ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „НОВИ БЕОГРАД“

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ХИДРАУЛИКА И ПНЕУМАТИКА

TEMA: РАДИЈАЛНЕ КЛИПНЕ ПУМПЕ

Предметни наставник: Студент:

Др. Драган Живковић Александар Јаковљевски
Број индекса: 70/14

САДРЖАЈ:
1. УВОД.............................................................................................................. 2
2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА ПУМПИ.......................................... 4
3. ПРИКАЗ САВРЕМЕНИХ РЕШЕЊА ПУМПИ.......................................... 6
4. КОНСТРУКТИВНА АНАЛИЗА КЛИПНЕ ПУМПЕ................................. 9
4.1. Главни делови клипне пумпе................................................................10
5. РАДИЈАЛНЕ КЛИПНЕ ПУМПЕ...............................................................11
5.1. Радијално-клипне пумпе са клиповима у статору..............................12
5.2. Радијално-клипне пумпе са клиповима у ротору............................... 13
5.3. Главни делови радијалне клипне пумпе..............................................13
5.4. Основни радни параметри радијалне клипне пумпе..........................15
5.5. Карактеристика радијалне клипне пумпе и карактеристика
система....................................................................................................16
6. НЕИСПРАВНОСТИ У РАДУ РАДИЈАЛНИХ КЛИПНИХ ПУМПИ.... 17
6.1. Појава кавитације код радијалних клипних пумпи............................ 18
6.2. Вибрације код радијалних клипних пумпи......................................... 19
6.3. Регулација радијалних клипних пумпи............................................... 20
7. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ........................................................ 21
8. OДРЖАВАЊЕ РАДИЈАЛНИХ КЛИПНИХ ПУМПИ............................. 23
8.1. Превентивно одржавање....................................................................... 24
8.2. Корективно одржавање......................................................................... 24
8.3. Одржавање и подмазивање радијалних клипних пумпи................... 25
8.4. Одржавање радијалних клипних пумпи у зонама опасности........... 26
8.4.1. Поступци одржавања у зонама опасности................................. 27
8.5. Испитивање радијалне клипне пумпе................................................. 28
9. ЗАКЉУЧАК................................................................................................. 30
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................. 31

1. УВОД

1
 Хидраулика је примењена наука и инжењерска дисциплина која се бави механичким
особинама течности као и преношењем сила путем течних медија. Преко притиска у течности
преносе се силе, базирајући се на једноставној једначини:

F
p= A
при чему су:
p - притисак,
F - сила и
А - површина на коју притисак делује.
Пнеуматика је научна и техничка дисциплина која проучава коришћење компримованих гасова за
обављање рада.
Механика флуида је теоријска основа хидраулике која се концентрише на инжењерску употребу
особина течности. У хидроенергији, хидраулика се користи за производњу, контролу и пренос
снаге преко течности под дејством притиска.
Хидраулика се такође дефинише као физички опис флуида у кретању који се базира на законима
конзервације масе, момента и енергије. Математички опис тих закона може се формирати са
теоријске тачке гледишта и употребом напредне математике. Резултати који се добијају оваквим
приступом могу бити многоструке природе. За практичну примену и инжењеринг хидрауличних
система ти физички принципи се замењују емпиријским и експерименталним приступом, на шта
се обично и односи појам хидраулика.
Једна јако важна особина хидрауличних уља, која су најчешће употребљавани медији, је њихова
некомпресибилност. То је уједно и основна разлика између хидраулике и пнеуматике. То значи да
се сила која делује на уље мање-више директно преноси, без претходног компримовања медија, као
што је то случај код пнеуматике. Мање-више значи да су хидрауличка уља ипак минимално
компресибилнa. При прорачунима је неопходно узети и компресибилност цеви у обзир, коју код
високих притисака не можемо занемарити.
Типични притисци у хидраулици су до око 200 бара иако су и виши притисци могући, као на
пример на системима за убризгавање горива (дизела), где се употребљавају притисци и до 2000
бара.
Главна предност хидраулике је могућност да се мотор одвоји од погона, као на пример код
комбајна, где се мотор обично налази високо (на пример иза кабине) док је погон остварен преко
хидрауличних мотора који су директно код предњих точкова. Снага се преноси путем
хидрауличног уља које тече кроз цеви и црева. При њиховом распореду конструктор има знатно
више слободе него са механичким погоном, где би мотор комбајна морао бити тако постављен да
има директну механичку везу са точковима.
Друга велика предност је претварање ротационих покрета у линеарне употребом хидрауличних
цилиндара.
Још једна предност је могућност употребе хидраулике за регулацију и аутоматизацију. Ток уља
може да буде регулисан разним врстама вентила. Вентили са електричним управљањем (такозвани
серво-вентили) се користе за регулацију и аутоматизацију.
Циљ рада

2
У оквиру предмета Хидраулика и пнеуматика предиспитна обавеза студената је и израда
семинарског рада.
Семинарски рад је самостални, стручан рад студента који подразумева обраду изабране теме из
предмета - Хидраулика и пнеуматика. Сврха израде семинарског рада је у проширивању и
продубљивању теоријских и практичних знања из одређених области, развијању способности
коришћења различитих извора података као и усавршавање вештине писања. Израдом семинарског
рада студент треба да поред вештине писања стручних радова из одређене области треба да докаже
и оспособљеност успешног решавања теоријских и практичних проблема одређеног наставног
предмета као и проширење и продубљивање знања из области хидраулике и пнеуматике.
Овај семинарски рад има за циљ да покаже да студент:
 Разуме област хидраулике и пнеуматике;
 Познаје мере за сигуран и безбедан рад пумпе;
 Објасни рад радијалне клипне пумпе и њену примену;
 Зна да планира одржавање радијалне клипне пумпе и
 Зна да врши испитивање пумпе.
Приликом израде овог рада студент треба да се служи релевантном домаћом и страном
литературом, али и претраживањем одговарајућих база података на интернету.

Слика 1.1. – Клипно-радијална пумпа1

2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА ПУМПИ

1
Извор: http://www.prvapetoletka-promet.rs/

3
 Прве пумпе су вероватно настале у Месопотамији и старом Египту за потребе наводњавања.
Точкови са кофама или тзв. Норие били су први облици једноставних направа за подизање воде са
нижег нивоа на виши ниво. Покретане су људском или животињском снагом или снагом водотока.

Слика 2.1. - Персијски точак са кофама и сачувана Нориа из Хаме у Сирији2

Као најстарије решење пумпе често се спомиње Архимедов вијак из III.века п.н.е. Основни
елемент ове пумпе примењује се и данас у различитим конструкцијама тзв. пужних пумпи.

Слика 2.2. - Архимедов вијак (Philadelphia: J. B. Lippincott Company, 1875.) 3

Кинеска ланчана пумпа са правоугаоним плочицама састоји се од бесконачног ланца на који су

причвршћене правоугаоне плочице које задржавају воду, земљу или песак.
Висина такве пумпе је до пет метара у зависности од тога колико добро су плочице прилагођене
подлози по којој клижу и колико је цела конструкција масивна. Пошто се конструкција ове пумпе
нагло проширила Кином тешко је било одредити њеног аутора. Према неким историјским писаним
траговима изумљена је негде око I.века п.н.е.

2
Извор: https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE
3
Извор: https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE

4
Слика 2.3. - Кинеска ланчана пумпа са правоугаоним плочицама, модел и слика на дрворезу из 1673.
год.4

Прва успешна пумпа на парни погон била је она Енглеза Tomasa Savery-a из 1698. године, која је
коришћена за вађење воде из рударских бушотина. Како се види на слици 4 уређај је имао два
бојлера D и L повезана са цеви Е.Засуни r и М су оба затворенa. Посуда P пунила се паром кроз цев
О. Засун између бојлера и посуде је затворен полугом Z. Вода се распршивала на посуду из
резервоара X хладећи је, пара се кондензовала стварајући вакуум, а засун М би се отворио да би се
усисала вода на нижем нивоу. Тада би се засун М затворио, а засун r отворио. Ручица Z се вратила
у отворени положај и вода је струјала према горе кроз цев уз помоћ притиска паре. Док је вода из
резервоара P струјала према горе кроз цев s, посуда P је усисавала воду. Сви засуни су тада
променили положај и циклус би се понављао. Сам аутор је навео да његова машина са лакоћом
диже воду из бушотине на 18, 20 па и до 24 метара висине. Због тада слабих конструкција посуда
под притиском (бојлера) ове су висине биле највеће уз учестале експлозије због превеликог
притиска. Подпритисак произведен Савериовом пумпом био је ограничен на 6 - 7,5 метара. Изум
парне машине као првог континуираног погона велике снаге био је почетак модерног развоја
пумпи. Кључним се може сматрати и овладавање производњом потопљених пумпи, чиме су
пумпне станице као грађевине постале једноставне, малих димензија са могућношћу монтажне
изградње.

Слика 2.4. - Парна пумпа Tomasa Sawery-a према гравури Stuart-a из 1824 год.5

4
Извор: https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE
5
Извор: https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE

5
 3. ПРИКАЗ САВРЕМЕНИХ РЕШЕЊА ПУМПИ

Пумпе су хидрауличне машине које предају енергију течности која кроз њих струји. Према
принципу рада пумпе се деле на турбо (лопатичне), запреминске (клипне) и струјне.
Принцип рада лопатичних пумпи заснива се на динамичкој узајамности деловања између лопатица
радног кола и течности која кроз њега струји. Радно коло врши обртно кретање са одређеном
угаоном брзином, предаје енергију течности која кроз њега струји и непрекидно је континуирано
премешта, од улаза до излаза из пумпе.
Запреминске пумпе раде на тзв. запреминском принципу који се карактерише тиме да радна
течност кроз машину струји периодично. Течност се преноси помоћу једног елемента - клипа, који
се праволинијски креће час у једном час у другом правцу или помоћу елемената који изводе обртно
кретање (клип, ротор, зупчаници...)
Принцип рада струјних пумпи заснива се на принципу да се за транспорт радне течности користи
кинетичка енергија другог флуида (пара или вода).

Потапајућа пумпа

Потапајуће пумпе су намењене за транспорт агресивних флуида у хемијској, папирној и

текстилној индустрији, галванским постројењима, припреми воде, неутрализацији, итд. Пумпе су
конструктивно изведене тако да не постоји проблем заптивања. Пумпе се постављају на поклопац
резервоара из кога се агресивна течност транспортује и потапају се до жељеног нивоа.
Није дозвољено да пумпа ради без течности због клизних лежајева који се подмазују и хладе
течношћу која се транспортује. Приликом укључивања треба водити рачуна о смеру обртања као и
минималном нивоу.
Позиције пумпе израђене су од термопластичних материјала (PP, HDPE, PVDF, PTFE и сл.) и од
нерђајућег челика киселоотпорног (Č.4572.74).
Радна температура је од 90°С (краткотрајно до 100°С).

Слика 3.1. - Потапајућа пумпа6

6
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi

6
Пумпе за дозирање

Дозир пумпе су јако погодне за тачна дозирања радног флуида односно хемикалија. Протоци
могу бити у распону 0,0025 - 1600 l/h. При томе радни притисци могу бити до 10 бара.
Подешавање протока се може контролисати ручно или преко управљачког панела који поседује
дигитални дисплеј и клик тастере. У зависности од врсте погона, дозир пумпе делимо на:
 Пумпе са соленоидним погоном,
 Пумпе са синхроним погоном и
 Пумпе са хидраулично - синхроним погоном

Слика 3.2. - Пумпе за дозирање7

Цевне пумпе
 
Цевне пумпе се најчешће користе за претакање течности из резервоара и буради у посуде мање
запремине. Такође, помоћу одговарајућих прикључака, могу се применити за транспорт течности
кроз цевовод у различитим процесним постројењима.
Цев пумпе потапа се у течност у резервоару, бурету или канистеру. Обртањем радног кола,
течност се кроз цев потискује према цревном прикључку и даље према суду у који се претаче или
у цевовод процесног постројења.
Цевна пумпа се састоји од погонског мотора и цеви са пумпним механизмом. Избор мотора и цеви
зависи од намене пумпе и радних услова. Као погонски мотор може се применити електромотор
или пнеуматски мотор. Веза мотора и цеви пумпе са пумпним механизмом се остварује на више
начина: чврстом конекцијом, зупчастом спојницом или магнетном спојницом, што зависи од
услова радне околине и особина течности која се транспортује.

Слика 3.3. - Цевне пумпе8

7
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi
8
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi

7
Ејекторске пумпе

Ејекторске пумпе су уређаји који уз помоћ енергије од једног радног флуида - погонски флуид,
усисавају, мешају се са њим и потискују други радни (усисаван) флуид тачно одређеним, задатим
притиском. Погонски флуид који се користи за рад ејектора - инјектора може бити гас, пара или
течност или емулзије односно суспензије. Гоњени флуид може бити гас, пара или течност односно
њихове емулзије или суспензије. Ејектори могу да раде у свим могућим комбинацијама погонских
и гоњених флуида.
У зависности од намене, као и врсте флуида материјали од којих су израђени ејектори могу бити:
PVC, PP и PVDF. Монтажа им је једноставна и брза, а с обзиром да немају покретне делове не
захтевају одржавање, а век трајања им је врло дуг.

Слика 3.4. - Ејекторскa пумпа9

Мембранске пумпе

Mембранске пумпе покреће компримовани ваздух. Две мембране, које су повезане на

мембранску осовину, померају се напред и назад наизменично, притискајући ваздушне коморе иза
мембрана и користећи аутоматски циркуларни систем ваздуха.

Слика 3.5. - Мембранска пумпа10

4. КОНСТРУКТИВНА АНАЛИЗА КЛИПНЕ ПУМПЕ

9
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi
10
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi

8
 Клипне пумпе су пумпе са линеарно покретним деловима. Спадају у запреминске пумпе које
раде на тзв. запреминском принципу који се карактерише тиме да радна течност кроз машину
струји периодично, тј. на махове. Састоје се од радног цилиндра у коме се налази клип као радни
елемент и погонског дела, најчешће остатка клипног механизма са замајцем и осовином коју
покреће електромотор. Клип као радни елемент се креће транслаторно осцилаторно, при чему
усисава и потискује радну течност. Радна комора клипне пумпе је простор између чела клипа и
цилиндра. Клипне пумпе могу имати једну или више цилиндра, као и могућност подешавања
протока.
Пребацивање течности код ових пумпи врши клип својим линеарним кретањем у цилиндру.
Како употребљавају исти простор за усис и потис морају због тога имати одређене додатне
елементе који ће то омогућити. Ти додатни елементи су вентили који при кретању клипа од њих
пропуштају флуид у цилиндар из усисног цевовода а при кретању клипа према њима пропуштају
флуид под притиском у потисни цевовод. Отварање и затварање вентила се врши потпритиском,
односно надпритиском који се добија кретањем клипа у цилиндру. Рад пумпе умногоме зависи од
правилног избора вентила чија је функција да на време отвара и затвара пролаз флуиду. Отварање
вентила би требало да буде у тренутку када клип креће из мртве тачке а затварање у тренутку када
он дође у мртву тачку. У стварности то није изводљиво због инертности флуида. Брзина кретања
клипа је дефинисана кретањем клипног механизма и како се клип приближава мртвим тачкама све
је мања. Проток течности је испрекидан због наизменичног кретања клипа. Број радних циклуса
клипних пумпи је ограничен и креће се од 100 - 300 циклуса у минути.
Клипне пумпе се употребљавају за мању количину течности, мале брзине струјања, када је
потребно остварити висок притисак потискиване течности, уз мали проток, односно постићи већу
потисну висину (висину дизања).
Клипне пумпе могу бити једнорадне или дворадне.
Једнорадне клипне пумпе. Приликом кретања клипа од спољне ка унутрашњој мртвој тачки, у
цилиндру се остварује подпритисак који изазива усисавање течности (изложене дејству
атмосферског притиска) из доњег резервоара (извора воде) кроз усисну цев. Струја течности
отвара усисни једносмерни вентил и испуњава запремину цилиндра. Једносмерни вентили имају
особину да дозвољавају проток течности само у једном смеру. При кретању клипа од унутрашње
ка спољној мртвој тачки, клип потискује воду из цилиндра у потисни цевовод кроз потисни
једносмерни вентил на цилиндру, при чему је усисни вентил затворен и не дозвољава повратни ток
воде.
Дворадне клипне пумпе имају по пар једносмерних вентила (усисни и потисни) на оба краја
цилиндра. Принцип рада исти је као и у претходном случају, с тим што су код дворадних пумпи
истовремено у току и такт усисавања и такт потискивања, са обе стране клипа, за време једног
његовог хода. На овај начин се добија уједначенији ток потиснуте количине течности.
Неравномерност тока потиснуте количине течности представља проблем код клипних пумпи.
Уколико су пумпе једнорадне, последице се ублажавају постављањем улазних и излазних
ваздушних комора у непосредној близини цилиндра. Ове коморе испуњене су ваздухом, који
својом стишљивошћу знатно амортизују ударе који изазивају неуједначен ток течности.

4.1. Главни делови клипне пумпе

9
 Главни делови клипне пумпе се разликују у зависности од намене пумпе али основни делови
пумпе су исти код свих типова клипних пумпи. Као пример за главне делове клипне пумпе
навешћемо пумпу ниског притиска која се користи у возилима. Њен задатак је да обезбеди довод
горива из резервоара, преко филтера за гориво до пумпе високог притиска. Ова пумпа се налази на
пумпи високог притиска. Филтер за гориво је саставни део система за напајање и назива се фини
филтер. Његов задатак је да све честице механичког порекла задржи и да не дозволи да доспу у
уређај за убризгавање.
Главни делови ове пумпе су (слика 4.1) :
1 - ексцентар брегастог вратила, 2 - ваљкасти подизач, 3 - вођица клизача, 4 - клипна полуга са
опругом, 5 - радна запремина, 6 - повратна опруга клипа, 7 - потисни вентил, 8 - опруга вентила,
9 - усисни вентил, 10 - опруга вентила, 11 – ручица, 12 – полуга, 13 – цилиндар, 14 - клип

Слика 4.1. - делови клипне пумпе11

Приликом покретања брегастог вратила (1), ексцентар брега покреће клипњачу. Захваљујући
томе, завојна опруга на клипној полузи делује на вођицу клизача (3) условљавајући да се клизач
помера на горњу страну следећег ексцентра. Истовремено, завојна опруга (6) врши притисак на
клип и условљава његово кретање према GMT. У тренутку када се клип помера према GMT, у
цилиндру иза клипа долази до потискивања горива, које условљава затварање потисног вентила
(7), а истовремено испред вентила ствара се потпритисак, који савлађује напон завојне опруге (10),
и то обезбеђује отварање вентила (9). Померањем клипа према GMT гориво испуњава цилиндар и
када клип стигне у крајњи положај, завршава се усисавање. Када клип промени смер, почиње
потискивање горива у цилиндар, што условљава затварање усисног (8) а отварање потисног (9)
вентила чиме се реализује потискивање горива. Тај поступак се циклично понавља.
За време активирања пумпе потребно је део (11) одвити а затим га повући у крајњи горњи положај
при чему се помера клипњача (12), а за њом и клип (14) у цилиндру (13). Померањем клипа према
горњем положају ствара се потпритисак који условљава отварање усисног вентила (9), односно
долазак горива у цилиндар. Када клип стигне у крајњи положај завршава се усисавање горива .
Притиском на ручицу (11) долази до померања клипа а тиме и потискивање горива. Гориво се сада
креће под притиском условљавајући затварање усисног вентила а отварање потисног. Овај
поступак се циклично понавља.
5. РАДИЈАЛНЕ КЛИПНЕ ПУМПЕ
11
Извор: http://www.vozite.com/dizel_cetvototaktni_motori_sus.html

10
 Клипне пумпе се деле према положају радних елемената у односу на погонско вратило на:
 аксијалне и
 радијалне.
Код радијалних клипних пумпи цилиндри су смештени радијално у односу на ротор, а осе
цилиндра леже у истој равни. Пумпа има више цилиндара са клиповима који су постављени
радијално а клипови се окрећу осцилаторно-транслаторно у односу на цилиндрични блок и обртно
у односу на кућиште. Обично је број клипова непаран (5,7 или 9) због равномерности у раду.
Обртањем улазног кола обрће се цилиндрични блок. Пошто је оса цилиндричног блока
ексцентрично постављена у односу на кућишта клипови се крећу праволинијски осцилаторно. При
кретању у горњој половини круга клипови увлаче радну течност из усиса а у доњој половини је
потискују кроз потис. Ове пумпе нису самоусисавајуће, па стога имају посебан резервоар како би
се обезбедио довољан притисак течности.

Слика 5.1. - клипно радијална пумпа12

Радијално клипне пумпе су намењене за рад у тешким условима, нпр. у хидрауличким системима
преса (велика оптерећења и врло висок притисак).
Радијалне клипне пумпе раде на средњим и високим притисцима, а проток је мањи него код
аксијалних клипних пумпи. Могу да развију притиске и до 700 бара, при малим хидрауличним
губицима захваљујући бољим могућностима заптивања цилиндричних површина клипа и
цилиндра. Степен искоришћења је као и код аксијалних клипних пумпи, а маса и запремина по
јединици снаге су веће. Постоји могућност да се аксијално у смеру погонске осе смести више
редова радијално смештених цилиндара.
Особине радијалних клипних пумпи:
• Раде са врло високим притисцима - до 700 бара,
• Низак ниво буке,
• Запремина 2 – 8000 cm3

12
Извор: http://vtsbj.hr/images/uploads/PNEUMATIKA-I-HIDRAULIKA-PREDAVANJE-8-9.pdf

11
• Број обртаја 2 – 12000 о/мин
• Oсетљиве на чистоћу радног флуида,
• Мање компактне у односу на аксијалне клипне пумпе,
• Висок степен искоришћења,
• Постоји могућност регулисања протока променом ексцентритета,
• Висока поудзаност,
• Већих димензија од аксијалних клипних пумпи, због радијалног распореда клипова,
• Дуг радни век,
• Пумпе снаге до 3000 KW.
Погонски механизам пумпе има следеће карактеристике:
- кућиште израђено од нодуларног лива,
- вратило са ексцентром отковано од челика,
- клипови клизе у клипним елементима а притиснути су помоћу опруге папуче на ексцентрично
вратило,
- изабран је непаран број клипова због смањења неравномерности протока,
- развођење течности се обавља преко усисних и потисних вентила,
- дуг радни век без нарочитог одржавања.
Радијално клипне пумпе се праве у извођењима са вентилским илимжлебним развођењем, са
константним или променљивим протоком. Треба разликовати пумпе са унутрашњим брегастим
вратилом од пумпи са спољашњим брегастим вратилом.
Радијалне клипне пумпе се деле у две групе:
 Са клиповима у статору
 Са клиповима у ротору

5.1. Радијално-клипне пумпе са клиповима у статору

Ове пумпе спадају у групу спороходних пумпи. Клипови су преко хидростатски компензираних
папучица наслоњени на ексцентар погонског вратила. Довод и одвод радне течности се обавља
преко разводника из канала високог притиска и канала ниског притиска а повезани су са радним
простором цилиндара.

Слика 5.2. - радијално-клипна пумпа са клиповима у статору13

5.2. Радијално-клипне пумпе са клиповима у ротору
13
Извор: http://vtsbj.hr/images/uploads/PNEUMATIKA-I-HIDRAULIKA-PREDAVANJE-8-9.pdf

12
 На слици 5.3 је приказан пресек радијално-клипне пумпе са клиповима у ротору. Са погонским
вратилом (3) је чврсто спојен ротор (2) у којем су смештени клипови (4). Клипови се помичу
радијално у својим цилиндарским просторима због изведене ексцентричности између осе статора
(7) и осе ротора. Цилиндри такође ротирају заједно са ротором и при томе се ослањају на стазу
статора преко ваљчића (5), који се котрљају смештени у жљебовима (6). Да би се спречиле
попречне силе између клипа и цилиндра, клипови и ротор се воде преко ваљчаних лежаја (8).
Довод и одвод радне течности се обавља преко разводних канала у прикључку (1). Постоји и
могућност да се статор уз помоћ ручног точка (9), навојног вретена (10) и матице (11) на осовини
(12) закрене,и тада се мења ексцентричност између статора и ротора. Тако се промени и ход клипа
у цилиндру, односно промени се проток.

Слика 5.3. - радијално-клипна пумпа са клиповима у ротору14

5.3. Главни делови радијалне клипне пумпе

На слици 5.4. је приказан пресек ротора радијалне клипне пумпе. У радијалне отворе ротора
(1) постављени су клипови (3), који се услед обртања ексцентрично постављеног ротора извлач е и
увлаче у њега. Ротор се обрће око непомичног стожера (4), који на месту налегања ротора са горње
и доње стране усечен да би се преко аксијалних отвора са горње стране успоставила веза са
усисним водом, а са доње стране са потисним . Приликом обртања ротора, клипови који се налазе
у горњој половини ротора врше кроз горњи аксијални отвор стожера усисавање течности, а кад
клипови услед даљег обртања бивају радијално потиснути, они кроз доњи усек стожера потискују
уље у потисни вод.

14
Извор: http://vtsbj.hr/images/uploads/PNEUMATIKA-I-HIDRAULIKA-PREDAVANJE-8-9.pdf

13
 Слика 5.4. – Радијални клипови15

На следећој слици 5.5. су приказани главни делови радијалне клипне пумпе.

Слика 5.5. – Основни делови радијалне клипне пумпе: 1 – клип, 2 – папуча, 3 – погонско вратило, 4
– опруга, 5 – усисни вентил, 6 – потисни вентил, 7 – лежај, 8 – кућиште, 9 – клипни елеменат 16

Покретањем радних елемената, претвара се механичка енергија у проток флуида. Основни

принцип је непрестана промена запремине пумпне коморе. Када се повећава запремина, дешава се
усисавање, а када се смањује потискивање радне течности. Промена запремине постиже се
транслационим или ротационим кретањем радних елемената. Пумпа производи проток, а не
притисак како се обично говори!
Око ексцентричног вратила распоређено је 3, 5 или 10 клипова, на горњој страни клипа је
неповратни вентил, спојен са потисним водом а усисни вентил је на доњој страни. Кретањем клипа
на доле, ствара се вакуум у цилиндру, његов вентил се отвара и пуни га. Кретањем клипа на горе
затвара се усисни вентил и отвара потисни.

15
Извор: http://data.sfb.bg.ac.rs/sftp/aleksandar.dedic/Masinstvo/
16
Извор: http://www.ppt-hidraulika.co.rs/KATAL.PUMPE%2008-pdf/3113.pdf

14
5.4. Основни радни параметри радијалне клипне пумпе
У ове параметре се убрајају: запремински - Q m3/sили масени – m kg/sпроток, висина
дизања - H m S.T.(јединични рад - Y J/kgили притисак - p Pa), снага - P Wи степен
корисности - .
Проток је количина течности која прође кроз пумпу у јединици времена. Та количина може бити
изражена као запремина, када се ради о запреминском протоку (Q) или као маса, па се говори о
масеном протоку (m) течности. Зависност ове две величине има облик:
m = Q . . . (1)
У горњем изразу, је густина течности и изражава се у kg/m3. Ако је радна течност чиста вода
густина је 103 kg/m3.
Висина дизања (H) представља енергију коју сваки килограм течности прими од пумпе, односно
повећање енергије јединичне масе (1 kg) течности при проласку кроз пумпу од њеног улазног до
излазног пресека. Ова вредност после множења са гравитационим убрзањем (g), добија се у
J/kg(што дословно одговара дефиницији наведеној на почетку) и обично се назива јединични рад
(Y), а множењем са густином течности () и гравитационим убрзањем (g) претвара се у
хидростатички притисак (p), изражен у Pa.
Енергије течности у ова два пресека, сведене на јединицу масе (специфичне енергије), могу се
изразити Бернулијевим једначинама:

eu, ei J/kg - енергије јединице масе течности на улазном и излазном пресеку пумпе,
pu, pi Pa - апсолутни притисци течности на улазу и излазу пумпе,
 kg/m3 - густина течности (за воду  103),
cu, ci m/s - брзине течности на улазу и излазу из пумпе,
g m/s2 - убрзање земљине теже (9,81),
zu, zi m - висине улаза и излаза из пумпе у односу на ниво црпљене течности.

Слика 5.6. - Шема пумпног постројења17

Специфични проток радијално-клипних пумпи:
17
Извор: http://www.avm.rs/dok-Radivojevic/2-DR-voda.pdf

15
 dk 2 ∙ π dk 2 ∙ π
Q1 = z ∙ ∙ h=z ∙ ∙2e
4 4

dK – пречник клипа
z – непарни број клипова ( 5,7,9)
e - екцентричност између оса статора и ротора

5.5. Карактеристика радијалне клипне пумпе и карактеристика система

Следећи дијаграм приказује типичну карактеристику пумпе тј. зависност притиска (или висине
дизања) у функцији протока. Ова зависност показује да ће пумпа створити (имати) мањи проток у
цевоводном систему (инсталацији) уколико се захтева већа разлика притиска да би се савладала
висинска разлика и савладало трење у систему (тачка А, слика 5.7). Већи проток се може имати ако
се смањи притисак (тачка Б, слика 5.7).
Да би се одредила радна тачка пумпе неопходне су додатне информације о карактеристици
система. Висина потребна при нултом протоку представља статичку висину дизања и показује
колику висинску разлику мора савладати пумпа независно од протока. Друго објашњење за
статичку висину јесте да она представља рад потребан за савладавање гравитације. Друга
компонента на карактеристици система јесте трење које расте са порастом протока, и представља
меру отпора система (повратни притисак) која потиче од цевовода, вентила, "колена" и других
елемената система.

Слика 5.7. - Карактеристика пумпе и карактеристика система (цевовода)18

18
Извор: https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE

16
 6. НЕИСПРАВНОСТИ У РАДУ РАДИЈАЛНИХ КЛИПНИХ ПУМПИ

       За време рада на пумпи се могу појавити одређене неисправности које могу бити последица
лоше монтаже, извођачких проблема и неправилног руковања.
Неисправности које могу да се јаве су:

• Пумпа не усисава воду под притиском:

       - Пумпа је постављена превише високо у односу на место одакле усисава воду,
      - Изолациони вентил на потисној цеви је затворен или је недовољно отворен,
       - Вода се замрзла у усисној цеви,
       - Усисна корпа је контаминирана,
       - Неповратни вентил на усисном кошу пропушта,
       - Превелики отпори у усисном и потисном цевоводу,
       - Превисока температура течности коју пумпа усисава,
       - Недовољна брзина обртања погонске машине,
       - Крај усисне цеви је превише високо постављен од дна,
       - Ротор се окреће у супротном смеру,
       - Карактеристика пумпе не одговара карактеристици цевовода.

• Пумпа не даје пун капацитет:

- У усисну цев продире ваздух,
- Усисна корпа и усисна цев су загађени,
- Усисна корпа је недовољно уроњена у течност,
- Усисна или потисна геодетска висина је већа од дозвољене,
- Недовољна брзина обртања пумпе.

• Погонски мотор пумпе ради са преоптерећењем:

- Проточни делови пумпе су загађени,
- Превише затегнута заптивна плетеница,
- Истрошени лежајеви и дихтунзи,
- Повишен аксијални притисак,
- Притисак је нижи од предвиђеног, па пумпа шаље у потисну цев већу количину течности,
- Превелика брзина обртања мотора,
       - Оштећен ротор или искривљено вратило.

• Пумпа не даје потребан притисак:

- Ниска брзина обртаја мотора,
- У пумпу улази ваздух,
- Оштећен ротор,
- Мали спољни пречник ротора.

• Вибрације у кућишту пумпе:

- Попустили основни вијци,
- Вратила мотора и пумпе нису у оси,

17
 - Недовољно избалансиран ротор,
- Превелики угиб вратила пумпе или мотора,
- Недовољно снажан темељ пумпе,
- Истрошени лежајеви и дихтунзи ротора,
- Брзина обртања је близу критичне брзине,
- Појава кавитације.

• Кућиште се загрева:
- Дужи рад при затвореном запорном вентилу на потисној цеви,
- Превисока температура течности која се усисава.

• Загрева се вратило пумпе:

- Искривљено вратило,
- Очврснуо заптивни материјал.

• Загревају се лежајеви пумпе:

- Лежајеви су истрошени или су превише затегнути,
- Искривљено вратило,
- Недовољно подмазивање,
- Мазиво не долази до лежаја,
- Уље није одговарајућег квалитета,
- Запрљано уље.

6.1. Појава кавитације код радијалних клипних пумпи

За нормалан рад пумпе потребно је да притисак течности испред ротора буде нешто виши од
парцијалног притиска испаравања течности, тј. да постоји залиха притиска због опасности од
појаве кавитације. Кавитација је нарушавање континуитета (непрекидности) струјања течности.
При снижавању притиска или повећања температуре у течности почињу да се појављују мехурићи
и њене паре и да се издвајају гасови, растворени у течности. Мехурићи, крећући се у маси
течности, и доспевши у област са нижом температуром или вишим притиском тренутно се
скупљају; у шупљине које тако настану устремљују се великом брзином честице течности што
доводи до појаве хидрауличних удара, наглог повећања притиска у овим местима као и до локалног
повећања температуре. Кавитација је штетна појава за цевоводе и хидрауличке уређаје јер локални
хидраулични удари доводе до разарања зидова цеви и проточних елемената уређаја.
Почетком кавитације се сматра када у некој тачки система пумпе кроз који или око којег струји
течност минимални апсолутни притисак падне на вредност притиска испаравања течности. Тада у
тој тачки почиње испаравање и стварају се мехурићи паре. Ако се апсолутни притисак и даље
смањује проширује се подручје појаве кавитације. У условима развијене кавитације нарушава се
хомогеност тока, струјање постаје двосмерно и мењају се хидродинамични односи. Притисак
испаравања зависи од врсте течности и њене температуре. Тако вода при притиску од 1,013 бара
испарава на температури 100°С при притиску од 0,023 бара на температури од 20°С.
      

18
Смањење притиска до критичне вредности узроковано је режимом рада пумпе или њеним
конструктивним својствима. Узроци локалног пада притиска могу бити: велика брзина течности на
улазу у ротор, храпавост површина, положај пумпе, зачепљеност усисног цевовода, повишена
температура течности.
Појава кавитације је праћена карактеристичним шумом и вибрацијама а рад пумпе постаје
немиран и неравномеран, смањује се проток, степен искоришћења и висина на коју пумпа може да
пумпа течност. Као последица свега овога јавља се смањење економичности, несигурност у раду и
смањење века пумпе. Следећи спектар (слика 6.2.) садржи шумове високе фреквенције широког
опсега, указујући на кавитацију клипне пумпе услед ниског улазног притиска. Кавитација ствара
спектар овог типа на свим мерним местима пумпе и кућишта.

Слика 6.1. - Оштећења услед кавитације на вентилској плочи радијалне клипне пумпе 19

6.2. Вибрације код радијалних клипних пумпи

Постоји много врста пумпи које се користе и њихове вибрације варирају у широком опсегу.
Када се посматрају вибрације пумпи, важно је да оперативни услови буду униформни од једног
мерења до другог да би се обезбедила конзистентност. Притисак усисавања, притисак пражњења и
нарочито индукција ваздуха и кавитација утичу на изглед вибрација.
Најпознатији типови клипних машина су клипне пумпе, компресори, и машине са унутрашњим
сагоревањем. Код свих ових машина, клипни износ (увек 1 Кс) је доминирајући, заједно са
ударним износом од 4 циклуса мотора. Нивои вибрација високи као 125 VdB (0,1 инч по секунди),
нису непознате за машине попут ових. Онај који анализира мора проценити услове машине у
поређењу са претхнодним нивоима раније примењених апсолутних референтних нивоа. Многе
клипне машине имају турбопуњаче, и њихова дијагноза се ради попут других ротирајућих турбина
и компресора. Проблеми са брегастом осовином су такође уобичајени, и могу се видети на основу
фреквенције узупчења зупчаника.Уколико погон има торзионе вибрације на осовини, може пасти,
при томе повећавајући вибрације до фреквенције првог торзионо вибрационог мода коленастог
вратила. Ова фреквенција се добија на основу маркера погона. Различита растојања клипних
пумпи су много равномернија у односу на компресоре, и добро се анализирају путем вибрација.
Уколико су хармоници клипног износа присутни у значајном нивоу, они обично указују на проблем
зглобног споја погона клипа. Веома јак звук фундаменталне фреквенције може указивати на
похабано место на уздрманој плочи.

19
Извор: http://bs.wikipedia.org/wiki/Kavitacija

19
 Слика 6.2. - Шумови високе фреквенције широког опсега20

6.3. Регулација радијалних клипних пумпи

Регулатори се редовно користе за пумпе релативно велике снаге. Начини регулисања се у

данашње време знатно развијају а при томе се настоји постићи одржање високог степена корисног
дејства у различитим режимима регулације. Кад нема регулатора тада пумпа увек ради пуном
снагом, а вишак флуида се пригушује и враћа у резервоар што је енергетски неповољно.
За регулацију клипних пумпи се користе механички, хидраулични или електронски регулатори. У
зависности од величине која се регулише разликују се:

 регулатори протока
 регулатори притиска
 регулатори снаге

Код клипно-радијалних пумпи регулацију протока је могуће извести помоћу промене

ексцентрицитета.
Проток се може регулисати регулацијом броја обртаја.
Регулација притиска делује на проток тако да се проток смањује са повећањем притиска..
Регулација снаге треба да осигура да производ протока и притиска буде константан. При повећању
притиска потребно је постићи одговарајуће смањење протока.

7. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ
20
Извор: http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/Tehnicka_dijagnostika

20
 Експлоатациони трошкови обухватају оне трошкове који су непосредно у вези са пумпом
током њеног производног рада. Овде улазе:
 трошкови одржавања
 трошкови хабајућих делова
 трошкови погонске енергије, мазива и помоћног материјала
 трошкови руковаоца пумпом и њихових помоћника

Трошкови одржавања се процењују и утврђују на основу искуствених података код извршења

истих или сличних радова. Могу се користити и препоруке произвођача који се опет базирају на
великом броју статистички обрађених података. Трошкови одржавања обухватају мале и средње
поправке, дневни сервис, прање и подмазивање.
Они зависе од:
 конкретне машине
 услова рада
 квалитета одржавања

Трошкови хабајућих делова су трошкови замене и одржавања делова радијалне клипне пумпе
изложених непосредном хабању. Трошкови одржавања се обрачунавају по радном часу пумпе.
Трошкови енергије се обрачунавају у зависности од тога да ли је електромотор потпуно или
делимично оптерећен.
Како се код машинског рада узима у обзир коришћење радног времена преко одговарајућег
коефицијента, на исти начин треба и код прорачуна утрошка енергије о томе водити рачуна.

Општи образац за прорачун утрошка енергије има облик:

G = No∙gs∙ke
No - номинална снага мотора
gs – специфична потрошња енергије
ke - коефицијент потрошње креће се од 0,45 до 0,75 (средња вредност око 0,60) аналогно
коефицијенту коришћења радног времена

Уобичајено је да се трошкови мазива и рад на подмазивању пумпе узима у износу од 10% од

вредности пумпе.
Трошкови радне снаге су одређени према томе каква се квалификација захтева за рад на пумпи.
Радник је плаћен за сваки сат проведен у фабрици, радила пумпа или не.
На разним врстама машина раде радници различитог нивоа стручности. Ниво стручности код
радника се дефинише категоријом од I до IX. I категорија је потпуно неквалификован радник и она
је практично нестала из фабрике док IX категорија радника подразумева искусног радника, то је
ранг високе школе. Pуковалац пумпе обично има IV категорију стручности.
У трошак радне снаге не спада само плата већ и превоз радника, топли оброк као и законске
дажбине држави у којој се ради.

21
Трошкови основног средства обухватају одржавање пумпе, амортизацију, трошкове камате и
осигурање пумпе. Збир трошкова се множи калкулативним фактором да би се добило коштање
радног часа пумпе.
Eos = Einv + Eam + Ek + Eo (дин/год)

Eos - трошкови основног средства

Einv - трошкови инвестиционог одржавања
Eam - трошкови амортизације пумпе
Ek - трошкови камате на кредит узет за набавку пумпе
Eo - трошкови осигурања

Трошкови амортизације се морају узети у обзир јер се пумпа током рада троши, радни век јој је
ограничен и зависи од много фактора (квалитета материјала, конструктивних карактеристика,
услова рада пумпе). Лоше одржавање пумпе утиче на радни век.
Трошкови амортизације се обрачунавају по формули:

Eam = NV/hek (din/h)

NV - набавна вредност пумпе

hek - експлоатациони век пумпе, процењен број радних сати према карактеристикама пумпе

Треба обратити пажњу и на:

- трошкове инвестиционог одржавања
- трошкове камата на основу средстава
- трошкове осигурања и камате осигурања
Трошкови који су непосредно везани за рад пумпе:

Ee = Ers + Een + Emaz + Eto + Ehab

Ee - експлоатациони трошкови пумпе

Ers - трошкови радне снаге радника ангажованих при раду пумпе ( бруто износ din/h)
Een - трошкови утрошене енергије при раду пумпе (din/h)
Emaz - трошкови утрошеног мазива за један ефективан сат рада
Eto - трошкови текућих поправки (din)
Ehab - трошкови хабајућих делова (din/h)

Прорачун коштања једног ефективног часа рада пумпе:

Kh = Jt/hgr + (Ee + Eos) (1 + fi)

Jt - једнократни трошкови (трошкови транспорта и постављања и монтаже пумпе)

hgr - фонд радних часова пумпе који је планиран на основу обима посла
fi - фактор којим се калкулишу трошкови режије и добит предузећа

22
 8. OДРЖАВАЊЕ РАДИЈАЛНИХ КЛИПНИХ ПУМПИ

Одржавање техничких система (машина и уређаја), односно средстава за рад, као функција и
део процеса производње заузима данас важно место у производном систему сваке компаније. На
развој одржавања утицао је брз индустријски напредак, као и стални пораст аутоматизације и
повезаности средстава за рад, затим нагли пораст фиксних трошкова у односу на променљиве.
Одржавање се дефинише као стална контрола над свим средствима за рад, као и вршење одређених
поправки и превентивних радњи, чији је циљ стално функционално оспособљавање и чување
производне опреме, постројења и других машина и уређаја. Појам одржавања долази уз сваки
појам производње одређених добара. Током времена и употребе долази до старења материјала и
средстава за рад, смањује се технолошка ефикасност, а долази и до евидентног технолошког
застаревања. Средства се током времена троше и смањује им се радна способност. Средства за рад
су подложна кваровима, ломовима и оштећењима, па се појављују прекиди у раду. То узрокује
појаву трошкова због замене и поправке делова, али и трошкове због застоја у процесу
производње.

Постоје две стратегије одржавања. То су:

• Корективно одржавање,
• Превентивно одржавање.

При пријему нове радијалне клипне пумпе у фабрику врши се њен квалитативан пријем и
дефинише се табела за одржавање која се ажурира по следећим корацима:
1) По успешном пријему пумпе додељује јој се идентификациони број и класификациона
шифра и отвара ставка радијална клипна пумпa у табели машина. У табели машине води се
комплетан материјал о историјату пумпе од дана пријема у фабрику.
2) Машинска карта радне способности је нова табела која се отвара по пријему и води се
заједно са табелом машине. Њена сврха је пружање информација о основним
карактеристикама пумпе. Саставни део овог документа је и Листа резервних делова у
коју се уписује назив резервног дела, димензије, каталошки број произвођача и број
уграђених комада у пумпу.
3) План подмазивања садржи шифру пумпе,период подмазивања и количину. Пословођа
одржавања одређује план подмазивања на основу упутства произвођача и претходне
историје пумпе. Промену плана подмазивања оверава шеф погона за израду и
одржавања алата и опреме.
4) Табела о ремонту пумпе и замени оштећених делова се отвара при ремонту пумпе и
у њу се уноси почетак и крај ремонта, врста поправке, извршилац радова, назив дела
који је замењен и потпис пословође одржавања. Ову табелу попуњава пословођа
одржавања који води ремонт пумпе.
5) Табела о опису отказа се попуњава на основу извештаја о застоју и оправци пумпе.У
ову табелу се уноси датум и време настанка и отклањања отказа, списак уграђених
делова и број требовања. Ова табела служи за праћење пумпе током експлоатације и
пружа информације за превентивно и инвестиционо деловање на пумпи.
Попуњава га пословођа одржавања.

23
 Преглед пумпе може бити редован и ванредан. Редован преглед пумпе врши се на основу
задатог периода. Ванредни преглед се врши онда када се сумња у исправност рада пумпе, уколико
се дешавају чести откази или нека друга манифестација која указује на потребу чешћег прегледа
пумпе. Редован и ванредни преглед врши пословођа одржавања заједно са радницима одржавања и
одговорни су за исправност пумпе. Налази се уписују у табелу о редовним и ванредним
прегледима пумпе.

8.1. Превентивно одржавање

Превентивно одржавање је одржавање приликом којег се квар предвиђа и само одржавање се

врши пре него квар настане. Овај начин одржавања пружа одређену сигурност при раду уређаја.
Превентивно одржавање је врста планског одржавања.
Предности превентивног одржавања:
 већа поузданост уређаја и система у раду,
 могућност планирања тренутка одржавања,
 могућност предвиђања трошкова одржавања а самим тим и лакша контрола.
Недостаци превентивног одржавања:
 повећани трошкови одржавања,
 повећана могућност квара уређаја услед људске грешке особља које врши одржавање,
 високи трошкови одржавања узроковани често непотребном заменом делова.
Овај начин укида негативна својства корективног одржавања, али са собом носи нека друга
негативна својства. Превентивне активности одржавања могу бити периодичне, предвиђене или
планиране и изводе се пре него што дође до отказа система, структуре или његових компонената,
како би се продужио век трајања систему и рада.
Превентивно одржавaње се може вршити на неколико начина. Може бити изведено као Планирано
одржавање, које се врши у задатим временским интервалима или на основу броја пређених
километара, на основу броја радних сати, након одређеног броја извршених радних операција, итд;
или као предиктивно одржавање (одржавање по стању) код које се активности одржавања
реализују на основу стања делова и система.

8.2. Корективно одржавање

Корективно одржавање се може описати као врста одржавања које се предузима када је
поједини део отказао или је истрошен.То је одржавање које се реализује након јављања квара. Оно
се предузима ради повратка тог дела у првобитно, радно стање. Овај начин одржавања је
најзаступљенији упркос целом низу негативних својстава које са собом носи. Овај начин
одржавања назива се и „не дирај док ради“. Корективне активности одржавања подразумевају
враћање система, његових компонената и структуре у првобитно стање. Подразумевају исто тако
поправку, ремонт или замену делова како би систем у отказу поново изводио функције дефинисане
унутар прихватљивог нивоа.
У случају неисправног рада пумпе руковаоц пумпе је дужан да обавести пословођу који
писменим путем обавештава пословођу одржавања о насталом проблему. Пословођа одржавања

24
уписује у Дневни лист одржавања идентификациони број пумпе, време настанка квара и кратак
опис квара.
Након тога, пословођа одржавања одређује радника који ће извршити оправку, или ако је квар теже
природе обавештава управника одржавања о квару, а он даље предузима неопходне кораке да се
пумпа врати у радно стање. По завршеној операцији корективног одржавања у Дневни лист
одржавања уписује се стање отказа, опис операција и број требовања уколико су коришћени
резервни делови. На основу дневних листа одржавања пословођа одржавања попуњава Картон о
опису отказа.
Корективно одржавање се најчешће реализује неплански и ургентно, а превентивно одржавање се
реализује плански, односно када се за то укаже потреба. Приликом одржавања уређаја користе се
оба наведена начина, витални делови се већином одржавају активним начином, односно
превентивно, а мање битни пасивно, односно корективним начином.

8.3. Одржавање и подмазивање радијалних клипних пумпи

Правилно и редовно одржавање пумпе има за циљ повећање њеног века трајања. Пумпу може
одржавати, поправљати и подешавати само стручно и овлашћено лице. Радник који ради на
одржавању, поправци и подешавању пумпе не сме произвољно мењати делове пумпе, мењајући им
тако особине и функцију.
Пре приступања чишћењу, поправкама и дуготрајним прекидима, довод електричне струје мора се
искључити на месту прикључка на електричну мрежу.
Процес одржавања почиње са инсталацијом и употребом пумпе. Произвођач пумпе даје упутства
за инсталирање пумпе које зависе од величине пумпе, локације као и дозвољеном нивоу вибрација.
Након инсталирања пумпе треба спровести центрирање пумпе са погонском машином.
Центрирање пумпе се обично изводи при спољној температури. Уколико пумпа ради са повишеним
температурама ( > 150°С), потребно је након стабилизације температуре обуставити рад пумпе и
спровести контролу центрирања спојница. Следећи корак у инсталацији пумпе је спајање усисног
и потисног цевовода са кућиштем пумпе. Највеће силе и моменти цевовода не смеју прећи
дозвољене износе према стандарду АPI610. Потребно је спровести изједначавање потенцијала код
пумпи. Након свих ових активности пумпу треба покренути према упутствима произвођача.
Током рада пумпе, свакодневно у више наврата, контролисати мирноћу рада пипањем пумпе. На
тај начин се уочавају евентуални пропусти и прате се остали параметри пумпе (притисци, протоци,
температуре уља, број обртаја итд.) који указују на рад пумпе. Параметри морају бити
евидентирани у процесној евиденцијској листи пумпе, и у случају одступања морају бити
анализирани. Технике које се примењују приликом праћења рада пумпе и оцене стања су:
 мерење и анализа вибрација пумпе,
 стање лежајева са контролом подмазаности,
 контрола непропустљивости спојева,
 контрола параметара рада пумпе (проток, температуре, број обртаја, итд.)

Под техником мерења вибрација подразумева се континуирано или периодично праћење

параметара вибрација (амплитуде, вибрацијске брзине, вибрационог убрзања) на кућишту лежаја у
три равни (хоризонталној, вертикалној и аксијалној) при чему се за критеријум прихватљивости
узимају норме ISO 2372 или ISO 10816 које дају смернице у смислу дозвољеног износа вибрације.

25
Стање лежајева се прати континуирано или периодично где измерена величина указује на
истрошеност лежаја или на лошу подмазаност. Контрола квалитета уља (боја, вискозност,
нечистоће, вода у уљу) као и осталих параметара (притисак уља за подмазивање, ниво уља,
температура уља) има пресудну улогу у продужењу животног века лежаја. Периодично треба
мењати уље а према препоруци произвођача уља, имајући у виду и време претходне замене и број
радних часова годишње. Услед оксидације уље губи своју постојаност и вискозитет и долази до
издвајања талога у облику смоле. Процес оксидације уља се може успорити помоћу специјалних
адитива. Према техничким и искуственим подацима период између замене котрљајних лежаја не
би требао бити дужи од три године или највише 25000 сати у зависности од услова рада и начину
подмазивања.
Контрола непропустљивости спојева и заптивања спроводи се визуелном методом. Након замене
дотрајалих заптивних елемената проверити да нема цурења уља. Зависно о типу уграђене
механичке заптивке према плану спроводи се контрола температуре, протока, као и нивоа флуида у
склопу састава механичке заптивке и исте се евидентирају у процесне листе.
Контрола параметара рада прати се периодично евиденцијским процесним листама или
континуирано системом за надзор рада постројења. Битни параметри рада пумпе (проток,
притисак уља за подмазивање, вибрације, аксијални помак и сл.) могу се надзирати алармно-
блокадним саставом који штити опрему од хаварије.
Опрема која се уграђује треба да буде претходно испитана и да поседује одговарајући атест. Тако
се, на пример, испитивање црева и цевовода врши статичким и пулзирајућим притиском у
условима који су слични условима под којима црево ради у хидрауличном систему (температура,
вибрације, промена притиска и сл.).
Горе наведене технике омогућавају сигуран рад пумпе, спречавају изненадне кварове те
продужавају временски интервал између активности одржавања.

8.4. Одржавање радијалних клипних пумпи у зонама опасности

Законска потреба за оценом усаглашености пумпи као опреме за потенцијално експлозивне

просторе намеће озбиљнији приступ испоруци пумпи за услове рада у зонама опасности.Термин
"озбиљнији приступ", обухвата прецизну и темељну анализу и комуникацију са купцем уз
дефинисање потребних норми и конструкцијских функција које пумпа као производ треба да
задовољи, планова контроле и тестове као и одређивање садржаја техничке документације пумпе.
Производња у складу са усвојеним производним нормама али и нормама које дефинишу израду
пумпи резултује устаљеним квалитетом производа у циљу њене безбедности. Само овакав приступ
производњи резултира задовољавајућим квалитетом пумпи и могућношћу испоруке у угрожени
простор уз усвајање додатних специфичних захтева за опрему пумпе.
У случају намене пумпе за уградњу у угрожени простор, потребно је дефинисати од стране
инвеститора категорију опреме као и захтеве који одређују безбедносне и функционалне услове за
опрему. При непрецизном или непотпуном дефинисању услова уградње опреме пракса је да се
контактира инвеститор за дефинисање свих неопходних параметара. Важно је истаћи да нису сви
типови пумпи погодни за рад у зонама са експлозивном атмосфером. Потпуни подаци за радну
атмосферу (зону опасности), услове рада, радне параметре и медије пумпања основа су за
правилан избор одговарајућег типа пумпе.

26
Најважнији и обавезни подаци јесу параметри околине, параметри радног медија тј. медија
пумпања и радни параметри. Без ових података немогуће је квалитетно одабрати пумпу.
Дефинисање медија пумпања мора да садржи следеће податке: врста медија, температура медија
при пумпању, притисак испаравања на радној температури, потребан притисак пумпања, садржај
чврстих честица и ако су честице присутне, њихова величина, хемијска структура медија уз
проценат удела појединих компоненти и друго. При дефинисању радних параметара обавезно је
навести, уз тражену радну тачку или радно подручје пумпе, хоће ли пумпа радити са дотоком или
је потребно савлађивање усисне висине, захтев за паралелним радом пумпе ако ради више пумпи
истовремено на једном цевоводу. Избор пумпе је почетни и примарни поступак за сигурно
постизање тражених радних параметара, поузданост у раду усаглашен са захтевима околине.

8.4.1. Поступци одржавања у зонама опасности

Правилно и савесно спровођење поступка одржавања спречава и своди на минимум

појављивања узрочника паљења: врућих површина, таложења прашине на агрегату, таложење
медија подмазивања на пумпи, механичких варница, пропуштање медија из пумпе
и др. Поступак одржавања уско је повезан са поступком инсталирања пумпе и свакодневног
руковања. Постављањем пумпе на радно место, након постављања темеља, започиње поступак
одржавања. Инсталација се обавља у складу са упутством произвођача. Правилна израда темеља
спречава преношење вибрација са агрегата на зграду / темељ и обрнуто. При уграђивању агрегата у
систем мора се обратити посебна пажња да се оптерећења цевовода не преносе на пумпу. Усисна и
потисна прирубница пумпе не смеју бити оптерећене силама масе прикључних цевовода. Након
инсталирања следи поступак центрирања агрегата (пумпе и мотора) на заједничкој темељној
плочи. Овај поступак може се изводити ручно, коришћењем металног лењира или ласерским
уређајем за центрирање. Након центрирања следи пуштање пумпног агрегата у рад. При пуштању
у рад прате се радни параметри пумпе на мерним уређајима и успоставља рад пумпе у пројектом
предвиђени режим. Успостављањем задатих параметара, стање пумпе у тим условима се усваја као
почетно. Препоручује се мерење:
- Вибрација на агрегату, у складу са нормом ISO10.816,
- Температуре лежајева (нпр. IC-термограма, ласерским термометром или сл.),
- Електричних параметара у циљу записивања почетног, референтног стања потребног за праћење
агрегата.
       Поступак руковања агрегатом при његовом раду у постројењу важан је у одржавању његове
поузданости и исправности. Обавезно се мора водити рачуна да ли пумпа ради у области
пројектованих параметара и да ли има радне услове предвиђене пројектом (нпр. количина воде
усисног резервоара, потребан доток, поштовање радне тачке и /или радног подручја).
Правилним руковањем избегава се већина кварова и смањује се вероватност појаве узрочника
паљења. Поштовањем радног подручја (рад у задатим параметрима) избегавају се неправилна
струјања у систему и у пумпи. На тај начин је отклоњена појава кавитације као опасна појава за
пумпу, али и у смислу појаве узрочника паљења, јер због кавитације долази до неуравнотежености
ротора те појаве оштећења у лежајевима и заптивном систему пумпе уз трошење хидрауличног
дела пумпе.

27
Одржавање као поступак мора бити континуирано и успостављено као превентивно и
састоји се од:
- Дневног праћења приликом обилазака руковалаца опремом, са укљученим малим захватима, ако
су потребни, уз обавезну бригу о чистоћи агрегата.
- Периодичног праћења, при чему се обављају предвиђени захвати на опреми у складу са
погонским упутствима, нпр. притезање заптивки и/или замена заптивних прстенова, допуњавање
средством за подмазивање.
Уз захвате одржавања обављају се периодична мерења у циљу одређивања стања делова пумпе
(лежајева) применом неке од дијагностичких метода (нпр. мерења вибрација, IC-термограма и сл.).
- Извођења редовних предвиђених сервиса пумпе, након одређеног периода или одрађених сати
рада агрегата.
Ако корисник пумпи нема у својој организационој структури службу одржавања, сервисе пумпи
треба поверавати произвођачу или овлашћеним фирмама са стручним и квалификованим
људством, обавезно онима са едукацијом и потврђеним знањем из противексплозијске заштите.
При сервису потребно је направити дефектацију пумпе као први корак. Растављањем, чишћењем и
мерењем делова утврђује се стање појединих делова и пумпе у целини. Након тога, уз пристанак и
консултацију са инвеститором, приступа се сервису. Овлашћеним сервисом пумпа се доводи у
потпуно исправно стање и купцу се издаје потврда о сервисним активностима.
Неелектрична опрема / пумпе, тј. опрема инсталирана у постројења која је дуго година у употреби
(10,20 и више), законски је обухваћена у поступку оцене њеног стања у складу са угроженим
простором у којем је уграђена. Одржавање за ову опрему се спроводи израдом техничког картона
(картотеке) о исправности, издатог од компаније оспособљене за ремонте и тестове пумпи. Пумпа
се као опрема сервисира уз испитивање хидрауличких параметара. За пумпу се издаје технички
картон и атест о спроведеном испитивању карактеристика. Редовним белешкама о контроли
исправности и спроведеним активностима појединих услуга, доказује се исправност пумпе за рад у
потенцијално експлозивним зонама. Након обављене услуге једина је безбедност и гаранција
потпуне исправности пумпе, као и код нове опреме, испитивање мерењем радних параметара и
снимањем карактеристике пумпе уз издавање атеста о спроведеном испитивању.

8.5. Испитивање радијалне клипне пумпе

Испитивање пумпе подразумева мерење протока при максималном радном притиску и

одређивање величине запреминског и механичког ефективног степена искоришћења. На испитној
станици се врши завршна контрола исправности и функционалности технолошких карактеристика
као и безбедносних функција пумпе. То је најважнији део контроле. Ако је пумпа са
електромотором на заједничкој темељној плочи тада контроли подлеже и електромотор.
Испитивањем на станици спроводи се комплетна механичка провера. Мерење температуре
лежајева спроводи се ласерским термометром и прати се цели ток тестова. Уз намештање радне
тачке за мерење параметара, на пумпи се намешта заптивка за правилно пропуштање течности
кроз заптивке, уколико је заптивање изведено плетеницом. У случају механичке заптивке
контролише се непропустљивост и исправност спајања цевних водова на заптивку. Испитивање
хидрауличних параметара може се мерити на више начина, у зависности од капацитета пумпе.
Испитивање преко запреминске посуде погодно је до капацитета K = 20 l/s. За већи капацитет
испитивање се спроводи преко хидрауличких прелива.

28
Максимални капацитет који се може мерити преко прелива је 9000 l/s. Препоручена количина за
мерење је 6000 l/s. Мерење радног подручја пумпе се спроводи регулацијом славине за притисак и
снимањем стања у више мерних тачака (важи за све начине испитивања). Норма за испитивање
хидрауличних параметара је ISO 9906. Наведена норма покрива извођење пумпе као производа за
уградњу у зоне опасности.
Пумпни агрегат је визуелно и механички прегледан испитивањем јер се прате његове комплетне
функције у раду. На тај начин се утврђује потпуна функционалност и способност пумпе и агрегата
за рад са предвиђеним параметрима.
На завршетку се израђује фабрички атест тестова са штампањем мерених радних тачака у
табеларном и дијаграмском облику (KH; KPiK-карактеристике).
Начин испитивања пумпе на испитној станици примењив је идентично и на сервисиране пумпе.
Након извршеног великог сервиса испитивањем се проверавају радни параметри и контролише
њена механичка исправност, уз издавање гаранције и атеста.

29
 9. ЗАКЉУЧАК

Поред електромотора, пумпе су данас најчешће употребљаване машине. Примењене су у

различитим технолошким конструкцијама, како у фабрикама и већим постројењима, тако и у скоро
сваком домаћинству. Најпознатије примене пумпи у домаћинству су код веш машина које служе да
би се вода из уређаја избацила напоље, у систему довода питке воде у домаћинства, у систему
канализације. Сваки аутомобил, брод, авион, има пумпе. То су пумпе расхладне воде, пумпе уља,
пумпе горива, пумпе серво уређаја, итд. Велики број индустријских погона има пумпе које служе
за разне намене. У пољопривреди се користе пумпе за наводњавање, у рударству пумпе за
црпљење воде из рудника, итд.
Пумпа као енергетска радна машина уграђена са другом хидромашинском опремом у пумпну
станицу спада у ред најважнијих енергетских постројења у свим областима човекове делатности.
Користи се за снабдевање градова и насеља водом, одвођење отпадних вода, енергетике,
индустрије и пољопривреде.
Клипна пумпа је комплексна опрема на чијим компонентама се могу развити значајни
узрочници паљења у смислу њихове учесталости и делотворности. Пумпу је потребно посматрати
као део одређеног техничког система, нарочито ако се уграђује у угрожени простор (опасне зоне).
Приликом наручивања пумпе потребно је да потенцијални купац или пројектант система у
потпуности дефинише своје захтеве и услове који су потребни за пумпу и њен рад. Првенствено се
у смислу противексплозијске заштите то односи на категорију пумпе, групу гасова и температурни
разред. Пумпа је специфична опрема због свог хидрауличког дела. Из тог разлога је неопходно
дефинисати и друге функције као што су радни медијум, температура радног медија, притисак
итд.). Ако купац или пројектант немају искуства за самостално формирање захтева, неопходно је
затражити помоћ од произвођача пумпи. Произвођач ће наћи решења из искуства кроз
дугогодишњу праксу.
Скуп кварова и неправилности у раду као узрочника паљења у пумпи, у већини се случајева
отклања правилном конструкцијом у Ек-изведби, употребом и руковањем пумпом и системом у
целини, квалитетним и континуалним превентивним одржавањем. Одржавање треба спровести од
стране корисника у постројењу уз обавезне примене савремених дијагностичких метода
(испитивања) у циљу контроле стања пумпе и њених делова. Периодичност одржавања треба да
дефинише сам корисник у зависности од експлоатационих услова и препорука произвођача, али
свакако је пумпу неопходно детаљно прегледати једном годишње. Сваки (контролни или детаљни)
преглед треба бити поткрепљен писаним записом. Треба имати на уму обавезну едукацију особља
које користи и одржава пумпе у угроженом простору јер без познавања основних функција
конструкције пумпе, специфичности везаних за Ек-изведбу (конструкцију, примењене мере
и сл.) пумпе она не може бити у потпуности сигурна за употребу после спроведеног
сервиса.Уградња пумпе у зону опасности од експлозије сматра се радом у тешким условима. За
овакве услове рада потребна је и задовољавајућа поузданост у раду.
Спроведено испитивање пумпе (пумпног агрегата), нове или сервисиране, на испитном столу уз
симулацију радних услова, је неопходни додатни фактор безбедности и гаранција
функционалности у циљу обезбеђивања квалитета и задовољства купца.

30
 ЛИТЕРАТУРА:

[1] Јовић В.: „Основи хидромеханике“, Елемент, Загреб 2006

[2] Др. Савић В., "Уљна хидраулика I", Дом штампе, Зеница
[3] Др. Адамовић Ж., Мр. Радовановић Љ., „Хидраулика и пнеуматика“,
Технички факултет "Михајло Пупин", Зрењанин, 2005
[4] Др. сц. Шитум Ж.,"Регулација хидрауличких и пнеуматских сустава" , Факултет
стројарства и бродоградње, Загреб, zrno.fsb.hr, 2011.
[5] Др. Адамовић Ж.., „Основи хидраулике и одржавања уљно-хидрауличних
    система“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997
[6] Корбар Р.,"Пнеуматика и хидраулика" , Велеучилиште у Карловцу, www.vuka.hr, 2007.
[7] Фанцев М., Фрањић К.: „Пумпе“, Техничка енциклопедија, св.XI, Лексикографски
     завод, Загреб, 1988.
[8] Каталог “Прва петолетка”, Трстеник

Материјал са интернета:
http://www.prvapetoletka-promet.rs/
https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE
http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi
http://www.vozite.com/dizel_cetvototaktni_motori_sus.html
http://vtsbj.hr/images/uploads/PNEUMATIKA-I-HIDRAULIKA-PREDAVANJE-8-9.pdf
http://data.sfb.bg.ac.rs/sftp/aleksandar.dedic/Masinstvo/
http://www.ppt-hidraulika.co.rs/KATAL.PUMPE%2008-pdf/3113.pdf
http://www.avm.rs/dok-Radivojevic/2-DR-voda.pdf
http://bs.wikipedia.org/wiki/Kavitacija
http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/Tehnicka_dijagnostika

31