализованих радника, обично не могу да се
надокнаде пропусти у основном одржавању.
б) Превентивни периодични прегледи су поступци превентивног одржавања чија је намена
да се правовремено уочи настајање (или већ настала, оштећења и неисправности саставних
делова система постројења). При томе се тежи да се техничко стање делова система утврди на
што једноставнији начин и уз што мањи утрошак рада (не претпостављају се велике демонтаже
и поновне монтаже саставних делова система). Прегледи се изводе у читавом животном
циклусу система. Они су обавезни и пре и после извођења профилакси и ремонта система.
Циљ им је одређивање нивоа функционалности, физичке истрошености и оштећења а ради
правовременог спречавања отказа. Ако се приликом обављања превентивног периодичног
прегледа нађе на неисправност која се може у кратком времену, са стандардним алатом (који се
обично поседује) са знањем и вештином које поседује специјалиста за прегледе, без већих
сметњи за процес експлоатације отклонити, тада се таква неисправност мора и отклонити.
Поступке (описе) прегледа је пожељно увек писмено припремити. Ако се ради о неком
једноставном саставном делу система, писмени опис је вероватно сувишан. Ако је технички
систем сложенији, тешко је памтити много комбинација места и радњи које треба обавити у
разним интервалима времена. За такве системе неопходно је сачинити опис прегледа за
основне (одговорне) саставне делове система.
ц) Контролни прегледи изводе се по утврђеним стандардним поступцима или законским
прописима (Закон о техничкој заштити, СРПС, ДИН, и др.). Многи радни услови код
провлакачице доводе до високих температура, абразије, корозије и прераних отказа на
лежајевима. Оштећења на провлакачицама се не јављају само на унутрашњим механичким
површинама већ такође и на спољашњим. Атмосферски услови који утичу на провлакачицу
могу такође скратити век било које провлакачице, поготово у корозивним окружењима. С тим
у вези је и очекивани век провлакачице у оваквим окружењима веома зависан од правилне
процедуре одржавања. Велики број отказа провлакачице су били резултати похабаних или
покварених лежајева провлакачице или унутрашњих компоненти провлакачице. Откривање
неисправности провлакачице треба да почне оног тренутка када је провлакачица инсталисана и
у раду. Радници на одржавању и оперативно особље треба прво да одреде да ли недовољно
добар рад изазива проблеме на провлакачици. Истрага треба да садржи темељну студију
хидраулике провлакачице ради одређивања да ли провлакачица пружа пројектоване

39
карактеристике. Потребно је урадити прецизна очитавања улазног и излазног притиска.
Провлакачица такође треба бити проверена за случај прекомерних вибрација, буке у
лежајевима и прекомерне температуре. Ако се хидраулични део провлакачице покаже
исправним, али је провлакачица и даље бучна и има вибрације, тада је могуће да се ради о
спојницама која могу бити са грешком, или су лежајеви провлакачице и/или мотора дефектни.
Користећи се анализом вибрација и праћењем фреквенције вибрација на монитору, може се
одредити могући извор стања и тиме је проблем могуће елиминисати. Ако су лежајеви
провлакачице били подвргнути повременим вибрацијама, провлакачица би требала да се
однесе на радионичку поправку, а ако је присутно и цурење на механичком заптивачу и њега
треба заменити.
Најчешће поправке код провлакачице су поправке ломова као последица отказа појединих
компоненти. Типични узроци отказа су:
- цурење на заптивачу вратила,
- редукован проток кроз провлакачицу,
- искривљења или заглављивање делова провлакачице,
- отказ лежајева,
- прекомерна вибрација,
- цурење из кућишта.
Ипак пре поправке провлакачице треба проверити са радником да ли је установљен узрок
отказа. Дијагностика отказа, где год је то могуће, врши се тако што се укључи провлакачица и
путем следећих активности се покуша да установи узрок отказа:
- гледањем,
- слушањем,
- додиром,
- мирисом,
- мерењем температуре лежајева,
- мерењем снаге,
- анализом вибрација,
- мерењем притиска.
Систем одржавања мора обезбедити брзо реаговање на све отказе у процесу рада, што
подразумева да систем пријављивања и евидентирања пријаве отказа мора бити прописан. Циљ
увођења ове активности је обезбеђење идентификације свих пријава, као и извршење
интервенције одржавања по пријави отказа. Честа је појава да је одржавање оријентисано на
спровођење накнадних интервенција (по пријави отказа), што указује на значај овог
прописивања.
Предности превентивног одржавања:
 већа поузданост уређаја и система у раду,
 могућност планирања тренутка одржавања,
 могућност предвиђања трошкова одржавања а самим тим и лакша контрола.
Недостаци превентивног одржавања:
 повећани трошкови одржавања,
 повећана могућност квара уређаја услед људске грешке особља које врши одржавање.
 високи трошкови одржавања узроковани често непотребном заменом делова.

7.2. Корективно одржавање

Корективно одржавање се може описати као врста одржавања које се предузима када је
поједини део отказао или је истрошен. То је одржавање које се реализује након јављања квара.

40
Оно се предузима ради повратка тог дела у првобитно, радно стање. Овај начин одржавања је
најзаступљенији упркос целом низу негативних својстава које са собом носи.
Овај начин одржавања назива се и „не дирај док ради“. Корективне активности одржавања
подразумевају враћање система, његових компонената и структуре у првобитно стање.
Подразумевају исто тако поправку, ремонт или замену делова како би систем у отказу поново
изводио функције дефинисане унутар прихватљивог нивоа.
У случају неисправног рада машине или појаве веће количине шкарта руковаоц машине је
дужан да обавести пословођу који писменим путем обавештава пословођу одржавања о
насталом проблему. Пословођа одржавања уписује у Дневни лист одржавања
идентификациони број машине, време настанка квара и кратак опис квара. Након тога,
пословођа одржавања одређује радника који ће извршити оправку, или ако је квар теже
природе обавештава управника одржавања о квару, а он даље предузима неопходне кораке да
се машина врати у радно стање.
По завршеној операцији корективног одржавања у Дневни лист одржавања уписује се стање
отказа, опис операција и број требовања уколико су коришћени резервни делови. На основу
дневних листа одржавања пословођа одржавања попуњава Картон о опису отказа.
Корективно одржавање се најчешће реализује неплански и ургентно, а превентивно
одржавање се реализује плански, односно када се за то укаже потреба.
Приликом одржавања уређаја користе се оба наведена начина, витални делови се већином
одржавају активним начином, односно превентивно, а мање битни пасивно, односно
корективним начином.
Правилно и редовно одржавање провлакачице има за циљ повећање њеног века трајања.
Провлакачицу може одржавати, поправљати и подешавати само стручно и овлашћено лице.
Радник који ради на одржавању, поправци и подешавању провлакачице не сме произвољно
мењати делове провлакачице, мењајући им тако особине и функцију.
Пре приступања чишћењу, поправкама и дуготрајним прекидима, довод електричне струје
мора се искључити на месту прикључка на електричну мрежу. Мање сметње могу се отклонити
у току рада само уколико се нису јавиле у опасним просторима, односно у просторима опасних
кретања провлакачице.

Редовно одржавање обухвата знатан број радова и активности а најзначајније међу њима су
следеће:
 редовно и правилно подмазивање погонких преносника снаге (лежаји, вратила,
осовине);
 контрола стања алата;
 контрола исправности рада управљачких уређаја.
У случају било каквог квара на уређају или алату, заштитној направи или уређајима за
укључивање треба зауставити провлакачицу и квар пријавити одговорном руководиоцу.

7.3. Одржавање хоризонталне провлакачице

При пријему нове машине у фабрику врши се њен квалитативан пријем и дефинише се
табела за одржавање која се ажурира по следећим корацима:
1) По успешном пријему машине додељује јој се идентификациони број и класификациона
шифра и отвара ставка „хоризонтална провлакачица“ у табели машина. У табели машине
води се комплетанматеријал о историјату машине од дана пријема у фабрику.
2) Машинска карта радне способности је нова табела која се отвара по пријему и води се

41
 заједно са са табелом машине. Њена сврха је пружање информација о основним
карактеристикама машине. Саставни део овог документа је и Листа резервних делова у
коју се уписује назив резервног дела, димензије, каталошки број произвођача и број
уграђених комада у ту машину.
3) План подмазивања садржи шифру машине, период подмазивања и количину. Пословођа
одржавања одређује план подмазивања на основу упутства произвођача и претходне
историје машине. Промену плана подмазивања оверава шеф погона за израду и
одржавања алата и опреме.
4) Табела о ремонту машина и замени оштећених делова се отвара при ремонту машина и
у њу се уноси почетак и крај ремонта, врста поправке, извршилац радова, назив дела
који је замењен и потпис пословође одржавања. Ову табелу попуњава пословођа
одржавања који води ремонт машине.
5) Табела о опису отказа се попуњава на основу извештаја о застоју и оправци машине.У
ову табелу се уноси датум и време настанка и отклањања отказа, списак уграђених
делова и број требовања. Ова табела служи за праћење машине током експлоатације и
пружа информације за превентивно и инвестиционо деловање на датој машини.
Попуњава га пословођа одржавања.
Преглед машине може бити редован и ванредан. Редован преглед машине врши се на
основу задатог периода. Ванредни преглед се врши онда када се сумња у исправност рада неке
машине, уколико се дешавају чести откази или нека друга манифестација која указује на
потребу чешћег прегледа машине. Редован и ванредни преглед врши пословођа одржавања
заједно са радницима одржавања и одговорни су за исправност машина. Налази се уписују у
табелу о редовним и ванредним прегледима машине.

7.4. Подмазивањехоризонталне провлакачице

Појам "подмазивање" представља скуп начина, техника и метода које се примењују у

триболошким системима како би се смањило трошење површина. Овај циљ се остварује тако
што пумпа погони уље на тачно одређена мазна места која су битна за функцију подмазивања
и хлађења у процесу резања. Доток мазива према главним деловима врши се централним
системом подмазивања а за остало је потребна ручна техника. Пумпа испоручује мазиво из
централног спремника путем цевовода до мазних тачака и елемената машине. Све се то обавља
аутоматски, у тренутку када је то потребно и тачно дефинисаним количинама. На тај начин се
смањује трење и трошење чиме се продужава животни век елемената машине уз истовремену
уштеду мазива.
Контрола триболошких процеса подразумева смањење вредности коефицијента трења а на
тај начин и смањења трошења површина машинских елемената у контакту. Без обзира на врсту
и количину употребљеног средства за подмазивање не може се у потпуности елиминисати
трење али се може увелико утицати на век трајања алатне машине.

Процес подмазивања обухвата следеће активности:

- чишћење
- испирање клизних (мазајућих) површина, разводне инсталације мазива, агрегата за довод
мазива,
- проверавање стања мазива (количине, својства),
- доливање мазива,
- замена мазива.

42
Применом средства за подмазивање знатно се смањују отпори и средње температуре резања а
тиме и хабање алата. Са повећањем средства за подмазивање отпори и средње температуре
резања остају константни. Због малих брзина резања при провлачењу од средства за хлађење и
подмазивање се захтева првенствено подмазујуће својство па треба користити као средства за
хлађење и подмазивање уља за резање којима се додају адитиви активног и неактивног типа.
Процес подмазивања се обавља емулзијом која спада у групу водорастворивих средстава и
користи се при операцијама обраде метала код којих је примарно хлађење и испирање у
комбинацији са добрим подмазним особинама. Користи се у условима:
- релативно ниских притисака,
- доминантног хлађења, испирања и одношења струготине.
Основни задатак емулзије је да обезбеди:
- хлађење алата и обрадака,
- испирање и одношење струготине и зрна абразива из зоне резања,
- заштиту алата и обрадака од рђе и корозије,
- повећање постојаности резних алата,
- побољшање квалитета обрађене површине,
- економичност употребе средстава за хлађење и подмазивање.
Посебно је важно нагласити да емулзија не изазива иритацију коже и дисајних органа радника,
постојана је и не ствара непријатан мирис, биоразградива је и не загађује околину. 
У циљу попуњавања простора између машинских делова који се додирују и налазе у
међусобном кретању (осовина и лежај, вратила, вођице итд.), а тиме и смањењу хабања, доводи
се мазиво у њихов међупростор. Осим улоге подмазивања, мазива имају и задатак да односе
непожељне састојке из зоне спреге машинских делова, да врше хлађење делова и склопова
(лежајеви, цилиндри, клипови, итд.), амортизују ударе и вибрације, да преносе снагу и
кретање, врше заптивање (склопови , разне осовине итд.), спречавају корозију на металним
деловима. Са развојем технике порастао је и значај мазива, јер је висока технологија данас у
могућности да произведе веома сложена мазива за најделикатније примене. Мазива се обично
производе за одређене сврхе, јер не постоји идеално мазиво које би могло да задовољи све
захтеве и намене.
Као резултат тога је постојање великог броја типова мазива међу којима треба одабрати
сврсисходно за намену која се од њега тражи.
Средство за хлађење и подмазивање се мора доводити равномерно у зону резања. Довођење
средства за хлађење и подмазивање у зону провлачења, најчешће је путем повишеног
притиска. Средство за хлађење и подмазивање се из резервоара потискује помоћу пумпе и кроз
млазнице различите конструкције доводи у зону провлачења брзином од око 1 m/s. Потребна
количина средства за хлађење и подмазивање је утолико већа, што је већа ширина зоне
контакта алата и предмета обраде, виши квалитет обрађене површине предмета обраде и мања
крутост предмета обраде. Конструкција млазнице треба да обезбеди правилан млаз средства за
хлађење и подмазивање по целој површини контакта алата и предмета обраде.
Подмазивање се врши у једнаким временским интервалима чиме се постиже знатна уштеда
енергије и смањено хабање делова провлакачице. Систем централног подмазивања (слика 8.2.)
провлакачице је повезан са контролно-управљачким ормаром провлакачице. Одговарајућим
системом подмазивања хоризонталне провлакачице смањују се трошкови одржавања,
резервних делова, времена застоја, мазива. Истовремено се постиже дужи радни век
провлакачице, мање прекида у производњи и већа безбедност при раду и већа хигијена. За
разлику од ручног подмазивања где се праве дужи интервали, примењују веће дозе, код
аутоматског подмазивања су кратки интервали, оптимално дозирање, елиминисана је људска
грешка а и подмазивање може да се врши и док провлакачица ради.

43
 Слика 8.2. - Шема централног подмазивања26

Приликом подмазивања хоризонталне провлакачице заступљен је Прогресивни систем (слика

8.3.). Код овог система као мазиво може да се користи маст или уље. Мазиво из пумпе се дели
на више страна, путем прогресивних разводника, независно од повратног притиска. Овај
систем карактерише једноставан систем контроле и управљања са једног места.

Слика 8.3. - Прогресивни систем подмазивања27

Средства за хлађење и подмазивање деле се у три групе:

 резна уља,
 мешавине,
 емулзије.
Резна уља су минералног и биљног порекла са хемијским и површински активним додацима.
Средства за хлађење и подмазивање на бази воде, представљају мешавину воде и додатака за
заштиту од корозије и побољшање моћи квашења органског и неорганског порекла. Емулзије,
као средство за хлађење и подмазивање, најчешће су у употреби. Емулзије чине мешавину две
међусобно раствориве или слабо раствориве течности. Најчешће се примењују мешавине
емулзионих уља и воде са додатком емулгатора, антикорозионих и других додатака. Приликом
избора средства за хлађење и подмазивање у већини случајева потребно је контактирати
произвођаче тих средстава.
26
Извор: https://www.hennlich.rs
27
Извор: https://www.hennlich.rs

44
Постоје одређене препоруке у вези коришћења средстава за хлађење и подмазивање код
провлачења:
а) За провлачење предмета обраде од ливеног гвожђа, челика (некаљеног и каљеног), тврдог
метала и титанијума, користе се синтетичка водорастворива средства која врше ефективно
хлађење метала и не утичу на површинску структуру материјала обратка.
б) Код провлачења од легираног челика, код којих постоји опасност од појаве микропукотина
на површини, користе се резна уља вискозности 3-15 mm/s на 50°C. Резно уље у поређењу са
водорастворивим средством за хлађење и подмазивање снижава храпавост обрађене површине,
смањује силе резања и успешније удаљује струготину са алата. Код провлачења сложених
профила примењују се расхладне течности вискозности 20-30 mm/s при 50°C.
ц) Код продуктивног провлачења челика (некаљеног и каљеног) са високим брзинама резања
(>60 m/s), дубоког провлачења, где је максимални учинак до 100 mm3/mm.s, користе се
емулзиона уља под притиском од 0,5-2,5 бара и количине не мање од 10l по 1mm контакта
ширине алата.

У зависности од материјала који се обрађује провлачењем избор средства за хлађење и

подмазивање је дат у следећој табели.

Табела2 - Средства за хлађење и подмазивање

Обрада провлачењем
Конструктивни челик 20 % Е, Sf
Легирани челик 20 % E, Sf
Сиви и темпер лив 5 %, E, K
Челични лив R
Месинг S, R, 5 % E
Бакар 5%E
Бронза 5 % E, R
Алуминијум T + P = 4:5, R
Алуминијумске легуре *
Легуре магнезијума S
Водоотпорни и нерђајући челици 20 % E, Sf
Титанове легуре *
Значење ознака у табели: Vr - вретенасто уље, Е - емулзија, К - керозин (петролеј), R -
репичино уље, М - машинско уље, D - дизел гориво, Т - терпентин, V - водени раствор
електролита, Sf - сулфидно уље, Р - парафин, S - суво

Температура средства за хлађење и подмазивање у систему не сме да прелази 55°C. У случају

повећања температуре изнад те границе, потребна је уградња хладњака средства за хлађење и
подмазивање.
У случају појаве нагорелих места на обрађеној површини, појаве микропукотина, великог
расипања мера на предмету обраде, изазване термичким променама у контактној зони алата и
предмета обраде, потребно је повећати притисак или проток средства за хлађење и
подмазивање.
У случају да се овим поступцима не добију повољни резултати, потребно је извршити замену
средства за хлађење и подмазивање другим типом, које има бољу способност хлађења.
Повећање храпавости обрађене површине везано је за смањење способности подмазивања
средства за хлађење и подмазивање или је високи садржај тврдих металних примеса у средству
за хлађење и подмазивање. У овом случају потребно је применити средство за хлађење и
подмазивање са бољим триболошким карактеристикама.

45
7.5. Постављање хоризонталне провлакачице

Поред бриге о конструктивним елементима машине, треба водити рачуна и о распореду

хоризонталне провлакачице као и о организацији довођења материјала и одношења обрађених
предмета.При обликовању тј. пројектовању радног места треба водити рачуна и о конструкцији
и распореду контролних и сигналних уређаја помоћу којих радник контролише рад машине, па
и сопствени рад. Неретко се моторној спретности даје предност у односу на перцептивне,
премда и од ове способности зависи тачност, успешност и безбедност у раду.
При распореду инструмената важи исти принцип као и за уређаје којима се рукује.
Инструменти који су од посебног значаја за исправан рад и који се најчешће употребљавају,
треба да су смештени насупрот радника у пољу његовог директног, односно, најаснијег вида.
Приликом постављања и размештаја машине треба водити рачуна о прилазима, пролазима
и слободним површинама око провлакачице, а све у циљу лаког и безбедног руковања,
послуживања и одржавања машине и надгледања процеса рада. Посебну пажњу је потребно
обратити на величине слободног простора који се користи за рад, израженог висином
просторије, потребном површином и запремином по запосленом раднику. Под просторије, не
само као заштита, већ и као простор са којег се управља провлакачицом је од посебног значаја.
Површина пода или платформа на којој радник стоји више од 2 сата не сме бити клизава и
мора бити равна и стабилна, а ако се користи дуже од 2 сата мора бити и заштићен од
различитих опасности и штетности.
Радно место је најчешће на некој платформи или простору изнад нивоа радне околине,
што је погодно са становишта изолације и лакоће одржавања хигијене, али непогодно са
становишта безбедности, приласка или неочекиваног силаска или пада. Рад за машином се
обавља у стојећем положају. Уређаји за управљање морају бити прилагођени том положају.
Положај и димензије провлакачице мора бити у складу са општим мерама заштите на раду.
Приликом послуживања машине потребно је водити рачуна о препорученим величинама за
кретање радника и растојања међу машинама потребним за кретање радника (2 метра за
руковање и 0,7 м. за пролазе,...). Све наведене мере неће бити ефикасне уколико радна околина
на провлакачици буде неприступачна и неуредна, односно закрчена са било којом врстом
материјала или других средстава која нису предвиђена да се нађу на том месту. Мора се
обезбедити и прописати место за одлагање сировина и готових производа. Само на прописаном
месту исти се и могу остављати.
Машина се прикључује на напон 220 V, 50 Hz. Напајање се врши преко прикључног кабла
који директно улази у прикључну кутију машине. Заштита од кратког споја изводи се преко
осигурача прикључног система електричне инсталације. Машина се сме прикључити само на
инсталацију на којој је извршена заштита од индиректног додира. Око носача алата потребно је
поставити механичку заштиту за спречавање уласка делова тела у опасну зону рада. Потребно
је поставити механичкузаштиту за спречавање одлетања честица струготине или емулзије за
хлађење.
Пре почетка рада обавезно проверити:
- да ли су на провлакачици постављене све потребне заштитне направе;
- да ли уређај за укључивање делује исправно;
- пре укључења уређаја добро затегнути предмет обраде у механизам за држање предмета
обраде;
- да ли су радни алати на правилан начин учвршћени.

46
Приликом монтирања машине мора се водити рачуна о осветљености просторије, месту где се
машина монтира, прекидачи за обуставу рада морају бити на дохват руке. Приликом
одржавања машине она мора бити искључена, посебном бравом се омогућује искључење
приликом одржавања тако да кључ има само онај који врши одржавање.

7.6. Мере за сигуран рад на хоризонталној провлакачици

Извори опасности приликом рада на хоризонталној провлакачици су:

- покретни, радни сто, хоризонталне провлакачице који иде напред-назад;

- рад нестручних лица на провлакачици;
- непажња при намештању и постављању предмета за обраду помоћу дизалице или на неки
други начин;
- непажња при одлагању предмета у простору око провлакачице;
- праволинијско кретање машине, јер може доћи до удара, посекотина и прикљештења
радника;
- хватање одеће или прстију радника у радилицама-клизачима машине провлакачице;
- оштећеност или лом алата;
- мерење предмета који се обрађује за време његове обраде;
- прикљештење предметом обраде за време рада у случају попуштања стезача и прихватања
истог рукама или другим деловима тела;
- опасност од уређаја за промену смера кретања;
- удар електричне струје;
- опасности од удара струготине било код чишћења машине или за време рада;
- под око провлакачице мора да буде чист, уредан, без оштећења и препрека које могу
узроковати пад радника;
- треба пазити на уредност, уља и емулзије које се користе за подмазивање провлакачице не
смеју да се расипају около;
- уколико је потребно додатно осветљење на провлакачици треба користити снижени напон од
24 V;
- провлакачица мора бити прописно уземљена;
- простор око провлакачице мора да се обезбеди заштитним преградама како би се заштитили
суседни радници или пролазници од летећих предмета, струготине..;
- радни предмет треба правилно учврстити, увек треба користити механичку заштиту алата.

Мере заштите на раду приликом рада са провлакачицом:

- рад на провлакачици је дозвољен само лицима која су стручно оспособљена за рад на

провлакачици;
- пре почетка коришћења провлакачице проверити да ли је иста исправна;
- проверити исправност свих електричних команди;
- на самој провлакачици или око радног стола провлакачице треба да буде постављена
заштитна ограда ради спречавања прикљештења радника;
- строго је забрањено седење на радном столу провлакачице;
- теже предмете које треба обрађивати подизати дизалицама или уз помоћ колега;
- без обзира на тежину и величину предмета, предмет треба увек учврстити за радни сто. Ако
за време рада дође до померања предмета провлакачицу треба зауставити а предмет се поново

47
 притеже;
- одстрањивање струготине треба вршити помоћу четке;
- користити заштитну опрему;
- код обраде тврдих и жилавих предмета постоји ризик од одлетања струготине па је
неопходно употребити заштитне наочаре;
- током рада провлакачице радник треба да стоји са стране а не испод или иза провлакачице;
- носач алата треба да буде правилно подешен а нож добро учвршћен;
- контролисање мерења и режима рада треба вршити кад машина мирује;
- код провлакачица код којих се радни предмет учвршћује магнетом може да дође до спадања
предмета са радног стола;
- пре укључивања провлакачице треба проверити да ли је укључен довод електричне енергије у
магнетну главу.
Поред примене одговарајућих техничких решења заштите на хоризонталној провлакачици
различите конструкције, неопходна је и примена одређених организационих мера заштите.
Правилан избор, монтажа и подешавање заштитних уређаја, познавање извора за одржавање и
руковање, представљају најважније организационе мере заштите.
Да би се спровеле организационе мере заштите, неопходно је систематизовати основне податке
за хоризонталну провлакачицу, као што су:

- Положај машине у оквиру погона са подацима о саобраћајницама, слободним

површинама и габаритом машине,
- Листа са основним техничким подацима провлакачице,
- Начин преношења предмета обраде и помоћних средстава,
- Начин момент и подешавања алата,
- Организација радног места.

48
 8. ЗАКЉУЧАК

Узимајући у обзир растуће захтеве друштва, може се закључити да су основни циљеви који
се постављају пред савремену индустрију повећање тачности и производности, смањење
трошкова, као и уштеде у материјалу и енергији. Повећање производности, као један од
поменутих циљева, посебно је значајно при обради резањем због комплексности површина
које се обрађују овим поступком. Једна од карактеристика обраде резањем, која директно
утиче на производност, је стратегија обраде, која представља начин на који се алат креће при
обради. Комплексни геометријски облици изазвали су највише проблема код обраде резањем и
то посебно при изради сложених површина. Због тога је велики број истраживања реализован
из проблематике резања сложених површина и правилним избором алата за резање.
Проучавање стратегија обраде резањем је од посебног значаја у случајевима када је потребно
изабрати адекватну стратегију обраде која подразумева минималну храпавост обрађене
површине и минималне трошкове обраде.Такође, често се дешава да је након машинске обраде
потребно ручно полирање обрађене површине како би била постигнута захтевана храпавост
исте. Ове операције дораде могуће је минимизирати или чак потпуно елиминисати избором
адекватне стратегије завршне обраде, чиме је такође могуће значајно смањити време и укупне
трошкове обраде.
Модеран приступ у самом проучавању машина у индустрији указује на упознавање
технолошких процеса и система у индустрији као и упознавање будућих стручњака да на
основу прорачуна врше избор адекватне и стандардне опреме. Из свих, претходно наведених
карактеристика дате машине-провлакачица, може се видети да је њена употреба доста корисна,
да умногоме замењује људски рад, а истовремено је њен рад доста поуздан, ефикасан,
рентабилан и економичан. Ово указује да се уз минимална улагања у ремонт може и даље
ефикасно користити и врло практично примењивати.

49
 ЛИТЕРАТУРА:
[1] Станковић, П.:"Машинска обрада-Књига I, Обрадаметаларезањем", Грађевинска
књига, Београд, 1974.
[2] Ивковић, Б.:"Обрада металарезањем, Изборекономичнихрежимарезања",
Грађевинскакњига, Београд, 1980.
[3]Ћосић, И, Радаковић, Н, Максимовић, Р: "Основе раднихпоступакауиндустријској
производњи-Приручникзаодређивањевременарадаупроцесимаобрадеимонтаже",
Факултеттехничкихнаука-Институтзаиндустријске системе, НовиСад, 1991.
[4] Секулић, С.:"Технолошке структурепроцесаобраде", Факултеттехничкихнаука–
Институтзаиндустријске системе, НовиСад, 1986.
[5] Секулић, С.:"Технолошке могућностипостизањатачностиприобради", Факултет
техничкихнаука-Институтзаиндустријске системе, НовиСад, 1991.
[6] Урошевић С. : „Производно машинство I и II део“, Научна књига, Београд,1987
[7] Др. Адамовић Ж., Мр. Радовановић Љ., „Хидраулика и пнеуматика“,Технички факултет
"МихајлоПупин",Зрењанин,2005
[8] Др.Адамовић Ж., Стојковић Б., Јованов Г. „Поузданост и дијагностика хидрауличних
система“, ОМО, 2002 год.

Материјал са интернета:

ftp://is.fin.kg.ac.rs/
http://www.slideshare.net/
www.predmet.singidunum.ac.rs/
http://hr.wikipedia.org/
http://www.at-meca.com/

50