УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА

МАСТЕР РАД

Тема:

Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Ментор: Студент:

Проф. др Добривоје Михаиловић Александар Милошевић

Број индекса: 3882/12

Београд, 2014.
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Образац сагласности

Комисија која је прегледала рад

кандидата MИЛОШЕВИЋ (СЛАВИША) АЛЕКСАНДАР

под насловом УЗРОЦИ ФЛУКТУАЦИЈЕ СЕЗОНСКИХ ГРАЂЕВИНСКИХ

РАДНИКА и одобрила одбрану:

Ментор: др Добривоје Михаиловић, редовни професор

_________________________________________

Члан: др Гордана Милосављевић, редовни професор

_________________________________________

Члан: др Драгослав Словић, ванредни професор

_________________________________________

1
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

II
АПСТРАКТ

У овом раду подручје истраживања биће флуктуација, односно промена

послова и послодаваца и њен утицај на ефикасност и ефективност сезонских
грађевинских радника. У уводу ће бити речи о томе шта је генерално
флуктуација.

У другом делу биће речи о грађевинарству генерално, као и о грађевинским

радницима и њиховим пословима.

Након тога, биће речи о томе како флуктуација утиче на раднике,

послодавце, колики су трошкови флуктуације, колико брзо се може прибавити
одговарајућа радна снага, који су конкретно највећи проблеми грађевинских
радника и грађевинске индустрије, и зашто је у тој области флуктуација толико
изражена.

На крају, начини да се флуктуација сезонских грађевинских радника смањи

и повећа лојалност према компанијама.

Кључне речи: флуктуација, сезонски грађевински радник, грађевинарство

2
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

II

ABSTRACT

In this paper, an area of research will be fluctuation or change jobs and

employers and its impact on the efficiency and effectiveness of seasonal construction
workers . The introduction will discuss what is generally fluctuations.

The second part will examine the construction industry in general, and the
construction workers and their jobs .

After that , it will be discussed how fluctuations affect workers , employers ,

what are the costs of fluctuations , as one can easily obtain adequate labor, which are
the most specific problems of construction workers and the construction industry ,
and why it's in the area so marked fluctuations .

Finally, a way to fluctuations in seasonal construction workers decreases and

increases loyalty to companies.

Keywords : fluctuation, seasonal construction worker , construction

3
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

IV

Биографија

Лични подаци

Име и презиме: Александар Милошевић

Датум рођења: 09.10.1989

Место рођења: Крушевац

Адреса: Балканска 36

Број телефона: 065/88-60-130

Е-маil alexandar0910@gmail.com

Oбразовање

Економско-трговинска школа Крушевац

(Економски техничар)

(2004-2008)

Факултет за пословне студије универзитета Мегатренд, Београд

(2008-2012)

Факултет организационих наука, модул: Менаџмент људских ресурса

Радно искуство

Предузеће „Милошевић Сам Комерц д.о.о“ Крушевац

(2009-2010)

Компанија „ADECCO ОUTSOURCING“ Београд

Просечна оцена током студирања: 7.74

Језици:

-Енлески језик: писање-одлично, читање-одлично, конверзација-одлична

-Руски језик: почетни ниво

Рад са рачунаром:

Висок ниво знања рада на рачунару, свакондневно коришћење интернета, одлично познавање
MC Office-a (Windows, Word, Excel)-сертификат ЕCDL-a

Стручна пракса:

Компанија „ADECCO ОUTSOURCING“ Београд, пружање услуга на пољу људских ресурса

4
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Садржај
Увод ..................................................................................................................................... 7

1. Појам флуктуације...................................................................................................... 9

1.1. Узроци и ефекти флуктуације .......................................................................... 11

1.1.1. Фактори флуктуације ................................................................................ 11

1.1.2. Узроци флуктуације................................................................................... 14

1.1.3. Ефекти флуктуације................................................................................... 15

1.2. Одлучивање о одласку ...................................................................................... 15

1.3. Показатељи и истраживања флуктуације ....................................................... 16

1.4. Смањење флуктуације ...................................................................................... 17

2. Грађевинарство ......................................................................................................... 18

2.1. Грађевински радници........................................................................................ 18

2.2. Специфичности грађевинарства ...................................................................... 19

2.3. Специфичности услова рада у грађевинарству ............................................. 21

2.4. Специфичности организације рада у грађевинарству ................................... 22

3. Правилник о заштити на раду у грађевинарству ................................................... 23

3.1. Свакидашњи призор стања грађевинских радника ........................................ 28

3.1.1. Уцењени радници ...................................................................................... 28

3.1.2. Мазохисти на црно..................................................................................... 30

3.1.3. Инспектори губе битку.............................................................................. 32

3.1.4. Срби раде на црно од Сибира до Уругваја .............................................. 32

3.1.5. Безбедност на раду..................................................................................... 34

3.2. Колико кошта нови радник? ............................................................................ 37

3.3. Опсервација стања запослених грађевинских радника ................................. 38

5
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

4. Извештаји .................................................................................................................. 41

4.1. Утицај кризе на грађевински сектор ............................................................... 41

4.2. Инспекторат за рад за 2012. ............................................................................ 44

4.2.1. Кампање ...................................................................................................... 45

4.2.2. Сива економија са становишта инспекцијског надзора - рад „на

црно“ ......................................................................................................................... 46

4.2.3. Распоред радног времена .......................................................................... 47

4.2.4. Повреде на раду ......................................................................................... 48

4.2.5. Анализа смртних повреда на раду које су се догодиле током 2012.

године ..................................................................................................................... 49

4.2.6. Смртне повреде на раду у 2012. години .................................................. 50

4.2.7. Најчешћи узроци повреда на раду ........................................................... 52

4.2.8. Најугроженија занимања у Републици Србији на основу смртних

повреда на раду ......................................................................................................... 53

4.2.9. Инспекцијски надзори на градилиштима ................................................ 53

4.3. Резолуција против рада на црно ...................................................................... 54

4.4. Резолуцијао безбедности на раду .................................................................... 56

5. Посебни колективни уговор за грађевинарство и индустрију грађевинског

материјала Србије ............................................................................................................ 57

5.1. Саопштење ......................................................................................................... 57

5.2. После одлуке о проширеном дејству ПКУ:сви запослени у грађевини у

равноправном положају ............................................................................................... 59

Закључак ........................................................................................................................... 60

Литература ........................................................................................................................ 61

6
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Листа слика

Слика 1.- Грађевински радници 19

Слика 2.-Грађевинске конструкције 20

Слика 3.-Безбедност на градилишту 28

Слика 4.- Приказ поменутог догађаја 29

Слика 5.- Инспекција рада на терену 31

Слика 6.- Статистика о грађевинским радницма 33

Слика 7.- Илустација непоштовања безбедности на раду 35

Слика 8.- Илустрација ''Шта радника чини извандредним?'' 37

Слика 9.- Илустација 40

Слика 10.- Табеларни приказ запослености и просечне зараде по

секторима 45

Слика 11.-Статистички приказ смртне повреде на раду у

2012.год по делатности 50

Слика 12.- Статистички приказ тешке повреде на раду са

смртним исходом у 2012.год-по делатности 50

Слика 13.- Статистички приказ тешке повреде на раду са

смртним исходом у 2012.год по узроку повређивања 50

Слика 14.- Статистички приказ тешке повреде на раду

у 2012.год. – по делатности 50

Слика 15.- Статистички приказ лаке повреде на раду у 2012 год.-

по делатности 51

7
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Увод

Као што сам назив теме говори, тематика рада ће бити узроци који
доводе до флуктуације сезонских грађевинских радника. Због специфичности
теме, посебно осетљиве у грађевинском сектору, аутор ће кроз рад обуватити
све, условно речено, субјекте које који учествују у једном пројекту изградње и
чиниоце грађевинског сектора са аспекта статуса грађевинског радника.

У недостатку релевантних студија, истраживања и материјала која би

нам дала обимнији извор информација на ову тему, аутор ће коришћењем
различитих врста извора и материјала (Закона, прописа, уредби, изјава
физичких лица, носиоца функција, представника установа, извештаја,
статистике итд.) покушати да веродостојно и давајући свој лични печат
прикаже сазнања стечена у спроведеном истраживању у циљу писања рада.

Први део рада базира се на појам флукуације и чиниоце овог појма,

други део рада бави се грађиванарством са освртом на специфичности услова
рада и организације унутар ње. У даљем тексту рада, између осталог, биће
приказани одређени извештаји представника закона, преношења реалног стања
грађевинских радника на тржишту рада, као и услове у којима се ти радови (не
тако) често одвијају.

8
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

1. Појам флуктуације

Флуктуација (енгл. Fluctuation, turnover, нем. Schwankung, Fluktuation)

представља колебање и мењање привредних појава, односа и процеса, односно
привредне активности друштва и његових чланова.

Разликује се флуктуација неког одређенога феномена (цена, радне снаге,

понуде, потражње, запослености итд.) од флуктуације укупне друштвене и
привредне активности.

Многе сезонске флуктуације су нормалан и неизбежан пратиоц

привредне активности друштва (сазревање пољопривредних производа,
сезонска потражња туристичких услуга).

Флуктуација такође има значај колебање одређене појаве око њене основне
тенденције у кретању.

Јачање и слабљење интензитета раста цена, производње, запослености,

девизног курса и сл.

У макроекономији су познате:

 цикличке,
 сезонске и
 случајне флуктуације.

Типичну цикличку флуктуацију представљају конјунктурни циклуси,

сезонску флуктуацију представља потрошња сладоледа или упошљавање
сезонске радне снаге, а случајне флуктуације настају изненада и не могу се
предвидети (нпр. флуктуација девизног курса неке валуте).

Флуктуација је изузетно негативна појава за радни колектив, јер

одласком из предузећа радник односи и своје искуство, а сваког новог радника
је неопходно упознати са послом и окружењем. Из наведених разлога,

9
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

флуктуацију треба смањити што више, а то се може постићи елиминисањем

разлога који, углавном, резултирају одласцима радника из предузећа.

Слабљење радног колектива ће бити јаче изражено ако је већа

флуктуација радника са већим квалификацијама.

Структуру кадрова могуће је анализирати са гледишта више различитих

критеријума, и то према:

 квалификационом саставу радне снаге,

 начину суделовања у пословном процесу,
 врсти занимања,
 годинама старости,
 полном саставу предузећа, итд.

Да би менаџмент предузећа имао комплетну слику о кадровском стању,

анализу кадрова је неопходно допунити са још две врсте анализе (које су са
анализом кадрова у каузалном односу), и то са анализом неискоришћених
унутрашњих резерви у коришћењу радне снаге, као и анализом неспособности,
путем које се откривају узроци настанка унутрашњих резерви. Тек на овај
начин, прикупљене информације ће представљати солидну информациону
основу менаџменту предузећа за предузимање одговарајућих мера усмерених
ка побољшању кадровске ситуације у предузећу.

10
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

1.1. Узроци и ефекти флуктуације

У прецизнијем и ужем одређењу, флуктуација представља сваки трајан

одлазак из организације или једноставно речено – кретање запослених из
организације. Бројним истраживањима радне средине, доказано је да постоје
разне врсте флуктуације – нпр. неизбежна, добровољна, корисна, некорисна,
интерна, екстерна и друге. Посебну пажњу истраживача заокупља намерна и
неизбежна.

Постоје два облика флуктуације:

Намерна (избежна) флуктуација

Неизбежна флуктуација коју
обухвата напуштање
чине одласци из организације
организације на темељу личне
због одласка у пензију, смрти,
одлуке и жеље онога који
дакле они облици одласка на
одлази (својевољна) или због
које не могу утицати ни
организационих потреба
појединац ни организација.
(организационо условљена);

1.1.1. Фактори флуктуације

Флуктуација постоји у свакој компанији, без обзира на њену величину,

делатност, техничку опремљеност, локацију и слично. Она зависи од бројних
фактора: карактера привредног система, степена запослености, односно
незапослености, капацитета, акумулативне и репродуктивне способности
компаније, њене локације, природе расподеле профита, карактера међуљудских

11
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

односа, психолошких карактеристика људских ресурса и слично. Све те

факторе можемо груписати у три групе: екстерне, интерне и личне.

Екстерни фактори флуктуације

- су у ствари, спољни фактори, на које компанија нема директни утицај и контролу. У те
факторе спадају: карактер друштвено-економског система; степен
запослености/незапослености, капацитет компаније; локација; сезонски карактер пословања
и сл.

Интерни фактори флуктуације

- су фактори који су у директној вези са радом и пословањем компаније. Они се односе на
унутрашње, физичке и друштвене услове радне средине. У те факторе спадају: величина
компаније; карактер и садржај рада; висина зараде, физички услови радне средине
(микроклима, осветлење, бука, шум, и вибрација) и на крају друштвени услови радне
средине (менаџмент и међуљудски односи).

Лични фактори флуктуације

- се непосредно везују за личност запослених, за њихове биолошко-радне карактеристике,

као што су: пол, брачно стање, старост, квалификације, дужина радног стажа и слично.

1.1.1.1. Лични фактори флуктуације

Пол: Научно је доказано да пол веома утиче на стопу флуктуације.

Тако у ранијим периодима жене су чешће напустале компанију у односу на
мушкарце, због већих обавеза према деци и породици. Данас када је држава
преузела низ породичних функција, битно је смањена стопа флуктуације жене
у односу на мушкарца. Када је реч о мушкарцима, више флуктуирају они који
се теже уклапају у услове радне средине, који су незадовољни организацијом
рада, висином зараде, развојем каријере и слично. Истраживања потвђују, да

12
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

без обзира на узроке флуктуације жена или мушкараца далеко више

флуктуирају мушкарци у односу на жене.

Брачно стање: Емпиријска истраживања показују да удате жене, односно

ожењени мушкарци мање флуктуирају од неудатих и неожењених. Неудате
жене, односне неожењени мушкарци у просеку три пута више флуктуирају а то
се објашњава чињеницом да за разлику од оних у брачном статусу, немају
стамбене или породичне обавезе. Дакле, брак делује у правцу стабилности, тј.
смањује флуктуацију људских ресурса, што је позитиван фактор стабилности
компаније.

Старост: Научно је доказано да млади чешће мењају компаније од

старијих, а нарочито пре ступања у брак, када немају породичних обавеза и
када им је професија примарна у животу.

Квалификација: Стопа флуктуације је много нижа код

висококвалификованих и квалификованих људских ресурса, него код
неквалификоване и нестручне радне снаге. Тако ВКВ и КВ људски ресурси
имају далеко веће зараде, боља радна места, могућност напредовања, повољан
третман у компанији од неквалификоваих људских ресурса, који у трагању за
бољом ``кућом`` и већом зарадом често прибегавају флуктуацији и напуштању
компаније.

Радни стаж: Са дужином радног стажа опада стопа флуктуације. Што су

год људски ресурси дуже у радном односу, што дуже раде, они се усавршавају,
напредују, постижу веће резултате и све више се поистовећују са послом,
осећајући компанију као своју ``другу кућу``. Дакле, радни стаж има наглашен
антифлуктуирајући карактер. Он наручито долази до изражаја када за сталност
у компанији следе одређене награде, премије, субвенције и слично, што могу
бити стимулативна средства останка у компанији.

13
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

1.1.2. Узроци флуктуације

Полазећи од наведених фактора флуктуације, бројна истраживања

утврдјују главне узроке ове појаве, рангирајући их по следећем редоследу:

 Незадовољство компанијом
 Лош менаџмент компаније
 Лоши међуљудски односи
 Лоши услови рада и немогућност напредовања
 Лош превоз до радног места
 Рад у више смена
 Ноћни рад
 Теренски услови рада и слично

Менаџент за људске ресурсе мора перманентно да прати кретање стопе

флуктуације и њено свођење у границе реалних оквира. У високоразвијеним
земљама се сматра да је нормална флуктуација у границама 1,25 – 1,65% од
укупног броја запослених.

Одлука о одласку из организације зависи углавном од два фактора:

 Нивоу незадовољства послом;

 Броју атрактивних алтернатива које запослени има ван
организације.

14
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

1.1.3. Ефекти флуктуације

По својим ефектима за организацију флуктуација се може поделити на

функционалну (користе предузећу, када је напуштају они који ће у скорој
будућности бити вишак или када је напуштају мање квалитетни запослени) и
дисфункционалну (штете предузећу јер је напуштају стручњаци и људи који су
јој потребни и које би организација желела задржати).

Негативни ефекти флуктуације: трошкови флуктуације (трошкови

одласка, трошкови прибављања, трошкови селекције, трошкови
обучавања); негативно деловање на активности и послове у
организацији; негативно деловање на чланове организације.

Позитивни ефекти флуктуације: повећање производности; смањење

конфликата; повећање мобилности и морала; повећање иновација и
прилагодљивости.

1.2. Одлучивање о одласку

Економски развој погодује флуктуацији јер су могућности много веће и

појединци са ретким и траженим вештинама и знањима увек имају веће
могућности флуктуације

Стога флуктуација захтева уз предвиђање и успешно управљање, а

предвиђање је претпоставка успешног урпављања флуктуацијом.

15
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

1.3. Показатељи и истраживања флуктуације

Извор: проф. др Жарко Божовић, Флуктуација и апсентизам

16
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

1.4. Смањење флуктуације

Како смањити флуктуацију?

Реалистичан приказ посла при запошљавању;

Обогаћивање посла;

Различити програми усмерени на повећање

задовољства послом;

Побољшање процеса и поступака селекције;

Адекватни поступци професионалне оријентације и

увођења запослених;

Блиски и стални контакти између менаџера и нових

запослених;

Тренинг менаџера за побољшање комуникације са

радницима;

Информисање запослених и објашњавање укупних

плата, бенефиција у предузећу у поређењу са
другим предузећима у тој делатности;

Излазни интервјуи и истраживање ставова,

мишљења и задовољства запослених да се утврде и
отклоне подручја незадовољства.

17
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

2. Грађевинарство

Грађевинарство је широка инжењерска дисциплина планирања,

пројектовања, конструисања, одржавања и управљања, која подразумева
нискоградњу и високоградњу, изградњу саобраћајних објеката и других
архитектонских цивилних инфраструктура.

2.1. Грађевински радници

Грађевински радници су запослени у грађевинарству и углавном раде на

градилиштима - на свим пословима који нису везани за дизајн грађевине или
финансије.

Израз укључује грађевинске раднике који могу бити и неквалификовани

физички радници али и специфична запослења као што су електричари, тесари
и водоинсталатери.

Слика 1.- Грађевински радници

Извор: http://www.6yka.com/upload/images/1%20Januar%202014/gradjevinari.jpg

18
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

2.2. Специфичности грађевинарства

У ширем смислу, грађевинарство обухвата и индустрију грађевинских

постојења и опреме.

Грађевинарство се дели на :
1. Високоградњу (нпр. стамбени објекти);
2. Нискоградњу (нпр. путеви);
3. Хидроградњу (нпр. изградња брана).

Специфичности грађевинарства:

1. Грађевинарство спада у радно интензивне делатности – за

отварање радног места потребно је отприлике четири пута мање новца него у
другим делатностима.

2. Технолошки развој одвија се спорије у грађевинарству него у

другим делатностима. Многи поступци у градњи (нпр. градња зида од опеке)
нису се битно променили миленијумима.

3. Поред увођења индустријских поступака производње,

грађевинарство још увек користи занатски начин градње. Занатски и
мануфактурни облик производје још увек је доминантан у грађевинарству, док
у другим делатностима занатски начин производње изумире.

4. Успркос тендецијама ка великосеријској производњи, сваки

грађевински производ још увек има уникатна обележја. Због тога посао
грађевинског инжењера захтева већу дозу инвентивности него посао у другим
делатностима. Слично, посао квалификованог грађевинског радника доноси

19
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

много већи број непредвидивих стиуација, него посао у другим делатностима

(нпр. рад на покретној траци).
5. Грађевински радови могу бити јако дуговечни и остајати у
функцији вековима, па и миленијама година (нпр. Кинески зид, сакрални
објекти). Насупрот томе, производи других делатности имају тенденцију врло
брзог застаревања (нпр. компјутери, аутомобили).

6. У естетском смислу, многи грађевински производи могу чак и

добијати на вредности са протоком времена. На пример, многи људи се хвале
да живе у вековној каменој кући. Насупрот томе, ретко ко би се хвалило да се
вози у ауту који је стар двадесет година. Већина најлепших светских грађевина
није саграђена у последњих стотину година.

• Нешто бржи технолошки развој грађевинарства почиње тек

тридестих година прошлог века - два века закашњења за другим гранама
индустрије - масовнијом употребом армираног бетона (Армирани бетон изумео
је Мониер 1877 године).
• Међутим, иако спорије него у другим делатностима, и
грађевинарство доживљава значајан технолошки напредак (нпр. серијска
индустријска производња грађевних блокова, употреба савремене грађевинске
механизације - дизалице, булдожери, утоваривачи и сл., масовна изградња
унифицираних стамбених објеката, итд).

Слика 2.-Грађевинске конструкције

Извор: http://www.businessinsider.com/april-construction-spending-2012-6

20
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

2.3. Специфичности услова рада у грађевинарству

Многа градилишта су изолoвана

Слободно време грађевински радници често не

проводе код куће него у насељу подигнутом за
изградњу неког објекта

Руководиоци морају организивати не само рад, него и

слободно време радника

Услови живота на градилишту су често врло лоши.

Велики део мануалне радне снаге долази са руралних

места (социјализација).

Национална и социјална структура радника је врло

разнолика

Честа су изостајања са посла

Велика је флуктуација радне снаге – сезонски

радници.

Алкохолизам је често присутан на радном месту

Временски услови значајно утичу на темпо градње и

многа одступање од плана.

21
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

2.4. Специфичности организације рада у грађевинарству

• На градилишту, нужне су многе импровизације у организацији рада

• Грађевински инжењери имају велика дискрециона права

• Посебно је значајна улога пословођа

• Постоји пуно празног хода на градилиштима

• Организација и дисциплина су сличне војној – писмене заповести, рапорти,

кажњавања, итд.
• Постоји пуно празног хода на градилиштима Таyлоризам је доминантан
облик организације
• Најновије технологије коегзистирају са најстаријим занатима

22
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

3. Правилник о заштити на раду у грађевинарству

За потребе рада, аутор ће у наредном тексту издвојити делове

правилника о заштити на раду у грађевинарству који јасно дефинишу мере и
нормативе заштите на раду који су обавезујући при извођењу радова из
области грађевинарства.

Насупрот томе, у наставку ће бити приказане нешто реалније стање и

слике из скоро па свакодневног радног дана грађевинског радника, као и
услове у којима обавља своје радне задатке и активности.

Овај део рада има за циљ да прикаже један од разлога честе флуктуације
грађевинских радника, између којих се наводе и услови у којима запослени
ради.

Правилник је објављен у „Службеном листу СФРЈ“, бр. 42/68 и 45/68.

Види: чл. 69. Закона – РС, 42/91-1649. Види: чл. 15. Правилника – РС, 31/92-
1146.

Овим правилником прописују се посебне мере и нормативи заштите на

раду који се примењују при извођењу радова из области грађевинарства.

Радови из области грађевинарства не обухватају радове који се изводе у

погонима или помоћним радионицама на градилишту и на другим местима,
ради припреме, прераде и обраде грађевинског материјала или грађевинских
елемената који се уграђују у грађевинске објекте.

 Члан 7.

Да би били обезбеђени одговарајући радни услови у затвореним радним

просторијама, морају се предузети заштитне мере ради смањења штетног
дејства гасова и паре, високе или ниске температуре, влаге, прашине, отрова,

23
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

атмосферског притиска, буке и вибрација, експлозије гасова, свих врста

зрачења, као и осталих штетности, и њиховог свођења на границе допуштене
важећим прописима о заштити на раду односно југословенским стандардима.

За радове који се врше у слободном простору под неповољним

климатским, атмосферским или другим утицајима, радна организација својим
општим актом одреñује мере заштите на раду за обезбеñење потребних радних
услова и предвиђа коришћење одговарајућих личних заштитних средстава
односно опреме при вршењу тих радова.

 Члан 8

На сваком новом градилишту морају се још пре почетка грађевинских

радова обезбедити хигијенско-санитарни уређаји, клозети, умиваоници,
инсталације за пијаћу воду, просторије за боравак радника за време
временских непогода у току рада и за сушење мокре одеће и друго, у складу са
важећим прописима о заштити на раду.

 Члан 9

На сваком градилишту мора се организовати одговарајућа и ефикасна

служба прве помоћи за вршење хитне интервенције при повредама радника на
раду.

Зависно од степена опасности, броја радника, локације градилишта и

његове удаљености од здравствених установа, услова за смештај повреñених
радника и друго, на градилишту се морају обезбедити потребна санитарна и
друга средства и одговарајуће стручно особље за пружање прве помоћи.

 Члан 51

Грађење нових и реконструкцију и поправке постојећих високих

фабричких димњака смеју вршити само лица квалификована за такав рад, и то
под непосредним надзором одређеног стручног лица.

24
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Радници који граде или монтирају високе фабричке димњаке морају

бити здравствено способни за радове на висини.

 Члан 57

Руковање машинама или механизованим алатом за обраду дрвета на

градилишту сме се поверити само квалификованим или обученим радницима
упознатим са опасностима које им прете при раду са машинама или
механизованим алатом.

 Члан 118

Радове на крововима смеју да врше само радници за то стручно

оспособљени и здравствено способни за рад на висинама.

Осигурање радника од пада са крова, по правилу, врши се привезивањем

радника на заштитни појас и заштитно уже, или помоћу прихватних скела, као
и другим мерама у зависности од врсте крова.

 Члан 118

Радове на крововима смеју да врше само радници за то стручно

оспособљени и здравствено способни за рад на висинама.

Осигурање радника од пада са крова, по правилу, врши се привезивањем

радника на заштитни појас и заштитно уже, или помоћу прихватних скела, као
и другим мерама у зависности од врсте крова.

 Члан 151

Радници који раде непосредно на дробилици морају бити заштићени од

камене прашине респираторима или поливањем камена водом, као и

25
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

заштитним наочарима. Коришћење заштитних наочара мора се редовно

контролисати.

 Члан 187

Радна места у тунелу, а нарочито она на челу поткопа, морају бити

добро проветравана вештачком вентилацијом. Систем проветравања (довођење
свежег ваздуха односно одвођење нечистог) мора одговарати локацији и
дужини тунела, као и штетностима које настају при раду у тунелу (гасови,
прашина, SiO2 и слично).

Количине штетних материја, утврđене мерењима микроклиме на радним

местима из става 1 овог члана, морају се кретати испод дозвољених граница
максимално допуштених концентрација према важећем југословенском
стандарду.

 Члан 195

Граđевинске машине и уреđаји, пре постављања на место рада

(градилиште, радилиште и слично) морају бити прегледани и проверени у
погледу њихове исправности за рад.

Рокови, начин односно поступак и лица за испитивање грађевинских

машина и уреđаја одређују се општим актом радне организације.

 Члан 196

Радници који раде са грађевинским машинама и уреñајима са повећаним

степеном угрожавања (циркулар, мешалица бетона и друго) морају бити
упознати са упутством о руковању.

 Члан 197

26
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Радна места код грађевинских машина и уређаја постављених на

отвореном простору и изложених временским неприликама (киша, снег, мраз и
слично) морају бити на подесан начин заштићена од утицаја тих неприлика.

 Члан 198

Руковалац грађевинском машином или уређајем који покреће мотор са

унутрашњим сагоревањем, мора бити заштићен од штетног дејства издувних
гасова мотора.

 Члан 199

Бука грађевинских машина односно уређаја не треба да прелази границу

од 80 фона.

Радници запошљени код уређаја са јаким вибрацијама (сепарације,

вибратори и слично), морају бити заштићени на подесан начин (посебни
темељи за машине, платформе на еластичним подметачима и друго).

 Члан 248

Пре почетка радова у грађевинарству код којих прети стална или

повремена опасност од повређивања тела или оштећивања здравља радника,
радна организација мора ставити угроженим радницима на располагање
одговарајућа лична заштитна средства и личну заштитну опрему, зависно од
врсте опасности односно штетности, према одредби члана 3 став 2 тачка 12
овог правилника.

 Члан 249

За радове у води или на влази радници морају имати непропустљиву

обућу, а по потреби и одећу која не пропушта воду.

 Члан 250

27
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

За радове на отвореном простору и под утицајем атмосферских

неприлика, радницима се морају ставити на располагање лична заштитна
средства односно опрема за заштиту од штетних последица (кишна кабаница,
бунда,
рукавице).

Слика 3.-Безбедност на градилишту

Извор: http://www.nalepnice.rs/Images400/GR-0007.jpg

3.1. Свакидашњи призор стања грађевинских радника

3.1.1. Уцењени радници

Грађевинска фирма АД “ПУТЕВИ” УЖИЦЕ, која је између осталих

градилишта, тренутно на радовима у Сочију, Русија, ангажовала преко 3000
радника, при чему међу страним радницима, огромну већину чине радници из
Србије, који су отпутовали са циљем да зараде за себе и своје породице. Такав
ангажман у трци “за корицом хлеба”, није могао да прође без уцена од стране
послодавца, о чему радници сазнају тек по доласку на лице места.
Најозбиљнија уцена је закидање и неисплаћивање зараде.

28
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Слика 4.- Приказ поменутог догађаја

Извор: http://getosrbija.files.wordpress.com/2013/05/izrabljivanjeradnika9.jpg

АД”ПУТЕВИ” УЖИЦЕ, због уговореног посла у Сочију, исказала је

потребу за радницима различитих профила и руководећи се пословним
успесима фирме и понуђеним условима, много радника је посредством ове
фирме отпутовало на њена градилишта у Сочи.

Међутим, у уговору о раду који фирма АД “ПУТЕВИ” УЖИЦЕ , ставља

пред раднике, нигде није наведен новчани износ основне зараде у бруто
износу, као и рокови исплате, при чему је такав уговор недовољно усклађен
према Закону о раду, и због такве мањкавости, ваљало би да реагује
Инспекција рада у чији делокруг спада и овај уговор.

29
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Ова фирма не даје трећи примерак уговора радницима, (иако је то

законски обавезна), који својим радом доносе зараду и профит фирми при
обављању грађевинских послова.

Извор: ГЛАС НАРОДА; УЦЕЊЕНИ РАДНИЦИ: АД“ПУТЕВИ” УЖИЦЕ,

ГРАЂЕВИНСКЕ РАДНИКЕ ЗАКИДА НА ПРИМАЊИМА; ОДАВНО ЈЕ ВРЕМЕ ЗА
ИНСПЕКЦИЈУ РАДА И ТУЖБУ; Преузето на
адреси:http://getosrbija.wordpress.com/2013/05/23/ucenjeni-radnici-adputevi-uzice-
gradevinske-radnike-zakida-na-primanjima-odavno-je-vreme-za-inspekciju-rada-i-tuzbu/

3.1.2. Мазохисти на црно

Упркос појачаним контролама, инспектори нису много постигли. Број

непријављених радника је исти као и прошле године, ако не и већи. Зашто
крагујевачки радници беже пред инспекторима рада? Велики број пристао је да
им послодавци не уплаћују доприносе само зато да себи и својој деци обезбеде
хлеб насушни.

Делећи судбину радника читаве Србије, велики број радника из

Крагујевца пристао је да им послодавци не уплаћују доприносе само зато да
себи и својој деци обезбеде хлеб насушни. Упркос појачаним контролама
инспектори нису много постигли. Ситуација се не мања, број непријављених
радника у Крагујевцу је исти као и прошле године, ако не и већи.

Највећи број радника на црно ради на грађевини. У граду, где је

транзиција упропастила много живота, по логици ствари, треба да има доста и
успешних.

У Крагујевцу вероватно има 3.000 послодаваца који држе непријављене

раднике. Треба рећи истину. И међу послодавцима има тешке сиротиње која

30
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

једва преживљава. Крагујевачке раднике, који беже од својих заштитника, у

питању су хиљаде људи, психијатријски треба третирати. Са тим радницима
очигледно нешто није у реду. И инспекторка то признаје:

- Нелогично је да радници беже од инспектора ако знају да послодавац

мора да прими у радни однос сваког непријављеног радника кога инспектори
ухвате. Међутим, радници, и поред тога, више штите послодавца него себе.
Код нас долазе тек кад дође до сукоба, са отказом у рукама.

Слика 5.- Инспекција рада на терену

Извор: http://www.novosti.rs/upload/images/2012//08/30n/dru-inspekcija.jpg

Који је радник луд да, не штити себе, него послодавца ако на то није
приморан. Ко га је приморао? Послодавац притиска са једне - инспекција са
друге стране. Пошто радници који траже правду нису били у радном односу,
неисплаћене зараде не могу тражити. Могу тражити само надокнаду, која је
толико мизерна да су судски трошкови већи од надокнаде.

Није никаква тајна да код нових послодаваца радно време није одређено.
Ради се по 10, по 16 сати и више. Радник нема избора. Јер, ако он неће, има ко
хоће. Много је оних који чекају било какав посао. Радници, кад их инспектори
затекну да раде поподне, кажу да раде у другој смени. Кад их затекну да раде

31
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

суботом и недељом, кажу да раде зато што су током недеље користили

слободне дане. Послодавци свим радницима, без обзира на стручну спрему и
врсту посла коју обављају, уплаћују најнижу стопу доприноса.

Раднике на пробном раду послодавци не плаћају, а радник не сме да

пријави када је почео пробни рад, тако да послодавац пробни рад може терати
неограничено. Инспекција рада једним оком нишани послодавце, а другим
оком гледа у раднике.

Извор: Мазохисти на црно; Преузето на адреси: http://www.magazin-

tabloid.com/casopis/clanak.php?br=162&clanak=13

3.1.3. Инспектори губе битку

Отвара се велики број малих и средњих фирми (тренутно их је око 200.000),

и у њима има рада на црно, утаје пореза, неплаћања социјалног и здравственог
- каже Вера Божић Трефалд, директор Управе за безбедност и здравље на раду
при Министарству рада. Посебно тешка ситуација је у грађевинској и
урбанистичкој инспекцији. Министарство грађевинарства и урбанизма
преузело је 12 грађевинских и 10 урбанистичких инспектора, што је премало у
односу на списак њихових надлежности. Они не контролишу само радове на
пројектима за које они издају дозволе, већ обављају надзор и над пословима
повереним општинским инспекцијама.

Извор: Инспектори губе битку; Преузето на адреси:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:394958-Inspektori-gube-bitku

3.1.4. Срби раде на црно од Сибира до Уругваја

Србија је међу првих десет земаља у Европи по суровој експлоатацији

радне снаге у иностранству. На овај проблем указао је недавно и Стејт

32
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

департмент у свом извештају наводећи да су главне дестинације радника из

Србије европске земље, Азербејџан, Емирати, Русија, па чак и Уругвај.

Услови рада нису нимало пријатни. Ради се по 16 па чак и 20 сати

дневно, уз строгу контролу, без могућности одмора осим за време оброка.

Слика 6.- Статистика о грађевинским радницма

Извор: по узору на http://www.blic.rs/data/images/2013-08-
30/373705_1213_origh.jpg?ver=1377894674.jpg

Тога има много, велики број наших фирми које раде у Русији
мобилисали су људе из Србије да раде више по нелегалним него легалним
условима. Приходи српских грађевинских фирми од послова у иностранству су
прошле године били 174 милиона евра.

Од тога је енергопројект остварио 168 милиона, дакле скоро цео приход.

Имајући у виду да се процењује да у само у Русији ради 15.000 наших
држављана, јасно да многе фирме не пријављују своје приходе као што не

33
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

пријављују ни раднике који раде за њих - каже директор „Енергопројекта“

Владимир Миловановић.

У иностранству тенутно ради око 360 енергопројектових радника док је

на пословима које изводе ангажовано око 5.000 локалних радника.

- Наш велики проблем је што сада имамо дефицит радника за све

инфраструктурне пројекте који се најављују, они су по Русији где раде за мале
паре, без папира у тешким условима. Многима је, међутим, и то боље него да
остану у земљи јер од плате коју овде приме не могу да издржавају своје
породице.

Извор: НАШИ РАДНИЦИ ЖРТВЕ ЛАЖНИХ ПОСЛОДАВАЦА; Срби раде на

црно од Сибира до Уругваја; Преузето на адреси:
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/402399/Srbi-rade-na-crno-od-Sibira-do-Urugvaja

3.1.5. Безбедност на раду

Сваке године око 40 радника у Србији настрада на радном месту, док

око хиљаду радника задобије озбиљне повреде - показују статистички подаци
за 2012. Најчешћи узроци несрећа на радном месту су немар радника или
послодавца, непоштовање безбедносних прописа или некоришћење заштитне
опреме. Највише несрећа на радном месту догоди се на градилиштима.

Заштита на раду у Србији као пословни приступ, научна дисциплина,

али и као практична норма – „рођена“ је у Нишу. Као један од
најиндустријализованијих градова, Ниш је предњачио у развоју технологије у
производњи, али је већ средином прошлог века, постао и град с највећим
бројем повређених на радном месту. У тадашњој фабрици машина и
железничких возила "Станко Пауновић" 1957. године, сваки трећи радник био
је повређен.

Извор: Делегација за Европске уније у Републици Србији, Безбедност на раду

почиње у Нишу; Преузето на
адреси:http://www.europa.rs/projects/projektne_aktivnosti/2577/Bezbednost+na+radu+po
%C4%8Dinje+u+Ni%C5%A1u.html

34
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Слика 7.- Илустација непоштовања безбедности на раду

35
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Неисправне дизалице, необезбеђени отвори за лифтове и степенице на

градилиштима, мањак заштитне опреме, недостатак радника обучених и
задужених за безбедност, само су неки од пропуста у безбедности на раду које
је инспекција затицала на крагујевачким градилиштима.

Не обезбеђују на адекватан начин градилиште, не затварају отворене

просторе попут оних предвиђених за лифтове и степениште и друге пропусте и
пролазе, или нису обезбедили адекватну заштитну опрему - каже Благојевић.
Инспектори рада наилазили су и на неисправне електроинсталације и
прикључке за апарате коришћене приликом радова, а на градилиштима
евидентиране су чак и неисправне дизалице.

Када би уговором између инвеститора и извођача радова било одређено

да стоти део вредности радова одлази на безбедност радника, пропуста би било
далеко мање. Овако су извођачи оптерећени роковима из уговора, следе пенали
уколико се они пролонгирају и то додатно угрожава старање о безбедности.

Узроци повреда на раду најчешће су небезбедан начин рада,

незаштићени делови машина, недовољно искуство... Дешава се да на истом
градилишту раде радници које су ангажовале различите фирме и код једне носе
заштитно одело, шлем, ципеле, а код оне друге не. У највећем броју случајева
одговорно лице за безбедност има документацију да су радници задужени
заштитном опремом, али је не користе.

Извор: БЕЗБЕДНОСТ ГРАЂЕВИНАЦА У КРАГУЈЕВЦУРаде без шлемова и са

поквареним дизалицама; Преузето на адреси:
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/200735/Rade-bez-slemova-i-sa-pokvarenim-dizalicama

36
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

3.2. Колико кошта нови радник?

Истраживања извршена на западу показују да увођење новог радника

кошта између 50 одсто и 250 одсто годишње бруто зараде за ту радну позицију.

Уколико тај података пренесемо на просечну зараду у Србији добијемо

да замена радника кошта између 345.800 -1.728.800 динара. Имајући у виду да
је просечна флуктуација радника у просеку 18% долазимо до импресивних
бројки.

Слика 8.- Илустрација ''Шта радника чини извандредним?''

Извор: http://comerecommended.com/2012/03/what-makes-a-remarkable-employee/

Често се заборављају не тако очигледни трошкови селекције. Нови

радник у великој већини случајева нема исту продуктивност као већ искусан
радник. Он прави више грешака, има више празног хода, он захтева додатне
едукације и све то компанију кошта. Она губи на разлици која постоји између
постигнућа старог и новог радника.

Зато је од значаја да компанија задржи своје постојеће раднике.

37
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Запошљавање нових радника је велики трошак. Он постаје још већи

уколико изаберете погрешног радника или уколико он одмах напусти радно
место.

3.3. Опсервација стања запослених грађевинских радника

Из приложеног текста из овог поглавља можемо закључити да је стање и

статус грађевинског радника у Србији у крајње незавидној ситуацији. Томе су
значајно допринели лоши услови рада који су у значајној мери довели у питање
саму безбедност радника као и однос послодаваца према запосленима.

С' обзиром да је ова тема поприлично осетљива у смислу трагања за

одговорним лицима за настале проблеме јако је тешко уочити праве узроке
настајања оваквог стања у области грађевинарства.

Најправичније би било рећи да су сви помало и заједничким

(не)активностима допринели тренутној ситуацији грађевинских радника:

 Радник, препушајући се у ситуацијама (не)одговорности

послодаваца, неблаговременом реаговању у случају повреде
права као запосленог, нетражења својих права који су законом
прописани;

 Послодавац, који је својом немарношћу угрозио грађевинског

радника (необезбеђивање основних средстава за рад,
занемаривање безбедносних подухвата и мера, обезвређивање
њихових основних потреба, довођење у опасност њихово здравље
а како можемо закључити, и живот), нередовне исплате,
минимизирање зарада, непријављивање радника за социјално и
пензионо осигурање, често ангажовање привремених и
повремених сезонских радника, манипулација договорима итд.

38
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

 Инпектори за рад, који у недостатку својих ресурса нису у

могућности да испрате сва градилишта, послодавце,
предузимаче, запослене, поштовање закона , прописа и уредба.

 Држава, која и даље не пружа озбиљније ангажовање по овом

питању. Правилник о заштити на раду у грађевинарству и Уредба
о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним
градилиштима садржи јасно дефинисане параметре по којима се
(односно, по којима би требало да се) одвијају грађевински
радови, укључујући људске ресурсе, њихову безбедност и
заштиту на раду, обезбеђивање услова за несметани рад,
руковање са машинама и условима у којима се те активности
одвијају, посебни услови рада на различитим местима деловања
итд. Али, и поред прописаних одредби и правилника мора
постојати строжија контрола реализовања истих.

У овом случају, трагајући за носиоцима одговорности за слику стања

грађевинских радника можемо закључити да се своди на зачарани круг
пребацивања одговорности већ поменутих чиниоца (радник-послодавац-
инспекција за рад-држава).

Грађевински радници су ти који највише испаштају због

несинхронозованих и неусаглашених циљева, и као такав принуђен је да
се или подвлађује ситуацији у којој су његова права угрожена (права као
радника – непријављен рад односно рад на црно, обезвређивање своје
зараде, права као човека – угрожена безбедност на раду) или да крене у
потрагу за другим послом, другим послодавцем.

Незадовољан својим (не)статусом у организацији и (не)условима,

грађевински радник се упушта у процес, нама познат као процес
флуктуације, а њима познат као процес проналажења нових извора
зараде.

39
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Подсетимо да је грађевинарство једна врста уметности, способности да

се идеје са папира претворе у прелепу грађевину, занат помоћу којег се се
елементи градње повезују, координирају и формирају у дело, дело руку
апсолутно сваког радника који је учестовао на том пројекту.

Слика 9.- Илустација

Извор. http://www.deviantart.com/

40
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

4. Извештаји
4.1. Утицај кризе на грађевински сектор

Преузети делови извештаја1:

Посматрано по производним секторима највећи пад запослености у

другом полугођу забележен је у грађевинарству, угоститељству, пољопривреди
и у индустрији. Брже смањење запослености у прва три сектора, делимично је
резултат знатног присуства сезонске привремено запослене радне снаге, па
самим тим и флексибилнијег тржишта, осетљивијег на кризна кретања.

Смањење запослености је видљиво и подједнако независно од школске

спреме, осим код најобразованијих, које криза практично није погодила. И
канцеларијска занимања су знатно мање “страдала” него радничка. По
старосним групама посматрано губитак запослења највише је погодио млађе
генерације.

Релативна фреквенција промене радног статуса подједнака је на

урбаном и осталом подручју, а међу регионима највећа је у Београду. То се
може објаснити нешто већом покретљивошћу запослености у главном граду,
као центру модерне економије, у односу на друге регионе. Према школској
спреми, највећу осетљивост радног статуса на кризу, имају они са средњим и
основним образовањем и са непотпуном основном школом, а по старосним
категоријама, релативно најчешћу промену радног статуса имају најмлађи (15-
30 година), а затим најстарији (50+), делимично захваљујући пензионисању.

После снажног раста реалних зарада током ове деценије, у последњих

годину дана тренд је преломљен и зараде се благо смањују у реалном изразу.
Ово смањење се готово у потпуности може приписати смањењу зарада у

1
УТИЦАЈ КРИЗЕ НА ТРЖИШТЕ РАДНЕ СНАГЕ И ЖИВОТНИ СТАНДАРД У СРБИЈИ, Преузето на
адреси: http://www.clds.rs/newsite/Uticaj%20krize.pdf, дана 19.02.2014

41
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

неформалном сектору. Прилагођавање економије у време кризе у формалном

сектору у већој мери се одвијало кроз смањење запослености и повећање
незапослености, него кроз смањење зарада. Зараде су смањене у свим
секторима, а изнадпросечно у рударству, здравству, угоститељству,
грађевинарству, државној управи и међу запосленима у пословима са
некретнинама.

Међу секторима који су по зарадама најосетљивији на кризу, а у којима

истовремено претежу запослени који су прешли у ниже квинтиле по зарадама,
су производња електричне енергије, финансијско посредовање, саобраћај,
грађевинарство и послови са некретнинама. И у прерађивачкој индустрији која
се налази високо на скали осетљивости на промене, иако незнатно, претеже
број губитника, што је значајно имајући у виду висок удео овог сектора у
укупним променама. Као што се може уочити за већину ових сектора налази су
очекивани јер су они природно изложени већем удару кризе.

Међу занимањима највећу осетљивост, комбиновано са уделом

“губитника” су показале занатлије и сродни радници. Према образовању,
једина група у којој претежу губитници су они са основним образовањем, али
је осетљивост њихових зарада на кризу исподпросечна.
Слично, најмање осетљиви на промене су најстарији (преко 50+), али са
далеко највећим уделом губитника. Осетљивост зарада жена нешто је мања
него мушкараца.

Налази квалитативних студија указују да је за најсиромашније међу

сиромашнима најважнији механизам преживљавања проналажење посла у
неформалној економији (сезонски и повремени послови попут чишћења,
помоћи у кући и рада на грађевини).

Главнина губитка запослености неформалног сектора налази се у

пољопривреди, а затим у грађевинарству и трговини, у којима је и запосленост
унутар неформалног сектора највећа.

42
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Највећи део губитака формалног сектора налази се у индустрији (више

од половине), а затим у пољопривреди (једна четвртина) и грађевинарству
(једна осмина).

Флуктуације запослености по производним секторима су приличне.

Највећи пад запослености имају грађевинарство (13,1%) и хотели и ресторани
(10,7%), што је природно у времену кризе.

Грађевинарство опада пошто се одлажу инвестиције у привреди и зато

што је смањена станоградња услед смањеног кредитирања од стране банака.
Угоститељство смањује активност стога што су смањени дохоци становништва,
па се редукују расходи на ове активности.

Знатном смањењу запослености у овим секторима доприноси и

сезонски карактер послова, односно тип запошљавања, пошто је велики део
радника у њима ангажован привремено, сезонски, тако да је прилагођавање
послодаваца кризи знатно једноставније него у делатностима које искључиво
или великим делом припадају формалном сектору.

Код производних сектора највиши добитак имају државна управа и

социјално осигурање, трговина, образовање и пољопривреда, док губици
највише претежу у грађевинарству, пословима с некретнинама, финансијском
посредовању и саобраћају.

43
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

4.2. Инспекторат за рад за 2012.

Стратешки циљеви Инспектората за рад2 су превасходно усмерени на:

- Смањивање броја повреда на раду, професионалних обољења и
болести у вези са радом путем минимизирања ризика везаних за радна места у
складу са законима и праксом, сузбијање рада „на црно“ и смањење броја
повреда радно-правних института из области радних односа утврђених
законом, колективним уговором и уговором о раду;

- Промоција развоја националне културе превенције у области

безбедности и здравља на раду и области радних односа (подизање свести и
информисање јавности), са посебним освртом на сектор малих и средњих
предузећа и високоризичне секторе (грађевинарство, хемијска индустрија,
пољопривреда и сл.);

- Утврђивање приоритета у решавању проблематике везане за

област безбедности и здравља на раду и област радних односа за категорије
посебно осетљивих група запослених – питања везана за женску радну снагу
(материнска заштита – труднице и породиље), дечји рад, рад особа са
инвалидитетом,старији запослени, страни радници итд;

- Успостављање и изградња модерног система инспекције рада

прилагођеног ЕУ стандардима и то кроз реформу, реорганизацију и
модернизацију инспекције рада.

2
Република Србија
МИНИСТАРСТВО РАДА, ЗАПОШЉАВАЊА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ
Инспекторат за рад
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ
Инспектората за рад
за 2012. Годину, Преузето на адреси: http://www.minrzs.gov.rs/inspektorat-za-rad-izvestaji.php,
дана 19.02.2014

44
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Слика 10.- Табеларни приказ запослености и просечне зараде по секторима

Извор: ИЗВЕШТАЈ О РАДУ
Инспектората за рад за 2012. Годину, Преузето на адреси:
http://www.minrzs.gov.rs/inspektorat-za-rad-izvestaji.php

4.2.1. Кампање

Као циљани инспекцијски надзор, који инспекција рада својим

плановима рада организује редовно током сваке календарске године
подразумева се вршење појачаног инспекцијског надзора у одређеној
делатности на локалном нивоу (на територији свог округа са учешћем већег
броја инспектора и трајањем од једног до два дана). Такви инспекцијски
надзори могу се вршити у току радног времена, као и ноћу.
У току 2012. године, посебно је био велики број кампања организованих
у делатности грађевинарства, трговине и угоститељства.

45
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Кампање су организоване сагласно Годишњем плану рада Инспектората

за рад по одређеним делатностима и према месечним плановима рада одељења,
одсека и групе инспекције рада.

Кључни ефекти кампање показују да су инспектори рада у оквиру

законских овлашћења у контроли примене Закона о раду, у делу рада „на
црно“, у већини случајева отклонили неправилности и остварили резултате код
сузбијања рада „на црно“.
Поред кампања у области радних односа, инспектори рада су
предузимали и кампање из области безбедности и здравља на раду

4.2.2. Сива економија са становишта инспекцијског надзора - рад „на

црно“

Неформални рад, „сива економија“, односно рад „на црно“, у Србији је

изузетно распрострањен и представља без сумње један од највећих привредних
и друштвених проблема.

Приликом вршења инспекцијског надзора, инспектори рада на раду „на

црно“ најчешће затичу младе, пре свега неквалификоване раднике, најчешће до
средњег нивоа стручне спреме, запослене без редовних зарада и запослене
преко 40 година живота, као и примаоце новчаних накнада, социјалне помоћи и
сл. Иако су послови које ова лица обављају најчешће високоризични, у пракси
их је тешко идентификовати, јер због страха радника од губитка и таквог посла,
између радника и послодавца постоји сагласност да се у тренутку
инспекцијског надзора избегне легализовање тог односа. То је нарочито
присутно у грађевинарству, као једној од високоризичних делатности, као и у
угоститељској, трговинској и занатској делатности.

46
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

У појединим делатностима запажено је да се повећава број радно

ангажованих „на црно“ у истим периодима сваке године. То је нарочито
карактеристично за угоститељство и грађевинарство. У угоститељству у
летњем периоду, због повећаног обима посла расте и број радно ангажованих
уопште, па и радно ангажованих „на црно“. Што се грађевинарства тиче број
ангажованих „на црно“ нагло се повећава пред крај грађевинске сезоне, због
тежње послодаваца да испуне задате рокове и што већи број послова заврше у
текућој сезони.

Раду ,,на црно'' у делатности грађевинарства погодује велика

флуктуација радне снаге, често премештање са једног градилишта на друго и
кратко време ангажовањих лица које проводе на једном радном месту, док не
обаве неки посао.

4.2.3. Распоред радног времена

Овај радно-правни институт уређен је чланом 55. и 56. Закона о раду.

Радна недеља по правилу траје пет радних дана, а радни дан осам
часова. Међутим, послодавац може да одреди да радни дан траје краће од осам
часова, уколико радна недеља траје шест радних дана

Највише уочених пропуста је било у области грађевинарства, трговине и

угоститељства. Ради ефикаснијег надзора неопходно је донети закон о
евиденцији у области рада, који би садржао и оштру санкцију за послодавце у
свим случајевима повреде члана 53. Закона о раду. Инспектори рада су
подносили захтеве за покретање прекршајних поступака и решењима налагали
послодавцима да донесу одлуку о распореду радног времена запослених и да са
том одлуком упознају запослене, а у циљу да се у наредним надзорима лакше
утврде повреде закона.

47
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Може се констатовати, као и у претходним годинама, да запослени, док

су у радном односу, су крајње некооперативни у односу на инспекцију рада,
својим изјавама штите послодавца, а тек касније, након престанка радног
односа, износе пред инспекцијом рада тачне чињенице које терете послодавца
због непридржавања законских одредаба, као и одредаба општих аката
послодавца и уговора о раду, који су закључени са запосленима, а овакво
њихово понашање карактеристично је и у односу на њихов остварени
прековремени рад.

Како није законом обавезно вођење евиденције о присуству на послу, у

тим случајевима инспектор рада нема могућности да утврди да ли је заиста
право запосленог угрожено како би предузели мере у складу са овлашћењима.

4.2.4. Повреде на раду

Повредом на раду, која је дефинисана чланом 22. Закона о пензијском и

инвалидском осигурању сматра се повреда осигураника која се догоди у
просторној, временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу
кога је осигуран, проузрокована непосредним и краткотрајним механичким,
физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела,
изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања
организма.

У случају када се догоди тешка, смртна или колективна повреда на раду

или повреда због које запослени није способан за рад дуже од три узастопна
радна дана, послодавац је дужан да исту пријави надлежној инспекцији рада и
надлежном органу унутрашњих послова најкасније у року од 24 часа, од њеног
настанка.

48
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

У периоду јануар – децембар 2012. године, инспектори рада су

извршили 1.243 инспекцијска надзора поводом смртних, тешких са смртним,
тешких, колективних и лаких повреда на раду и то:

 26 надзора поводом смртних повреда на раду :

 15 у делатности грађевинарства,

 13 надзора поводом тешких повреда на раду са смртним исходом:

 7 у делатности грађевинарства;

 24 надзора поводом колективних повреда на раду:

 8 у делатности грађевинарства, у оквиру којих су се догодиле 4
смртне, 6 тешких и 10 лаких повреда на раду,

4.2.5. Анализа смртних повреда на раду, које су се догодиле током

2012. године

- повреде на раду се најчешће дешавају у делатности грађевинарства и

индустрије (84% од свих смртних повреда на раду пријављених инспекцији
рада догодило се у наведеним делатностима),

49
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

4.2.6. Смртне повреде на раду у 2012. години

Слика 11.-Статистички приказ смртне повреде на раду у 12012.год по делатности

Извор: ИЗВЕШТАЈ О РАДУ
Инспектората за рад за 2012. Годину, Преузето на адреси:
http://www.minrzs.gov.rs/inspektorat-za-rad-izvestaji.php

Слика 12.- Статистички приказ тешке повреде на раду са смртним исходом у

2012.год-по делатности
Извор: ИЗВЕШТАЈ О РАДУ
Инспектората за рад за 2012. Годину, Преузето на адреси:
http://www.minrzs.gov.rs/inspektorat-za-rad-izvestaji.php

50
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Слика 13.- Статистички приказ тешке повреде на раду са смртним исходом у

2012.год по узроку повређивања
Извор: ИЗВЕШТАЈ О РАДУ
Инспектората за рад за 2012. Годину, Преузето на адреси:
http://www.minrzs.gov.rs/inspektorat-za-rad-izvestaji.php

Слика 14.- Статистички приказ тешке повреде на раду у 2012.год. – по делатности

Извор: ИЗВЕШТАЈ О РАДУ
Инспектората за рад за 2012. Годину, Преузето на адреси:
http://www.minrzs.gov.rs/inspektorat-za-rad-izvestaji.php

51
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Слика 15.- Статистички приказ лаке повреде на раду у 2012 год.- по делатности
Извор: ИЗВЕШТАЈ О РАДУ
Инспектората за рад за 2012. Годину, Преузето на адреси:
http://www.minrzs.gov.rs/inspektorat-za-rad-izvestaji.php

4.2.7. Најчешћи узроци повреда на раду

Анализом узрока и околности због којих је дошло до повреда на

раду, утврђено је да су најчешћи узроци повређивања следећи:

- небезбедан рад на висини и на непрописно монтираним скелама;

- некоришћење прописаних средстава и опреме за личну заштиту на раду
првенствено рад без заштитног шлема и заштитног опасача;
- рад у непрописно обезбеђеним ископима;
- непримењивање основних начела организације извођења радова;
- одступање од прописаног и утврђеног процеса рада;

52
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

- непрописна сарадња (координација) учесника у раду,

- непрописан рад са опремом за рад;
- неоспособљеност ангажованих на раду за безбедан рад;
- непотпуно спровођење мера безбедности и здравља на раду на местима
рада;
- ангажовање знатног броја необучених лица која раде на ''црно''.

4.2.8. Најугроженија занимања у Републици Србији на основу смртних

повреда на раду

Ако се узму у обзир све специфичности и опасности везане за извођење

радова и технолошки процес производње, као и примена мера за безбедан и
здрав рад запослених и број повреда на раду, грађевинарство и индустрија
спадају у најризичније делатности.

Сходно наведеном, најугроженија занимања запослених су грађевински

радници различитих профила - НК радници, армирачи, тесари, зидари, возачи
(аутовиљушкара, теретних моторних возила), аутомеханичари, помоћни
радници, електромонтери, бравари - заваривачи и руковаоци дизалицама -
крановима.

4.2.9. Инспекцијски надзори на градилиштима

У складу са стратешким циљем Инспектората за рад, да се број повреда

на раду у делатности грађевинарства сведе на најмању могућу меру,
Инспекторат за рад, поред редовних инспекцијских надзора организује и
спроводи додатне надзоре на градилиштима у граду Београду и свим већим
градовима у Републици Србији, у виду циљаних ненајављених акција.
Инспекцијским надзором обухватају се градилишта где се изводе груби
грађевински радови и где је присутно више послодаваца, односно извођача и

53
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

подизвођача радова, који истовремено међусобно деле исти радни простор и

самим тиме је повећан ризик од потенцијалног повређивања.

Инспекцијски надзор се усмерава на место рада запосленог, у смислу

контроле примене прописаних мера безбедног и здравог рада запосленог, на
затеченом радном месту.

Осим надзора на месту рада запосленог, инспектори рада контролишу и

да ли су послодавци на предметном градилишту пријавили инспекцији рада
почетак свога рада, да ли је послодавац дао на употребу запосленима средства
за рад, односно средства и опрему за личну заштиту на раду на којима су
примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду, а у складу са
актом о процени ризика и да ли запослени наменски користе средства за рад и
прописана средства и опрему за личну заштиту на раду.

4.3. Резолуција против рада на црно

Учесници Другог конгреса Синдиката радника грађевинарства и ИГМ-а

Србије одржаног 16. марта 2006. године, који представљају преко 40 000
чланова запослених у високоградњи, нискоградњи, индустрији грађевинског
материјала, цементарама, каменоломима, пројектним предузећима и другим
специјализованим предузећима у области грађевинарства и Индустрије
грађевинског материјала, усвојили су Резолуцију против рада на црно:

На десетине хиљада грађевинских радника Србије из дана у дан ради на

црно.
Радити на црно, за раднике значи:
- да нису пријављени на обавезно социјално-осигурање, па немају
здравствену заштиту, пензиони стаж и материјално обезбеђење за случај
незапослености;
- да немају уговоре о раду који им гарантују редовну и одређену зараду,
безбедност и здравље на раду, законско радно време, одсуства, одморе, и сл.;

54
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

- да раде у «робовским» условима без икакве одговорности послодавца

за њихове животе.

Рад на црно, за државу и ширу друштвену заједницу, значи губити

милионске приходе по основу пореза које плаћају послодавци и запослени,
толерисати нелојалну конкуренцију на грађевинском тржишту.

Запошљавањем радника на црно за послодавце значи незаконито брзо

стицање огромног богатства на туђ рачун, које појединцима омогућује високо
место на друштвеној лествици и самим тим велики утицај на власт.

Само пријављени радници могу користити заштиту и права која нам

омогућавају закони и колективни уговори. Само пријављени радници могу
рачунати да ће остваривати право на пензијско, здравствено и друго осигурање.
Само пријављени радници могу рачунати да ће у случају болести примати
накнаду за боловање, а у случају повреде на раду и одштету. Послодавац вам
све док сте непријављени ништа од тога неће плаћати, нити ћете било коју
другу заштиту моћи да користите.

Синдикат радника грађевинарства и ИГМ-а Србије позива све

запослене у области грађевинарства, а посебно раднике који раде код
послодаваца који их нису пријавили, да се придруже том Синдикату у борби
против рада на црно јер тој послодавачкој превари и крађи само се удруженим
снагама може стати на пут.

Синдикат радника грађевинарства и ИГМ-а Србије такође позива

Скупштину Србије, Владу и друге државне органе да стварањем закона и
применом постојећих прописа, ствара привредни амбијент у коме ће бити што
мање рада на црно, као и да конкретним мерама против несавесних
послодаваца утиче на нестајање рада на црно у грађевинарству и ИГМ-у
Србије.

55
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

4.4. Резолуцијао безбедности на раду

Конгрес указује да се у Србији у транзиционом периоду догодило на

хиљаде трагичних догађаја у области грађевинарства и индустрије
грађевинског материјала и да је на хиљаде радника повређено, изгубило радну
способност а на стотине изгубило живот. Живот као неприкосновено благо и
највећу вредност потиснула је незајажљива “глад” за профитом и стицањем
материјалних вредности новокомпоноване плејаде капиталиста који се према
животима грађевинских радника односе као према потрошној роби.

Безбедност на раду грађевинских радника, сигурни и законом

обезбеђени услови за рад на свим градилиштима и радним местима су
приоритет у активностима Синдиката радника грађевинарства и ИГМ Србије.
Кампања “Градимо сигурније” коју је синдикат започео пре две и по године
мора постати трајна акција не само синдиката већ свих институција, државних
и послодавачких, која ће побољшати стање у области безбедности и здравља
радника. Одговорност за живот грађевинских радника морају преузети сви, и
појединачно и институционално, јер само максималном одговорношћу и
применом законских одредби које регулишу безбедност и здравље на раду
можемо се приближити стандардима цивилизованог и хуманог друштва.

Конгрес овлашћује Председништво и Републички одбор Синдиката

радника грађевинарства и ИГМ Србије да заједно са Републичком управом за
безбедност и Министарством за рад, социјалну политику и запошљавање
утврди институционални оквир за деловање синдикалних активиста у њиховом
сталном надзору над применом мера безбедности на раду у области
грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије.

56
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

5. Посебни колективни уговор за грађевинарство и

индустрију грађевинског материјала Србије

После вишемесечних активности преговарачких тимова, 20. децембра

2010. године потписан је Посебни колективни уговор за грађевинарство и
индустрију грађевинског материјала Србије3.

5.1. Саопштење

Стање у грађевинарству и Индустрији грађевинског материјала Србије

је алармантно, а положај радника у том сектору никада није био тежи. Домаћа
грађевинска индустрија, некада понос наше привреде и бренд широм света,
данас је пала на најниже гране. Уколико држава хитно не предузме мере
економске и фискалне политике које би зауставиле пропадање грађевинарства
и Индустрије грађевинског материјала, та важна привредна грана ће се угасити,
а 100.000 запослених ће се наћи на улици.

То је закључак Председништва Синдиката радника грађевинарства и

ИГМ Србије, које је на данас одржаној седници у Кањижи, указало да је у
протеклој деценији 50.000 грађевинских радника остало без посла, да је на
десетине хиљада на плаћеном одсуству, док велики број запослених не прима
зараде и нема уплаћено здравствено и социјално осигурање.

Грађевинска индустрија од 2000. године покушава да поврати стару

славу, али фирме исцрпљене недостатком посла у последњој деценији прошлог
века, неспремно су дочекале отварање тржишта према страним инвеститорима
и кредиторима, који су за велике објекте у нашој земљи радије бирали
мултинационалне компаније. Добит коју су остварила домаћа предузећа радећи
као подизвођачи страним компанијама је занемарљива, а вишегодишње
кашњења у наплати потраживања, посебно када се у улози инвеститора нашла

3
СИНДИКАТ РАДНИКА ГРАЂЕВИНАРСТВА И ИНДУСТРИЈЕ ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА СРБИЈЕ;
ПОТПИСАН ПКУ; Преузето на адреси : http://www.sgigm.org.rs/vesti.htm#LUKE, дана 20.02.2014.

57
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

држава, додатно је погоршало ситуацију, док је коначан ударац задала светска

економска криза.

Последица свега овога јесте недостатак амбијента у којем би

грађевинарство нормално функционисало.Зато је неопходно да држава хитно
донесе стратегијске мере, које би омогућиле опоравак грађевинарства, а што би
имало ефекат и на укупно пословање привреде.

Синдикат радника грађевинарства и ИГМ Србије захтева да у свим

стратешким пројектима које држава финансира предност има домаћа
грађевинска оператива. То значи да школе, вртиће, болнице, станове,
аутопутеве и друге објекте од јавног значаја граде домаћа грађевинска
предузећа која имају референце, запошљавају значајан број пријављених
радника и који имају колективне уговоре, док се при реализацији тих пројеката
мора у знатној мери користити домаћи грађевински материјал.

Зато Синдикат убудуће неће дозволити да на тим пословима, који се

највише и финансирају средствима из кредита, које ће наши грађани
деценијама враћати, домаћа грађевинска предузећа буду само подизвођачи.
Такође, више нећемо дозволити да у Србији раде грађевински радници без
утврђене минималне цене рада.

Синдикат такође захтева од Владе Србије да за 100.000 радника

грађевинарства исплати једнократну помоћ у висини од 5.000 динара, јер међу
њима на десетине хиљада ове године није добило ни динара зараде, десетине
хиљада примају нередовно зараде или су зараде испод републичког нивоа, а
посебно нивоа зарада које примају запослени у финансијским организацијама и
делатностима у којима је држава послодавац.

Држава мора да обезбеди и здравствено осигурање за све грађевинске

раднике, поготову у оним предузећима у којима није завршен процес
приватизације. Сматрамо да је потребно утврдити минимум свих цена на
домаћем тржишту, па тако и минималну цену радне снаге у грађевинарству,
што подразумева и хитно потписивање Посебног гранског уговора за ову
делатност. Сврха Колективног уговора требало би да буде пружање стабилног

58
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

оквира за обезбеђивање раста грађевинарства и развој нових могућности за

запошљавање, сузбијање нелојалне конкуренције и сиве економије, као и
смањење социјалног дампинга.

Синдикат радника грађевинарства и ИГМ Србије захтева да се хитно

укључи у реализацију свих наведених мера. У супротном, Синдикат ће прибећи
и последњем легитимном средству за остваривање радничких права –
организовању генералног штрајка свих грађевинских радника у Србији.

5.2. После одлуке о проширеном дејству ПКУ:сви запослени у

грађевини у равноправном положају

Посебни колективни уговор за запослене у грађевинарству и индустрији

грађевинског материјала, чија примена почиње 12. марта, допринеће смањењу
рада на црно и уједначити права, обавезе и одговорност запослених и
послодаваца.

Председник Синдиката радника грађевинарства и ИГМ Србије Душко

Вуковић рекао је да ће се тај уговор примењивати на свих 116.000 запослених у
грађевинској делатности и објаснио да је зарада подељена у шест категорија.
Према његовим речима, неквалификовани радници који припадају првој
категорији биће плаћени 95 динара по радном сату, док ће радници са
двогодишњим и трогодишњим образовањем бити плаћени 114, односно 133
динара.

Посебни колективни уговор за делатност грађевинарства и индустрије

грађевинског материјала потписан је 20. децембра прошле године, после три
месеца преговора између Синдиката радника грађевинарства и ИГМ Србије,
УГС "Независност" и Уније послодава Србије. Одлуку о проширеном дејству
уговора потписао је министар Љајић 28. фебруара. Његово правно дејство
важиће наредних годину дана и односиће се на све послодавце и раднике у тој
делатности.

59
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Закључак

Када сагледамо овакву ситуацију и слику, није тешко закључити узрок

велике флуктуације грађевинских радника, било да су они ангажовани на
сезонским пословима или не. Такође, грађевинарство је таква грана привреде у
којој се послови одвијају током целе године (са не толико драстичним
променама током годишњих доба, те промене се више везују за природу
пројекта) па је у том смислу незахвално везивати пораст или смањење броја
ангажованих грађевинских радника за сезонски фактор (попут броја
ангажованог особља за бербу сезонског воћа/поврћа, особља за рад у туризму,
особља за рад у угоститељству итд.)

Статус грађевинског радника тренутно се налази у врло незавидном

положају. У потрази за хуманим условима рада, посла у коме су обезбеђени
услови за рад, заштита и безбедност на раду, пријавом, уплаћеним
доприносима, редовним исплатама и вредновањем рада и труда грађевински
радници су, чини се чешће него остали, у ситуацијама да (не)радо мењају
послодавце и органицазије и то је заправо најчешћи узрок флукуације радника:
НЕЗАДОВОЉСТВО.

Тај појам, нама значајан као појам флуктуација, а њима као извор
прихода, надпросечно је заступљен у грађевинском сектору.

Заправо, из приложеног можемо чак и закључити да амплитуда кретања

ангажовања грађевинских радника достиже највишу тачку у оном моменту
када извођач радова не стиже да испуни свој рокове градње па је, у прилогу
томе, приморан да ангажује већи број радника како би испунио своје обавезе.

Флуктуација као промена средине, места, града саставни је део овог

посла.

60
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

Литература

 Пословни дневник, Флуктуација; Преузето на адреси:

http://www.poslovni.hr/leksikon/fluktuacija-306#

 Википедиа, Грађевински радник, Преузето на адреси:

http://sh.wikipedia.org/wiki/Gra%C4%91evinski_radnik

 Безбедност грађевинаца у Крагујевцу; Раде без шлемова и са

поквареним дизалицама; Преузето на адреси:

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/200735/Rade-bez-slemova-i-sa-pokvarenim-

dizalicama

 Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или

покретним градилиштима ("Сл. гласник РС", бр. 14/2009 и 95/2010)

Преузето на адреси:

http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrGradjevinarstvo/Uredba-o-bezbednosti-

i-zastiti-na-radu.pdf

 Флуктуација запослених, исечак из ХР савета, доступних

претплатницима на Mojtim.com, Преузето на адреси:

http://www.mojtim.com/pdf/fluktuacija_zaposlenih_isecak.pdf

 Центар за развој каријере; Кадровске промене; Преузето на адреси:

http://www.razvoj-karijere.com/baza_znanja/kadrovske-promene

 Линк Университy, Напуштање организације ; Преузето на адреси:

 http://www.link-university.com/lekcija/Napu%C5%A1tanje-

organizacije/1028

61
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

 проф. др Божовић Жарко, Флуктуација и апсентизам

 Business Insider; April Construction Spending Comes In At 0.3%, Narrowly

Missing Expectations; Преузето на адреси:

http://www.businessinsider.com/april-construction-spending-2012-

6#ixzz2th6cPaF6

 Мазохисти на црно; Преузето на адреси: http://www.magazin-

tabloid.com/casopis/clanak.php?br=162&clanak=13

 Правилник о заштити на раду у грађевинарству; Правилник је објављен

у "Службеном листу СФРЈ", бр. 42/68 и 45/68. Види: чл. 69. Закона - РС,

42/91-1649. Види: чл. 15. Правилника - РС, 31/92-1146.; Преузето на

адреси: http://www.vladars.net/sr-sp-

cyrl/vlada/ministarstva/mpb/Documents/15%20pravilnik%20o%20za%C5%

A1titi%20na%20radu%20u%20gradevinarstvu.pdf

 Бука, Грађевински радови у иностранству опали 15 одсто, Преузето на

адреси: http://www.6yka.com/cyr/novost/47508/gradevinski-radovi-u-

inostranstvu-opali-15-odsto

http://www.6yka.com/upload/images/1%20Januar%202014/gradjevinari.jpg

 Наши радници жртве лажних послодаваца

 Срби раде на црно од Сибира до Уругваја; Преузето на адреси:

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/402399/Srbi-rade-na-crno-od-Sibira-do-

Urugvaja

http://www.blic.rs/data/images/2013-08-

30/373705_1213_origh.jpg?ver=1377894674.jpg

62
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

 Налепнице, Збирни знак за градилиште; Преузето на адреси:

http://www.nalepnice.rs/Images400/GR-0007.jpg

 Deviantart; Преузето на адреси:

http://www.deviantart.com/morelikethis/artists/254906321?view_mode=2

 Глас народа; Уцењени радници: АД“Путеви Ужице, Грађевинске

раднике закида на примањима; Одавно је време за инспекцију рада и

тужбу; Преузето на

адреси:http://getosrbija.wordpress.com/2013/05/23/ucenjeni-radnici-

adputevi-uzice-gradevinske-radnike-zakida-na-primanjima-odavno-je-vreme-

za-inspekciju-rada-i-tuzbu /

http://getosrbija.files.wordpress.com/2013/05/izrabljivanjeradnika9.jpg

 Инспектори губе битку; Преузето на адреси:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:394958-Inspektori-

gube-bitku

http://www.novosti.rs/upload/images/2012//08/30n/dru-inspekcija.jpg

 Делегација за Европске уније у Републици Србији, Безбедност на раду

почиње у Нишу; Преузето на адреси:

http://www.europa.rs/projects/projektne_aktivnosti/2577/Bezbednost+na+ra

du+po%C4%8Dinje+u+Ni%C5%A1u.html

 Шта чини радника изванреданим?, Изв. What makes a remarkable

employee?; Преузето на адреси:

http://comerecommended.com/2012/03/what-makes-a-remarkable-employee/

63
 Узроци флуктуације сезонских грађевинских радника

 Утицај кризе на тржиште радне снаге и животни стандард у Србији,

Преузето на адреси: http://www.clds.rs/newsite/Uticaj%20krize.pdf,

Република Србија Министарство рада, запошљавања и социјалне политике

Инспекторат за рад , извештај о раду инспектората за рад за 2012.

Годину, Преузето на адреси: http://www.minrzs.gov.rs/inspektorat-za-rad-

izvestaji.php

 Синдикат радника грађевинарства и индустрије грађевинског

материјала Србије;

- Потписан пку; Преузето на адреси:

http://www.sgigm.org.rs/vesti.htm#LUKE

- Резолуција о безбедности на раду, Преузето на адреси:

http://www.sgigm.org.rs/dokumenta/bezbednost/rezolucija_bezbednost.pdf

- Посебан колективни уговор за грађевинарство и индустрију

грађевинског материјала Србије, Преузето на адреси:

http://www.sgigm.org.rs/dokumenta/aktuelno/PKUAnex1_unete_izmene19jan

12.pdf

Резолуција против рада на црно, Преузето на адреси:

http://www.sgigm.org.rs/dokumenta/dokumenta/rezolucije/rad_na_crno.pdf

64