I GRUPA

PRAVILNIK
O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA
ZAPALJIVE TENOSTI I O
USKLADITENJU I PRETAKANJU
ZAPALJIVIH TENOSTI

1.3

1.4

("Slubeni list SFRJ", br. 20/71 i 23/71)

lan 1.
Izgradnja postrojenja za zapaljive tenosti i
uskladitenje i pretakanje zapaljivih tenosti ija je
taka zapaljivosti ispod 100C vri se na nain odreen
Tehnikim propisima o izgradnji postrojenja za zapaljive
tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih
tenosti, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine
njegov sastavni deo.

1.5

lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na uskladitavanje i pretakanje:
1) produkata i poluprodukata od piritusa desti
lacijom, koji sadre manje od 82% alkohola a upotre
bljavaju se u domainstvu i kozmetici;
2) organskih peroksida i njihovih rastvora;
3) ulja za loenje kod potroaa;
4) zapaljivih tenosti koje se upotrebljavaju u rudar
stvu i za vojne potrebe;
5) rastvora i homogenih smea u nelomljive reze
rvoare ija je taka zapaljivosti 23C ili vea, iz kojih se u
normalnim uslovima ne odvajaju zapaljive tenosti, a koje
prema odobrenom viskozimetru imaju sledee vreme
isticanja:

1.6

- najmanje 90 sekundi;
- najmanje 60 do 90 sekundi, ako ne sadre vie od
60% zapaljivih tenosti;
- najmanje 25 do 60 sekundi, ako ne sadre vie od
20% zapaljivih tenosti.

1.9

lan 3.
U postojeim postrojenjima za zapaljive tenosti
moraju se mere obezbeenja odredbama ovog
pravilnika sprovesti u roku od tri godine od dana
njegovog stupanja na snagu.

1.7

1.8

1.10

1.11
1.12

lan 4.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

TEHNIKI PROPISI
O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA
ZAPALJIVE TENOSTI I O
USKLADITENJU I PRETAKANJU
ZAPALJIVIH TENOSTI

1.13

1.14

1.15

1.16
1.

OBJANJENJE POJMOVA
1.17

1.1
1.2

Nie navedeni pojmovi, u smislu ovih propisa,

imaju sledea znaenja.
Zapaljive tenosti ije se pare pale u dodiru
sa izvorom paljenja, i koje na temperaturi od
35C nisu u vrstom ili testastom stanju, a na
temperaturi od 50 C imaju parni pritisak do
3
3 kp/cm .

1.18

Nestabilne tenosti su tenosti koje u istom

stanju kao finalni proizvodi ili zbog transporta
mogu da polimeriziraju, raspadaju se,
kondenzuju ili da postanu samoreaktivne
potresanjem ili pramenom pritiska i
temperature.
Tenosti sa karakteristikom izbacivanja
(prekipljenja) su tenosti koje prilikom gorenja
u rezervoaru stvaraju toplotni talas koji se iri
prema dnu rezervoara, usled ega prisutna
voda prokljua i izbacuje tenost iz
rezervoara.
Temperatura
zapaljivosti
je
najnia
temperatura na kojoj se iznad povrine
tenosti nalazi toliko pare da u dodiru sa
vazduhom stvara zapaljivu smeu, a odreuje se
prema jugoslovenskim standardima B.H8.601
od 1962. godine, B.H8.047 od 1966. godine i
B.H8.048 od 1966. godine.
Postrojenje za zapaljive tenosti sastoji se od
rezervoara ili drugih zatvorenih posuda,
ureaja za pretakanje i drugih ureaja, koji
ine tehnoloku celinu.
Uskladitavanje zapaljivih tenosti je svako
trajno ili privremeno dranje ovih tenosti u
rezervoarima ili zatvorenim posudama (boce,
kante i burad) kod proizvodnje (skladita pro
izvoaa), distribucije (skladita distributera) i
potronje (skladita potroaa).
Otvoreni plamen je plamen koji se stvara u
pokretnim ili nepokretnim ureajima
sagorevanjem vrstih, tenih ili gasovitih
goriva, kao i usijavanjem elektrinih
provodnika na mestima koja nisu izolovana
od neposrednih spoljnih uticaja.
Zona opasnosti od izbijanja i irenja poara
podruje na kome postoji mogunost
stvaranja zapaljive ili eksplozivne smee
pare tenosti sa vazduhom tako da je
sposobna za sagorevanje
Atmosferski rezervoar je rezervoar iji je radni
pritisak jednak atmosferskom pritisku i ne
2
prelazi vrednost 0,5 kp/cm natpritiska.
Rezervoar niskog pritiska je rezervoar iji je
2
radni pritisak najmanje 0,5 kp/cm natpritiska.
Posuda pod pritiskom je posuda ili rezervoar
2
iji je radni pritisak vei od 1,0 kp/cm
natpritiska.
Nelomljivi rezervoar je rezervoar koji pri
uskladitenju, transportu i rukovanju ostaje
nepropusan pod uobiajenim mehanikim
uticajima.
Lomljivi rezervoar je rezervoar izraen od
lomljivog materijala, kao to su keramika,
staklo i drugi slini materijal.
Oprema rezervoara je sva ona oprema koja je
neposredno ugraena u rezervoar i na reze
rvoaru i koja sa rezervoarom ini funkcionalnu
celinu.
Zadrai plamena su naprave koje tite
rezervoar od prodora plamena u njegovu
unutranjost.
Boca za zapaljive tenosti je prenosiva
zatvorena posuda ija zapremina nije vea od 51.
Kanta za zapaljive tenosti je prenosiva
zatvorena posuda izraena od elinog lima
ili drugog odgovarajueg materijala rezi
stentnog na tenost koja se u njoj nalazi, a
ija zapremina nije vea od 501.

31

I GRUPA
1.19

1.20

1.21

1.22

1.23

Bure za zapaljive tenosti je prenosiva zatvo

rena posuda valjkastog oblika izraena od
materijala navedenog u taki 1.8 ovih propisa,
ija zapremina nije vea od 2501.
Pretakalite je posebno odreeno mesto
opremljeno ureajima trajno postavljenim za
prikljuivanje transportnih cisterni ili tankera
radi pretakanja zapaljivih tenosti.
Pod pretakanjem zapaljivih tenosti podrazumeva se pretakanje zapaljivih tenosti iz
rezervoara u transportne cisterne (autocisterne, tankere i si.) i zatvorene posude ili
obrnuto.
Odobren (atestiran) rezervoar ili ureaj odno
sno odobrena (atestirana) oprema je svaki
rezervoar, ureaj ili oprema koji su ispitani od
strane domae ustanove ili priznate inostrane
ustanove odnosno koji odgovaraju jugoslovenskom standardu.
Pouzdan ureaj ispitan i u praksi proveren od
ovlaenih strunjaka.

2.

OPTE ODREDBE O ZAPALJIVIM

TENOSTIMA I POSTROJENJIMA ZA
ZAPALJIVE TENOSTI

2.1

Zapaljive tenosti, u smislu ovih propisa, dele

se prema temperaturi zapaljivosti u tri
osnovne grupe, i to:
1) I grupa - tenosti ija je temperatura
zapaljivosti ispod 38C;
2) II grupa - tenosti ija je temperatura
zapaljivosti od 38C do 60C;
3) III grupa - tenosti ija je temperatura
zapaljivosti preko 60C do 100C.
Tenosti iz I grupe dele se na tri podgrupe, i to:
1) li podgrupa - tenosti ija je temperatura
zapaljivosti ispod 23C, a temperatura
kljuanja ispod 38C;
2) b podgrupa - tenosti ija je temperatura
zapaljivosti ispod 23C, a temperatura
kljuanja preko 38C;
3)l3 podgrupa - tenosti ija je temperatura
zapaljivosti od 23C do 38C.
Radne i druge organizacije (u daljem tekstu:
korisnici) moraju imati atest o temperaturi
zapaljivosti tenosti uskladitenih u njihovim
prostorijama izdat od proizvoaa odnosno
isporuioca, i na zahtev nadlenog organa
staviti ga na uvid.
Ako u roku koji odredi nadleni organ,
korisnik posrtrojenja ne stavi na uvid atest o
temperaturi zapaljivosti uskladitene tenosti iz
podgrupe li.
Rezervoari, ureaji, instalacije i objekti unutar
postrojenja za zapaljive tenosti moraju biti
propisano zatieni od statikog elektriciteta i
imati gromobransku zatitu u skladu sa
odredbama Pravilnika o tehnikim propisima i
gromobranima ("SI. list SFRJ", br. 13/68).
Lica zaposlena na uskladitavanju i
pretakanju zapaljivih tenosti moraju biti
obuena u pravilnom rukovanju ureajima i
sredstvima za gaenje i moraju upoznati ostale
sigurnosne mere.

2.2

2.3

2.4

2.5

32

3.

ZONE OPASNOSTI OD IZBIJANJA POARA

3.1

Prostor na kome se vri uskladitavanje ili

pretakanje zapaljivih tenosti, zavisno od
stepena opasnosti od izbijanja i irenja poara,
deli se na tri zone:
- zonu najvee opasnosti (zona I)
- zonu poveane opasnosti (zona II)
- zonu opasnosti (zonu III)
U zonama se ne smeju nalaziti materije i
ureaji koji mogu prouzrokovati poar ili
omoguiti njegovo irenje.
U zonama je zabranjeno:
1) dranje otvorenog plamena;
2) rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje i
slino) i sa uarenim predmetima;
3) puenje;
4) upotreba lokomotiva koje imaju vatreno
loite;
5) rad sa alatom koji varnii;
6) postavljanje nadzemnih vodova bez obzira
na napon.
U zonama se na vidnim mestima moraju
postaviti natpisi kojima se upozorava na
zabrane iz take 3.3 ovih propisa.
Pri vrenju radova u zonama, osim redovnog
tekueg odravanja, korisnik postrojenja mora
preduzimati propisne sigurnosne mere.
Izvoenje elektrinih instalacija u zonama I i II
vri se u skladu sa takom 8, a u zoni III u
skladu sa takom 11. Propisa o elektrinim
postrojenjima na nadzemnim mestima
ugroenim
od
eksplozivnih
smea.
(Dodatak "Slubenog lista SFRJ", br. 18/67),
koji su sastavni deo Pravilnika o elektrinim
postrojenjima na nadzemnim mestima
ugroenim od eksplozivnih smea ("SI. list
SFRJ", br. 18/67 i 28/70).
Vozila koja imaju motor sa unutranjim sagorevanjem mogu se upotrebljavati na pretakalitu samo ako na izduvnim cevima imaju
atestiran hvata varnica.

3.2

3.3

3.4

3.5

3.6

3.7

4.

REZERVOARI ZA ZAPALJIVE TENOSTI

4.1

OPTE ODREDBE

4.1.1

Rezervoar za zapaljive tenosti mora biti

odobren.
Rezervoar mora na vidnom mestu imati
sledee oznake:
- naziv proizvoaa;
- fabriki broj;
- godinu izrade;
- nominalnu i stvarnu zapreminu;
- maksimalni radni i ispitni pritisak;
- vrstu tenosti i grupu zapaljivosti;
- oznaku jugoslovenskog standarda ili broj
atesta po kom je rezervoar izraen.
Rezervoar moe biti nadzemni ili podzemni.
Nadzemni rezervoar je nepokretni i nepro
pusni sud, postavljen odnosno izgraen na
povrini zemlje, za smetaj zapaljivih tenosti.

4.1.2

4.1.3
4.1.4

I GRUPA
4.1.5

4.1.6

4.1.7

4.1.8
4.1.9

4.1.10

4.1.11

4.1.12

4.1.13

4.1.14

4.1.15

Nadzemni rezervoar u pogledu svoje

konstrukcije moe biti sa:
- vrstim krovom;
- oslabljenim spojem izmeu krovnog lima i
plata;
- plivajuim krovom;
- sigurnosnim oduenim ventilom koji ne
doputa pritisak vei od 1.750 mm V.S.;
- sigurnosnim ventilom koji doputa pritisak
vei od 1.750 mm V.S.
Nadzemni rezervoar koji, pored unutranjeg
plivajueg krova, ima i vrsti krov, sa
odgovarajuom ventilacijom izmeu vrstog i
plivajueg krova, smatra se kao rezervoar sa
plivajuim krovom.
Nadzemni rezervoar, zavisno od radnog
pritiska moe biti:
- atmosferski;
- niskog pritiska;
- posuda pod pritiskom.
Rezervoar niskog pritiska moe se koristiti i
kao atmosferski rezervoar.
Nadzemni rezervoar i prikljuci moraju pre
upotrebe biti ispitani (ispitivanje nepropusnosti, rendgensko ispitivanje varova, merenje
dozvoljenih odstupanja od koninosti i
vertikalnog plata, sleganje terena i dr.) pri
emu se sastavlja zapisnik koji se uva kao
tajni dokument
Ispitivanje nepropusnosti atmosferskog rezer
voara i rezervoara pritiska vri se merenjem
hidrostatskog pritiska internog gasa, pri emu
najmanji ispitni pritisak u atmosferskom
2
rezervoaru mora iznositi 0,5 kp/cm za vreme
od 3 asa, a najmanji ispitni pritisak u rezer
2
voaru niskog pritiska 1,0 kp/cm za vreme od
6 asova.
Podzemni rezervoar je nepokretni sud sa svih
strana zatien nekorodivnim materijalom
(zemljom, peskom, ljunkom), postavljen
odnosno izgraen ispod povrine zemlje za
smetaj zapaljivih tenosti.
Podzemni rezervoar moe, po pravilu, biti
leei i cilindrinog oblika sa sigurnosnim
odunim ventilom. Sigurnosni oduni ventil
moe biti takve konstrukcije da onemoguuje
pritisak vei od 1.750 mm V.S. odnosno da
omoguuje pritisak vei od 1.750 mm V.S.
Posuda pod pritiskom mora ispunjavati uslove
iz Pravilnika o tehnikim propisima za izradu i
upotrebu parnih kotlova, parnih sudova,
pregrejaa pare i zagrejaa vode. ("SI. list
FNRJ", br. 7/57 i 3/58) i Pravilnika o tehnikim
propisima za izradu i upotrebu pokretnih
zatvorenih sudova za komprimirane, tene i
pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list
FNRJ", br. 6/57 i 3/58).
Posuda pod pritiskom moe se koristiti kao
atmosferski rezervoar ili kao rezervoar niskog
pritiska.
Rezervoar i njegovi cevovodi moraju biti
zatieni od korozije za vreme koje je
projektom odreeno kao vek trajanja
rezervoara. Zatita od korozije obezbeuje se
prema jednoj od sledeih metoda:
1) upotrebom zatitnih omotaa ili traka;
2) katodnom zatitom;
3) materijalima rezistentnim na koroziju;
4) antikorozivnim bojama ili premazima, ako
je u pitanju nadzemni rezervoar.

4.1.16 Na rezervoarima koji su zavareni ne srne

se vriti mehaniko zaptivanje pukotina, osim
pukotina na krovu nadzemnih rezervoara.
4.2

NADZEMNI REZERVOARI

4.2.1

Zone opasnosti

4.2.1.1

Zona I obuhvata unutranjost nadzemnog

rezervoara
4.2.1.2 Zona II obuhvata;
1) prostor unutar zatitnog bazena rezervoara
do 1 m visine iznad gornje ivice njegovog
zida ili nasipa;
2) vazduni prostor iznad krova rezervoara
visine 3 m, mereno od najisturenijeg dela
krova ukljuujui armaturu i prstenasti
prostor oko rezervoara irine 3 m, mereno
od plata rezervoara - ako je rezervoar sa
vrstim krovom ili sa oslabljenim spojem
izmeu krovnog lima i plata;
3) vazduni prostor iznad gornje ivice plata
rezervoara visine 1 m, ceo prostor unutar
plata rezervoara iznad plivajueg krova,
kao i prstenasti prostor oko rezervoara irine
3 m, mereno od plata ako je rezervoar sa
plivajuim krovom;
4) vazduni prostor irine 3 m, mereno od
plata rezervoara, ako je rezervoar u
horizontalnom poloaju.
4.2.1.3 Zona III obuhvata prostor iznad okolnog
terena irine 10 m od zone II, mereno hori
zontalno i visine 1 m, mereno od tla.
4.2.2

Lokacija i postavljanje

4.2.2.1 Nadzemni rezervoari se, zavisno od njihove

konstrukcije, vrste tenosti koja se u njima
uskladitava i sistema zatite od poara,
moraju locirati u skladu sa uslovima iz tabele
1. i 2. koje su odtampane uz ove propise i
ine njihov sastavni deo. Odstojanje se meri
horizontalno u svim pravcima od gabarita
rezervoara do gabarita objekta.
4.2.2.3 Odstojanja Ai iz tabele 1 mogu kod rezervo
ara bez sistema zatite biti smanjena do 30%,
ako je ispunjen jedan od sledeih uslova:
1) da zid objekta nema otvor prema
rezervoaru i da ima vatrootpornost
predvienu za najmanje 4 asa;
2) da na objektu koji moe ugroziti poar
na rezervoaru postoji sistem za
hlaenje;
3) da se izmeu rezervoara i javnog puta ili
objekta postavi zid ija je vatro
otpornost predviena za najmanje 4
asa.
4.2.2.4 Odstupanje izmeu dva rezervoara ne srne
biti manje od 1/3 zbira njihovih prenika, a
ako je prenik jednog rezervoara manji od
polovine prenika susednog rezervoara,
odstojanje ne srne biti manje od 1/2 prenika
veeg rezervoara.
4.2.2.5 Odstojanje izmeu dva rezervoara za
uskladitavanje nestabilnih tenosti ne srne
biti manje od polovine zbira njihovih prenika.
4.2.2.6 Odstojanje izmeu dva rezervoara ija je
3
ukupna zapremina do 300 m ne srne biti
manje od 1 m.

33

I GRUPA
4.2.2.7

Odstojanje izmeu dva rezervoara za

uskladitavanje tenosti sa karakteristikom
3
izbacivanja ija je zapremina do 500 m ne
srne biti manje od 1 m.
4.2.2.8 Odredbe ta. 4.2.2.4 i 4.2.2.5 ovih propisa
mogu se primenjivati i na rezervoare drugih
oblika, s tim da se pri izraunavanju odsto
janja izmeu rezervoara kao osnova uzima
prenik cilindrinog rezervoara zapremine
rezervoara ija se udaljenost izraunava i
visine:
1) 10 m za rezervoare zapremine do
3
1.000 m ;
2) 13 m za rezervoare zapremine preko
3
1.000 do 5.000 m ;
3) 15 m za rezervoare zapremine preko
3
5.000 m .
4.2.2.9 Nadzemni rezervoari se postavljaju u najvie
dva reda. Izuzetno, ako to odobri nadleni
organ nadzemni rezervoari se mogu
postavljati u tri ili vie redova, ili u
nepravilnom obliku, pod uslovom da su
prethodno odreena vea odstojanja izmeu
rezervoara ili preduzete druge propisane
sigurnosne mere.
4.2.2.10 Ako se rezervoari lociraju na trusnim
podrujima ili podrujima podlonim plavljenju
moraju se preduzeti propisane graevinske
mere zatite.

najmanje 2 asa) i korozije, i postavljeni na

temelj rezervoara radi spreavanja njegovog
naginjanja ili pomeranja. Izuzetno, podmetai .
rezervoara mogu biti i od drveta, s tim da se
postavljaju horizontalno i da njihova visina
nije vea od 30 cm mereno od najnie take
rezervoara.
4.2.3.9 Podmetai rezervoara moraju biti takvi da ne
doe do prekoraenja dozvoljenih optereenja
na poduprtom delu plata rezervoara.
4.2.4

Zatitni bazeni i drenani sistem

4.2.4.1

Radi prihvatanja sluajno isputenih zapaljivih

tenosti i radi zatite okolnog zemljita,
vodenih tokova, puteva i drugih objekata,
moraju se oko rezervoara izgraditi zatitni
bazeni. Izuzetno, umesto zatitnog bazena
moe se izgraditi drenani sistem ako to
odobri nadleni organ.
Zapremina zatitnog bazena koji obuhvata
samo jedan rezervoar jednaka je najveem
dozvoljenom punjenju rezervoara.
Ako zatitni bazen obuhvata vie od jednog
rezervoara, njegova zapremina se dobija kad
se od ukupne zapremine svih rezervoara
odbiju zapremine rezervoara ispod visine
nasipa ili zida ne raunajui zapreminu
najveeg rezervoara.
Zapremina zatitnog bazena koji obuhvata
vie od jednog rezervoara ne srne biti manja
od zapremine tenosti u najveem rezervoaru
osim ako su u pitanju tenosti iz take ovih
propisa.
Zapremina zatitnog bazena koji obuhvata
jedan ili vie rezervoara koji sadre tenosti
sa karakteristikom izbacivanja, ne srne biti
manja od ukupne zapremine svih rezervoara
koji su obuhvaeni bazenom.
3
Rezervoar ija je zapremina vea od 20.000 m
mora biti smeten u posebnom zatitnom
bazenu.
Zatitni bazeni u kome su smetena dva ili
vie rezervoara sa oslabljenim spojem
izmeu krovnog lima i plata odnosno
rezervoara sa plivajuim krovom u kojima se
uskladitavaju stabilne tenosti ili sirova
nafta, mora biti pregradnim zidovima i
drenanim kanalima podeljen tako da svaki
3
rezervoar zapremine vee od 1.500 m ili
3
grupa rezervoara ukupne zapremine do 2.500 m
bude u jednom pregraenom delu, s tim da
zapremina bilo kog rezervoara odnosne
3
grupe ne prelazi 1.500 m .
Zatitni bazen u kome su smetena dva ili
vie rezervoara za uskladitavanje stabilnih
tenosti, a na koji se ne odnose odredbe
take 4.2.4.7 ovih propisa, mora biti
pregradnim zidovima i drenanim kanalima
podeljen tako da svaki rezervoar zapremine
3
vee od 350 m ili grupa rezervoara ukupne
3
zapremine do 500 m bude u jednom pre
graenom delu, s tim da zapremina bilo kog
3
rezervoara odnosne grupe ne prelazi 350 m .
Zatitni bazen u kome su smetena dva ili
vie rezervoara za uskladitavanje nestabilnih
tenosti mora izmeu svakog rezervoara, bez
obzira na konstrukciju i zapreminu, imati
pregradni zid i drenane kanale.

4.2.4.2

4.2.4.3

4.2.4.4
4.2.3

Konstrukcija

4.2.3.1

Konstrukcija nadzemnih metalnih rezervoara

mora biti u skladu sa odgovarajuim
propisima o elinim konstrukcijama.
Metalni nadzemni rezervoari mogu biti za
vareni, zakivani, lemljeni, spojeni zavrtnjima ili
kombinovane izrade.
Plivajui krov nadzemnih rezervoara mora biti
nepropustan i izgraen tako da se moe
kretati nagore i nadole, a da pri tom ne doe
do okretanja ili iskliznua iz leita, kao da se
njegova sposobnost kretanja ne umanjuje
usled sopstvene teine odnosno teine
atmosferskog taloga nakupljenog na njemu.
Rezervoar sa plivajuim krovom mora imati
spoj za odvoenje statikog elektriciteta,
postavljen izmeu plivajueg krova i plata
rezervoara tako da ne umanjuje pokretljivost
plivajueg krova, a da je zatien od
oteenja.
Plat nadzemnog rezervoara mora biti
nepropustan i postojan u odnosu na uskla
ditene tenosti i njihove pare u rezervoaru i
izgraen od materijala otpornog na
mehanika i termika naprezanja, i na hemijska
dejstva, koja se mogu pojaviti prilikom
upotrebe rezervoara. Za izgradnju plata
upotrebljava se elik ili drugi materijal koji je
postojan na dejstvo uskladitene tenosti.
Ako su betonski rezervoari neobloeni u
njima se mogu uskladitavati samo zapaljive
tenosti ija je specifina teina vea od
0,825 gcrrr
Temelj nadzemnog rezervoara mora se
izvoditi tako da onemogui neravnomerno
sleganje rezervoara.
Podmetai rezervoara moraju biti od betona,
opeke ili elika zatienog od dejstva visokih
temperatura (vatrootpornosti predviene za

4.2.3.2

4.2.3.3

4.2.3.4.

4.2.3.5.

4.2.3.6

4.2.3.7

4.2.3.8

34

4.2.4.5

4.2.4.6

4.2.4.7

4.2.4.8

4.2.4.9

I GRUPA
4.2.4.10 Zidovi i unutranja povrina zatitnog bazena
moraju biti izgraeni od nepropusnog
materijala i projektovani tako da podnesu pun
hidrostatiki pritisak.
4.2.4.11 Zidovi zatitnog bazena ne smeju imati
otvore, osim za cevovode, s tim da prostor
izmeu zidova i cevovoda bude zaptiven
materijalom postojanim na visoku tempera
turu. Zidovi zatitnog bazena moraju biti naj
manje 10 m udaljeni od ograde skladita.
4.2.4.12 Zidovi zatitnog bazena moraju u proeku
imati visinu do 2 m, a pregradni zidovi visinu
od 40 do 75 cm mereno do dna bazena. Izu
zetno, za rezervoare zapremine preko
3
10.000m , visina zidova zatitnog bazena
moe iznositi preko 2 m ako to odobri nadle
ni organ.
4.2.4.13 Dno zatitnog bazena mora se izgraditi sa
nagibom najmanje 1% od rezervoara prema
zidovima zatitnog bazena, radi odvoenja
atmosferskog taloga.
4.2.4.14 Sakupljanje atmosferskog taloga u talonike,
separatore ili druge sigurnosne ureaje vri
se nepropusnim kanalima koji mogu biti otvo
reni ili prekriveni reetkama.
4.2.4.15 Talonici, separatori ili drugi sigurnosni ure
aji za skupljanje atmosferskog taloga, mora
ju biti locirani tako da ih poar na rezervoaru
ne moe ugroziti.
4.2.4.16 U zatitnom bazenu nije dozvoljeno isputa
nje zapaljivih tecnosti iz rezervoara ili dranje
posuda i buradi.
4.2.4.17 U zatitnom bazenu mogu se, pored rezervo
ara, nalaziti armature, cevovodi i prelazni mo
stovi.
4.2.4.18 Ako funkciju zatitnog bazena vri drenani
sistem, otvor iz rezervoara u pravcu tog sis
tema mora imati nagib od najmanje 1 %.
4.2.4.19 Drenani sistem mora se zavravati na
slobodnom zemljitu, nekoj drugoj povrini ili
u zatvorenom bazenu, ija je zapremina vea
od zapremine najveeg rezervoara. Podruje
na kome se zavrava drenani sistem mora
biti na takvom odstojanju da se onemogui
irenje
eventualnog
poara
prema
rezervoarima i susednim objektima.
4.2.4.20 Drenani sistem, ukljuujui i automatske
drenane pumpe, mora biti izgraen tako da
ne izbacuje tenost na susedno zemljite, u
prirodne vodene tokove, otvorene kanale i
javnu kanalizaciju, osim ako je to bezopasno
ili ako je sistem izgraen tako da ne
dozvoljava oslobaanje tecnosti.
4.2.5

Oprema

4.2.5.1

Nadzemni rezervoari moraju imati sledeu

opremu:
1) normalni oduak;
2) sigurnosni oduak;
3) odune cevovode;
4) zadrae plamena;
5) pokazivae nivoa;
6) ureaje za punjenje i pranjenje i ureaje
za obezbeenje protiv prepunjavanja;
7) otvore za ulaz i pregled.
Radi spreavanja stvaranja natpritiska ili
potpritiska za vreme punjenja i pranjenja
rezervoara, kao i promene spoljne tempera
ture, rezervoar mora imati odgovarajui
normalni oduak.

4.2.5.2

4.2.5.3

Oduak mora imati dimenzije veeg prikljuka

za punjenje ili pranjenje, s tim to njegov
normalni unutranji prenik ne sme biti manji
od 320 mm.
4.2.5.4 Ako rezervoar ili posuda pod pritiskom ima
vie od jednog prikljuka za punjenje ili
pranjenje, veliina oduka se odreuje
prema predvienom najveem istovremenom
protoku.
4.2.5.5. Izlazni otvor oduka mora biti izveden tako da
se u sluaju paljenja para rezervoar zatiti od
lokalnih pregrejavanja.
4.2.5.6 Oduak rezervoara i posude pod pritiskom u
kome se uskladitavaju tecnosti I grupe mora
biti zatvoren,^ osim ako je pritisak vii od
radnog pritiska ili u sluaju potpritiska, a za
tecnosti podgrupe b i b ove grupe i u sluaju
da oduak ima odobreni zadra plamena.
Oduak ili zadra plamena nisu potrebni ako
bi njihova upotreba mogla da izazove tetu u
rezervoaru.
3
4.2.5.7 Rezervoar zapremine do 10 m u rafinerijama, u
kome se uskladitava sirova nafta i atmosferski
3
rezervoar zapremine do 4 m u kome se
uskladitavaju tecnosti podgrupe U. mogu
imati otvorene oduke.
4.2.5.8 Radi zatite od prevelikog pritiska koji moe
nastati zbog ugroenosti od poara, rezervoar
mora imati sigurnosni oduak odnosno mora
biti konstruisan tako da ima jedan od sledeih
elemenata: plivajui krov koji se moe dizati ili
oslabljeni spoj izmeu krovnog lima i plata
odnosno neku drugu odobrenu konstrukciju
oduka.
4.2.5.9 Ako se oduivanje u sluaju ugroenosti od
poara vri putem sigurnosnog oduka,
kapacitet oduivanja oba ventila (normalnog i
sigurnosnog) mora biti toliki da zatiti plat ili
dno vertikalnog rezervoara odnosno da zatiti
od loma plat ili glavu horizontalnog
rezervoara.
4.2.5.10 Sigurnosni oduak moe biti izveden kao
poklopac sa automatskim zatvaranjem
ulaznog otvora, kao vodilica koja doputa
podizanje krova rezervoara pod unutranjim
pritiskom, ili kao dodatni vei oduni ventil
odnosno neka druga odobrena konstrukcija.
4.2.5.11 Ukupni kapacitet oduivanja svake zapaljive
tecnosti odreuje se na osnovu obrasca:

gdeje:
V - ukupni kapacitet oduivanja u m /h,
3
Vi - protok vazduha u m /h iz tabele 3, L
- latentna toplota isparavanja date tecnosti u Kcal/kg,
M - molekulska teina date tecnosti.
Tabela 3. iz stava 1. ove take, odtampana je uz ove propise i ini njihov sastavni deo.
4.2.5.12 Ukupni kapacitet oduivanja iz take 4.2.5.11
ovih propisa moe se smanjiti mnoenjem
odgovarajuim faktorom posebno za svaki
rezervoar, i to ako je predviena sledea
zatita:
1) drenaa prema ta. 4.2.4.18 do 4.2.4.20
3
ovih propisa za rezervoar preko 20 m
izloene povrine - sa 0,5;
2) odobrena vodena magla - sa 0,3;
35

I GRUPA

4.2.5.13

4.2.5.14

4.2.5.15

4.2.5.16

4.2.5.17

4.2.5.18

4.2.5.19

4.2.5.20

4.2.5.21

4.2.5.22

4.2.5.23

4.2.5.24

4.2.5.25
4.2.5.26

4.2.5.27

36

3) odobrena izolacija - sa 0,3;

4) odobrena vodena magla sa izolacijom sa 0,15.
Na ureaju sigurnosnog oduka mora biti
naznaen kapacitet oduivanju m3/h i pritisak
na koji je badaren.
Krajevi odunih cevovoda moraju se nalaziti
na visini od najmanje 4 m iznad okolnog
terena i na odstojanju najmanje 1,5 m od
otvora na okolnim objektima.
Krajevi odunih cevovoda moraju imati kosi
otvor koji omoguuje ekspanziju isputenih
para, vertikalno na gore ili horizontalno u
suprotnom pravcu od objekta odnosno javnog
puta, ako se nalaze u blizini nekog objekta ili
javnog puta.
Ako je oduak kolektorskog tipa, mora biti
dimenzionisan tako da omogui normalno
oduivanje para u okviru pritiska sistema, kao
i u sluaju da je sam podloan ugroenosti od
poara.
Kolektor kao oduak rezervoara koristi se, po
pravilu, za oduzimanje pare, za konzerviranje
parom ili kontrolu zagaenosti vazduha, i za
oduivanje vie rezervoara u kojima su
uskladitene tenosti iste grupe odnosno
podgrupe ili tenosti koje meusobno ne
mogu stvarati opasne spojeve.
Izlazi svih oduaka i odunih kanala na
rezervoaru koji ima sigurnosni oduak, a koji
dozvoljava pritisak vei do 1.750 mm V. S,
moraju biti postavljeni tako da isputaju paru
u pravcu u kome su rezervoari zatieni od
mestiminih pregrejavanja bilo kog dela
rezervoara u sluaju paljenja pare iz takvog
oduka.
Zadrai plamena su armature protiv
eksplozije, poara i detonacije, koje se smeju
upotrebljavati samo ako su odobrene i moraju
biti u neposrednoj blizini rezervoara.
Armature protiv eksplozije i poara
spreavaju prodor plamena pri eksploziji pri
emu moraju izdrati nastali pritisak, a
armature protiv poara i direktan plamen za
vreme od 10 minuta.
Armature protiv detonacije spreavaju prodor
plamena
pri detonaciji
u
cevovodu
prikljuenom ispred zadraa plamena pri
emu moraju izdrati nastali pritisak.
Koji e zadra plamena biti upotrebljen
zavisi od konstrukcije rezervoara, kao i od
karakteristika uskladitene tenosti.
Zadrai plamena postavljaju se na otvore
rezervoara kroz koje bi mogao prodreti
plamen unutar rezervoara, osim na otvore za
merenje nivoa tenosti
Na armature protiv eksplozije i poara, kao i
na spojeve tih armatura sa rezervoarom ne
smeju se prikljuivati drugi cevovodi.
Rezervoar mora imati pokaziva nivoa
tenosti koji mora biti odobren.
Otvori za merenje nivoa tenosti moraju biti
izvedeni tako da se mogu zatvarati kapama ili
poklopcima nepropusnim za tenosti pare. Te
otvore ne mogu otvarati neovlaena lica.
Pokazivai nivoa tenosti koji rade mehaniki
ili na nekom drugom principu ali kontinuirano
smeju se upotrebljavati samo ako su
odobreni.

4.2.5.28 Ureaji za punjenje i pranjenje moraju

omoguiti siguran prikljuak stalno poloenih
cevovoda ili savitljive cevi i iskljuiti
mogunost nastajanja varnica pri privr
ivanju ili skidanju cevovoda i opasnost zbog
pranjenja statikog elektriciteta.
4.2.5.29 Prikljuak na rezervoaru kroz koji protie
tenost mora sa unutranje ili spoljne strane
rezervoara imati ventil. Prikljuak ventila sa
spoljne strane rezervoara mora biti od elika,
osim ako uskladitene tenosti imaju takva
svojstva da reaguju na elik. Ako prikljuak
ventila nije od elika, ventil mora biti otporan
na hidrauliki pritisak i na pritiske konstrukcije
i temperaturu koji bi nastali zbog poara na
susednom rezervoaru.
4.2.5.30 Prikljuak ispod nivoa tenosti kroz koji za
vreme punjenja ili pranjenja rezervoara ne
protie tenost, mora imati nepropusni
zaporni organ u obliku ventila ili zasuna,
slepe
prirubnice
odnosno,
njihove
kombinacije.
4.2.5.31 Napojni cevovod za tenost iz podgrupe I2 i I3
kao i za sirovu naftu, benzin i asfalt, mora biti
instaliran tako da smanji na minimum
mogunost nastajanja statikog elektriciteta.
Ako napojni cevovod ulazi preko krova, kraj
cevovoda mora biti 15 cm udaljen od poda
rezervoara i instaliran tako da ne doe do
prekomernih vibracija.
4.2.5.32 Prikljuci za punjenje i pranjenje koji nisu u
stalnoj upotrebi moraju kao takvi biti oznaeni
i moraju biti nepropusni i zatvoreni za vreme
dok nisu u upotrebi. Ti prikljuci se smetaju
na otvorenom prostoru na kome nema izvora
toplote, i to na udaljenosti najmanje 1,5 m od
otvora na objektima.
4.2.5.33 Ako nadzemni rezervoar ima ureaj za
obezbeenje od prepunjavanja, takav ureaj
mora biti odobren i ispunjavati sledee
uslove:
1) da ne smanjuje sigurnost rezervoara od
prodora plamena kroz cevovod za punjenje;
2) da u cevovodu za punjenje ne nastanu
opasnosti od statikog elektriciteta.
4.2.5.34 Nadzemni rezervoar mora imati najmanje
jedan otvor za ulaz i pregled. Prenik otvora
za ulaz i pregled mora za rezervoare
3
zapremine do 16 m iznositi najmanje 500
3
mm, a za rezervoare zapremine preko 16 m najmanje 600 mm. Ako je prenik rezervoara
manji od 1 m, dovoljni su otvori kroz koje se
moe nadzirati unutranjost rezervoara.
4.2.5.35 Ako postoje spojni delovi izmeu nadzemnih
rezervoara, ti delovi moraju biti izvedeni tako
da ne ugroavaju sigurnost rezervoara i
spojnog cevovoda, a spojevi moraju biti
nepropusni.
4.2.6

Zatita od poara

4.2.6.1

Nadzemni rezervoar mora biti zatien od

svih izvora toplote hidrantskom mreom i
sistemom zatite od poara koji mora biti
odobren.
Pod sistemom zatite od poara smatra se
sistem za gaenje i sistem za hlaenje plata
rezervoara vodom ili rasprenom vodenom
maglom, radi zatite od poara sa susednih
rezervoara.

4.2.6.2

I GRUPA
4.2.6.3

Sistem za gaenje mora imati svaki nadzemni

3
rezervoar zapremine preko 300 m , kao i
svaki nadzemni rezervoar zapremine do
3
300m ako se u njemu uskladitavaju
nestabilne tenosti ili tenosti sa karakte
ristikom izbacivanja i rezervoar lociran u
gusto naseljenim podrujima. Sistem za
hlaenje mora imati svaki nadzemni rezervoar.
4.2.6.4 Za nadzemne rezervoare kod kojih nije
predvien sistem za gaenje moe se
zahtevati postavljanje odgovarajueg broja
prevoznih aparata za gaenje poara.
4.2.6.5 Za hlaenje plata rezervoara u sluaju
poara potrebno je najmanje 1,2 l/min vode
2
na m plata u trajanju od najmanje 2 asa.
4.2.6.6. Ako je rezervoar sa konusnim krovom,
koliina vode za hlaenje krova mora iznositi
2
najmanje 0,61 min na m povrine krova u
trajanju od najmanje 2 asa.
4.2.6.7 Za hlaenje leeih cilindrinih nadzemnih
rezervoara, koliina vode mora iznositi
2
najmanje 1,61 min na m povrine rezervoara
u trajanju od najmanje 2 asa.
4.2.6.8. Sistem za gaenje moe biti stabilni
automatski odnosno poluautomatski ureaj ili
stabilna instalacija sa priklju cima
postavljanim na dostupnim mestima za
prikljuenje vatrogasnih vozila.
4.2.6.9 Hidrantska mrea mora za jedan nadzemni
rezervoar imati najmanje dva standardna
hidranta. Za dva ili vie rezervoara broj
hidranata se odreuje prema rasporedu
rezervoara, i to tako da udaljenost izmeu
hidranata nije vea od 50 m odnosno manja
od 25 m od rezervoara.
4.2.6.10 Hidranti se ne smeju postavljati nasuprot
podnice cilindrinih nadzemnih rezervoara.

4.2.7.4

4.2.7 Posebni uslovi za nadzemne rezervoare

u graevinskim objektima

4.3.2.1

4.2.7.1

4.2.7.2

4.2.7.3

Nadzemni rezervoari smetaju se u

graevinske objekte, namenjene za:
1) industrijska postrojenja u kojima je
upotreba zapaljivih tenosti povremena
odnosno od sporednog znaaja za glavnu
delatnost;
2) tehnoloke operacije kao to su: meanje,
suenje, isparavanje, filtriranje, destilisanje
i si.;
3) servisne stanice;
4) postrojenja u kojima se u radnom procesu
javljaju hemijske reakcije, kao to su
oksidacija,
redukcija,
halogenizacija,
hidrogenizacija, alkilacija, polimerizacija i si.;
5) rafinerijska postrojenja i destilaciju.
Prikljuci
nadzemnih
rezervoara
u
graevinskim
objektima
moraju
biti
nepropusni za paru i tenost i ispunjavati
uslove iz ta. 4.2.5.29, 4.2.5.31 i 4.2.5.32 ovih
propisa, radi zatite kontinuiranog proticanja
u sluaju izbijanja poara u blizini rezervoara.
Nadzemni rezervoari smeteni su u
graevinskim objektima, osim u objektima
projektovanim kao skladita za zapaljive
tenosti, moraju imati automatske zaporne
ventile na svakom prikljuku za pranjenje
ispod nivoa tenosti, koji se aktivira
pramenom temperature ili ventilom iz take
4.2.5.29 ovih propisa.

4.2.7.5

4.2.7.6

4.2.7.7

Otvor za priruno merenje na rezervoaru

mora pomou oprunog zapornog ventila ili
drugih odobrenih sredstava biti zatien od
prelivanja tenosti i mogueg otputanja pare.
Ako otvor za priruno merenje nije zavisan od
napojnog cevovoda, mora imati nepropusnu
kapu za pare ili poklopac.
Na nadzemnom rezervoaru koji sadri
tenosti grupe I, ne srne se vriti runo
merenje.
Oduivanje
nadzemnih
rezervoara
u
graevinskim objektima mora se vriti u
skladu sa odredbama ta. 4.2.5.2 do 4.2.5.13
ovih propisa.
Nadzemni rezervoari sa oslabljenim spojem
izmeu krova i plata ne mogu se smetati u
graevinske objekte.

4.3

PODZEMNI REZERVOARI

4.3.1

Zone opasnosti

4.3.1.1

Zona I obuhvata unutranjost podzemnog

rezervoara, pristup na okna sa pripadajuom
armaturom i betonsko korito ukoliko je ono
izvedeno.
Zona II obuhvata prostor do 1 m visine iznad
pristupnog okna, odunih cevovoda i ventila u
preniku od 5 m mereno od gabarita pri
stupnog okna odnosno odunog cevovoda i
ventila.
Zona III obuhvata prostor iznad okolnog
terena irine 2 m od zone II, mereno hori
zontalno i visine 50 cm mereno od tla.

4.3.1.2

4.3.1.3

4.3.2

Lokacija

Odstojanje
od
gabarita
podzemnog
rezervoara u kome se uskladitava tenost II
grupe od podzemnog dela bilo kog objekta,
ne srne biti manje od 1 m odnosno manje od
1,5 m od ivice postrojenja.
4.3.2.2 Odstojanje od gabarita podzemnog rezer
voara u kome se uskladitava tenost II grupe
ili grupe III do podzemnog dela bilo kog
objekta i ivice postrojenja ne srne biti manje
od 1 m.
4.3.2.3. Odstojanje izmeu podzemnih rezervoara ne
srne biti manje od 60 cm.
4.3.3

Konstrukcija

4.3.3.1

Konstrukcija podzemnih metalnih rezervoara

mora biti u skladu sa odgovarajuim
propisima o elinim konstrukcijama.
3
Podzemni rezervoari zapremine do 10 m
mogu se koristiti i kao nadzemni rezervoari.
Ako se rezervoar postavlja pored nekog
objekta, mora se rezervoar obezbediti od
prenoenja optereenja sa objekta a temelj
objekta zatititi od potkopavanja.
Pre sputanja u zemlju mora se pregledati i
utvrditi da li su rezervoar i izolacija rezervo
ara neoteeni.
Ako se rezervoar sastavlja iz delova u zemlji,
na svakom delu pre sputanja u zemlju mora
se postaviti zatitna izolacija sa mogunou
pouzdanog spajanja izolacije pojedinih delova
posle konanog sastavljanja rezervoara.

4.3.3.2
4.3.3.3

4.3.3.4

4.3.3.5

37

I GRUPA
4.3.3.6

4.3.3.7

4.3.3.8

4.3.3.9

4.3.3.10

4.3.3.11

4.3.3.12

4.3.3.13

4.3.3.14

4.3.3.15

4.3.4

Postavljanje rezervoara vri se sputanjem

rezervoara na leita za rezervoar ugraena
na temeljima bez pada i kotrljanja da bi se
spreilo oteenje rezervoara ili zatitne
izolacije. Metalni delovi koji su sluili za
manipulaciju sa rezervoarom a nalazili su se
izvan zatitne izolacije, moraju se zatititi od
korozije.
Pre prekrivanja zemljom rezervoar se mora
obloiti slojem opranog i nabijenog suvog
peska ili ljunka debljine najmanje 15 cm, s
tim da se prilikom postavljanja takvog sloja ne
oteti zatitna izolacija.
Ako je potrebno spreiti zagaivanje
podzemne vode, rezervoar se izrauje tako
da ima dvostruki plat, s tim da spoljni plat
bude najmanje u visini najveeg dozvoljenog
punjenja rezervoara, ili se postavlja u
nepropusno betonsko korito ija se gornja
ivica mora nalaziti najmanje 20 cm iznad
najveeg nivoa podzemne vode. Zapremina
betonskog korita mora biti takva da moe da
primi svu tenost iz rezervoara u sluaju
izlivanja.
Betonsko korito i rezervoar iz take 4.3.3.8
ovih propisa, postavljaju se tako da uzduni
nagib iznosi najmanje 1%.
Prostor oko rezervoara iz take 4.3.3.7 ovih
propisa mora izvan sloja peska odnosno
ljunka biti ispunjen zemljom u kojoj ne srne
biti praznog prostora da ne bi dolo do
sakupljanja tenosti ili para u sluaju
proputanja rezervoara.
Rezervoar mora biti prekriven slojem zemlje
debljine, najmanje 60 cm odnosno slojem
zemlje debljine najmanje 30 cm iznad kog se
mora postaviti armirano-betonska ploa
debljine najmanje 10 cm.
Ako se iznad rezervoara vri promet vozila,
rezervoar mora biti zatien slojem zemlje
debljine najmanje 1m, odnosno slojem
nabijene zemlje debljine najmanje 50 cm i
armirano
betonskom
ploom
debljine
najmanje 15 cm.
Rezervoar koji se postavlja na mesto na
kome je mogua pojava podzemne vode,
mora se zatititi od potiska vode posebnim
privrivanjem (ankerovanjem) u temelje.
Pristupno okno na rezervoaru mora biti
izraeno od elika, betona ili cigle i
obezbeeno od sakupljanja atmosferskih
padavina i pristupa neovlaenih lica. Veliina
pristupnog okna mora biti takva da se u
njemu mogu nesmetano vriti svi potrebni
radovi cevni prikljuci moraju biti pristupani.
Temelj i podmetai rezervoara moraju biti
izgraeni u skladu sa odredbama ta. 4.2.3.7
i 4.2.3.8 ovih propisa.
Oprema

4.3.4.1 Oduni cevovodi podzemnih rezervoara

moraju se zavravati na udaljenosti od
najmanje 1m od zida bilo kog objekta, ako se
na njemu nalazi otvor prema odunim
cevovodima.

38

4.3.4.2

Izlaz odunog cevovoda mora biti na visini od

najmanje 30 cm iznad okolnog terena
odnosno iznad visine viegodinjeg proeka
, snega, ali ne srne biti na visini nioj od otvora
cevovoda za punjenje rezervoara.
4.3.4.3 Na oduni cevovod iji je unutranji prenik
do 50 mm ne smeju se ostavljati ureaji koji
bi mogli prouzrokovati prekoraenje pritiska u
rezervoaru. Izuzetno, ako je duina odunog
cevovoda manja od 3 m a unutranji prenik
je do 50 mm, postavlja se za dra plamena
ili na izlazu odunog cevovoda ureaj koji
spreava stvaranje natpritiska ili potpritiska u
cevovodu.
4.3.4.4 Na izlazu odunog cevovoda iji je unutranji
prenik vei od 50 mm, bez obzira na duinu
cevovoda, postavlja se ureaj koji spreava
stvaranje natpritiska ili potpritiska u re
zervoaru, odnosno zadra plamena na
udaljenosti ne veoj od 4,5 m od izlaza
odunog cevovoda.
4.3.4.5 Veliina unutranjeg prenika odunog cevo
voda zavisi od dimenzija prikljuka za
punjenje ili pranjenje rezervoara (od
prikljuka koji je veeg unutranjeg prenika),
duine odunog cevovoda i predvienog
pritiska rezervoara, ali ne sme biti manja
od 32 mm.
4.3.4.6 Za rezervoare kod kojih nije dozvoljen pritisak
vei od 1.750 mm V.S. unutranji prenik
odunog cevovoda mora ispunjavati uslove iz
tabele 4. koja je odtampana uz ove propise i
ini njihov sastavni deo.
4.3.4.7 Oduni cevovod rezervoara postavlja se na
najvioj taki rezervoara i mora biti zatien
od mehanikih oteenja.
4.3.4.8 Na rezervoare kod kojih je dozvoljen pritisak
vei od 1750 mm V.S. postavlja se sigurnosni
ventil ije se dimenzije odreuju na osnovu
prorauna.
4.3.4.9 Zadrai plamena, pokazivai nivoa, ureaji
za punjenje i pranjenje, obezbeenje protiv
prepunjavanja i otvori za ulaz i pregled
rezervoara, moraju biti u skladu sa
odredbama ovih propisa koje se odnose na
nadzemne rezervoare.
4.3.4.10 Ureaji za otkrivanje propusnih mesta smeju
se upotrebljavati samo ako su odobreni.
4.3.5

Zatita od poara

4.3.5.1

Rezervoar mora biti zatien od svih izvora

toplote hidrantskom mreom i prevoznim
aparatima za gaenje poara.
Hidrantska mrea skladinog prostora rezer
voara mora biti izvedena u skladu sa
odredbama take 4.2.6.9 ovih propisa.
Broj prevoznih aparata koji je potreban za
gaenje poara odreuje se zavisno od
zapremine rezervoara.
Vatrogasna oprema mora se svakodnevno
vizuelno kontrolisati.

4.3.5.2

4.3.5.3

4.3.5.4

I GRUPA
5.

USKLADITAVANJE POSUDA SA
ZAPALJIVIM TENOSTIMA ZAPREMINE DO
250 LITARA

5.1

OPTE ODREDBE

5.1.1

Posude, kao to su boce, kante i burad u

kojima su zapaljive tenosti smetene pod
atmosferskim pritiskom, mogu se uskladita
vati na otvorenom prostoru ili u graevinskim
objektima.
Posude za zapaljive tenosti moraju imati
takav oblik koji nee uticati na njihovu
vrstou i stabilnost pri uskladitavanju.
Na posudama u koje se smetaju zapaljive
tenosti moraju se nalaziti oznake o vrsti
tenosti, kapacitetu posude, nazivu proizvoaa
ili distributera i natpis: "Zapaljivo - ne prilazi sa
vatrom".

5.1.2

5.1.3

5.2

5.3.2

5.3.3

5.3.4.

5.3.5

ZONE OPASNOSTI

5.2.1

Zona I obuhvata unutranjost posude sa

zapaljivom tenou.
5.2.2
Zona II obuhvata:
1) prostor na kome se uskladitavaju posude
irine 3 m mereno horizontalno od krajnjih
posuda i visine 1 m iznad ivice najvie
posude, mereno od tla;
2) prostor oko posude, poluprenika 3 m,
mereno horizontalno od plata;
3) prostor u kome se vri pretakanje zap
aljivih tenosti, poluprenika 5 m mereno
od najistaknutijeg mesta pretakanja;
4) zatvorena prostorija koja se koristi za
punjenje posuda ili za uskladitavanje
posuda.
5.2.3. Zona III obuhvata prostor visine 1 m iznad
povrine okolnog terena i 12 m mereno horizontalno od ivice zone II.

5.3

NA
POSUDA

USKLADITAVANJE

5.3.1

5.3.7

5.3.8

5.3.9

OTVORENOM PROSTORU
Uskladitavanje
posuda
na
otvorenom
prostoru vri se slaganjem posuda u grupe
prema uslovima iz sledee tabele:

Podgrupa
Udaljenost Udaljenost Udaljenost
Najvea
Ukupna
odnosno koliina po dozvoljena
izmeu
od javnih od puteva
grupa
putevai
unutar
jednoj
koliina Qs grupa pozapaljivost
suda (m)
ivice
strojenja
grupi
(I)
i
zemljita
(m)
posuda Qm
koje
(I)
pripada
postrojenju
kao i od
objekata
na
susednom
zemljitu
koji ne
pripadaju
postrojenju
(m)
li
4.000
24.000
2
20
3

l2

5.3.6

8.000

48.000

20

I3

16.000

96.000

20

II

32.000

192.000

15

1,5

III

64.000

384.000

15

1,5

5.3.10

5.3.11

5.3.12

Ako se zajedno uskladitavaju dve ili vie

tenosti razliitih grupa zapaljivosti, ukupna
koliina svih tenosti ne srne biti vea od
zbira najveih dozvoljenih koliina Qs za
svaku tu grupu, pridravajui se odnosa
koliina navedenih za Qm i Qs u taki 5.3.1
ovih propisa.
Za pristup vatrogasnih vozila grupi uskla
ditenih posuda mora postojati najmanje
jedan prilaz irine najmanje 3,5 m.
Ako grupa uskladitenih posuda nema odgovarajue ureaje za zatitu od poara, a na
susednom zemljitu postoji objekt sa otvorenim
plamenom, udaljenost uskladitenih posuda od
ivice susednog zemljita, navedena u tabeli iz
take 5.3.1 ovih propisa, mora biti dva puta vea.
Na odstojanju 1 m od objekta namenjenog za
uskladitavanje zapaljivih tenosti moe se
drati najvie 4.000 litara zapaljivih tenosti, i
to ako je objekt prizeman, iskljuivo namenjen
za uskladitavanje posuda i nema nikakav
otvor na udaljenosti 4 m od uskladitenih posuda.
Zid takvog objekta mora imati vatrootpornost
predvienu za najmanje 2 asa.
Zapaljive tenosti u koliini veoj od 4.000 I
mogu se uskladitavati uz objekt iz take
5.3.5 ovih propisa, ako udaljenost izmeu
najblie uskladitene posude u grupi i objekta
iznosi najmanje 4 m.
Udaljenost najblie uskladitene posude u
grupi od objekta koji nije namenjen za
uskladitavanje zapaljivih tenosti, mora
iznositi najmanje 15 m.
Povrina na kojoj se uskladitavaju posude
za zapaljive tenosti ija koliina prelazi 1.000
litara mora biti ograena nepropusnim zidom
visine najmanje 15 cm, a odvoenje even
tualno prosute tenosti mora se obezbediti
putem drenanog sistema ili tehnoloke
kanalizacije.
Prostor za uskladitavanje posuda, prostor
izmeu grupa posuda i puteva unutar
postrojenja odnosno javnog puta moraju biti
stalno ieni od korova i ostalih zapaljivih
materija, kao i oznaeni vidljivim natpisom:
"Zapaljivo - ne prilazi sa vatrom".
Posude se postavljaju sa otvorom prema
gore, na prethodno pripremljene temelje, be
tonske grede ili palete uzdignute iznad terena
najmanje 15 cm, i one moraju biti obezbeene od nekontrolisanog pokretanja. Ako se
posude postavljaju na drvene grede, takve
grede moraju biti zatiene vatrootpornim
premazima.
Povrina na kojoj se uskladitavaju posude
mora biti zatiena od dejstva sunevih zraka
nadstrenicom ili sistemom za polivanje
vodom i na njoj se ne srne nalaziti drugi
materijal.
Na poljoprivrednim dobrima, seoskim imanji
ma i usamljenim gradilitima ukupna koliina
uskladitene tenosti bez obzira na grupu za
paljivosti, ne moe biti vea od 2.000 litara.

39

I GRUPA
5.4

USKLADITAVANJE POSUDA SA ZAPALJIVIM

TENOSTIMA U GRAEVINSKIM OBJEKTIMA

5.4.1 Uskladitavanje posuda sa zapaljivim tenostima u zatvorenoj prostoriji vri se prema

sledeoj tabeli:
Podgrupa
odnosno
grupa
zapaljivosti
I,

I2

Predviena
vatrootpornost
zidova

200

2.000

preko 6 asova

400

8.000

200

2.000

600

12.000

200

2.000

preko 6 asova

800

16.000

do 6 asova

400

8.000

preko 6 asova

800

32.000

preko 6 asova
I3

II

III

do 6 asova

do 6 asova
preko 6 asova

5.4.2

600

18.000

800

48.000

Graevinski objekt za uskladitavanje posuda

mora ispunjavati sledee uslove:
1) da je vatrootpornost zidova, podova i
stropova predviena za najmanje dva
asa;
2) da je krov izraen od laganog materijala
(najvea teina konstrukcije krova
2
50 kg/m );
3)
da je obezbeena efikasna prirodna
ventilacija odnosno, izuzetno, vetaka
ventilacija u "S" izradi s tim da ukljuivanje takvog ventilacionog sistema
mora biti van prostorije za
uskladitavanje;
4 da se prozori i vrata otvaraju prema vani;
) da je elektrina instalacija izvedena u
5) skladu sa odredbama Propisa 0 elektrinim postrojenjima na nadzemnim
mestima ugroenim od eksplozivnih
smea.
5.4.3 Pod prostorije u kojoj se uskladitavaju posude
mora biti nepropustan od spoja poda i zida do
visine koja odgovara najnioj taki ulaza,
izraen od materijala koji ne varnii sa
nagibom od najmanje 1% od ulaznih vrata
prema suprotnom zidu du koga se mora
nalaziti kanal sa nagibom 2% u pravcu mesta
prikupljanja prosutih tenosti u posebni sud ili
tehnoloku kanalizaciju. Izlazna vrata iz
5.4.4 prostorije u kojoj su uskladitene posude ne
smeju za vreme boravka zapoljenog osoblja
biti zakljuana odnosno izlaz ne srne biti
zakren. U prostoriji u kojoj su uskladitene
5.4.5 posude mora se obezbediti glavni prolaz irine
najmanje 2 m i potreban broj sporednih
prilaza irine najmanje po 1 m. Podnoja i
temelji na kojima se postavljaju burad
5.4.6 zapremine do 250 I i zapaljive tenosti, moraju biti
izgraeni od betonskih ili drvenih greda
postavljenih horizontalno a uzdignutih iznad
poda prostorije najmanje 15 cm. Drvene
grede ili palete moraju biti zatiene
vatrootpornim premazom.

40

5.4.8

Jedinino optereDozvoljena
enje i skladine najvea koliina
2
povrine 1/m
(1)

do 6 asova

do 6 asova

5.4.7

5.4.9
5.4.10

5.4.11

5.4.12

5.4.13

5.4.14

5.4.15

5.4.16

5.4.17

Ako se posude postavljaju na police, stalke ili

sline konstrukcije od drveta, debljina kon
strukcije odreuje se zavisno od predvienog
optereenja ali ne srne biti manja od 2,5 cm.
Drvena konstrukcija mora biti zatiena
vatrootpornim premazom.
Hermetiki zatvorene posude (limenke) mogu
se slagati jedna na drugu do visine koja ne
ugroava njihovu vrstou i stabilnost
naslage, ako se u njima nalaze zapaljive
tenosti iste vrste. Hermetiki zatvorene
posude sa zapaljivim tenostima razliitih
vrsta moraju biti na meusobnom odstojanju
od najmanje 50 cm.
Posude se ne smeju uskladitavati u blizini
ulaza, izlaza, stepenita i prolaza.
Zagrevanje prostorije za uskladitavanje
posuda moe se vriti samo toplom vodom,
parom niskog pritiska ili toplim vazduhom, s
tim to se ureaji za zagrevanje medijuma za
prenos toplote moraju nalaziti izvan zona
opasnosti odreenih ovim propisima.
Temperatura prostorije za uskladitavanje
posuda ne srne biti vea od plus 18 C.
Hermetiki zatvorene posude zapremine do
20 litara moraju se u pogonima i radionicama
uskladitavati u posebno za to izgraenim
metalnim ormariima, s tim da ukupna
koliina zapaljivih tenosti u tim posudama ne
srne biti vea od 200 I.
Metalni ormari iz take 5.4.11 ovih propisa
mora biti udaljen najmanje 3 m od otvorenog
plamena - mereno od gabarita i imati
nepropusne spojeve, prag na vratima visine
najmanje 10 cm, bravu i ventilaciju sa izlazom
van prostora u kome se nalazi ormari.
Prostorije u kojima se uskladitavaju posude
sa zapaljivim tenostima ije su pare tee od
vazduha, ne smeju imati drenane kanale koji
vode u javnu kanalizaciju ili u druge otvore
ispod nivoa terena.
Za odravanje opreme u hotelima, robnim
kuama, trgovinskim radnjama, motelima i
drugim slinim objektima moe se pored ulja
za loenje, drati u posudama najvie do 20
litara druge vrste zapaljivih tenosti.
U apotekama i laboratorijama mogu se drati
zapaljive tenosti u posudama zapremine do
20 I a u ukupnoj koliini po 200 I, i to u
prostoriji koja mora ispunjavati uslove iz take
5.4.2 pod 1.3.4 i 5. ovih propisa.
Posude sa zapaljivim tenostima se u
apotekama i laboratorijama mogu drati samo
u ormariima predvienim u odredbama ta.
5.4.11 i 5.4.12 ovih propisa.
U prizemnim i jednospratnim zgradama u
kojima se nalaze trgovake radnje i robne
kue koje se bave prometom zapaljivih
tenosti kao svojom osnovnom delatnou i u
garaama i radionicama koje koriste zapaljive
tenosti, a ispunjavaju uslove iz take 5.4.2
ovih propisa, osim uslova navedenog pod 2)
te take mogu se drati zapaljive tenosti, u
posudama, a u koliinama navedenim u
sledeoj tabeli, ako to odobri i nadleni organ,
i to:

I GRUPA
Podgrup
a
odnosno
grupa
tenosti

Mesto
prostorije

Bez sistema zatite

od poara

Sa sistemom
zatite od poara
Maksimum
Koliina 1
visina
naslage
u grupi

m
1,

prizemlje i
sprat

1.000

ne dozvoljava
se
uskladitavanje
prizemlje i
2.000
ne dozvoljava
sprat
se
podrum
uskladitavanj
e

Maksimum
Koliina
visina
1
naslag
eu
grupi
m
ne dozvoljava se
uskladitavanje

5.6

ZATITA OD POARA

5.6.1

Zatita od poara skladita posuda na

otvorenom prostoru sastoji se od hidrantske
mree i vatrogasne opreme.
Vatrogasna oprema moe biti stabilna
instalacija za rasprenu vodu ili bacai vode
postavljeni na hidrantskoj mrei, runi i
prevozni aparati za gaenje poara pomou
praha ili drugog odgovarajueg sredstva za
gaenje,
Broj hidranata odreuje se prema rastojanjima izmeu hidranata koja mogu iznositi
najvie 30 m, s tim to broj hidranata ne srne
biti manji od 2.
Broj runih aparata za gaenje poara,
kapaciteta punjenja 9 kg praha odnosno
drugog odgovarajueg sredstva, odreuje se
tako da rastojanje izmeu dve grupe aparata
iznosi najvie 10 m.
Na svaku grupu uskladitenih posuda koja
sadri preko 20.000 litara tenosti mora se
obezbediti najmanje jedan prevozni aparat za
gaenje poara kapaciteta punjenja 50 kg
praha ili drugog odgovarajueg sredstva.
Na mestu pretakanja mora se postaviti
najmanje jedan aparat za gaenje poara
kapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugog
odgovarajueg sredstva.
Zatita od poara skladita posuda u objektu
postie se upotrebom prinkler-ureaja, ras
prene vode, ugljendioksida, ili nekog drugog
sistema koji odobri nadleni organ.
U prostoriji za uskladitavanje posuda moraju se
postaviti runi aparati za gaenje poara
kapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugog
odgovarajueg sredstva tako da rastojanje
izmeu takva dva aparata ne bude vee od 10 m.
Vatrogasna oprema se mora svakodnevno
vizuelno kontrolisati.

5.6.2

podrum

l2

I3

prizemlje i
6.000
ne dozvoljava
sprat
se
podrum
uskladitavanj
e

II

prizemlje i
sprat

6.000

prizemlje i
sprat
podrum

ne dozvoljava se
uskladitavanje

ne dozvoljava se
uskladitavanje

2,75

1.500

2,75

ne dozvoljava se
uskladitavanje

4,50

5.000

2,75

ne dozvoljava se
uskladitavanje

5.6.4

5.6.5

5.4.19

5.4.20

5.4.21

2,75

3,60

5.6.6

20.000
3.000

5.4.18

------

2.000

podrum
III

5.6.3
2

5.6.7

Ako se trgovinska radnja, robna kua, garaa

ili radionica nalazi u sklopu stambene zgrade
uskladitavanje zapaljivih tenosti moe se
vriti samo u prizemlju a u koliinama i pod
uslovima koji su navedeni u taki 5.4.17. ovih
propisa.
Ako je udaljenost izmeu objekta iz take
5.4.17. ovih propisa i zida objekta na
susednom zemljitu koji nema istu namenu
manja od 15 m, taj zid mora imati vatrootpornost predvienu za najmanje 2 asa i ne
srne imati otvore.
Ako su posude uskladitene u grupi, najblia
posuda ne srne biti manje od 1 m udaljena
od nosivih greda objekta, elinih uadi,
nosaa i od sistema za rasprskivanje vode ili
drugih sistema za gaenje.
Rastojanje izmeu grupa uskladitenih
posuda u objektu mora iznositi najmanje 1m.

5.6.8

5.6.9

6.

PRETAKANJE ZAPALJIVIH TENOSTI

6.1

PRETAKALITE

6.1.1

Zone opasnosti

6.1.1.1
5.5.

KONSTRUKCIJA I ZAPREMINA POSUDA

5.5.1 Posude sa zapaljivim tenostima moraju u

pogledu konstrukcije i najvee zapremine
ispunjavati uslove iz sledee tabele:
Grupa zapaljivosti

Konstrukcija
posude

II

III

li

I2

l3

litara

litara

litara

litara

litara

Staklene
boce
Kante od
lima ili
drugog
materijala

0,5

20

20

30

50

Metalna
burad

250

250

250

250

250

Zona II obuhvata:
1) armaturu i elemente koji ine celinu ure
aja za pretakanje (pretovarnu ruku,
automat za punjenje, savitljivu cev sa
prikljukom, merae protoka i dr.);
2) prostor oko ureaja za punjenje ili otvor
kroz koji se puni prikljuna transportna
cisterna poluprenika 5 m mereno od
gabarita i visine 1 m iznad
gornjeg otvora
kroz koji se puni mereno od tla.
6.1.1.2
Zona III obuhvata prostor iznad okolnog
terena irine 15 m od zone II, mereno
6.1.1.3 horizontalno i visine 1 m mereno od tla. Autocisterne i lokomotive sa dizel-motorom koje se
kreu u zonama opasnosti, moraju na izduvnoj
cevi imati hvata varnica.
6.1.2
Lokacija
6.1.2.1
Ureaji za pretakanje zapaljivih tenosti
moraju biti udaljeni od nadzemnih rezervoara

41

I GRUPA
u skladu sa odredbom take 4.2.2.1. ovih propisa, a od
ostalih objekata koji nisu u sklopu pretakalita i javnih
puteva - najmanje 30 m. 6.1.2.2 Kad se pretakalite za
vagon-cisterne nalazi van skladinog prostora,
pristupni kolosek mora biti od ostalih koloseka
udaljen najmanje 60 m ako se upotrebljava elektrina
lokomotiva ili lokomotiva sa otvorenim loitem. Ako
se upotrebljavaju drugi tipovi lokomotiva, pristupni
kolosek mora biti od ostalih koloseka udaljen
najmanje 10 m mereno od simetrale koloseka.
6.1.3

vanih u hermetiki zatvorenim posudama do 5 litara,

takve posude moraju se nalaziti u posebnoj prostoriji
koja se smatra zonom II. 6.1.3.13 Prostorija objekta iz
take 6.1.3.11 ovih propisa moe se zagrevati samo
toplom vodom, parom niskog pritiska, toplim vazduhom
ili posebnim zatvorenim elektrinim grejaem.
6.1.4
6.1.4.1

Izgradnja

6.1.3.1

Delovi pretakalita koji slue za prikljuenje

transportnih cisterni moraju biti iznad zemlje.
6.1.3.2 Za prilaz transportnih cisterni do mesta
prikljuenja na pretakalitu radi pretakanja
zapaljivih tenosti, mora postojati pristupni
put ili pristupni kolosek koji je sastavni deo
pretakalita.
6.1.3.3 Pristupni put odnosno pristupni kolosek ne
srne biti u krivini, a duina njegovog horizon
talnog dela manja od 12 m sa jedne i druge
strane ureaja za punjenje. Duina pristu
pnog puta odnosno pristupnog koloseka mora
biti dva puta vea od ukupne duine priklju
nih cisterni.
6.1.3.4 Povrina na kojoj se vri pretakanje i pristupni
put moraju biti betonirani, vidljivo oznaeni i
dimenzionisani prema planiranom prometu, a
kretanje vozila mora biti u jednom smeru.
6.1.3.5 Pristup vozilima, koja nisu namenjena za
transport zapaljivih tenosti u zonu pretakali
ta, onemoguava se rampom, lancem,
iskliznicom na eleznikom koloseku i na
slian nain koji se postavljaju na udaljenosti
najmanje 10 m od gabarita prikljuene
cisterne sa obe strane pristupnog puta
odnosno pristupnog koloseka.
6.1.3.6 Ureaji za punjenje auto-cisterni moraju se
nalaziti na prostoru izdignutom najmanje 15 cm
iznad nivoa pristupnog puta i moraju biti
vidljivo oznaeni ivinjakom obojenim
narandastom i belom bojom.
6.1.3.7 Ureaji i objekti na pretakalitu za autocisterne moraju biti udaljeni od ivinjaka naj
manje 60 cm i izvedeni tako da je iskljuena
mogunost udara auto-cisterne pri normalnim
uslovima kretanja vozila.
6.1.3.8 Ako su ureaji za pretakanje postavljeni u dva
reda, irina pristupnog puta izmeu tih
ureaja mora da iznosi najmanje 7 m.
6.1.3.9 Ureaji za pretakanje moraju biti izvedeni
tako da je iskljuena mogunost prosipanja ili
proputanja zapaljivih tenosti prilikom
pretakanja van prostora u kome se vri prihvatanje prosutih tenosti.
6.1.3.10 Izbaene ili na bilo koji nain prosute
zapaljive tenosti smeju se odvoditi samo u
tehnoloku kanalizaciju, a njihovo prihvatanje
moe se obezbediti posebnim sudovima iz
kojih se prosuta tenost odvodi u za tu svrhu
ureeni prostor.
6.1.3.11 Za smetaj osoblja na pretakalitu moe se
izgraditi poseban objekt koji se mora nalaziti
izvan zone II.
6.1.3.12 Ako se objekt iz take 6.1.3.11 ovih propisa
koristi i za smetaj zapaljivih tenosti pako-

42

6.1.4.2

6.1.4.3

6.1.4.4

6.1.4.5

6.1.4.6

6.1.4.7

6.1.4.8.

6.1.4.9
6.1.4.10

6.1.4.11

6.1.4.12

6.1.4.13

Oprema
Pod opremom pretakalita podrazumevaju se
prikljuni cevovodi sa ugraenom armaturom,
prikljune savitljive cevi, sigurnosni ureaji,
pumpe merai protoka, oprema pristupnog
puta odnosno pristupnog koloseka, elektrine
instalacije, vatrogasna oprema hidrantska
mrea.
Savitljiva cev ili pretakaka ruka mora biti na
siguran nain uvrena i zatvorena zapornim
organom, ako nije u upotrebi.
Oduak cevovoda ne srne se postavljati na
stub na kome se nalazi pretakaka ruka ili na
koji se prikljuuje savitljiva cev.
Pumpa i njena oprema moraju biti izraene i
odobrene za pretakanje zapaljivih tenosti,
a postavljaju se na otvorenom prostoru ili u
graevinskom objektu posebno opremljenom
za tu svrhu, unutar skladinog prostora ili
pretakalita.
Pumpa koja nije pokretna mora se postaviti i
privrstiti na betonski temelj iji je nivo
najmanje 10 cm izdignut od okolnog terena.
Graevinski objekt iz take 6.1.4.4 ovih
propisa mora ispunjavati sledee uslove:
1) zidovi i krov moraju imati vatrootpornost
predvienu za vie od jednog asa;
2) krov mora biti od laganog materijala;
3) otvaranje vrata i prozora mora biti
prema vani;
4) ventilacioni otvori moraju biti izvedeni
pri podu i tavanici prostorije i moraju
onemoguavati stvaranje zapaljive i
eksplozivne smee;
5) unutar prostorije ne smeju se nalaziti
materijali koji mogu izazvati poar.
Nezavisno od mesta postavljanja, pumpa se
mora propisno uzemljiti, a ako je na elektrini
pogon, instalacija mora biti izvedena prema
odredbama propisa o elektrinim postro
jenjima na nadzemnim mestima ugroenim
od eksplozivnih smea.
Cevovodi za transport zapaljivih tenosti od
skladinih rezervoara do pretakalita i obrnuto mogu se postavljati iznad ili ispod zemlje i
po mogunosti najkraim putem.
Cevovodi se moraju odgovarajuim ureajima
zatititi od prekomernog zagrevanja.
Ako cevovodi prelaze preko pristupnog puta
ili pristupnog koloseka, moraju biti postavljeni
iznad normalnog gabarita prevoznog
sredstva.
Nadzemni cevovodi moraju biti propisno
uzemljeni, zatieni od korozije i postavljeni
tako da im je omogueno toplotno irenje.
Spajanje nadzemnih cevovoda moe se vriti
zavarivanjem, prirubnikim spojem, navojnim
spojem i ostalim vijanim vezama.
Podzemni cevovodi ukopavaju se u zemlju do
dubine od najmanje 80 cm, s tim da delovi
cevovoda na mestu ulaska u zemlju budu
izvedeni bez preloma.

I GRUPA
6.1.4.14 Kad se polae ispod eleznikog koloseka ili
puta, cevovod se mora postaviti u betonske
kanale ili u cevi veeg prenika na dubini od
najmanje 80 biti ispod kolovozne konstrukcije
odnosno koloseka, a obloiti suvim peskom.
6.1.4.15 Ukrtanje cevovoda sa kanalizacijom pod
uglom od 90 dozvoljeno je samo ako je
cevovod zatien cevima veeg prenika iji
krajevi moraju biti zaliveni bitumenom. Duina
zatitnih cevi mora iznositi najmanje 2 m na
jednu i drugu stranu od spoljnjeg zida kanalizacione cevi.
6.1.4.16 Ako se ukrtanje cevovoda iz take 6.1.4.15.
ovih propisa vri pod otrim uglom, kateta
normalna na kanalizacionu cev mora iznositi
najmanje 2 m.
6.1.4.17 Cevovodi se ne smeju polagati u rovove
predviene za polaganje uzemljenja,
parovoda, elektrinih vodova, vodova za
transport kiselina i si.
6.1.4.18 Pri ukrtanju cevovoda sa vodovima iz take
6.1.4.17. ovih propisa mora se izvesti
mimoilaenje na visinskoj razlici od 1 m i
cevovod zatititi cevima veeg prenika.
6.1.4.19 Podzemni cevovodi moraju biti zatieni od
oteenja i korozije.
6.1.4.20 Pre prekrivanja zemljom podzemnih cevo
voda, odnosno pre postavljanja zatitne
izolacije nadzemnih cevovoda, mora se
izvriti ispitivanje nepropusnosti u skladu sa
takom. 4.1.10. ovih propisa, i o tome sasta
viti zapisnik koji se uva kao trajan dokument.
6.1.5

Posebne odredbe o pretakalitu

6.1.5.1

Pretakanje se, po pravilu, vri danju. Ako se

pretakanje vri nou, pretakalite mora biti
osvetljeno elektrinim osvetljenjem prema
odredbama Propisa o elektrinim postro
jenjima na nadzemnim mestima ugroenim
od eksplozivnih smea.
Na pretakalitu se moraju nalaziti sledei lako
uoljivi natpisi koji se postavljaju na poetku
pristupnog
puta, odnosno pristupnog
koloseka: "Zabranjeno puenje i pristup
otvorenim
plamenom",
"Nezaposlenima
pristup zabranjen", "Opasnost od poara i
eksplozije", "Stop - cisterna prikljuena" i
"Obavezna upotreba alata koji ne varnii".
Za ienje i ispiranje transportnih cisterni
mora se izgraditi poseban prostor udaljen
najmanje 30 m od ostalih delova postrojenja,
objekata i javnih puteva.
Ako se u transportnoj cisterni i rezervoaru
pretae tenost nie grupe zapaljivosti od
grupe zapaljivosti koja se ranije nalazila u
cisterni odnosno rezervoaru, mora se
posebno voditi rauna da transportna cisterna
odnosno rezervoar i pripadajui cevovodi
budu potpuno ispranjeni.
Pod elektrinom instalacijom pretakalita
podrazumevaju se rasveta, uzemljenje svih
ureaja pretakalita, uzemljenje pristupnog
koloseka, uzemljenje auto-cisterne odnosno
plovila za vreme pretakanja, elektromotorni
pogon, prikljuna elektrina instalacija
sklopke za motore i rasvetu.
Prilikom pretakanja, vagon-cisterna mora biti
zakoena i obezbeena od pomeranja papu
ama postavljenim sa obe strane tokova, a

pristupni kolosek obezbeen od nekontrolisanog prilaza vagona sa ostalih koloseka.

6.1.5.7 Na pristupnom koloseku ne srne se koristiti
elektrina vua za manipulaciju. Ako se
pristupni kolosek nalazi u blizini drugih
eleznikih koloseka na kojima se koristi
elektrina vua, mora se izvesti sigurna
zatita od lutajuih struja.
6.1.5.8 Na rezervoarski prostor koji se nalazi izmeu
ureaja za pretakanje tankera i rezervoara za
uskladitavanje zapaljivih tenosti primenjuju
se odredbe ovih propisa koje se odnose na
nadzemne rezervoare.
6.1.5.9 Ako se pretakanje vri sa obale u plovilo a
strujanje zapaljive tenosti postie gravita
cionim padom, na prikljunom mestu mora biti
ugraen ventil koji se automatski zatvara radi
" spreavanja isticanja tenosti pri prekidu veze
izmeu ureaja za pretakanje i plovila.
6.1.5.10 Rukovanje ureajima na pretakalitu mora biti
povereno samo licima koja su posebno
osposobljena i obuena za taj posao.
6.1.6

Posebni uslovi za pretakalite i pretakanje

zapaljivih tenosti iz plovila i u plovilo na
moru

6.1.6.1

Objekti i ureaji za pretakanje zapaljivih te

nosti moraju biti locirani u luci ili na ploveoj
plutai i smeteni tako da predstavljaju
posebno luko postrojenje ili posebnu luku,
ija udaljenost od objekata koji nisu sastavni
deo pretakalita ne srne biti manja od 80 m
mereno od gabarita.
Udaljenost objekata i ureaja za pretakanje
od rezervoara za uskladitavanje zapaljivih
tenosti ne srne biti manja od 70 m.
Luke u kojima se iskljuivo vri punjenje plovila
moraju imati ureaje za prihvatanje balasta.
Ureaji za pretakanje mogu biti spojeni sa
rezervoarom, nadzemnim cevovodima u luci,
cevovodima poloenim na dnu mora do
ureaja na obali ili plivajuim cevovodima na
povrini mora do ureaja u luci. Cevovodi
moraju biti zatieni od mehanikog
oteenja i vremenskih nepogoda.
Ureaji za pretakanje moraju imati zaporne
organe ugraene neposredno iza prikljunog
mesta tako da pri vremenskim nepogodama
omoguavaju brzo odvajanje od plovila.
Ako je pretakalite izgraeno samo za
istakanje zapaljivih tenosti iz plovila, iza pri
kljunog mesta mora se ugraditi protivpovratni ventil.
Pretakaka ruka ili savitljiva cev, ako nije
spojena sa plovilom, mora biti uvrena i
zatvorena zapornim organom i postavljena
tako da ne ometa pristajanje, vezivanje ili
sidrenje plovila.

6.1.6.2

6.1.5.2

6.1.5.3

6.1.5.4

6.1.5.5

6.1.5.6

6.1.6.3
6.1.6.4

6.1.6.5

6.1.6.6

6.1.6.7

6.1.7

Posebni uslovi za pretakalite i pretakanje

zapaljivih tenosti iz plovila i u plovilo na
rekama

6.1.7.1 Objekti i ureaji za pretakanje moraju biti

locirani na posebno za to odreenom kanalu ili
bazenu, a izuzetno i na otvorenom vodotoku i
smeteni tako da predstavljaju posebno
pristanino postrojenje ili posebno pristanite,
ija udaljenost od objekata koji nisu sastavni
deo pretakalita ne srne biti manja od 30 m.
43

I GRUPA _____________________________________
6.1.7.2

6.1.7.3

Objekti i ureaji za pretakanje na pristanitu,

koje je izgraeno na otvorenom vodotoku a
nije iskljuivo namenjeno za pretakanje
zapaljivih tenosti, moraju biti locirani
nizvodno od ostalih postrojenja.
Ako su objekti i ureaji za pretakanje pos
tavljeni na pristanitu koje je na otvorenom
vodotoku, moraju se zatititi od otpadaka i
leda zaustavnom branom.

6.1.8

Zatita od poara

6.1.8.1

Pretakalite mora biti na siguran nain

zatieno od izvora toplote pomou
vatrogasne opreme i hidrantske mree.
Ureaji za pretakanje moraju imati samostalni
sistem za gaenje poara. Taj sistem moe
biti i u sklopu celokupnog lukog odnosno
pristaninog sistema za gaenje poara.
Sistem za gaenje poara moe biti stabilni
automatski odnosno poluautomatski sistem ili
stabilna instalacija, sa prikljucima na
dostupnim mestima, a izuzetno, moe se
izvesti i pomou topova za penu.
Hidrantska mrea pretakalita sastoji se od
najmanje dva hidranta. Kapacitet jednog hidranta
iznosi 200 l/min u trajanju od najmanje 2 asa.
Uz svaki hidrant mora se postaviti ormari sa
dva creva od po 50 m, opremljena mlaznicom.
Ukupan broj runih aparata za gaenje
poara kapaciteta punjenja 9 kg praha ili
drugog odgovarajueg sredstva zavisi od
povrine koja se titi i oni se moraju postaviti
tako da udaljenost izmeu dva aparata ne
bude vea od 15 m.
Za vreme pretakanja mora se uz transportnu
cisternu nalaziti najmanje jo jedan prevozni
aparat za gaenje poara kapaciteta punjenja
najmanje 50 kg praha ili drugog odgo
varajueg sredstva za gaenje.
Vatrogasna oprema pretakalita mora se
svakodnevno vizuelno kontrolisati.

6.1.8.2

6.1.8.3

6.1.8.4
6.1.8.5

6.1.8.6

6.1.8.7

Tabela 1
Konstrukcija rezervoara

Rezervoar sa
plivajuim
krovom

6.2

PRETAKANJE ZAPALJIVIH TENOSTI U

POSUDE

6.2.1

Pretakanje zapaljivih tenosti iz jedne posude

u drugu vri se gravitacionim sistemom ili
posredstvom pumpe na za to odreenom
mestu.
Ako se pretakanje zapaljivih tenosti vri
gravitacionim sistemom, posude mogu imati
otvore na dnu ili na jednom svom kraju i
moraju biti uzdignute na odgovarajuu visinu.
Pretakanje zapaljivih tenosti ne srne se vriti
sistemom koji bi mogao izazvati stvaranje
natpritiska ili potpritiska u posudi.
Pri punjenju posude zapaljivom tenou
posredstvom pumpe iz rezervoara, mora se
omoguiti nesmetano oduivanje i odvoenje
gasova na nain koji omoguava bezbedan
rad zaposlenog osoblja.
Cevovodi, cevni spojevi, armatura i oprema
za punjenje moraju biti odravani i obezbeeni od oteenja i nekontrolisanog
isticanja zapaljive tenosti.
Pristup uskladitenim posudama dozvoljen je
samo zaposlenom osoblju, a pretakanje
zapaljivih tenosti iz posuda moe vriti samo
lice koje je za to obueno.
Pretakanje zapaljivih tenosti ne srne se vriti
na odstojanju bliem od 2 m od objekta koji
nije iskljuivo namenjen za uskladitavanje
posuda.
Na poljoprivrednim dobrima, seoskim imanjima
i usamljenim gradilitima, pretakanje zapa
ljivih tenosti moe se vriti na prostoru
udaljenom najmanje 12 m od bilo kog objekta.
Posude sa zapaljivim tenostima ne smeju se
prilikom pretakanja meusobno spajati
cevovodima.
Ureaji i oprema za pretakanje zapaljivih
tenosti u posude moraju biti uzemljeni i
obezbeeni od stvaranja statikog elektriciteta.

6.2.2

6.2.3

6.2.4

6.2.5

6.2.6

6.2.7

6.2.8

6.2.9

6.2.10

Rezervoar sa
vrstim krovom

Vertikalni rezervoar sa
oslabljenim spojem
izmeu krovnog lima i
plata

sa sisbez
sa sisbez
sa sistem,
tem, sistema tem, sistema
zatite
zatite zatite zatite zatite

bez
sistema
zatite

Horizontalni i vertikalni:
rezervoar sa sigurnosnim ventilom koji ne
dozvoljava pritisakvei
od 1750 mm V.S.

Horizontalni i vertikalni
rezervoar sa sigurnosnim ventilom koji
dozvoljava pritisak vei
od 1750 mm V.S,

sa sistem, bez sistema asitem;

zatite
zatite
zatite

be sistema
zatite

Zapaljive tenosti u
rezervoaru pritiska
do 1750mmV.S.

A,

0,50 D 1,00 D

0,50 D

2,00 D

1,00 a,

2,00 a.

A2

0,35 D 0,35 D

0,35 D

0,50 D

1,00 a2

1,50 a2

Zapaljive tenosti u rezervoaru pritiska preko 1750 mm

V.S.

A,

1,50 a, 3,00 a. 1,50 a. 3,00 a,

1,50 a,

3,00 a.

1,50 a,

3,00 a,

A2

1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2

1,50 a2

1,50 a2

1,50 a2

1,50 a2

Tenosti sa karakteristikom
izbacivanja (kljuanja)

A,

1,00 D 2,00 D 1,00 D 4,00 D

A2

0,35 D 0,35 D 0,35 D 0,70 D

Nestabilne tenosti

A,

1,00 a,

5,00 a.

2,00 a.

8,00 a,

A2

8,00 m

100,00 m

15,00 m

45,00 M

A, = najmanja udaljenost od javnog puta i ivice zemljita koje pripada postrojenju, kao i od objekata na susednom zemljitu koji ne pripadaju postrojenju;
A2 = najmanja udaljenost od puteva unutar postrojenja i objekata koji pripadaju postrojenju;
a1: i a2, h vrednost iz tabele 2; D
= prenik rezervoara.

44

I GRUPA
Tabela 2
Kapacitet rezervoara u
m3

Najmanja udaljenost Najmanja udaljenost od

od javnog puta i ivice
puteva unutar poszemljita koje pripada trojenja i objekata koji
postrojenju, kao i od
pripadaju postrojenju
objekata na susednom
(a2)m
zemljitu koji ne pripadaju postrojenju (ai) m

1 ili manje

1,5

1,5

1 -3

1,5

3-45

4,5

1,5

45-100

1,5

100-200

10

200 - 350

15

4,5

350 - 2000

25

2000 - 4000

30

10

4000 - 7500

40

14

7500-10000

50

17

10000 ili vie

55

20

Tabela 3
Zavisnost protoka vazduha (V,) u m3A/h pri pritisku od 760
mm Hg i temperature od 15,5C - od povrine rezervoara koja
moe biti ugroena poarom na susednom rezervoaru,
korigovana koeficijentom K:
m2

m3/h V,

m2

m3/h
V,

m2

m3/h V,

1.858

0,5957

18,581

5,9749

92,903

14.8381

2.787

0,8948

23,226

6,7678

111.484

15.7726

3,716

1,1921

27,871

7,5040

130.064

16.6221

4.645

1,4923

32,516

8.1553

148,645

17,3866

5,574

1,7896

37,161

8,8349

167,225

18.0946

6,503

2,0870

46,452

10,0242

185.806

18,7459

7,432

2.3843

55,742

11,1003

222,967

19,9352

8,361

2.6845

65,032

12.1197

260,128

21,0112

i iznad

9,290

2.9733

74,322

13.0825

11,148

3.5679

83,613

13.9603

13,006

4,1626

92,903

14.8381

14,864

4,7573

16,722

5,3802

18,581

5,9749

Koeficijent K - 0,55 za sfere i sferoide.

Koeficijent K - 0,75 za horizontalne i vertikalne rezervoare.
Napomena: Meuvrednosti se dobijaju interpolacijom. Za
vertikalne rezervoare ukupna ugroenost povrina
izraunava se samo za prvih 10 m iznad zemlje.
Tabela 4
Najvei protok Unutranji prenik odunog cevovoda u mm
punjenja ili
zavisno od njegove duine
pranjenja
do 15 m
preko 15
preko 30
rezervoara
do30m
do60m
l/min
350

32

32

32

750

32

32

32

1.150

32

32

38

1.500

32

38

50

2.000

32

38

50

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti

i o uskladitenju i pretakanju zapaljivih tenosti
objavljen je u "Slubenom listu SFRJ" br. 20/71, a
ispravke u "Slubenom listu SFRJ" br. 23/71. Sastavni
deo ovog Pravilnika ine Tehniki propisi o izgradnji
postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i
pretakanju zapaljivih tenosti.
Predmet ovog Tehnikog propisa su samo one
zapaljive tenosti koje imaju taku zapaljivosti do 100C
s obzirom na realne opasnosti od nastanka poara ili
eksplozije prilikom manipulacije njima. Ovo tumaenje
se meutim ne moe u potpunosti primeniti i za tenost
s karakteristikom izbacivanja i nestabilne tenosti, s
obzirom na njihove osobine pri zagrevanju odnosno pri
potresanju, promeni pritiska i temperature. Zbog toga
se za ove tenosti primenjuju odredbe ovog Tehnikog
propisa bez obzira na to kolika im je taka zapaljivosti.
Zapaljive tenosti na koje se ne odnose ovi Tehniki
propisi obuhvaeni su lanom 2. ovih propisa.
Bez obzira na to, to prema definiciji zapaljivih
tenosti, veina ulja za loenje i pojedine vrste dizel-goriva spada u zapaljive tenosti, na njih se odredbe ovog
Pravilnika ne odnose bez obzira to im je taka
zapaljivosti do 100C. Lo ulja i dizel-goriva su
obuhvaena Pravilnikom o smetaju i dranju ulja za
loenje ("Slubeni list SFRJ", br. 45/67).
JUS Z.C0.007 izvrio je klasifikaciju zapaljivih
tenosti prema temperaturi paljenja i temperaturi
kljuanja.
Zapaljive tenosti su tenosti ije se pare pale u
dodiru sa izvorom paljenja i koje na temperaturi od
35C nisu u vrstom ili poluvrstom stanju, a na
temperaturi od 50C imaju parni pritisak 3 bara.
Koncentracija para iznad povrine zapaljive tenosti
menja se sa promenom temperature. Na niskim
temperaturama koncentracije para su tako male da se
pri prinoenju izvora paljenja iste nee zapaliti.
Poveavanjem temperature koncentracija para e rasti,
a kod odreene temperature ta koncentracija e biti
tolika da e se uz prinoenje izvora paljenja ista zapaliti.
Taka zapaljivosti kao vrednost, unosi se u atest o
ispitivanju zapaljive tenosti.
Prema temperaturi paljenja, zapaljive tenosti se
dele u osnovne grupe, i to:
-1 grupa - tenosti ija je temperatura
zapaljivosti ispod 38C,
- II grupa - tenosti ija je temperatura
zapaljivosti od 38C do 60C, i
- III grupa - tenosti ija je temperatura
zapaljivosti od 60C do 100C.
Tenosti iz I grupe dele se na tri podgrupe, i to:
-h
podgrupa - tenosti ija je temperatura
zapaljivosti ispod 23C, a temperatura
kljuanja ispod 38C,
-b
podgrupa - tenosti ija je temperatura
zapaljivosti ispod 23C, a temperatura
kljuanja preko 38C, i
-13
podgrupa - tenosti ija je temperatura
zapaljivosti od 23C do 38C.
Da bi dolo do paljenja zapaljive tenosti smei
zapaljivih para sa zrakom treba dodati izvor paljenja koji
moe biti otvoreni plamen, pregrejana povrina nekog
tla, iskra i si.
Zapaljive tenosti ne gore, dok su u tenom
agregatnom stanju, nego gore pare zapaljive tenosti.
Dakle, tenosti gore plamenom iznad svoje povrine.
Prema tome, ukoliko je zapaljiva tenost zagrejana na
45

I GRUPA
njenu temperaturu zapaljivosti, unoenjem izvora
paljenja u sferu njenih para, iste e otpoeti goreti, a
osloboena toplota koristie se za zagrevanje
povrinskog sloja sa kojega e se isparavati dovoljna
koliina zapaljivih para i na taj nain odvijati kontinuirani
proces gorenja.
Da bi dolo do procesa gorenja, potrebno je ispuniti
odreene uslove.
Tako su za gorenje potrebna tri uslova:
- prisustvo gorive materije;
- prisustvo materije koja potpomae gorenje
(kiseonik iz vazduha), i
- toplotna energija, koja je potrebna da se zapaljivi
materijal zagreje na njegovu temperaturu paljenja.
Navedena tri uslova ne samo da su neophodni za
poetak gorenja, nego su neophodni i za odravanje
procesa gorenja.
Eksplozija koja nastaje kao rezultat brzog, odnosno
trenutnog sagorevanja moe nastati samo pod uslovom
da se para zapaljive tenosti u vazduhu nalazi u
odreenoj koliini, odnosno ove dve komponente
moraju biti u odreenom odnosu. Ako je ovaj uslov
ispunjen, smesa e eksplodirati samo onda ako doe u
dodir sa izvorom paljenja.
Minimalna koncentracija para u smesi s vazduhom
ispod koje ne dolazi do eksplozije sagorevanja, naziva
se donja eksplozivna granica.
Postoji i maksimalna koncentracija para u smesi sa
vazduhom iznad koje, takoe, ne dolazi do eksplozivnog sagorevanja. Ova maksimalna koncentracija
naziva se gornja granica eksplozivnosti.
Normalno je oekivati da su opasnije one pare
zapaljivih tenosti koje imaju niu donju granicu
eksplozivnosti, viu gornju granicu, odnosno ire
podruje eksplozivnosti.
Podruje u kojem postoji mogunost pojave
koncentracije zapaljive ili eksplozivne smee para
zapaljivih tenosti sa vazduhom su "zone opasnosti".
Njihova podela je izvrena prema stepenu opasnosti
na:
- zona najvee opasnosti (zona I), koja obuhvata
prostor u kome su pare zapaljivih tenosti trajno
prisutne u vazduhu kao u koncentraciji izmeu
donje i gornje granice zapaljivosti ili eksplozivnosti
(unutranjost nadzemnog rezervoara, unutranjost
podzemnog rezervoara sa pristupnim oknom i
pripadajuom armaturom kao i unutranjost manjih
posuda sa zapaljivom tenosti zapremine do 250
litara),
- zona poveane opasnosti (zona II) koja obuhvata
prostor u kojem se ponekad mogu oekivati pare
zapaljivih tenosti prisutne u vazduhu u
koncentraciji izmeu donje i gornje granice
eksplozivnosti ili u normalnim pogonskim uslovima
ili naroito usled nekih smetnji u tehnolokom
procesu proizvodnje (kad doe do proputanja ili
prolivanja zapaljivih tenosti),
- zona opasnosti (zona III) koja obuhvata prostor u
kome se u normalnim pogonskim uslovima samo u
izuzetnim sluajevima moe oekivati pojava para
zapaljivih tenosti u vazduhu u koncentraciji
izmeu donje i gornje granice zapaljivosti ili
eksplozivnosti.

46

Nekoliko karakteristinih sluajeva zona opasnosti

dato je na sledeim crteima.
S obzirom na definiciju zone opasnosti i kriterijuma
kojima se one odreuju po pravilu je doputeno
preklapanje podruja istih zona opasnosti.

Zone opasnosti kod stabilnih rezervoara

zone Redn broj
01 7
2
slika
prostor
7
otvoreni
Medij: Zapaljive tenosti s temperaturom zapaljivosti - ispod (*) s
obaveznim zatitnim bazenom za sluaj
Volumen
UGROENI PROSTOR (m)
m3
ZONA0
ZONA1
ZONA 2
r
I
I,
h
L
L,
h
hi
Unutranjos
< 100
1
1,5 1,5
6
4,5 >h,
100- 1000 t rezervoara
3,0 3,0
h,
7,5
5,0 2,5
> 1000
5,0 3,0
h,
15
5
5,0
Mediji: Svi qasovi i pare bez zatitnog bazena
Gustoa
UGROENI PROSTOR
m)
ZONAO
ZONA1
ZONA 2
li
r
)
L
L,(-)
h
oo
< 0,5 (A) Unutranjos 1,5
5
5
0,5- 1,50 t rezervoara 1,5
7,5 4,5
15 >10 4,5
>1,5(B)
1,5
7,5 3,0
h,
20 >10 3,0

Predmet izvora opasnosti:

REZERV OARI
Izvori opasnosti: Otvori
rezervoara, oduci

NAPOMENA: - Za gasove lake od vazduha grupe A, prostor

ispod rezervoara moe biti samo zona 2.
- Za gasove i pare grupe B zone opasnosti I se proteu na
prostor ispod rezervoara i na sve prostore ispod nivoa, koji u
sluaju nedovoljne ventilacije, mogu biti i zona 0.
- Visina h ima znaenje samo ako rezervoar ima zatitni
bazen, kao i veliina L . (*) 65 za nenatkrivene rezervoare
izloene suncu, a 40 C za rezervoare zatiene od delovanja
sunca.

NAPOMENA: (1) Kod otvorenih nenatkrivenih punilita zona

opasnosti se upisuje oko cisterni. U tom sluaju smatra se
zonom opasnosti 2 prostor koji obuhvata I m oko kolona za
punjenje.

I GRUPA

Zone opasnosti na pretakalitima

NAPOMENA: (1) Unutranjost pumpnog agregata je zona I, a

ako je agregat (potpuno) zatvoren, treba primeniti ogranienja
za upotrebu elektrinih ureaja u zatvorenom prostoru zone 1.

Zone opasnosti kod ukopanih rezervoara

NAPOMENA: Na tabelama i crteima zone opasnosti su oznaene kao O, 1 i 2. Uporeujui ovako oznaene zone sa zonama 1, 2 i 3 u Pravilniku o izgradnji postrojenja za zapaljive
tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti, zoni
O odgovara zona 1 iz Pravilnika, zoni 1 odgovara zona 2 iz
Pravilnika, a zoni 2 odgovara zona 3 iz Pravilnika.

Zone opasnosti kod uskladitenih posuda

U zonama opasnosti sve elektrine instalacije i

elektrini ureaji moraju biti izabrani u odgovarajuoj zatiti.
U zonama opasnosti od izbijanja poara zabranjeno
je:
- dranje otvorenog plamena,
- rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje i si.) i sa
uarenim predmetima,
- puenje i upotreba sredstava za paljenje (ibice,
upaljai i si.),
- upotreba lokomotiva i drugih sredstava koja imaju
vatreno loite,
- rad sa alatom koji varnii,
- postavljanje nadzemnih elektrinih vodova, bez
obzira na napon,
- rad motora vozila za vreme utakanja, pretakanja ili
istakanja zapaljivih tenosti, ako takvo vozilo na
izduvnim cevima nema hvata varnica. Kod skladita
zapaljivih tenosti potrebno je voditi rauna da se
zapaljiva tenost ne isputa u otvore javne
kanalizacione mree ili kanale koji slue za smetaj
instalacija.
Zabrane vae i onda kada se u postrojenjima za
skladitenje i pretakanje ili njihovim delovima nalaze jo
samo ostaci zapaljivih tenosti ili samo njihova para.
Zabrane prestaju onog trenutka kad je izvreno ienje
postrojenja za skladitenje i pretakanje u skladu sa
Pravilnikom o tehnikim normativima za zatitu od
poara i eksplozija pri ienju sudova za zapaljive
tenosti ("SI. list SFRJ", br. 44/83).
Lokacija nadzemnih rezervoara u odnosu na
susedne objekte, tako i u odnosu na susedne
rezervoare, odreuje se, pre svega, na osnovu
konstrukcije rezervoara, vrste tenosti koja se u njima
dri, kao i naina projektovane zatite od poara. Svi
ovi elementi ukomponovani su u tablici 1. tehnikih
propisa.
S obzirom da su opasnosti od izbijanja poara na
podzemnim rezervoarima neuporedivo manji od izbijanja poara na nadzemnim rezervoarima, to su i uslovi
lociranja i zatite znatno blai.
Praksa je pokazala da se opasnost od izbijanja
poara kod uskladitavanja zapaljivih tenosti i
podzemnim rezervoarima relativno male, ali se ne
smeju ispustiti iz vida. Realne opasnosti od izbijanja
poara mogu se najee oekivati (u ili) oko ulaznog
okna, odunih cevovoda i ventila, gde moe doi do
stvaranja smese para sa vazduhom u granicama
upaljivosti.

47

I GRUPA
Podzemni rezervoari ukopavaju se na meusobnom
rastojanju od najmanje 60 cm, dok udaljenost do bilo
kog podzemnog objekta za tenosti I grupe iznosi
minimum 1 m, a 1,5 m od ivice postrojenja.
Kod izbora lokacije rezervoarskog prostora
investitor je duan da pribavi reenje o odobrenju
lokacije od nadlenog organa za unutranje poslove.
Investitor je duan da nadlenom organu za unutranje
poslove shodno republikim ili pokrajinskim propisima ili
zakonima uz zahtev za odobrenje lokacije priloi
potrebna dokumenta, kao npr., shodno lanu 29.
Zakona o eksplozivnim materijama, zapaljivim
tenostima i gasovima ("SI. glasnik SRS", br. 44/77,
45/84 i 18/89).
1. Situacioni plan terena na kome namerava graditi
objekat za koji trai odobrenje, mesta sa ucrtanim
gabaritima ve postojeih objekata.
2. Tehniki opis terena prikazanog na situacionom
planu.
3. Tehniki opis objekta koji namerava graditi i opis
tehnolokog procesa sa ucrtanim zonama opasnosti.
4. Popis vrste i koliine zapaljivih tenosti koje
namerava skladititi sa svim potrebnim karakteristikama
(temperatura zapaljivosti) temperatura paljenja, kao i da
li je u pitanju stabilna, nestabilna ili zapaljiva tenost s
karakteristikama izbacivanja.
Korisnici zapaljivih tenosti uskladitenih u njihovim
postrojenjima moraju imati atest o temperaturi
zapaljivosti tenosti izdat od proizvoaa, odnosno
isporuioca. Ukoliko korisnik zapaljivih tenosti nema
atest ili ga u datom roku ne dostavi nadlenom organu,
nadleni organ sekretarijata unutranjih poslova moe
zahtevati sprovoenje mera bezbednosti odreenih za
tenost iz grupe I podgrupe h, (te nosti sa
temperaturom zapaljivosti ispod 23 C, a temperatura
kljuanja ispod 380 C).
5. Dokaz da je izvreno prilagoavanje objekta
potrebama narodne odbrane u skladu sa propisima iz
oblasti narodne odbrane.
6. Projekat sistema za zatitu od poara.
7. Tip i konstrukciju rezervoara kao i njegov prenik.
Kao objekat u kojima se smetaju zapaljive tenosti
3
zapremine do 500 m reenje o odobrenju lokacije
izdaje nadleni optinski organ uprave za unutranje
3
poslove, dok za objekte ukupne zapremine preko 500 m
reenje o odobrenju lokacije izdaje Republiki organ
uprave za unutranje poslove.
Iznad lokacije stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila ne smeju da prolaze nadzemni elektrini
vodovi bez obzira na napon. Sigurnosno rastojanje
izmeu nadzemnih elektrinih vodova i stanice prema
Pravilniku o tehnikim normativima za izgradnju
nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona
od 1 kV do 400 kV ("SI. list SFRJ", br. 65/88) iznosi
minimalno 15 m, a u sluaju kada je visina stuba vea
od 15 m, iznosi visina stuba plus 3 m.
Graevinska dozvola za poetak izgradnje postrojenja ne moe se dobiti dok se ne pribavi Reenje o
odobrenju lokacije i saglasnost na investiciono-tehniku
dokumentaciju. Saglasnost na investiciono-tehniku
dokumentaciju sa aspekta zatite od poara daje organ
uprave nadlean za unutranje poslove.
Upotrebna dozvola za putanje objekta u pogon
moe se i dobiti tek nakon obavljenog tehnikog pregleda i prijema.
Predstavnik nadlenog organa uprave za unutranje
poslove je lan komisije ako se radi o objektima u
kojima se smetaju ili proizvode zapaljive tenosti
3
ukupne zapremine do 500 m .

48

Predstavnik Republikog organa uprave za

unutranje poslove je lan komisije ako se radi o
objektima u kojima se smetaju ili proizvode zapaljive
3
tenosti ukupne zapremine preko 500 m .
Prilikom korienja take 4.1.13 u kojoj se govori o
uslovima koje moraju ispunjavati sudovi pod pritiskom
mora se uzeti u obzir da je izlaskom Pravilnika o tehnikim normativima za stabilne posude pod pritiskom
("SI. list SFRJ", br. 16/83), prestao da vai lan 3a Pravilnika o tehnikim propisima za izradu i upotrebu parnih kotlova, parnih sudova, pregrejaa pare i zagrejaa
vode ("SI. list FNRJ", br. 7/57 i 3/58). Ovo praktino
znai da posude pod pritiskom moraju sada ispunjavati
odredbe Pravilnika o tehnikim normativima za stabilne
posude pod pritiskom. Posude pod pritiskom moraju
ispunjavati i uslove odredbi Pravilnika o tehnikim normativima za pokretne zatvorene sudove, za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list
SFRJ", br. 25/80), kojim je stavljen van snage Pravilnik
o tehnikim propisima za izradu i upotrebu pokretnih
zatvorenih sudova za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list FNRJ", br. 6/57 i 3/58).
Prema odredbi take 4.2.2.9 nadzemni rezervoari
se u pravilu postavljaju u dva reda. Meutim, u praksi
moe biti sluajeva da se zbog konfiguracije terena ili
nekih drugih opravdanih razloga investitor mora odluiti
za postavljanje rezervoara u tri ili vie redova, ili pak u
nepravilnom obliku. S obzirom na to da se ovakvo
postavljanje tretira u tehnikom propisu kao izuzetak,
preputeno je nadlenom organu da u svakom konkretnom sluaju oceni opravdanost ovakvog postavljanja,
ali pri tom mora voditi rauna o tome, da osigura "veu
udaljenost izmeu rezervoara". Kod postavljanja
rezervoara u tri ili etiri reda, ili u nepravilnom obliku
udaljenosti izmeu redova bi morale iznositi barem
dvostruku vrednost udaljenosti izmeu rezervoara
predvienih u taki 4.2.2.4, s tim to raspored
rezervoara kad su postavljeni u etiri reda mora biti u
dva dvojna reda, izmeu kojih je predviena dvostruko
vea udaljenost od one navedene u taki 4.2.2.4.
U vezi sa praktinom primenom tablica 1 i 2
tehnikih propisa treba svakako istai i to, da je u njima
sadran i princip potovanja prioriteta izgradnje, koji je
sadran u veliini A1, odnosno a1. Naime, prema
definicijama ovih veliina proizilazi da je, ukoliko na
predvienom zemljitu za izgradnju rezervoara ne
postoje izgraeni objekti, investitor rezervoara duan
osigurati potovanje potrebne udaljenosti rezervoara do
ivice zemljita koje mu pripada, i taj se prostor vie ne
moe koristiti kao gradilite. Prema tome i nadleni
organ za izdavanje dozvole za izgradnju objekata, koji
nisu u sklopu skladinog prostora, mora voditi rauna o
blizini rezervoara za zapaljive tenosti. U obrnutom
sluaju, kad su takvi objekti ve izgraeni, investitor
rezervoara mora garantovati predvienu sigurnu
udaljenost raunajui od ve izgraenog objekta na
susednom zemljitu do rezervoara, s tim da se na toj
udaljenosti predvidi i ograda skladita u skladu s
takom 4.2.4.11.
Izuzetak naveden u taki 4.2.2.3 moe se primeniti
u vrlo malom broju sluajeva, odnosno moe se primeniti samo pri utvrivanju uslova lokacije rezervoara obi3
ma do 300 m , i to onda kad se u njima ne uskladitavaju nestabilne tenosti ili tenosti s karakteristikom
izbacivanja (prekipljenja) odnosno kad rezervoar nije
lociran u gusto naseljenim podrujima.

I GRUPA

OPREMA REZERVOARA
Oprema rezervoara u tesnoj je vezi s njegovom
konstrukcijom. To znai da svaki rezervoar ne mora biti
snabdeven opremom iz take 4.2.5.1, nego s obzirom
na konstrukciju rezervoara samo onom opremom koja
garantuje potrebnu sigurnost prilikom korienja
rezervoara.
a) Nadzemni rezervoari
Nadzemni rezervoari, iz razloga sigurnosti prilikom
korienja, moraju imati ugraenu sledeu opremu:
- normalni oduak (dini ventil),
- sigurnosni oduak,
- odune cevovode,
- zadrae plamena,
- pokazivae nivoa tenosti,
- ureaj za punjenje i pranjenje, kao i ureaje za
osiguranje protiv prepunjavanja, i
- otvore za ulaz i pregled
Uloga normalnog oduka je spreavanje natpritiska
ili potpritiska za vreme punjenja i pranjenja rezervoara,
kao i za vreme promene spoljanje temperature.
Veliina normalnog oduka odreuje se prema predvienom najveem istovremenom protoku, s tim to
njegov najmanji unutranji prenik ne srne biti manji od
32 mm.
Normalni oduak na sudovima u kojima se uskladitavaju zapaljive tenosti mora biti zatvoren.
3
Sudovi zapremine do 10 m u kojima se dri sirova
3
nafta i atmosferski rezervoari zapremine do 4 m u kojima se dre tenosti podgrupe li, mogu imati otvorene
oduke.
Sigurnosni oduak ugrauje se na rezervoare radi
zatite od prevelikog pritiska koji moe nastati zbog
ugroenosti rezervoara od poara.
Sigurnosni oduak moe biti bilo kakvo konstrukciono reenje ija je efikasnost proverena.
Na sigurnosnom oduku mora biti naznaen kapaci3
tet oduivanja u m Ih, kao i pritisak na koji je badaren
i ispitan.
Kapacitet oduivanja nadzemnih sudova u kojima
se uskladitavaju zapaljive tenosti, za sluaj opasnosti
od poara, odreuje se na osnovu obrasca:

LxM

gdeje:
3
V = ukupni kapacitet oduivanja u m Ih,
3
Vi = protok vazduha u m /h odreen prema tabeli
1 iz lana 8. ovog pravilnika,
L = latentna toplota isparavanja date tenosti izraena u KJ/kg,
M = molekulska masa date tenosti.
3

Zavisnost protoka vazduha Vi u m /h pri pritisku

1,01080 bar i temperaturi 288,65 K (15,5 C) od povrine rezervoara koja moe biti ugroena poarom na
susednom rezervoaru data je u tabeli.
Zavisnost protoka vazduha koriguje se koeficijentom
K, koji ima sledee vrednosti:
1)
2)

Koeficijent K - 0,55 za sferne i sferoidne sudove

Koeficijent K - 0,75 za horizontalne i vertikalne
sudove.

Tabela

m2

V, m3 /h

m2

V, m3 /h

1,850

0,5875

32,516

8,1553

2.787

0.8948

37.161

8.8349

3.716

1.1921

46.452

10.0242

4.645

1.4923

55,742

11.1003

5.574

1.7896

65.032

12.1197

6.503

2.0870

74.322

13.0825

7.432

2.3843

83.613

13.9603

8.361

2.6845

92.903

14.8381

9.290

2.9733

111.484

15.7726

11.148

3.5679

130.064

16.6221

13.006

4.1626

148.645

17.3866

14.864

4.7573

167.225

18.0946

16.722

5.3802

185.806

18.7459

18.581

5.9749

222.967

19.9352

23.226

6.7678

260.128

21.0112

27.871

7.5040

i iznad

Meuvrednosti se dobijaju interpolacijom. Za vertikalne

sudove ukupna ugroenost povrina izraunava se
samo za prvih 10 m iznad zemlje.
Ukupni kapacitet oduivanja moe se smanjiti mnoenjem odgovarajuih faktora posebno za svaki sud i to
ako je predviena sledea zatita:
1. ako su za prihvatanje sluajno isputenih
zapaljivih tenosti oko sudova izgraeni zatitni
bazeni - faktor iznosi 0,5,
2. ako su postavljene instalacije za proizvodnju
vodene magle - faktor iznosi 0,3,
3. ako je izvedena izolacija sudova - faktor iznosi
0,3,
4. ako su postavljene instalacije za vodenu maglu
i izvedena izolacija sudova - faktor iznosi 0,15.
Kapacitet oduivanja normalnog ili sigurnosnog ventila mora biti dovoljan da od loma zatiti rezervoar. Neodravanje ovih ventila u ispravnom stanju, kao i pritiska na koji su badareni, glavni je uzrok pucanju rezervoara.
Svi otvori, izuzev otvora za merenje nivoa tenosti,
kroz koje bi mogao prodirati plamen unutar rezervoara,
obezbeuju se zadravanjem plamena. Zadrivai
plamena su armature protiv eksplozije, poara i
detonacije.
Ureaji za osiguranje od prodora plamena u prostor
koji se titi dele se u tri osnovne grupe i to:
1. osigurai od eksplozije,
2. osigurai od detonacije,
3. osigurai za trajnije osiguranje od plamena.

49

I GRUPA
Osigura od eksplozije u potpunosti spreava prodor plamena pri eksploziji i otporan je prema stvorenom
pritisku.
Osigura od detonacije spreava prodor plamena
pri detonaciji i otporan je prema nastalom pritisku i
toploti.
Ugradnja osiguraa za spreavanje prodora
plamena u prostor koji se titi je obavezna, a izbor
zavisi od pogonskih uslova i materije koja se titi.
Prema mestu ugradnje, osigurai za zatitu od
prodora plamena dele se na:
1. osigurae postavljene kao vrni (krajnji) osigurai,
2. osigurae postavljene kao osigurai na cevovodu.
Vrni osigurai stavljaju se na kraj otvora koji se
osigurava, dok se osigurai u cevovodu postavljaju na
pojedinim njegovim delovima (najee odvojcima), ili
na spoju cevovoda sa sudom iji se sadraj titi.
Ako doe do paljenja para u okolini vrnog osiguraa sa spoljne strane suda, osigura mora da sprei
prodor plamena u unutranjost suda i da izdri pritisak
nastale eksplozije.
Vrni osigura mora biti tako konstruisan da i posle
zagrevanja sa spoljne strane ne stvori takvu temperaturu u unutranjosti suda i dovede do paljenja para u
njemu.
Osigurai postavljeni na cevovodu moraju biti sigurni protiv eksplozije i detonacije.
Osigura protiv prodora plamena sadri zaustavljao
plamena koji spreava prodor zapaljenih gasova u prostor koji se titi.
Zaustavljai plamena moraju biti sposobni da apsorbuju toplotu nastalu pri gorenju i razbiju pravac prodirueg plamena, odnosno da gas ohlade ispod temperature paljenja.
Zaustavljai plamena moraju imati tano odreene
granice razbijanja, odnosno cepanja plamena pri kojima
dalje prodiranje plamena nije mogue za odreenu vrstu
zapaljive tenosti.
Zaustavlja plamena mora da bude namenjen za
odreeni medijum i kao takav tipski ispitan.
Zaustavljai plamena moraju biti otporni prema
mehanikim naprezanjima i u pogledu sigurnosnotehnikih uslova moraju biti provereni, naroito u
pogledu otpora pri strujanju i opasnosti od zapuavanja
elija.
Osigurai od eksplozije tite prostor od spoljne eksplozije meavine lakozapaljivih para sa vazduhom i ako
doe do eksplozije u zatvorenom prostoru, osigura
protiv eksplozije mora omoguiti smanjenje pritiska u
zatvorenom prostoru.
Osigura od eksplozije mora biti snabdeven i osiguraem protiv prodora plamena.
Osigurai od eksplozije moraju biti snabdeveni tablicom na kojoj je oznaen potpritisak na kome se otvaraju, kao i podatak za koje tenosti se mogu primeniti.
Osigurai od detonacije se primenjuju za spreavanje prodora plamena i toplote nastale pri detonaciji u
cevovodima, odnosno na mestima gde se cevovodi
prikljuuju na sudove.
Kao osigurai od detonacije koriste se:
1. suvi osigurai i
2. vlani (mokri) osigurai.
Od suvih osiguraa od detonacije koristi se trostruki
filter plamena postavljen na osigurau protiv eksplozije
tzv. hvata udara.
Hvata udara detonacije mora da smanji udarnu brzinu i snagu talasa detonacije i razbije plameni front.

50

Konstrukcija hvataa udara detonacije mora da

obezbedi sigurnost pri najveoj snazi talasa detonacije.
Osigurai od detonacije primenjuju se na cevovodima za gas i zapaljive tenosti.
Ako suvi osigurai od detonacije, ugraeni na cevovodima, stvaraju velike gubitke u pritisku koji mogu uticati na funkcionalnost sistema, moraju se primeniti vlani osigurai.
Kod vlanih osiguraa od detonacije visina stuba tenosti odreuje se tako da pri rasprskavanju usled detonacije ostane jo dovoljna koliina tenosti koja e
spreiti paljenje u prostoru koji se titi.
Kao vlani osigura od detonacije moe se koristiti i
dvostruki protoni ventil kod kojeg talas detonacije mora
da savlada otpor opruge ventila tenosti koja se nalazi
u kuitu ventila.
Osigurai za trajnije osiguranje od plamena postavljaju se na postrojenjima koja je potrebno due vremena
tititi od prodora plamena sa spoljne strane.
Osigurai za trajnije osiguranje od plamena moraju
ispunjavati sledee uslove:
1. veliina otvora mora odgovarati vrsti zapaljive
tenosti koja se titi i prodor plamena mora biti
sa sigurnou onemoguen.
2. osloboena toplota pri gorenju zapaljive smee
mora biti apsorbovana, a temperatura na strani
zaustavljaa plamena koja je u sudu mora biti
nia od temperature paljenja tenosti koja se
nalazi u sudu.
Osigurai za trajnije osiguranje od plamena
postavljaju se na krovu suda.
Sastavni deo osiguraa za trajnije osiguranje od
plamena moraju biti ventili za potpritisak koji su
smeteni u kuitu osiguraa.
Osigurai sa ventilima za potpritisak i natpritisak
moraju obezbeivati sud protiv eksplozije i poara.
Merna letva mora biti izraena od materijala koji ne
varnii u dodiru sa drugim metalom.
Ako je merna letva izraena od lakog metala mora
se postaviti vodilja od nemetala na gornjem kraju merne
cevi.
Ako je merna letva napravljena od mesinga, mora
se na kraju merne letve postaviti dodatni deo koji
sigurno spreava dodir letve sa dnom rezervoara, ili se
letva ne srne neprestano nalaziti u mernoj cevi.
Ureaji za punjenje i pranjenje sudova moraju
omoguavati siguran prikljuak stalno poloenih
cevovoda ili savitljivih cevi i iskljuiti mogunost
nastajanja varnica pri prikljuivanju ili raskidanju veze.
Prikljuak na sudu kroz koji protie zapaljiva tenost
mora imati ventil za zatvaranje.
Prikljuak ventila mora biti od elika osim u sluaju
kad uskladitena tenost ima takva svojstva da reaguje
sa elikom.
Ako prikljuak nije od elika ventil mora biti otporan
na hidrauliki udar, kao i na pritisak i temperaturu koja
bi nastala usled poara na susednom sudu.
Prikljuak ispod nivoa tenosti u sudu za vreme
punjenja i pranjenja suda, a kroz koji ne protie
tenost, mora biti opremljen nepropusnim zapornim
organom u obliku ventila ili zasuna, slepe prirubnice,
odnosno njihove kombinacije.
Nadzemni sud mora imati ureaj za osiguranje od
prepunjavanja koji zadovoljava sledee uslove:
1. da ne smanjuje sigurnost suda od prodora
plamena kroz cevovod za punjenje, i
2. da u cevovodu za punjenje ne moe nastati
opasnost od stvaranja statikog elektriciteta.

I GRUPA
b) Podzemni rezervoari
Oprema podzemnih rezervoara bitno se ne razlikuje
od opreme koja je potrebna za sigurno funkcionisanje
nadzemnih rezervoara. Kod ovih rezervoara potrebno je
obratiti panju na mogunost stvaranja potpritiska i
natpritiska, koji moe nastati u rezervoaru za vreme
pranjenja odnosno punjenja. Iz tog razloga potrebno je
obratiti naroitu panju na ispravnost ureaja za
odzraivanje ovih rezervoara.
Veliina unutranjeg prenika odunog cevovoda
zavisi od dimenzije prikljuka za punjenje ili pranjenje,
duine odunog cevovoda i predvidivog pritiska u
rezervoaru, ali ne srne biti manja od 32 mm.
Rezervoari za pritiske vee od 1.750 mm moraju
imati odgovarajui sigurnosni ventil.
U zavisnosti, od radnog pritiska, nadzemni
rezervoari mogu biti:
- atmosferski
- niskog pritiska i
- posude pod pritiskom.
U pogledu zatite od poara vrlo je znaajno
ispitivanje nepropusnosti rezervoara. Posude pod
pritiskom moraju ispunjavati zahtev iz Pravilnika o
tehnikim normativima za stabilne posude pod pritiskom
("SI. list SFRJ", br. 16/83) i Pravilnika o tehnikim
normativima za pokretne zatvorene sudove za
komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove
("SI. list SFRJ", br. 25/80).
Samo rezervoar koji ima atest izdat od strane ovlaene ustanove koji odgovara jugoslovenskom standardu moe se ugraditi u postrojenje za uskladitenje.
Rezervoari sa oslabljenim spojem izmeu krova i
plata, kao i rezervoari sa plivajuim krovom izvode se
kao atmosferski rezervoari.
Rezervoari za uvanje zapaljivih tenosti grade se
kao:
- nadzemni (kao nadzemni rezervoari smatraju se
i poluukopani i tzv. zagmuti) i
- podzemni.
Osnovni problem koji se postavlja kod konstrukcije,
postavljanja i eksploatacije rezervoara je kako da se
sprei rasipanje tenosti, kako da se sprei izlaz para
tenosti i stvaranje zapaljivih smea u zone gde je
mogua pojava izvora paljenja i kako spreiti
mogunost eksplozije rezervoara usled poveanog
pritiska unutar rezervoara usled porasta spoljne
temperature u letnjem periodu ili u sluaju poara na
susednim rezervoarima.
Manja oteenja na rezervoarima mogu se javiti
usled korozije (naroito kod podzemnih rezervoara),
mehanikog udara, poputanja varova, oteenja na
zaptivaima prikljunih spojeva za armaturu i ostalu
opremu a pre poetka korienja, rezervoar kao i svi
prikljuci i cevovodi moraju se ispitati na propustijivost
hidraulinim pritiskom.
Podzemni rezervoari moraju imati besprekornu
zatitu od korozije.

ZATITA REZERVOARA OD POARA

Nadzemni rezervoari moraju biti zatieni od svih
izvora toplote hidrantskom mreom, sistemom za
gaenje i sistemom za hlaenje.
Prema tehnikim propisima o izgradnji postrojenja
za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju
zapaljivih tenosti, svaki nadzemni rezervoar zapaljive
3
tenosti zapremine preko 300 m , ili ako se u njima
uskladitavaju nestabilne tenosti ili tenosti sa

karakteristikom izbacivanja, i rezervoari locirani u gusto

naseljenim mestima, bez obzira na veliinu moraju imati
sistem za gaenje poara. Sistem za hlaenje mora da
ima svaki nadzemni rezervoar.
'Hlaenje rezervoara vri se vodom ili rasprenom
vodenom maglom radi zatite od sunane temperature
ili zatite od poara na susednim rezervoarima.
U tom smislu najpre, treba navesti zahtev da se
mora osigurati odgovarajue hlaenje krova i plata
rezervoara bez obzira na pravac vetra ili razvijanje
dima. Zatim je potrebno, da prikljuci za vodu za
hlaenje budu pristupani i u dovoljnom broju, za sluaj
kad je potrebno hladiti bilo koji rezervoar zbog poara
na susednom rezervoaru ili rezervoarima. Osim toga,
normalno, moraju uvek biti u ispravnom stanju i
spremni, kako bi ih mogli upotrebiti vatrogasci ili druga
ovlatena lica u najkraem moguem vremenu od
poetka dojave poara.

HLAENJE PLATA REZERVOARA

Treba naglasiti, da u odredbama o zatiti od poara

nisu spomenuta niti propisana bilo kakva sredstva za
gaenje poara, to izgleda opravdano s obzirom na
injenicu da izbor najpovoljnijeg sredstva za gaenje
zavisi od karakteristika zapaljive tenosti. Zbog toga
propis doputa mogunost da se izbor sredstava za
gaenje poara vri posebno za svaki pojedinani
sluaj.
Za gaenje poara u rezervoarima koristi se
vazduna pena.
U savremenoj zatiti od poara vazduna pena igra
znaajnu ulogu. Tome je doprinela ne samo
usavrenost aparature, ve i niz novoosvojenih
ekstrakta koje proizvodi hemijska industrija, ime je
omogueno dobijanje vazdune pene razliitog broja
penuanja. Broj penuanja je 6 do 1000, a sama podela
vazdune pene vri se prema broju penuanja. Tako se
broj penuanja 6 do 12 naziva tekom, a 30 do 150
srednjom i 150 do 1000 lakom penom. Svaka od njih
ima svoje prednosti u odnosu na poar i zahteve
gaenja.
Vazduna pena se stvara postupkom koji ima dve
faze: prva faza je stvaranje smee vode i odreenog
ekstrakta, a druga stvaranje pene od smee. Prvu fazu
vre ureaji takozvani me ai, dozatori i
proporcionatori, dok drugu fazu, stvaranje pene, vre
ureaji pod nazivom komet-cevi, mlaznice za penu
(mobilne i stabilne), bacai - monitori pene (topovi),
rasipai pene i generatori pene.
Laka pena je podesno sredstvo za gaenje poara
klase B i E, a ogranieno podesno sredstvo za gaenje
poara klase A.

51

I GRUPA
Teka pena je podesno sredstvo za gaenje poara
klase B, a ogranieno podesno sredstvo za gaenje
poara klase A
Kada se postavi pitanje koju penu primeniti u raznim
sluajevima gaenja, odnosno sa kojim brojem
penuanja, onda treba uzeti u obzir osobine pene
razliitog broja penuanja i zahteve gaenja. Ako se
trai gaenje sa rastojanja (gaenje bacaimatopovima) onda se mora koristiti teka pena, pri gaenju
rezervoara goriva moe se desiti da uzgonske sile
plamena ponesu nagore laku penu, zbog njene manje
specifine teine, ime se oteava stvaranje prekrivaa,
ako to ve nije i sasvim nemogue. Pored toga, koliina
izdvojene vode, odnosno odnos izmeu stvorene pene i
one koja se raspada moe kod lake pene biti
nepovoljan. Ako se pored toga trai teljivost-klizanje,
odnosno proticanje pene, onda se prednost daje tekoj
peni.
Teka pena ima najveu primenu pri gaenju
poara svih vrsta zapaljivih tenosti (benzin, benzol,
eterina ulja, masti, boje i lakovi), a posebno velikih
rezervoara. Ovo zbog toga to teka pena ima vee
rashladno dejstvo (zbog veeg sadraja vode), veu
sposobnost teenja-klizanja i veu specifinu teinu od
srednje i lake pene, to omoguuje prekrivanje povrine
koja gori dovoljnim slojem pene za uspeno gaenje.
Meutim, to se postie samo ako se raspolae
dovoljnim kapacitetima da bi se, prema iskustvenim
normama, dovodila dovoljna koliina pena na jedinicu
povrine i jedinicu vremena. Gaenje se najee vri
stabilnim ili polustabilnim sistemima za teku penu.
Teka pena koristi se i kod onih gaenja gde se
trai bacanje pena na daljinu bacaima pene. Jasno je
da domet opada sa brojem penuanja, pa se samim
zahtevom taktike gaenja odreuje broj penuanja koji
treba da sadri pena. Dodue, danas se u cilju
dovoenja lake pene na vea rastojanja koriste
plastine i elastine cevi velikog prenika, ali se one
koriste i pri gaenju pre svega, zatvorenih prostorija.
Kad je re o gaenju rezervoara goriva, u novije
vreme, koristi se i srednja pena sa brojem penuanja 50
a o njenoj primeni postoji i tehniki propis.
Po svojoj nameni ekstrakti pene se dele na:
- Proteinski ekstrakti (samo za teku penu),
proizvedeni na bazi belanevina.
Za proizvodnju proteinskih ekstrakta upotrebljavaju
se belanevine ivotinjskog i biljnog porekla.
Belanevine ivotinjskog porekla dobijaju se najee iz
krvi rogate stoke i praha od kostiju, dok se za
proizvodnju sintetikog ekstrakta upotrebljava
fetalkoholsulfat, organski sulfat, itd.
- Sintetiki vienamenski ekstrakti, ekstrakti za sve
opsege penuanja (teku, srednju i laku penu). U
trgovini su poznati pod nazivima: Tutogen,
Kometekstrakt, Nicerol, Schumgeist, Purene, Foamcompaund i drugi, a sovjetske oznake su Pol, Pol A, Pol
D. Kod nas u zemlji najiru primenu ima ekstrakt
"Tatogen U-30".
Meutim u poslednje vreme veliku primenu nalazi
specijalni sintetiki ekstrakt pod nazivom "Light VVater"
(laka voda), koga strunjaci svrstavaju u red najboljih za
stvaranje pene, gaenje poara. Light VVater ima
specifian efekat gaenja poara, koji ga razlikuje od
ostalih pena. On pri gaenju stvara tanak sloj - film na
povrini gorue materije i na taj nain izoluje gasni deo
od osnovne tenosti i to velikom brzinom. Zatim ne
dozvoljava ponovo paljenje ve ugaene povrine, pa i
u sluajevima, kada se plivajui sloj prekine i pojavi
plamen, brzo biva ugaen.

52

Instalacije za gaenje penom mogu biti:

1. Stabilne
Kod stabilnih instalacija u sklopu sistema je i izvor
vode, rezervoar penila, meumealica i vazdune komore.
2. Polustabilne, gde se koristi prikljuak na vatroga
sno vozilo ili hidrantsku mreu.
Vatrogasno vozilo vri funkciju protivpoarne stanice.
Aktiviranje instalacije na gaenja penom moe biti:
- automatsko, rede se koristi (u pogonima gde je
tehnoloki proces automatizovan), i
- poluautomatsko (runo), koje se uglavnom koris
ti gde se aktiviranje vri runo - putanjem pum
pi u rad i otvaranjem odgovarajuih ventila
Kroz mea (poz. f) pumpa za vodu (poz. b)
potiskuje vodu prema razvodniku (poz. g).
Istovremeno i pumpa za penilo (poz. c) potiskuje penilo
kroz mea.
Pumpa za penilo ima pritisak za 1-2 bara vei od
pritiska pumpe za vodu (pored otpora mora da
obezbedi minimum 5 bara na ulazu u mlaznice). U
meau se stvara smea voda + penilo u odreenim
procentima (3-5%). Meai - dozatori su podeeni tako
da odreenim granicama promene uslove rada, odre
uvek odreen procentualni odnos meanja. Stvorenu
smeu pumpa dalje, preko razvodnika upuuje prema
mlaznicama. Pri prolazu kroz mlaznice i platonske
rasipae dolazi do duvanja vazduha i stvaranja
vazdune pene, koja se ubacuje na mesto poara.
Osnova za projektovanje nekog protivpoarnog
postrojenja za gaenje poara je povrina koju treba
pokriti penom. Potreban protok vode za gaenje mora
stajati na raspolaganju min. 2 asa.
Potrebna koliina vode za gaenje: prema DIN-u
14493, s obzirom da nai propisi ovu problematiku ne
reavaju, je:
1. Vertikalni rezervoari sa vrstim krovom, 6,6 lit/min
2
po 2m povrine rezervoara za rezervoare do 20 m
prenika, za rezervoare preko 20 m prenika jo po 0,2
2
l/min po 2 m povrine rezervoara.
Proraun potronje pene bazira se na potrebnoj koliini vode, koja se odreuje prema najveem rezervoaru i njegovom pripadajuem zatitnom bazenu, jer su
samim tim poznate i koliine ekstrata s obzirom na to,
da se unapred zna procenat meanja. S tim u vezi, a na
bazi stranih propisa mogu se dati sledei osnovni normativi.
Princip rada stabilnih ureaja za vazdunu penu je
sledei:

a.
b.
c.
d.
e.
f.
g.

Rezervoar penila (ekstrata),

Pumpa za vodu
Pumpa za penilo,
Nepovratni ventil
Voda za ispiranje,
Mea - dozator
Razvodnik

ema protivpoarne stanice za penu

I GRUPA

ZATITA REZERVOARA SA VRSTIM

KROVOM
2. Vertikalni rezervoari sa plivajuim krovom

- 6,6 lit/min za svaki 2 m povrine prstena

3. Za prihvatne bazene - tankvane
- 3 l/min po m2 neto povrine kad se u bazenu nalaze
vertikalni rezervoari
- 6 , 6 lit/mim po m2 povrine kad su u bazenu horizontalni
rezervoari.
Ukupna koliina zalihe punila treba da bude dva puta vea
od koliine koja se predvia za jednokratno dejstvo u gaenju,
koja je potrebna da se najvei objekt pokrije penom u trajanju
od 30 minuta.

ZATITA REZERVOARA SA PLIVAJUIM

KROVOM

Potronja ekstrakta izraunava se iz protoka vode u

l/min, te postotka meanja ekstrakta i vode, s tim da je
potrebno osigurati zalihu u iznosu koji je dva puta vei
od. koliine ekstrakta potrebnog za najvei objekt, i to u
trajanju od najmanje 30 minuta, bez obzira da li se
koristi teka ili srednje teka pena.
Aktiviranje sistema vri se runo, putanjem pumpi
u rad i otvaranjem odgovarajuih ventila. S obzirom da
je aktiviranje runo, protivpoarna centrala treba da
bude tako postavljena da u sluaju poara ne bude i
ona ugroena i da joj je obezbeen pristup. Ona mora
biti udaljena najmanje 30 metara od rezervoara koji se
tite.
Pored DIN-a koriste se i ameriki NFPA propisi
(NFPA-11 i NFPA-12) pri odreivanju koliine vode za
gaenje poara.
Prema NFPA 11 - poglavlje 3 koliina vode za re2
zervoare van objekta je 4,1 l/min po m povrine zapaljive tenosti u rezervoaru koji se titi.
Za zatitu zapaljivih tenosti koje se rastvaraju u
vodi i zapaljivih tenosti koje razorno deluju na obinu
penu koriste se tzv. "Alkoholne pene" s tim da se zahteva minimalna koliina vode:
Vrsta tenosti

l/min, m2

metalni i etilni alkohol

4. 1

akriloniteil

4.1

etilacentat

4. 1

metiletileton

4. 1

aceton

6. 1

butilni alkohol
izopropileter

6. 1
6. 1

Osim toga potrebno je osigurati vodu za dodatne

mlaznice koje mogu biti fiksne ili prenosive, a za svaku
mlaznicu potrebno je osigurati najmanje 189 l/min, s tim
da minimalni broj mlaznica bude:
Prenik najveeg
rezervoara
od 19,8 m od 19,8
do 35,5 m preko

Minimalni broj
mlaznica
12
3

36,6 m

Propisano je minimalno izbacivanje pena u skladu s

priloenom tablicom:
Rezervoari koji sadre zapaljive tenosti

Vrsta mlaznica
I

Za zatitne bazene u kojima su smeteni stojei

rezervoari: Ako je re o tekoj peni, potrebno je
2
osigurati 3 l/min po m neto povrine zatitnog bazena,
koja se dobije kada se od bruto povrine izmerene s
gornje ivice zida odbije povrina svih stojeih
rezervoara u tom zatitnom bazenu.
Za zatitne bazene s leeim rezervoarima
potrebno je osigurati, ako se za gaenje koristi teka
2
pena, 6,61 l/min, po m neto povrine zatitnog bazena,

Ulja za podmazivanje, suvi viskozni ostatak

vie od 50 sekunda Saybolt-Fura (l.068x 10
m2 /s kod 50C) te druge tenosti ija je
15 min
taka zapaljivosti iznad 93.3C
Kerozin lako ulje za loenje, dizel-gorivo te
druge tekuine s takom izmeu 37.8 i
93.30C
Benzin, nafta, benzen i sline tekuine s
20 min
takom zapaljivosti ispod 37.80C
Sirova nafta

II

25 min

30 min

30 min-

55 min

30 min

55 min

53

I GRUPA
Mlaznica tipa I kojom se blago isputa pena na
povrinu tenosti bez uronjavanja pene ili meanja na
povrini.
Mlaznica tipa II koja penu ne isputa blago na
povrinu tenosti ali koja je projektovana tako da
smanjuje uronjavanje pene te meanje tenosti na
povrini.
Koliina sredstava za proizvodnju pene odreuje se
mnoenjem ukupnog protoka u litrama na minutu za
svaki rezervoar s odgovarajuim vremenom iz gornje
tablice. Potrebno je jo osigurati koliinu sredstava za
proizvodnju pene za dodatne mlaznice:
Prenik najveeg
rezervoara

Minimalno vreme
delovanja

do 10,7 m od 10,7

10 min

do 29,0 m preko

20 min

29.0 m

30 min

I osigurati koliinu sredstava za proizvodnju pene

dovoljnu da se ispune cevovodi.
Ukupna koliina vode koja je potrebna jednaka je
zbiru vode potrebnom za proizvodnju pene u sistemu za
gaenje, vode za hlaenje rezervoara i vode potrebne
za napajanje hidrantske mree.
Dok se za zatitu od poara rezervoara koriste
veinom stabilni sistemi, kod zatite bazena prednost bi
trebalo dati mobilnoj opremi (kombiniranim bacaima
voda-pena) u odnosu na stabilne instalacije za zatitu
bazena jer su oni znatno skuplji ne samo prilikom
nabavke nego i u eksploataciji. Naime, prevozni baca
postavljen negde na skladinom prostoru moe se brzo
upotrebiU za gaenje manjih poara u bilo kojem
zatitnom bazenu, s tim da e se to obaviti uz znatno
manju potronju pena nego kod stabilnog sistema.
Bez obzira na postojee sisteme za hlaenje
poara, mora biti izgraena i hidrantska mrea sa
odreenim brojem standardnih hidranata, shodno
Pravilniku o Tehnikim normativima za spoljanju i
unutranju hidrantsku mreu za gaenje poara
("Slubeni list SFRJ", br. 44/83).
Kao preventivna zatita od irenja eventualnih
poara oko skladinih rezervoara, izgrauju se zatitni
bazeni ija je osnovna funkcija da zadre tenost iz
rezervoara, ili da spree dolazak drugih zapaljivih
materijala do rezervoara.
Zidovi i unutranja povrina zatitnog bazena
moraju biti i izraeni od nepropusnog materijala za
naftine derivate.
Visina zidova zatitnog bazena u proeku mora biti
ograniena na 2 m. To znai, da je ostavljena
mogunost da ta visina bude i neto vea, tako gde
postoje problemi s obzirom na raspoloive povrine to
e zavisiti od lokalnih konfiguracionih uslova, s tim da
visinska razlika izmeu donje ivice protivpoarnog
puta
1
gornje ivice zidova zatitnog bazena ne bude
vea od
2 m, kako bi se moglo intervenirati iz vatrogasnog vozila
pri gaenju poara.
Izuzetno umesto zatitnog bazena moe se izgraditi
drenani sistem, ali po posebnom odobrenju nadlenog
organa (po pravilu kod rezervoara malih zapremina).
Kod zatitnog bazena svi ventili na talonicima,
separatorima i prikljucima za odvoenje atmosferskih
padavina moraju da budu zatvoreni, osim za vreme
isputanja atmosferske vode i vode za hlaenje
rezervoara.
54

Prilikom odreivanja zapremine zatitnog bazena u

kome se nalaze vie rezervoara mora se voditi rauna o
tome da zapaljive tenosti uskladitene u rezervoarima
koje imaju zajedniki zatitni bazen predstavljaju sline
poarne opasnosti, odnosno slian rizik u sluaju
izbijanja poara, s tim to se pretpostavlja, da nee
istovremeno doi do isticanja zapaljivih tenosti iz svih
rezervoara. Zbog toga zapremina zatitnog bazena ne
mora prema taki 4.2.4.4. biti jednaka zbiru zapremine
svih rezervoara, nego mora biti vea od zapremine
najveeg rezervoara.
Kad se u zatitnom bazenu nalazi vie rezervoara,
oni moraju biti meusobno odvojeni pregradnim
zidovima ili drenanim kanalima, kako bi se spreila
mogunost da se zbog proputanja ili prelivanja iz
jednog od rezervoara zapaljiva tenost rairi po elom
zatitnom bazenu.
Zidovi zatitnog bazena ne smeju imati bilo kakve
otvore. Zbog toga je neophodno zatvoriti materijalom
otpornim na visoke temperature sve prodore cevovoda
kroz zidove bazena.
Pretakalita zapaljivih tenosti
To su mesta gde se vri pretakanje tenosti iz
rezervoara u vozilo i plovilo ili obratno. Pretakalite se
sastoji od pristupne platforme, prikljunih cevovoda sa
ugraenom armaturom, savitljivih cevovoda, meraa
protoka i pumpi. Operacija pretakanja zapaljivih tenosti
krije u sebi mnoge opasnosti koje dolaze od mogunosti
da u toku kretanja tenosti doe do njenog izlaska iz
sistema i paljenja nekih izvorom paljenja.
U zonama opasnosti pretakalita mora se iskljuiti
prisustvo otvorenog plamena i varnica. Vozila koja se
kreu u tim zonama moraju da imaju hvata varnica na
izduvnoj cevi.
Rad na pretakalitu se po pravilu izvodi samo danju.

ZATITA PRETAKALITA OD POARA

Ureaji za pretakanje moraju imati samostalni
sistem za gaenje poara. Taj sistem moe biti u sklopu
celokupnog sistema za gaenje poara. Sistem za
gaenje poara moe biti stabilni automatski odnosno
poluautomatski sistem ili stabilna instalacija sa
prikljucima na dostupnim mestima. Izuzetno moe da
se izvede pomou topova za penu.
Hidrantska mrea mora biti od najmanje dva hidranta
kapaciteta od po 200 l/min u trajanju od 2 asa.
Broj runih aparata kapaciteta punjenja od 9 kg
zavisi od povrine koja se titi.
Za vreme pretakanja uz cisternu mora biti najmanje
jo po jedan prevozni aparat kapaciteta 50 kg.
Prema odredbi take 6.1.2.1. ureaji za pretakanje
moraju biti udaljeni od nadzemnih rezervoara u skladu s
odredbama tablice 1. i tablice 2. Meutim, koja e se
udaljenost u svakom konkretnom sluaju odrediti
odnosno da li e se uzeti udaljenost navedena u
spomenutim tablicama pod A ili A2 zavisie od toga da li
je pretakalite unutar ograenog skladinog prostora za
nadzemne rezervoare (kad se uzima A2) ili je van tog
prostora (kad se uzima A1). Kod ovog drugog sluaja
zahtevana udaljenost pod A, se moe smanjiti u meri i
na nain kako je to propisano u taki 4.2.2.3. tehnikih
propisa.
Da bi se omoguila primena odredbe take 6.1.3.3.
da duina pristupnog puta odnosno pristupnog koloseka
mora biti dva puta vea od ukupne duine prikljuenih

I GRUPA
auto odnosno vagon cisterni, bie potrebno da se za
svako pretakalite u zavisnosti od njegovog kapaciteta
odredi maksimalan broj cisterni koje se mogu
istovremeno prikljuiti za pretakanje, o emu mora
voditi rauna nadleni organ.
S obzirom na to, da u takama 6.1.3.11 i 6.1.3.12
nisu dati nikakvi posebni zahtevi u pogledu preduzimanja graevnih i drugih mera zatite od poara,
odredbom da se u ovoj prostoriji mogu drati samo
hermetiki zatvorene posude zapremine najvie do 5
litara na izvestan nain je onemogueno dranje veih
koliina zapaljivih tenosti u posebnoj prostoriji objekta
za smetaj zaposlenog ljudstva.
Zapaljive tenosti mogu se drati i u posudama
zapremine do 250 litara. Zadatak je pravilnog dranja ili
smetaja ovih tenosti da se u prvom redu, sprei
eksplozija para, kao i irenje poara na susedne
objekte.
Za dranje zapaljivih tenosti koriste se bave,
limenke, boce i si. Sve ove posude u kojima se uvaju
zapaljive tenosti moraju imati obavezne oznake iz kojih
e se videti koja se vrsta tenosti u njima nalazi,
kapacitet posude, naziv proizvoaa ili distributera i
natpis: "zapaljivo - ne prilazi sa vatrom".
Mora se voditi rauna da se pri skladitenju
zapaljivih tenosti u posudama zapremine do 250 I na
otvorenom da se u jednoj grupi posuda ne mogu
smestiti posude sa zapaljivim tenostima razliitih
grupa, odnosno podgrupa zapaljivosti, to znai da se
mora obezbediti da se u jednoj grupi posuda nalaze
samo zapaljive tenosti iste grupe, odnosno podgrupe
zapaljivosti.
Pravilnikom nije propisano da li je dozvoljeno da se
posude dre jedna iznad druge, ali se moe zakljuiti da
je to dozvoljeno uz uslov iz take 5.1.2., da posude
imaju takav oblik koji nee uticati na njihovu vrstou i
stabilnost pri skladitenju.
Relativno mala dozvoljena koliina skladitenja
zapaljivih tenosti na otvorenom prostoru odreena je
zbog njihovog smetaja u rezervoare, stoga se vee
koliine od propisom dozvoljenih moraju drati u
rezervoarima.
Propis savetuje takva reenja smetaja za
uskladitavanje na otvorenom prostoru, da on bude to
je mogue blie zatvorenoj prostoriji za uskladitavanje
posuda (ako postoji) ime praktino dolazi do
preklapanja zona opasnosti, a time i do smanjivanja
veliine ugroenih podruja, to bi trebalo da se, pored
ostalog, povoljno odrazi i na planiranje i sprovoenje
organizacionih i tehnikih mera zatite od poara.
Uskladitavanje, zapaljivih tenosti u graevinskim
objektima, iskljuivo namenjenim za uskladitavanje
zapaljivih tenosti u posudama, praktino je
neogranieno, s obzirom na to da nije propisan odreen
broj prostorija za uskladitavanje tenosti u takvom
objektu. Meutim, ogranien je broj posuda koje se
mogu uskladitavati u jednoj prostoriji graevinskog
objekta, namenjenog za uskladitavanje posuda za
zapaljive tenosti. Za razliku od otvorenog prostora,
neogranieno uskladitavanje u zatvorenim objektima
ima za cilj da omogui ekonominija reenja
skladitenja posuda sa zapaljivim tenostima kod
proizvoaa, distributera i veih potroaa.
U pogonima i radionicama mogu se drati zapaljive
tenosti u hermetiki zatvorenim posudama zapremine
do 20 litara u posebno izgraenim metalnim ormarima,
s tim da ukupna koliina zapaljivih tenosti u tom
ormariu ne srne biti vea od 200 litara. Ormari mora
biti udaljen od otvorenog plamena najmanje 3 m, i mora

imati prag visine 10 cm, otvore za ventilaciju i bravu za

zakljuavanje.
Na slici je prikazan nain postavljanja ovih ormara i
njihovo prikljuenje na prirodnu ventilaciju.

Meutim, za odravanje opreme u hotelima, robnim

kuama, trgovinama, motelima i drugim slinim
objektima, moe se, osim ulja za loenje, drati u
posudama najvie do 20 litara druge vrste zapaljive
tenosti. Isto tako, dozvoljeno je dranje zapaljivih
tenosti u apotekama i laboratorijama u posudama do
20 litara, u ukupnoj koliini do 200 litara, s tim to takva
prostorija mora imati odgovarajue uslove, i to:
- da otpornost poara zidova, podova i stropova bu
de najmanje 2 sata,
- da je krov izraen od laganog materijala (najvea
2
teina konstrukcije krova 50 kg/cm ),
- da je obezbeeno uspeno prirodno provetravanje
ili vetako u "E" izvedbi, s tim to ukljuivanje ventilacionog sistema mora biti izvan prostorija za uskladita
vanje,
da ima vrata i prozore koji se otvaraju prema vani,
-da ima elektrinu instalaciju izvedenu u odgova
rajuoj "E" izvedbi,
- da se zagrevanje prostorija moe vriti samo to
plom vodom, parom niskog pritiska ili toplim vazduhom, s tim da se ureaji za zagrevanje toplotnog medija
moraju nalaziti iznad same zone opasnosti,
- da je maksimalno dozvoljena temperatura od plus
18 C,
Zapaljive tenosti u apotekama i laboratorijama moraju se kao i kod radionica i pogona drati u posebno
izgraenim ormarima.
Skladitenje zapaljivih tenosti se moe vriti i u
kontejnerima zapremine do 5000 kg s tim to se za
kontejnere mora prethodno dobiti odobrenje za lokaciju.
Lokaciju za postavljanje kontejnerskog skladita za
smetaj zapaljivih tenosti odobrava nadleni organ za
unutranje poslove.
Skladita na otvorenom prostoru za zatitu od
poara moraju imati hidrantsku mreu i vatrogasnu
opremu.
Vatrogasna oprema moe biti u vidu stabilne
instalacije za raspravanje vode ili bacaa vode
55

I GRUPA _____________________________________
postavljenih na hidrantskoj mrei, kao i runih i
prenosnih aparata za gaenje poara.
Za zatitu od poara posuda sa zapaljivim
tenostima smetenim u graevinskim objektima
obezbeuje se koliina sredstava za gaenje koja je
dovoljna za gaenje najveeg poara u tom objektu.
Kod toga, ako je za potpuno gaenje najveeg poara
dovoljan sadraj aparata za gaenje kojim mogu
rukovati dva lica, u tom sluaju nije potrebno instaliranje
automatskog medija za gaenje poara. Meutim, ako
je udaljenost najblie vatrogasne jedinice od skladita
tolika da vatrogasna jedinica ne moe stii do skladita

56

za 15 minuta, velika skladita, i skladita srednje

veliine se obezbeuju stabilnim instalacijama za
gaenje i javljanje poara. Pored toga, skladita sa
velikom povrinom i poarnim optereenjem moraju
imati stabilne ureaje za gaenje poara.
S obzirom da prilikom skladitenja, a naroito
prilikom pretakanja zapaljivih tenosti dolazi do
stvaranja statikog elektriciteta, mora se posebna
panja posvetiti propisanom uzemljenju svih ureaja i
instalacija u kojima moe doi do stvaranja i pranjenja
statikog elektriciteta.