UNIVERZITET U NIŠU

Fakultet zaštite na radu u Nišu

Predmet:Postrojenja I instalacije pod pritiskom

SEMINARSKI RAD
Pokretni sudovi pod pritiskom, pokretni rezervoari (auto cisterne, vagon
cisterne i brodske cisterne)

Mentor: Student:
Milica Nikodijević Uroš Stevanović 18029

Niš, 2021

1
 SADRŽAJ

Uvod................................................................................................................................................3
1. Sudovi pod pritiskom...................................................................................................................4
2.Pokretni sudovi.............................................................................................................................5
2.1.Pokretni rezevoari..................................................................................................................5
3.Mere zaštite...................................................................................................................................6
4.Vagon cisterne..............................................................................................................................9
4.1.Mere zaštite............................................................................................................................9
Zakljucak.......................................................................................................................................11
Literatura........................................................................................................................................12

2
 Uvod

Čovek čvrste predmete može da čuva na jednom mestu, ili premeštati sa jednog mesta na
drugo, bez potrebe korišćenja posebnih sudova u koje bi te predmete smeštao. Kod čuvanja ili
premeštanja fluida (tečnosti, gasova,para ) to nije slučaj. Da bi se isti proizveli, skladirali ili
premestili s jednog mesta na drugo, neophodno je da su smešteni u nekom sudu ili cevovodu. Za
tečnosti koje ne isparavaju na normalnoj temperaturi taj sud može biti i otvoren, dok za gasove i
pare mora biti zatvoren. Znači čovek je konstruisao sudove iz svoje potrebe da skladira ili
transportuje razne fluide.Rezervoari predstavljaju hermetički zatvorena skladišta, u kojima se
obavlja skladištenje tečnosti (vode, hemikalije ili ostalih opasnih materijala u tečnom stanju) ili
plinova. Postoje mnogo različitih tipova rezervoara u zavisnosti od gemoetrijskih i
konstruktivnih karakteristika, kapaciteta, materijala od koga su napravljeni, karakteristika robe
koja se skladišti, mesta i načina ugradnje, načina postavljanja, primene i tako dalje.
Osnovna namena rezervoara je skladištenje tečnosti i plinova, ali se njihova primena definiše u
odnosu na mesto i ulogu u logističkom sistemu i vrsti robe koja se skladišti.

3
 1. Sudovi pod pritiskom

Fluid smešten u sudu može se nalaziti:

-pod pritiskom koji je veći od atmosferskog, to su gasovi pod pritiskom,
-pod pritiskom koji je jednak atmosferskom, to su otvoreni sudovi,
-pod pritiskom koji je manji od atmosferskog, to su vakum sudovi.
Svuda ovde se podrazumeva pritisak meren na vrhu suda, jer i kod otvorenih sudova ukojima je
smeštena neka tečnost, pritisak može na dnu biti veći od atmosferskog pritiska usled dejstva
hidrostatičnog pritiska stuba tečnosti. “Sudovi pod pritiskom i vakum sudovi nisu povezani sa
atmosferom dok su otvoreni u vezi sa atmosferom.” 1
Otvoreni sudovi mogu biti povezani sa
atmosferom preko svojih otvorenih površina ili preko odušnih cevi u kom slučaju su ti sudovi
zatvorene konstrukcije a preko otvorene cevi, znači bez zapornog organa, stalno povezani sa
atmosferom.
Postoje više vrste podela sudova pod pritiskom zavisno od toga šta se za kriterijum upoređivanja
uzima ali osnovna podela se sastoji iz:
• Grejane sudove (energetske kotlove ili sudove sa ložištem),
• Negrejane sudove (sudove bez ložišta).
U negrejane sudove spadaju stabilni sudovi,koji predstavljaju sve nepokretne rezervoare kojima
je skladiran neki fluid ili su pak namenjeni za neke druge potrebe tehnološkog procesa.

Prema mestu postavljanja mogu biti:

• Nadzemni
• Podzemni
• Ređe poluukopani kada se tretiraju kao nadzemni
Prema obliku:
• cilindrični (horizontalni)
• veritkalni i
• sferni, koji se koriste za skladiranje većih količina fluida.

1
Milovanović, Z.: Zaštita pri radu sa postrojenjima pod pritiskom - izvod iz predavanja. Univerzitet u Banjoj
Luci, Mašinski fakultet, Banja Luka, 2015,str 34

4
 2.Pokretni sudovi

Pokretni ili prenosni sudovi pod pritiskom su oni koji menjaju mesto, od mesta punjenja
(distributera) do mesta pražnjenja (potrošača).

Pokretne sudovi pod pritiskom dele se na:

• pokretne rezervoare

• prenosne rezervoare

• burad

• boce

Svi pokretni sudovi na mestu korišćenja učvršćuju se i osiguravaju od prevrtanja, tako da rade
kao stabilni sudovi

2.1.Pokretni rezevoari

Pokretni rezervoari - najčešće cilindričnog oblika u horizontalnom položaju čvrsto povezani

za postolje ili nosivu konstrukciju nekog transportnog sredstva.
U zavisnosti od vrste transportnog sredstva za koje su učvršćeni, pokretni rezervoari mogu
biti:

• auto cisterne

5
 • vagon cisterne

• brodske cistern

Sredstva za transport opasnih fluida u javnom saobraćaju, moraju odgovarati opštim propisima
za bezbednost u drumskom, železničkom, rečnom ili pomorskom saobraćaju na javnim putevima.

Slika 1:Auto cisterna

3.Mere zaštite
Slika 2:Zapaljena auto cisterna

Ukoliko su namenjene za transport opasnih fluida njihova zapremina ne sme biti veća od 40
m3.Sva oprema mora da odgovara zahtevima za nadzemne rezervoare uz sledeće uvećanje
zahteva:

6
  na priključcima gasne i tečne faze moraju se postaviti ventili protiv loma cevi
(nazivaju se i ventili za ograničavanje prekomernog protoka) Najviše se koriste na
instalacijama propan-butan-a (kada na cevovodu na kome se nalazi nema
poremećaja, fluid nesmetano prolazi kroz ventil Opruga odgovarajućom silom
drži pečurku u otvorenom položaju u odnosu na sedište)

Slika 3:Prikaz ventila

Ukoliko u cevovodu dođe do naglog pada pritiska (usled loma cevi ili sl.), tada zbog povećane
brzine strujanja fluida nastane razlika pritiska, savlada se sila opruge i zatvara ventil - tako se
sprečava nekontrolisano isticanje fluida u atmosferu i štite delovi postrojenja, omogućava brza i
efikasna popravka. Pokazivač nivoa tečne faze mora biti rotacioni sa dodatkom fiksne cevi za
maksimalni nivo. Upotreba pokazivača nivoa sa plovkom nije dozvoljena.U posebnim zaštitnim
cevima uz rezervoar smeštene su dve fleksibilne cevi za spajanje priključaka.

7
 Slika 4:Prikaz cevi

Priključci za pražnjenje gasne i tečne faze moraju biti snabdeveni brzootvarajućim ventilima sa
spoljašnjim poteznim zatvaračima.Između dva zaporna organa na vodu tečne faze gasa mora biti
ugrađen V.S., kao i na vodu između rezervoara i pumpe. Priključci električne struje za pogon
elektromotora moraju biti eksploziono zaštićeni. Izduvni sistem motora mora biti opremljen
prigušivačem i hvatačem varnica.

Hvatač varnica mora biti udaljen najmanje 1.5 m od sistema za dovođenje pogonskog goriva kao
i od svih ventila, pumpi i cevi za tečan gas ili neki drugi opasan fluid. Vozilo mora da
vuče sa sobom opuštenu do zemlje pletenu metalnu traku za odvođenje statičkog elektriciteta.
Vozilo mora da je opremljeno vatrogasnom opremom koja se sastoji od najmanje dva vatrogasna
aparata. Vozilo mora da bude propisno označeno da transportuje opasne materije. Sam rezervoar
mora da poseduje traku obojenu bojom koja označava vrstu fluida. Prikolice autocisterne
predstavljaju rezervoare koji su učvršćeni za prikolice koje vuče kamion. Ovim se kapacitet
prevoza maksimalno povećava. Za prikolice važe iste odredbe kao i za autocisterne. Na
autocisternama i njihovim prikolicama svi zaporni organi moraju biti u svom krajnjem
zarvorenom položaju i osigurani od neželjenog otvaranja.

Slika 5: Kamion sa prikolicom

Moraju biti obezbeđene od prekomernog dejstva sunčeve toplote. Ne smeju se koristiti

istovremeno i za prevoz ljudi.Ne smeju se na putevima ostavljati bez nadzora.

8
 4.Vagon cisterne

Vagon cisterne - rezervoari pričvršćeni za šasiju donjeg podstroja vagona - koriste se za

transport većih količina fluida na veće udaljenosti.

Slika 6: Vagon cisterna

4.1.Mere zaštite

Vagon cisterne moraju zadovoljavati odredbe zakona o prevozu na železnicama. Pravilnik

o prevozu opasnih materija železnicama u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju. Rezervoar
mora biti usklađen sa ostalim tehničkim propisima. Rezervoari moraju biti termički zaštićeni od
dejstva prekomerne toplote - ova zaštita se najčešće izvodi pomoću nadstrešnice od lima. “Sva
sigurnosna armatura I merno-regulaciona armature namesta se pri vrhu rezervoara zaštićena
oklopom i plombirana.”2

2
Spasojević, M., Bajić, V.: Priručnik za projektovanje, proizvodnju i kontrolu posuda pod pritiskom, FTN, Novi
Sad, 2014.str 230

9
 Slika 8:Brod cistern

Slika 9: Avio cisterna

10
 Zakljucak

Bezbednost i kvalitet se temelje na ispitivanju, kako materijala, tako i gotovih

proizvoda. Pronadeno je dosta tehnika za ispitivanje i testiranje materijala i opreme a
standardima je propisan način, period i obim ispitivanja. Ispivanje vrše i proizvodači
materijala i proizvodači opreme, a zapisi o tim ispitivanjima se moraju kompletirati i ubaciti u
zvaničnu dokumentaciju svakog dela opreme.

11
 Literatura
 Spasojević, M., Bajić, V.: Priručnik za projektovanje, proizvodnju i kontrolu posuda
pod pritiskom, FTN, Novi Sad, 2014.

 Milovanović, Z.: Zaštita pri radu sa postrojenjima pod pritiskom - izvod iz predavanja.
Univerzitet u Banjoj Luci, Mašinski fakultet, Banja Luka, 2015

 https://www.termoenergetik.com/imenovanotelo.html

 https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mper/PAO/Pages/Propisi-
oprema-pod-pritiskom.aspx

12