PRAVI LNI K

O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA
UREDAJE U KOJIMA SE NANOSE I SUE
PREMAZNA SREDSTVA
("Sl. listSFRJ", br. 57/85)
I OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za
uredaje u kojima se nanose i sue premazna sredstva,
kao i za grafevinske objekte, odnosno prostorije u koje se
postavljaju ti uredaji.
Odredbe ovog pravilnika odnose se i na uredaje za
pripremu premaznih sredstava.
/an 2.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na:
1) nanoenje i suenje premaznih sredstava na
otvorenom prostoru;
2) nanoenje i suenje premaznih sredstava u
unutranjim
prostorijama gradevinskih
objekata, brodova, rezervoara i dr.;
3) nanoenje boja tamparskim uredajima u
grafikoj industriji;
4) nanoenje i suenje nezapaljivih premaznih
sredstava;
5) nanoenje i peenje praha.
lan 3,
Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja;
1) premazna sredstva su zapaljive tene materije ije
komponente u stanju pare mogu s vazduhom obrazovati
eksplozivne smee;
2) nitrocelulozna premazna sredstva su premazna
sredstva koja sadre vie od 5% nitroceluloze u suvom
ostatku;
3) uredaj u kome se nanose premazna sredstva je
svaki prinudno ventilirani, zatvoren ili poluzatvoren prostor, opremljen odgovarajuom opremom;
4) uredaj za nanoenje premaznih sredstava je svaki
uredaj ili alat kojim se nanose premazna sredstva na povrinu radnih komada;
5) radni komadi su finalni proizvodi ili poluproizvodi
na iju se povrinu nanose premazna sredstva;
6) ara je koliina radnih komada koja se odjednom
ili u jedinici vremena unosi u radni prostor uredaja;
7) uredaj za predsuenje premaznih sredstava (predsuara) je svaki prinudno ventiliran zatvoren ili poluzatvoren prostor u kome se radni komadi sue na temperaturi
okoline, bez zagrevanja;
8) uredaj za suenje i peenje (suara) je svaki prinudno ventilirani zatvoreni ili poluzatvoreni prostor, opremljen
odgovarajuom opremom za kontrolu ventilacije i temperature, u kome se sue i peku premazna sredstva;
9) radni prostor uredaja u kome se nanose i l i sue
premazna sredstva su unutranji prostor, vazduni kanali
i cevovodi u kojima se nalaze pare rastvaraa;
10) srednje vreme predsuenja jedne are je polovina
vremena utroenog za nanoenje premaznog sredstva na
sve radne komade jedne are, sa dodatkom vremena ekanja do unoenja are u suaru;
11) gubitak rastvaraa za vreme predsuenja je koliina rastvaraa izraena u procentima, koja ispari sa povrine are u toku srednjeg vremena predsuenja;

12) vreme isparavanja je vreme za koje celokupna koliina rastvaraa unesena u radni prostor suare ispari, pod
uslovom da je poetna brzina isparavanja nepromenljiva za
sve vreme suenja i da se pri tom radni prostor suare
nalazi na temperaturi suenja;
13)kabina je uredaj u kome se premazna sredstva
nanose na radne komade;
14)zatvorena (komorna) kabina je kabina koja je od
okolnog prostora odvojena tavanicom, podom, bonim
stranama i vratima;
15) poluzatvorena kabina je kabina koja je od okolnog
prostora odvojena samo tavanicom podom ili tavanicom,
podom i jednom bonom stranom, sa dve bone strane ili
sa tri bone strane;
16) pitolj je uredaj za nanoenje premaznih sredstava na radne komade, rasprivanjem;
17) postrojenja lakirnice su uredaji u kojima se nanose i
sue premazna sredstva, kao i uredaji za pripremu radnih
komada zajedno sa prateim transportnim uredajima i
instalacijama;
18) prostorija je gradevinski objekt i l i deo gradevinskog objekta;
19) prostor lakirnice je deo prostorije u kome je
smeteno postrojenje lakirnice;
20) prostorija lakirnice je cela prostorija u kojoj su
smeteni samo uredaji lakirnice;
21) nadglena ventilacija je prinudno provetravanje radnog prostora u kome je strujanje vazduha nadgledano
radom elektromotora ventilatora i vremenskog davaa tako
da se pri ispadanju iz rada bilo kog elektromotora ventilatora iskljuuju uredaji koji predstavljaju opasnost, a ponovo se mogu ukljuiti tek kad se pet puta izmeni vazduh u radnom prostoru;
22) kontrolisana ventilacija je prinudno provetravanje
radnog prostora u kome je strujanje vazduha kontrolisano
kontrolnim uredajem i vremenskim davaem tako da se pri
smanjenju ili prestanku strujanja vazduha iskljuuju \z
rada uredaji koji predstavljaju opasnost, a ponovo se
mogu ukljuiti tek kad se pet puta izmeni vazduh u
radnom prostoru;
23) neugroeni prostor je svaki prostor u kome koncentracija pare rastvaraa ni u kom sluaju ne moe dostii
vrednost od 10% donje granice eksplozivnosti.
II LOKACIJA I KONSTRUKCIONE
KARAKTERISTIKE PROSTORA ILI
PROSTORIJE LAKIRNICE
1. Lokacija prostora i l i prostorije lakirnice
lan 4.

Prostorija lakirnice, po pravilu, postavlja se u posebno

izgradene prizemne objekte, udaljene od drugih objekata
najmanje 5 m i sa pristupnom saobraajnicom koja se moe
koristiti kao poarni put
Ako objekt lakirnice ima prozore na zidu prema
susednom objektu, udaljenost od drugih objekata iznosi
najmanje 7 m.
/an 5.
Ako se prostorija lakirnice postavlja u gradevinski
objekt koji slui i za druge tehnoloke procese, ona mora
biti pristupana spolja, a od ostalih prostorija mora biti
odvojena zidovima otpornim prema poaru najmanje 3h.
lan 6.

Nivo poda prostora i l i prostorije lakirnice ne sme

biti ispod kote terena. U objektu sa vie spratova, prostor

ili prostorijaMakifnice potavlja se na najvii sprat pod

uslovom:
1) da je ugrafen stabilni uredaj za gaenje poara,
sa automatskim aktiviranjem;
2) da je stepenite odvojeno od prostora ili prostorije
lakirnice zidom otpornim prema poaru 3 h, ventilirano sa
etiri izmene vazduha na 1 h, i l i da postoji spoljno
pomono poarno stepenite;
3) da je pod prostorije nepropustljiv za vodu i
povezan sa sistemom za odvodenje vode;
4) da rastojanje od najudaljenijeg radnog mesta do
izlaza nije vee od 25 m.
lan 7.
Prostor ili prostorija lakirnice ne sme se postavljati u
javne objekte (stambene zgrade, kole, bioskope i sl.).
lan 8.
Prostor i l i prostorija lakirnice mora imati najmanje
jedan spoljni zid i slobodan prostor za nesmetan prilaz
vatrogasnih vozila.
Ispred spoljnjeg zida prostora i l i prostorije lakirnice
moraju se ugraditi hidranti do kojih je prilaz uvek
mogu.
/an 9.
Prostor lakirnice moe se postaviti u zajedniku
prostoriju sa opremom za druge tehnoloke procese ako je
u pitanju nerazdvojna tehnoloka celina, pod uslovom da
postoji dovoljan razmak u pogledu zona opasnosti, da
oprema za druge tehnoloke procese ne proizvodi varnice i
da se ne radi otvorenim plamenom.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, prostor
lakirnice moe se postaviti u istu prostoriju i sa opremom za
druge tehnoloke procese koja proizvodi varnice, ili se radi
otvorenim plamenom, a koji predstavljaju nerazdvojnu
tehnoloku celinu, pod uslovom da postoji dovoljan
razmak u pogledu zona opasnosti i da se izvori opasnosti
iz drugih vrsta tehnolokog procesa uine bezopasnim za
prostor lakirnice.

2. Konstrukcione karakteristike prostora il i

prostorije lakirnice
lan 10.
Nosea konstrukcija posebno izgradenog objekta
lakirnice mora biti otporna prema poaru 2 h, a nenosei
pregradni i fasadni zidovi, kao i krov, moraju biti izradeni
od negorivog materijala i otporni prema poaru 1/2 h.
Nosea konstrukcija prostora ili prostorije lakirnice
koja je u sastavu prostorija za druge tehnoloke procese
mora biti otporna prema poaru 3 h, a nenosei pregradni
zidovi i krov moraju biti negorivi i otporni prema poaru 1 h.
Nije dozvoljeno da se u zidove ugraduju dimni kanali
za opremu koja ne pripada postrojenju lakirnice.
lan 11.
Pod prostora ili prostorije iakirnice mora biti gladak,
izraden od negorivog materijala i u zonama opasnosti
mora provoditi statiki elektricitet.
lan 12.
Unutranja vrata moraju biti izradena od negorivog
materijala i otporna prema poaru najmanje 1,5 h, a ako
ta vrata vode neposredno napolje, moraju biti otporna
prema poaru najmanje 1/2 h.
Prostor ili prostorija lakirnice mora imati najmanje dvoja
vrata, koja se otvaraju prema spolja. Ako se vrata nalaze
u zoni opasnosti, pri otvaranju i zatvaranju ne smeju
stvarati varnice.

lan 13.
Prozori se ne smeju postavljati na unutranje zidove.
Povrina svih prozora ne sme biti manja od 0,025 m2
po 1 m3 zapremine prostora ili prostorije lakirnice.
Prozori moraju biti izradeni od negorivog materijala, a
u zoni opasnosti pri otvaranju i zatvaranju ne smeju
stvarati varnice.
lan 14.'
Sve saobraajnice u prostoru ili prostoriji lakirnice
moraju biti iroke najmanje 1,5 m i moraju biti vidno
obeleene.

3. Grejanje i ventilacija prostora i l i prostorije

lakirnice
lan 15.
Za zagrevanje prostora ili prostorije lakirnice koriste se
samo indirektni sistemi zagrevanja, iji se uredaji za
proizvodnju toplote nalaze van zone opasnosti.
Na povrini grejnih tela ne sme se dostii temperatura
koja je 10 C nia od temperature samopaljenja para
upotrebljenih rastvaraa.
lan 16.
Ako se prostor ili prostorija lakirnice zagreva toplim
vazduhom iz centralnog izvora, kanali za razvodenje toplog
vazduha i izduvne reetke moraju biti izgradeni od
negorivog materijala. U glavni dovodni kanal toplog
vazduha mora se ugraditi protivpoarna klapna sa
automatskim aktiviranjem u sluaju poara, koja
spreava dovod vazduha u prostor i l i prostoriju
lakirnice.
lan 17.
Grejne komore za centralno pripremanje toplog
vazduha ili kaloriferi instaliraju se po pravilu, van zone
opasnosti. Ako se postavljaju u zonama opasnosti, grejne
komore moraju biti izvedene tako da se obezbedi
protiveksplozivna zatita.
lan 18.
Prostor ili prostorija lakirnice mora imati sistem za
prinudno odsisavanje vazduha, izveden u kombinaciji
lokalne i opte ventilacije.
Lokalna ventilacija postavlja se na sva mesta na
kojima je mogue izdvajanje para rastvaraa.
Optom ventilacijom provetrava se ceo prostor ili
prostorija lakirnice.

4. Elektrine instalacije u prostoru ili prostoriji

lakirnice
lan 19.
Elektrine instalacije u prostoru ili prostoriji lakirnice,
kao i na uredajima postrojenja lakirnice, ako se nalaze u
zonama opasnosti, moraju biti izvedene tako da se
obezbedi protiveksplozivna zatita.
/an 20.
U prostoru ili prostorijama lakirnice mora biti izvedena
instalacija za opte, parnino i orijentaciono osvetljenje, a
na pristupnim saobraajnicama za straarsko osvetljenje.
Rune svetiljke koje se upotrebljavaju za vreme ienja
i odravanja uredaja moraju biti izvedene tako da se
obezbedi protiveksplozivna zatita.

III UREDAJI U KOJIMA SE NANOSE

PREMAZNA SREDSTVA
1. Kabine
lan 21.
Prema konstrukcionom reenju, kabine mogu biti
zatvorene i l i poluzatvorene. Kao pod kabine moe se
koristiti i pod gradevinskog objekta u koje je postavljena
kabina.
lan 22.
U kabini je dozvoljeno istovremeno runo i
automatsko nanoenje premaznih sredstava.
lan 23.
Radni prostor kabine mora biti prilagoden radnim
komadima i nainu nanoenja premaznih sredstava.
Kabina mora imati uredaje za prinudnu ventilaciju.
/an 24.
Svi konstrukcioni elementi kabine, ukljuujui i sistem
za odsisavanje i filtriranje otpadnog vazduha, moraju biti
izradeni od negorivog materijala, osim filtra za vodu i
vazduh.
/an 25.
Unutranje povrine kabine i ventilacionih
cevovoda moraju biti glatke. Unutranje povrine kabine
mogu se premazivati odgovarajuim sredstvima koja
spreavaju vezivanje i ovravanje premaznih
sredstava.
Kabina mora biti konstruisana tako da se pri ienju i
odravanju omogui nesmetan pristup pojedinim njenim
delovima.
/an 26.
Vrata zatvorenih kabina za ulaz i izlaz are ne
smeju se otvarati prema radnom prostoru.
Za ulaz i izlaz posluioca moraju se obezbediti
najmanje jedna vrata koja se otvaraju prema spolja.
Ispred ulaza za posluioca u radni prostor kabine mora
se obezbediti slobodan prostor irine najmanje 1,5 m. Na
tom prostoru nije dozvoljeno drati bilo kakve predmete,
osim neophodne opreme.
lan 27.
Transportni uredaji u kabini moraju biti izgradeni
od negorivog materijala.
lan 28.
U kabini se moraju nalaziti uredaj i instalacija za
formiranje mokrog filtra u odsisnom prostoru kabine. Iza
mokrog filtra u kabini mora da se nalazi eliminator
kapi.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoijena
je upotreba suvog filtra u kabini pod uslovom da se
ugrade stabilni uredaji za gaenje poara, sa
automatskim aktiviranjem.
lan 29.
Veritilacioni sistem mora da spreava irenje estica
premaznih sredstava i para rastvaraa u prostoroko kabine.
lan 30.
Za osvetljavanje korisnog prostora kabine, u kabinu
se mogu ugradivati svetiljke odgovarajue izrade, prema
ugroenosti prostora. Ako postoji mogunost da se pri
radu premazno sredstvo taloi na svetiljke, one se
moraju posebno zatititi.

lan 31.
Na vidno mesto na svakoj kabini mora se postaviti
tablica izradena od negorivog materijala koja sadri
podatke o:
1) proizvodau;
2) fabrikom broju;
3) godini proizvodnje;
4) oznaci kabine;
5) prikljunoj elektrinoj snazi, u kW;
6) prikljunom naponu i uestalosti u V, odnosno
Hz;
7) zapremini radnog prostora, u m2 ;
8) maksimalnoj radnoj temperaturi, u C;
9) koliini sveeg vazduha, u m3/h;
10) koliini odsisnog vazduha, u m3/h.

2. Kada za uranjanje
lan 32.
Kada za uranjanje, ukljuujui i sistem ventilacije, osim
unutranje zatitne obloge, mora biti izradena od
negorivog materijala.
Gornja ivica kade mora biti izdignuta najmanje 15
cm iznad nivoa poda prostorije.
Nivo premaznog sredstva u kadi mora biti
najmanje 20 cm ispod gornje ivice kade.
Kada zapremine vee od 200 dm3 , koja nije
postavljena u nepropustan bazen, mora imati prihvatni
rezervoar koji moe da primi svu koliinu premaznog
sredstva.
lan 33.
Meanje premaznog sredstva direktnim uvodenjem
vazduha u kadu nije dozvoljeno.
lan 34.
Za zagrevanje premaznog sredstva u kadi za uranjanje
koristi se indirektni sistem grejanja ili elektrini grejai
izvedeni tako da se obezbedi protiveksploziona zatita.
Uredaj za zagrevanje premaznog sredstva mora
omoguavati kontrolisanje, regulisanje i ograniavanje
temperature.
lan 35.
Kada za uranjanje koja nema zatitni tunel ili komoru
mora imati poklopac od jednog segmenta i l i vie
segmenata od negorivog materijala kojim se kada pokriva
kad se ne koristi ili u sluaju poara.
lan 36.
Pri mehanizovanom uranjanju radnih komada u kadu
za uranjanje mogu se koristiti i zajedniki transportni
uredaji koji se koriste za transport radnih komada kroz
celo postrojenje lakirnice.
lan 37.
Za otkapavanje vika premaznog sredstva sa radnih
komada mora se postaviti uredaj za otkapavanje.
Pod uredaja za otkapavanje mora biti izraden sa
nagibom prema kadi za uranjanje ili prema sabirniku
otkapanog premaznog sredstva.
Uredaj za otkapavanje mora biti izraden od negorivog
materijala i konstruisan tako da se pri njegovom ienju i
odravanju omoguava nesmetan pristup slivnom
sistemu.

lan38.
Prostor iznad kade za urahjanje i uredaj za
otkapavanje moraju imati prinudnu ventilaciju koja
spreava irenje para rastvaraa u prostor il i prostoriju
lakirnice.

/an 39.
Upotreba prevoznih kada za uranjanje, zapremine
vee od 200 dm3, nije dozvoljena.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, pri specifinim zahtevima tehnologije, dozvoljeno je pomicanje kada
svih veliina na vodilicama radi postizanja odgovarajueg
poloaja za uranjanje.
Kada za uranjanje otvara se samo na za to predvidenom provetravanom mestu.

lan 40.
Na kadu za uranjanje mora se postaviti tablica sa
tehnikim karakteristikama, prema lanu 31. ovog pravilnika.

4. Uredaji za valjanje ili nalivanje

lan 49.
Uredaj za valjanje ili nalivanje mora biti konstruisan tako da se omogui nesmetan pristup pri njegovom
ienju i odravanju.

lan 50.
Prostor uredaja za valjanje ili nalivanje mora se
provetravati.
Ako se u radnom prostoru uredaja za valjanje ili nalivanje nalazi i uredaj za bruenje, radni prostor uredaja
mora biti projektovan kao neugroen prostor sa kontrolisanom ventilacijom.

lan 51.

3. Uredaj za oblivanje

Ako tehnoloki proces zahteva zagrevanje premaznog

sredstva, primenjuju se odredbe lana 4. ovog pravilnika.

lan 41.

lan 52.

Svi elementi uredaja za oblivanje, ukljuujui i sistem

ventilacije, moraju biti izradeni od negorivog materijala.
Pod uredaja za oblivanje mora biti izrafen sa nagibom
prema sabirniku u kome se nalazi premazno sredstvo.
Uredaj za oblivanje mora biti konstruisan tako da se
omogui nesmetan pristup pri njegovom ienju i odravanju.

Ako se za cirkulaciju premaznog sredstva koriste pumpe sa elektromotornim pogonom, pumpe i elektromotori
moraju biti izvedeni tako da se obezbedi protiveksplozivna zatita.

lan 42.
Ako se za cirkulaciju premaznog sredstva i obrazovanje
laminarnih mlazeva za oblivanje radnih komada koristi
pumpa sa elektromotornim pogonom, elektromotori moraju biti izvedeni fako da se obezbedi protiveksplozivna
zatita.

lan 43.
Za transport radnih komada kroz uredaj za oblivanje
moe se koristiti i zajedniki transportni uredaj kojim se
radni komadi transportuju kroz celo postrojenje lakirnice, s
tim da u uredaju za oblivanje transportni uredaj bude
zatien tako da se na njega ne mogu nanositi premazna sredstva.
lan 44.
Ako tehnoloki proces oblivanja zahteva zagrevanje
premaznog sredstva, primenjuju se odredbe lana 34.
ovog pravilnika.

lan 45.
Ako je sabima kada za premazno sredstvo izradena u
sklopu uredaja za oblivanje, deo koji se nalazi van gabarita uredaja za oblivanje mora biti zatvoren poklopcem.

lan 46.
Za otkapavanje vika premaznog sredstva mora se postaviti uredaj za otkapavanje, u skladu sa lanom 37.
ovog pravilnika.

lan 47.
Ventilacija uredaja za oblivanje i uredaja za otkapavanje mora spreavati irenje para rastvaraa u prostoriju
lakirnice.

lan 48.
Na svaki uredaj za oblivanje mora se postaviti tablica
sa tehnikim karakteristikama, prema lanu 31. ovog
pravilnika.

lan 53.
Ako je sabirna kada za premazno sredstvo izradena u
sklopu uredaja za vaijanje ili nalivanje, deo koji se nalazi
van gabarita tog uredaja mora biti zatvoren poklopcem.

lan 54.
Na uredaj za valjanje ili nalivanje mora se postaviti tablica sa tehnikim karakteristikama, prema lanu 31. ovog
pravilnika.

5. Elementi ventilacije uredaja u kojima se

nanose premazna sredstva
/an 55.
Ventilatori koji se ugraduju u uredaje u kojima se nanose premazna sredstva moraju biti izvedeni tako da se
obezbedi protiveksplozivna zatita.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ventilatori za
ubacivanje sveeg vazduha u radni prostor uredaja u kojima se nanose premazna sredstva mogu biti normalne
izrade pod sledeim uslovima:
1) da nisu u zoni opasnosti;
2) da se mogu pustiti u rad posie provetravanja radnog prostora odsisnim ventilatorima, to se uslovljava
odgovarajuom blokadom.

lan 56.
Ako uredaji u kojima se nanose premazna sredstva
imaju vie ventilatora, ventilacioni cevovodi odsisnog
vazduha moraju biti posebno izvedeni.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, odsisni cevovod moe se spojiti sa zajednikim cevovodom pod
uslovom da je postavljena kontrolisana ventilacija.
Nije dozvoljeno spajanje odsisnih cevovoda iz stava 1.
ovog lana sa odsisnim cevovodima drugih sistema ventilacije niti sa dimnjacima.

lan 57.
Izduvni otvori ventilacionih cevovoda moraju imati
zatitne kape za spreavanje prodiranja atmosferskih

padavina u uredaje u kojima se nanose premazna sredstva. Izduvni otvori ventilacionih cevovoda kabine sa mokrim filtrom ne moraju imati zatitne kape.
lan 58.
Usisni otvori za sve vazduh na cevovodima svih ventilacionih sistema ne smeju se postavljati u zoni opasnosti
izduvnih otvora uredaja u kojima se nanose premazna
sredstva niti u blizini dimnjaka, odnosno prostora u kome se radi otvorenim plamenom ili se moe javiti varnienje.
lan 59.
U usisne i izduvne cevovode mogu se ugradivati leptiri
za regulisanje protoka vazduha, koji moraju biti izradeni
od negorivog materijala.
Leptiri za regulisanje protoka vazduha moraju biti konstruisani tako da se omogui sigurno fiksiranje leptira u
potrebnom poloaju. Potreban poloaj svih leptira odreduje
se pre prvog putanja uredaja u rad na osnovu merenja
koliine vazduha.
Na svim mehanizmima za pokretanje leptira mora biti
trajno i itljivo oznaen poloaj "otvoreno", odnosno "zatvoreno".
lan 60.
Svi ventilacioni cevovodi koji rade sa natpritiskom u
odnosu na okolni prostor moraju biti dobro zaptiveni.

6. Runi i automatski uredaji za nanoenje

premaznih sredstava
lan 61.
U kabinama se upotrebljavaju runi i automatski uredaji za nanoenje premaznih sredstava. Za raspraivanje
premaznih sredstava mogu se koristiti sledei sistemi:
1) sistem pneumatskog rasprivanja;
2) sistem rasprivanja premaznih sredstava pod pritiskom;
3) sistem mehaniko-elektrostatikog rasprivanja;
4) sistem pneumatsko-elektrostatikog rasprivanja.
lan 62.
Pri korienju uredaja za elektrostatiko nanoenje
premaznih sredstava, visokonaponski generatori moraju
se postavljati van zone opasnosti.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, u radni prostor kabine ija je unutranja zapremina vea od 60 m3,
visokonaponski generatori mogu se postavljati pod
sledeim uslovima:
1) da kabina ima kontrolisanu ventilaciju sa neugroenim radnim prostorom;
2) da je rad uredaja za nanoenje premaznih sredstava uslovljen radom ventilacije;
3) da u kabini sa runim nanoenjem premaznih
sredstava postoje najmanje tri runa protivpoarna aparata, a pri automatskom nanoenju - i stabilni uredaj za
gaenje poara, sa automatskim aktiviranjem.
lan 63.
Pri ugradnji automatskih elektrostatikih uredaja kod
poluzatvorenih kabina, prostor ispred kabine mora biti
zatien ogradom visine najmanje 1 m, sa tablicom na kojoj
je ispisano upozorenje: "Zabranjen pristup pre iskljuivanja napona na generatoru".
lan 64.
Ako se nitrocelulozna, poliesterska, nitroepoksidna i
perhlorvinilna premazna sredstva koriste u elektrostatikim
uredajima, ti uredaji moraju biti opremljeni uredajima za

spreavanje varnica i automatsku kontrolu otpora uzemIjenja pitolja.

lan 65.
Za rasprivanje premaznih sredstava ne smeju se
upotrebljavati kiseonik i zapaljivi gasovi.

7. Premazna sredstva
lan 66.
Koliina premaznih sredstava u neposrednoj blizini
kabina ne sme iznositi vie od koliine potrebne za rad u
jednoj smeni.
U najveu dozvoljenu koliinu potrebnu za rad u jednoj smeni spada i koliina premaznog sredstva koje se
nalazi u posudi uredaja za nanoenje premaza.
Posude u kojima se nalaze ptemazna sredstva moraju
biti izradene od negorivog i nesalomljivog materijala i
moraju imati nepropustljiv poklopac.
lan 67.
Premazna sredstva mogu se dopremiti iz prostorije u
kojoj se pripremaju do mesta njihovog nanoenja samo u
zatvorenim posudama i l i instalacijama za transport
premaznih sredstava.
U prostoru ili prostoriji lakirnice nije dozvoljeno dranje praznih posuda.
lan 68.
Zabranjeno je pripremanje premaznih sredstava u
prostoru lakirnice.
Izuzetno, odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se
na kade za uranjanje, uredaje za oblikovanje i uredaje za
valjanje ili nalivanje, ako se vri korekcija premaznih
sredstava.
lan 69.
Posude i instalacije uredaja za nanoenje premaznih
sredstava moraju imati uredaje za kontrolu i regulaciju
pritiska i ventile sigurnosti.
/an 70.
Premazna sredstva zagrevaju se prema odredbama
lana 34. ovog pravilnika.

8. Mere za zatitu uredaja u kojima se nanose

premazna sredstva
lan 71.
Ako sistem za odsisavanje i filtriranje zagadenog vazduha prestane da radi, moraju se automatski iskljuiti
uredaji u kojima se unose premazna sredstva.
lan 72.
U kabinama sa nadglednom ventilacijom smeju se koristiti samo runi pitolji koji ne varnie ili runi elektrostatiki pitolji izvedeni tako da se obezbedi protiveksploziona zatita.
/an 73.
Komandni ormar uredaja u kojima se nanose premazna sredstva mora imati svetlosnu signalizaciju za kontrolisanje ispravnosti rada tih uredaja.
lan 74.
Za nuno iskljuivanje transportnih uredaja moraju
se na pogodnim mestima ugraditi tasteri "stop".
Transportni uredaji koji opsluuju vie uredaja lakirnice ukljuuju se tasterom koji se zakljuava.

lan 75.

/an 83.

U kabini se ne sme koristiti vei broj pitolja od

oroja za koji je kabina projektovana.

Leptiri za regulaciju koliine vazduha u sistemu ventilacije suare moraju odgovarati odredbama lana 59.
ovog pravilnika, uz sledee dopunske uslove:
1) potreban poloaj svih leptira odrefuje se pri prvom
putanju suare u rad, na osnovu merenja koliine sveeg, odnosno odsisnog vazduha pri radnim uslovima,
ali bez are;
2) leptiri za regulaciju u poloaju "zatvoreno" moraju
obezbedivati koliinu sveeg, odnosno odsisnog vazduha,
tako da u radnom prostoru koncentracija para rastvaraa
pri radu ventilacionog sistema ne prelazi vrednost od
80% od donje granice eksplozivnosti.

lan 76.
Pre putanja u rad uredaji se moraju snabdeti podacima o:
1) uslovima za projektovanje;
2) opisu tehnolokog procesa;
3) tehnikim karakteristikama uredaja;
4) tehnikom opisu uredaja i instalacija;
5) specifikaciji ugradene opreme;
6) proraunu ventilacije;
7) odredenosti kapaciteta i broja pitolja;
8) predvidenim merama zatite elektrinih instalacija;
9) odredenosti lokacije ili uslova za lociranje i zona
opasnosti;
10) sigurnosnim merama;
11) mernoj skici uredaja;
12) emi instalacija.

IV UREDAJI ZA SUENJE I PEENJE

PREMAZNIH SREDSTAVA

1. Klasifikacija suara
lan 77.
Prema konstrukcionom reenju i nainu unoenja are u radni prostor suare, mogu se koristiti sledei tipovi
suara:
1) komorne suare;
2) tunelske suare sa kontinuiranim ili taktnim protokom are;
3) kombinovani komorni uredaji koji se naizmenino
koriste za nanoenje i suenje premaznih sredstava.

lan 78.
Za razmenu toplote izmedu grejnih uredaja i are u
radnom prostoru suara mogu se koristiti sledei sistemi:
1) konvenkcioni;
2) radijacioni;
3) kombinovani.

2. Opti zahtevi za izgradnju suare

lan 79.
Konstrukcioni elementi suare moraju biti izradeni
od negorivog materijala. Kao pod suare moe se koristiti i pod gradevinskog objekta na koji je suara postavljena.

/an 80.
Ventilacioni sistem suare mora spreavati irenje
para rastvaraa u okolni prostor.

lan 81.
Ventilatori suare moraju biti izvedeni tako da se
obezbedi protiveksplozivna zatita.
/an 82.
Elementi ventilacionih cevovoda suare moraju odgovarati odredbama l. 56, 57, 58. i 60. ovog pravilnika.

lan 84.
Vrata suare ne smeju se otvarati prema radnom
prostoru.
Na vratima suare nije dozvoljeno'ugradivanje termoregulatora, pokazivaa temperature i ostale merne i sigurnosne opreme.

lan 85.
Uredaji za transport are kroz suaru moraju biti
izradeni od negorivog materijala.

lan 86.
Konstrukcionim reenjem mora biti omoguen pristup
svim grejnim telima pri povremenom pregledu i ienju.
Grejna tela moraju biti zatiena od neposrednog dodira sa arom, kao i od slivanja ili kapanja premaznih
sredstava sa radnih komada. Posude za prihvatanje kapi
premaznih sredstava ne smeju ometati pravilnu cirkulaciju vazduha.

lan 87.
Suara mora biti opremljena mernim, regulacionim i
sigurnosnim uredajima koji se nalaze na pristupanom
mestu.

lan 88.
Zabranjeno je ugradivanje gorionika ispod otvora za
ulaz are.

/an 89.
Ako se suara zagreva uljem za loenje, rezervoar za
gorivo ne sme se postaviti u istu prostoriju gradevinskog
objekta u kojoj se nalazi suara.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ako nije mogue drugaije tehniko reenje, rezervoar za gorivo moe
se postaviti u istu prostoriju pod uslovom da koliina goriva odgovara jednodnevnoj potronji i da nije vea od
1000 I po jednom rezervoaru.

lan 90.
Potrebna koliina sveeg vazduha za komornu suaru izraunava se prema sledeim obrascima:

gdeje:
Vs - ukupna zapremina radnog prostora suare, u dm3;
k
- koeficijent sigurnosti ija se vrednost bira
izmedu vrednosti 1 i 2, zavisno od neravnomernosti i brzine isparavanja rastvaraa kao i nehomogenosti temperaturskog polja u radnom prostoru
suare;
Tw - vreme potrebno za jednokratnu izmenu vazduha u radnom prostoru suare, u min;
L - dotok sveeg vazduha u radni prostor suare,
u dm3 /min;
To - vreme potrebno za isparavanje celokupne koliine rastvaraa unesene u radni prostor suare, pri
poetnoj brzini isparavanja, u min;
ts - maksimalna temperatura vazduha za suenje, u C;
V r - ukupna zapremina para rastvaraa unesena u
radni prostor suare, u dm3;
m - ukupna masa rastvaraa unesena u radni prostor suare, u g;
M - srednja molarna masa rastvaraa, u g/mol;
Cr - koncentracija para rastvaraa u radnom prostoru suare, posle isparavanja ukupne koliine rastvaraa, unesena u radni prostor bez obnavljanja vazduha,
u dm3 para rastvaraa po dm3radnog prostora suare;
Cdoz - maksimalno dozvoljena koncentracija para rastvaraa u radnom prostoru suare, u dm3 para rastvaraa po dm3 vazduha.

gdeje:
V - maksimalni zapreminski dotok para rastvaraa
u radni prostor suare, u dm3/min;
mr - maksimalni dotok mase rastvaraa u radni prostor suare, u g/min;
M - srednja molarna masa rastvaraa, u g/mol;
qr - specifina popunjenost konvejera - ukupna povrina radnih komada, u m2, po dunom metru konvejera;
qm - masa rastvaraa po jedinici lakirane povrine,
u g/m2;
v - brzina transportnog uredaja, u m/min;
L - dotok sveeg vazduha u radni prostor suare, u
dm3/min;
ts -maksimalna temperatura vazduha za suenje, u C;
Cdoz - maksimalno dozvoljena koncentraciia para rastvaraa u radnom prostoru suare, u dm para rastvaraa po dm 3 vazduha;'
k - koeficijent sigurnosti ija se vrednost bira izmedu
vrednosti 1 i 2, zavisno od neravnomernosti i brzine
isparavanja rastvaraa, kao i nehomogenosti temperaturnog polja u radnom prostoru suare.
lan 93.
Projektovana koncentracija para rastvaraa za normalan
rad suare sme da iznosi najvie 50% od donje granice
eksplozivnosti.

data je na dijagramu.
Funkcija
lan 91.
Ukupna masa rastvaraa, unesena u radni prostor suare, izraunava se na osnovu sledeih tehnolokih parametara:
1) ukupna masa premaznog sredstva koja se na
povrini are unese u radni prostor suare,
uzimajui u obzir gubitak pri predsuenju;
2) procentualnog
sadraja
rastvaraa
u
premaznom sredstvu.
Gubitak pri predsuenju na temperaturi okoline moe
se utvrditi laboratorijskim merenjem u funkciji srednjeg
vremena predsuenja i l i na osnovu sledeih iskustvenih
podataka:
1) gubitak 25% - pri srednjem vremenu
predsuenja od 10 min;
2) gubitak 45% - pri srednjem vremenu
predsuenja od 20 min;
3) gubitak 50% - pri srednjem vremenu
predsuenja od 30 min.
Funkcija
lan 92.
Potrebna koliina sveeg vazduha za konvekcionu
tunelsku suaru sa kontinuiranim prolazom are kroz
radni prostor odrefuje se prema sledeim obrascima:

lan 94.
Potrebna koliina sveeg vazduha za tunelsku suaru
sa radijacionim zagrevanjem are odreduje se na osnovu
odredba lana 92. ovog pravilnika, s tim to se rauna sa
temperaturom odsisnog vazduha merenom na izlazu iz
radnog prostora, uveanom za 50C.
lan 95.
Na vidno mesto suare mora se postaviti tablica izradena od trajnog materijala, koja sadri podatke o:
1) proizvodau;
2) fabrikom broju;
3) godini proizvodnje;
4) oznaci suare;
5) prikljunoj elektrinoj snazi, u kW;
6) ukupnom radnom prostoru, u m3;
7) maksimalno dozvoljenoj radnoj temperaturi, u C;
8) koliini sveeg vazduha, u m3 /h;

9) najveoj dozvoljenoj koliini rastvaraa za

jednu aru (kod komornih suara), u g;
10)maksimalnom dotoku mase rastvaraa (kod
tunelskih suara), u g/min;
11) klasi protiveksplozione zatite.
Pored podataka iz stava 1. ovog lana, na tablicu iz tog
stava ili na posebnu tablicu, zavisno od vrste grejanja,
moraju se uneti sledei podaci:
1) pri grejanju elektrinom strujom - ema vezivanja grejaa;
2) pri grejanju gasom:
- prikljuna vrednost gasnog gorionika, u m3 /h;
- pritisak gasa, u Pa;
- donja toplotna mo gasa, u kJ/m3 ;
3) pri grejanju uljem za loenje:
- prikljuna vrednost gorionika, u kg/h;
- donja toplotna mo ulja za loenje, u kJ/kg;
4) pri kaloriferskom grejanju preko grejnih fluida:
- instalisana snaga grejaa, u kW;
- maksimalna temperatura grejnog fluida, u C.

lan 100.
Ako se ventilacija prekine ili smanji, uredajem za kontrolu sistema za odvodenje otpadnog vazduha mora se:
1) iskljuiti dovodenje energije za grejanje suare;
2) prekinuti rad uredaja za nanoenje premaznih
sredstava na radne komade, samo pri runom
ulaganju are;
3) prekinuti rad uredaja za transport radnih komada u suaru;
4) ukljuiti alarmni uredaj;
5) ukljuiti servo-uredaj mehanizma leptira kod komornih suara na zauzimanje poloaja "otvoreno"
(ako su servo-uredaji ugradeni).
Odredba take 1. stava 1. ovog lana ne odnosi se samo na suare zagrevane grejnim fluidom ija je temperatura nia od temperature samopaljenja para rastvaraa.
lan 101.
Komandni ormar mora imati svetlosnu signalizaciju
za signaliziranje ispravnosti rada i otkrivanje nastalih
kvarova na suari.
lan 102.

3. Mere za zatitu suare

/an 96.
Suara mora biti opremljena najmanje jednim pokazivaem temperature. Ako uredaj za automatsku regulaciju temperature radnog prostora istovremeno pokazuje i temperaturu, nije obavezna ugradnja pokazivaa
temperature.
lan 97.
Za automatsku regulaciju temperature radnog prostora,
suara mora imati po jedan automatski termoregulacioni
uredaj za svaku grejnu grupu.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoljenaje
ugradnja jednog termoregulacionog uredaja za vie grejnih
grupa samo ako se suara zagreva preko grejnog fluida,
pod uslovom da se sva grejna tela napajaju istim grejnim fluidom.
/an 98.
Suara mora imati po jedan granini termoregulacioni uredaj za svaku grejnu grupu.
Ako se suara zagreva grejnim fluidom, dozvoljena je
ugradnja jednog graninog termoregulacionog uredaja za
vie grejnih grupa, pod uslovom da se sve grejne grupe
zagrevaju istim grejnim fluidom i da se temperatura regulie preko istog regulacionog uredaja.
Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog lana, u suaru
zagrevanu grejnim fluidom, ija je temperatura nia od
temperature samopaljenja para rastvaraa, nije obavezna
ugradnja graninog termoregulacionog uredaja, pod uslovom da je termoregulacioni uredaj instaliran na urefaju
za proizvodnju grejnog fluida.
lan 99.
Otpadni vazduh iz suare mora se odvoditi kontrolisanom ventilacijom. Izuzetno od odredbe stava 1.
ovoga lana, u tunelskoj suari, koja se zagreva grejnim fluidom, dozvoljena je nadgledana ventilacija pod
uslovom:
1) da je temperatura grejnog fluida nia od temperature samopaljenja para rastvaraa;
2) da su ventilatorska kola neposredno spojena sa
pogonskim elektromotorima;
3) da suara ima vie od jednog ventilatora.

Za vreme suenja are u komornim suarama proces suenja moe se odvojiti od procesa peenja pomou automatskog prebacivanja mehanizma leptira iz
poloaja "otvoreno" u poloaj "zatvoreno", pod uslovom:
1) da je mehanizam za istovremeno pokretanje svih
leptira snabdeven servo-uredajem koji ne moe zauzimati medupoloaje, ve samo krajnje poloaje "otvoreno", odnosno "zatvoreno";
2) da su vrata komorne suare snabdevena
uredajem za kontrolu poloaja "otvoreno", odnosno
"zatvoreno";
3) da je komandni uredaj suare snabdeven dodatnim vremenskim relejnim uredajem, sa podeenim
vremenom od najmanje 10 min, koji u bilo kom sluaju
prekida procesa rada odbrojavanje zapoinje uvek od
nule;
4) da je suara snabdevena dodatnim automatskim termoregulacionim uredajem koji je podeen na
vrednost od najmanje 90% temperature peenja. Pri
temperaturi peenja vioj od 140C podeena vrednost
temperature iznosi najmanje 125C;
5) da je komandni uredaj suare izveden tako da:
a) pri svakom otvaranju vrata servo-uredaj mehanizma leptira automatski mora zauzeti poloaj
"otvoreno" i vremenski relej vraa se na poetni poloaj;
b) pri zatvaranju vrata servo-uredaj mehanizma
leptira ostaje u otvorenom poloaju i vremenski relej
se aktivira;
v) servo-uredaj mehanizma leptira zauzima automatski poloaj "zatvoreno" tek po isteku vremena od
najmanje 10 min, pod uslovom da je postignuta temperatura koja je zadata na dodatnom termoregulacionom uredaju iz take 4) ovog lana.
lan 103.
U radnom prostoru suare nije dozvoljeno nanoenje premaznih sredstava.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, radni prostor suare moe se koristiti i za nanoenje premaznih
sredstava, pod uslovom da je ta suara projektovana i
napravljena za dvonamensku upotrebu, za naizmenino
nanoenje ili suenje (kombinovani komorni uredaj).

/an 704.
Na kombinovani komorni uredaj primenjuju se
sledee mere zatite:
1) maksimalna temperatura suenja ne sme biti
via od 80C;
2) premazna sredstva ne smeju se nanositi ako temperatura radnog prostora uredaja nije nia od 45C;
3) Uredaj mora imati kontrolisanu ventilaciju;
4) svaki reim rada mora imati svoj granini termoregulacioni uredaj i svoj uredaj za kontrolu ventilacije;
5) za vreme korienja komore za nanoenje premaznih sredstava ventilacijom se mora obezbediti dovod
100% sveeg vazduha, a pitolj za rasprivanje moe se
pustiti u rad tek po ispunjavanju sledeih uslova:
a) ako je ukljuena kontrolisana ventilacija;
b) ako su svi leptiri za regulisanje ventilacije u poloaju za rad kabine;
v) ako su vrata uredaja zatvorena;
g) ako je sistem za filtriranje otpadnog vazduha ukIjuen; d) ako granina vrednost temperature od
45C nije
dostignuta;
6) pre prelaska na fazu suenja iz uredaja se mora
ukloniti kompletan uredaj za nanoenje premaznih
sredstava;
7) za vreme korienja uredaja za suenje premaznih sredstava, ventilacija se moe prebaciti na recirkulaciju, s tim da svi leptiri u poloaju "recirkulacija" sigurno
obezbeduju dovod sveeg vazduha u koliini dovoljnoj
da koncentracija para rastvaraa ne prede vrednost od
50% donje granice eksplozivnosti.
Uredaj za grejanje kombinovanog komornog uredaja mora biti izraden tako da se moe ukljuiti tek
ako su ispunjeni sledei uslovi:
1)
2)

ako je ukljuena kontrolisana ventilacija;

ako su vrata uredaja zatvorena.
lan 105.

Upotreba automatskih uredaja za nanoenje premaznih sredstava u kombinovanim komornim uredajima

nije dozvoljena.
Radijaciono zagrevanje kombinovanih komornih
uredaja nije dozvoljeno.
lan 106.
Korienje sopstvenog motornog pogona vozila za
ulaenje i izlaenje iz kombinovanog komornog uredaja,
odnosno komornih kabina za pricanje, kao i komornih
suara, dozvoljeno je samo pod sledeim uslovima:
1) ako je ventilacija ukljuena najmanje pet minuta
pre ulaska vozila;
2) ako su iskljueni svi elektropotroai na vozilu i
motor za vreme nanoenja, odnosno suenja
premaznog sredstva;
3) ako je ventilacija ukljuena najmanje 10 minuta
pre ukljuenja motora vozila za izlazak i ako su
prostor za motor i kabina vozila produvani komprimovanim vazduhom.
/an 707.
Ako se upotrebljavaju premazna sredstva na bazi
nitroceluloze, temperatura na povrini radnih komada
ne sme biti vea od 80 C.

lan 108.
Pre ulaganja are na poetku smene komorna suara mora biti prethodno zagrejana do radne temperature.
lan 109.
Suara se ne sme koristiti bez tehnikog uputstva,
koje mora da sadri podatke, i to:
1) o premaznom sredstvu:
a) radnu temperaturu suenja;
b) vreme suenja;
v) maksimalnu koliinu premaznog sredstva koja
se moe naneti na povrinu radnih komada u
jednom sloju, u g/m2;
g) maksimalnu koliinu rastvaraa u premaznom
sredstvu pri nanoenju, u % mase;
d) srednju molekulsku masu rastvaraa;
d) donju granicu eksplozivnosti para rastvaraa, u
zapreminskim procentima;
e) taku zapaljivosti rastvaraa;
) temperaturu samopaljenja rastvaraa;
z) grupu eksplozivnosti; i) toplotu
isparavanja;
2) za komornu suaru:
a) broj radnih komada svakog asortimana are
koji sme da se unese u radni prostor;
b) temperaturu suenja;
v) vreme suenja;
3) za tunelsku suaru:
a) broj radnih komada svakog asortimana are
koji sme da se arira na duni metar transportnog uredaja;
b) maksimalnu projektovanu brzinu transportnog
uredaja;
v) temperaturu suenja.
Ni jednom asortimanu radnih komada ne sme se
poveati maksimalno dozvoljena koliina rastvaraa
koja se sme uneti u radni prostor suare, kao ni maksimalno dozvoljena temperatura suenja.
lan 110.
Pre putanja suare u rad moraju se obezbediti podaci o:
1) uslovima za projektovanje;
2) opisu tehnolokog postupka;
3) tehnikim karakteristikama suare;
4) tehnikom opisu suare i pripadajue instalacije;
5) specifikaciji ugradene opreme;
6) raunu za ventilaciju suare;
7) odredivanju lokacije i l i uslova za lociranje i
zona opasnosti;
8) merama za zatitu elektrinih instalacija;
9) sigurnosnim merama;
10) mernoj skici suare;
11) emi instalacija.
V ISPITIVANJE UREDAJA U KOJIMA SE
NANOSE I SUE PREMAZNA SREDSTVA
lan 111.
Ispitivanje uredaja u kojima se nanose i sue premazna sredstva obuhvata:
1) pregled lokacije uredaja u odnosu na druge uredaje i instalacije koji ne pripadaju ispitivanom uredaju;
2) pregled celokupnog uredaja i instalacije uredaja;
3) ispitivanje i podeavanje mernoregulacionih i sigurnosnih uredaja;
4) ispitivanje uredaja zagrevanjem na maksimalnu
radnu temperaturu, ali bez are;

5) podeavanje i utvrfivanje poloaja svih leptira za

regulaciju koliina vazduha i merenje koliine sveeg i
otpadnog vazduha pri maksimalnoj radnoj temperaturi;
6) ispitivanje i merenje elektrinih instalacija;
7) ispitivanje rada svih mernih, signalnih, regulacionih i sigurnosnih kola, ukljuujui i blokadne sisteme
opreme koja ne pripada ispitivanom uredaju, ali sa njim
ini tehnoloku celinu;
8) utvrdivanje ispravnosti podataka upisanih na tablici
sa tehnikim karakteristikama ispitivanog uredaja;

9) ispitivanje rada uredaja sa probnom arom.

lan112.
Izvetaj o ispitivanju uredaja u kojima se nanose i sue
premazna sredstva mora da sadri potrebne podatke o
izvrenim pregledima, metodama merenja, upotrebljenim
instrumentima, rezultatima merenja i ispitivanja, podatke o
proizvodau, odnosno o organizaciji udruenog rada koja
vri ispitivanje ovih uredaja, kao i ocenu podobnosti za
upotrebu.

lan113.
Ispitivanje uredaja u kojima se nanose i sue premazna
sredstva mora se obavljati u sledeim sluajevima:
1) pre putanja u rad novih uredaja;
2) posle rekonstrukcije postojeih uredaja;
3) posle promene lokacije uredaja;
4) posle zamene ventilatora na uredajima;
5) posle svih popravki na uredaju u cevovodima pri
kojima je pomeren leptir za regulaciju protoka vazduha.

VI ZONE OPASNOSTI KOD UREDAJA U

KOJIMA SE NANOSE I SUE PREMAZNA
SREDSTVA

1. Zone opasnosti kod uredaja u kojima se

nanose premazna sredstva
lan 114.
Kriterijumi za odredivanje zona opasnosti kod uredaja
u kojima se nanose i sue premazna sredstvajesu:
1) izvori opasnosti kod kabina:
a) pitolj za rasprivanje;
b) radni komadi na iju je povrinu naneseno premazno sredstvo;
2) izvori opasnosti kod kada za uranjanje:
a) slobodna povrina premaznog sredstva u kadi;
b) radni komadi na iju je povrinu naneseno premazno sredstvo;
3) izvori opasnosti kod uredaja za oblivanje;
a) sve unutranje povrine radnog dela uredaja;
b) radni komadi na iju je povrinu naneseno premazno sredstvo;
4) izvori opasnosti kod uredaja za otkapavanje;
a) ukupna povrina poda uredaja;
b) radni komadi na iju povrinu je naneseno premazno sredstvo;
5) izvori opasnosti kod uredaja za valjanje ili nalivanje:
a) sistem za cirkulaciju premaznog sredstva;
b) radni komadi na iju povrinu je naneseno premazno sredstvo.

lan115.
Uredaji u kojima se nanose ili otkapavaju premazna
sredstva, sa kontrolisanom ventilacijom i koliinom vazduha
koja obezbeduje koncentraciju para rastvaraa ispod vrednosti od 10% od donje granice eksplozivnosti, nemaju
zone opasnosti pod uslovom:
1) da se projektovana koliina vazduha potvrdi ispitivanjem;
2) da se raunski dokae da u svim sluajevima prestanka rada ventilacionog sistema koncentracija zaostalih para
rastvaraa nee prelaziti vrednost od 25% od donje granice eksplozivnosti.
Ako se raunski ne mogu dokazati uslovi iz take 2.
stava 1. ovog lana, smatra se da je radni prostor uredaja
zona opasnosti 2, a prostor oko uredaja je neugroen.
lan 116.
Za urefaje u kojima se nanose ili otkapavaju premazna
sredstva koji imaju nadgledanu ventilaciju koja obezbeduje
koncentraciju para rastvaraa ispod vrednosti od 10% od
donje granice eksplozivnosti, zone opasnosti se odreduju na sledei nain:
1) ako je taka paljenja rastvaraa nia od 38C i
temperatura u radnom prostoru nia od 38C i l i jednaka
toj temperaturi:
a) zona opasnosti 1 obuhvata ukupan radni prostor
uredaja;
b) zona opasnosti 2 je prostor oko uredaja i obuhvaena je sfernim radijusom od 5 m od ivica svih otvora uredaja;
2) ako je taka paljenja rastvaraa via od 38C i
temperatura vazduha u uredaju nia od 38C:
a) zona opasnosti 2 obuhvata radni prostor uredaja;
b) prostor oko uredaja je neugroen.
Clan 117.
Za uredaje u kojima se nanose ili otkapavaju premazna
sredstva, koji imaju kontrolisanu ventilaciju koja obezbeduje koncentraciju para rastvaraa izmedu vrednosti 10% i
50% donje granice eksplozivnosti, zone opasnosti se
odreduju na sledei nain:
1) ako je taka paljenja rastvaraa nia od 38C i
temperatura u radnom prostoru nia od 38C ili jednaka
toj temperaturi:
a) zona opasnosti 1 obuhvata radni prostor uredaja;
b) zona opasnosti 2 je prostor oko uredaja obuhvaen
sfernim radijusom od 5 m od ivica svih otvora uredaja;
2)
ako je taka paljenja rastvaraa via od 38C i
temperatura vazduha u urefaju nia od 38C:
a) zona opasnosti 2 obuhvata radni prostor uredaja;
b) prostor oko uredaja je neugroen.
lan 118.
Za uredaje u kojima se nanose ili otkapavaju premazna
sredstva, koji imaju nadgledanu ventilaciju koja obezbeduje
koncentraciju para rastvaraa izmedu vrednosti 10% i 50%
od donje granice eksplozivnosti, zone opasnosti odreduju se na sledei nain:
1) ako je taka paljenja rastvaraa nia od 38C i
temperatura u radnom prostoru nia od 38C ili jednaka
toj temperaturi:
a) zona opasnosti 1 obuhvata radni prostor uredaja i
okolni prostor u sfernom radijusu od 5 m od ivica
svih otvora uredaja;
b) zona opasnosti 2 je prostor oko uredaja u nastavku
zone 1 do sfernog radijusa od 10 m od ivica svih
otvora uredaja;

2) ako je taka paljenja rastvaraa via od 38C i

temperatura vazduha u uredaju nia od 38C:
a) zona opasnosti 1 obuhvata radni prostor uredaja;
b) zona opasnosti 2 je prostor oko uredaja obuhvaen
sfernim radijusom od 5 m od ivica svih otvora uredaja.
lan 119.
Za uredaje u kojima se premazna sredstva nanose na
radne komade valjanjem ili nalivanjem, i ti uredaji nisu
zatvoreni u radne komore, zone opasnosti odreduju
se na sledei nain:
1) ako uredaj nema lokalnu ventilaciju, ve se provetravanje obavlja optom ventilacijom prostorije, zone
opasnosti su:
a) ako je taka paljenja rastvaraa nia od 38C i temperatura vazduha u okolini uredaja nia od 38C ili jednaka toj temperaturi:
- zona opasnosti 1 obuhvata uredaj i okolni prostor u
sfernom radijusu od 5 m od gabarita uredaja;
- zona opasnosti 2 prostire se izmedu zone opasnosti 1 i sfernog radijusa od 10 m od gabarita uredaja;
b) ako je taka paljenja rastvaraa via od 38C i temperatura vazduha u okolini nia od 38C:
- zona opasnosti 1 obuhvata uredaj i okolni prostor
u sfernom radijusu od 1,5 m od gabarita uredaja;
- zona opasnosti 2 prostire se izmedu zone opasnosti 1 i sfernog radijusa od 7,5 m od gabarita uredaja;
2) ako uredaj ima izvedenu lokalnu ventilaciju koja
obezbeduje koncentraciju para rastvaraa izmedu vrednosti 10% i 50% donje granice eksplozivnosti, zone
opasnosti su:
a) ako je taka paljenja rastvaraa nia od 38C i temperatura vazduha u okolini nia od 38C i l i jednaka toj
temperaturi:
- zona opasnosti 1 obuhvata uredaj i okolni prostor
u sfernom radijusu od 1,5 m od gabarita uredaja;
- zona opasnosti 2 prostire se izmedu zone opasnosti 1 i sfernog radijusa od 7,5 m od gabarita uredaja;
b) ako je taka paljenja rastvaraa via od 38C i temperatura vazduha u okolini nia od 38C:
- zona opasnosti 2 obuhvata uredaj i okolni prostor u
sfernom radijusu od 5 m od gabarita uredaja;
3) ako uredaj ima izvedenu lokalnu kontrolisanu ventilaciju koja obezbeduje koncentraciju para rastvaraa
izmedu vrednosti 10% i 50% donje granice eksplozivnosti, zone opasnosti su:
a) ako je taka paljenja rastvaraa nia od 38C i temperatura vazduha u okolini nia od 38 C ili jednaka toj
temperaturi - zona opasnosti 2 obuhvata uredaj i okolni
prostoru sfernom radijusu od 5 m od gabarita uredaja;
b) ako je taka paljenja rastvaraa via od 38C i temperatura vazduha u okolini uredaja nia od 38C - zona
opasnosti 2 obuhvata uredaj.
lan 120.
Zone opasnosti oko otvora ventilacionih cevovoda
odreduju se na sledei nain:
1)akoje u cevovodu zona opasnosti 1:
a) prostor oko otvora ventilacionog cevovoda je zona
opasnosti 1 i obuhvaen je sfernim radijusom od 1,5 m
od ivica otvora;
b)zona opasnosti 2 je prostor oko otvora ventilacionog cevovoda u nastavku zone opasnosti 1 do granice sfernog radijusa od 1,5 m od ivica otvora.
2) ako je u ventilacionom cevovodu zona opasnosti 2,
ta zona prostire se i oko otvora cevovoda do granice
sfernog radijusa od 1.5 m od ivica otvora.

2. Zone opasnosti kod suara

lan 121.
Kriterijumi za odredivanje zona opasnosti kod suara su:
1) izvor opasnosti kod suara, odnosno radni komadi na iju je povrinu naneseno premazno sredstvo;
2) neugroen prostor suare, odnosno radni prostor
suare u kome koncentracija para rastvaraa pri maksimalnoj temperaturi suenja ne moe ni u kom sluaju
prei vrednost od 10% donje granice eksplozivnosti;
3) prelazni prostor suare, odnosno radni prostor
suare u kome se zapreminska koncentracija para rastvaraa pri maksimalnoj temperaturi suenja nalazi izmedu vrednosti 10% i 80% donje granice eksplozivnosti, zavisno od ukupnog trajanja svih kvarova u toku godine, koji bi mogli imati za posledicu mogunost pojave
eksplozivne smee.
Dozvoljene granice prelaznog prostora suara, u
smislu stava 1. ove take, ne mogu biti vee od 50%
vrednosti donje granice eksplozivnosti;
4) suare sa neugroenim radnim prostorom, odnosno suare koje su projektovane sa dozvoljenom koncentracijom para rastvaraa u vrednosti od 10% od
donje granice eksplozivnosti pod uslovom:
a) da je projektovana koliina sveeg vazduha potvrdena ispitivanjem;
b) da imaju kontrolisanu ventilaciju;
v) da se raunski dokae da u svim sluajevima
prestanka rada ventilacionog sistema suare koncentracija zaostalih para rastvaraa nee prirodnom ventilacijom u radnom prostoru prei dozvoljenu granicu
prelaznog prostora;
5) suare sa prelaznim prostorom koje su projektovane sa dozvoljenom koncentracijom para rastvaraa u
vrednosti od 10% do 50% donje granice eksplozivnosti,
pod uslovom:
a) da je projektovana koliina sveeg vazduha potvrdena ispitivanjem;
b) da imaju kontrolisanu ventilaciju.
lan 122.
Ako se radni komadi izmedu uredaja u kome se nanosi premazno sredstvo i suare transportuju prekc
transportnog uredaja koji nije zatien uredajem zs
predsuenje, zone opasnosti odreduju se na slede
nain:
1) ako je taka zapaljivosti rastvaraa nia od 38C
temperatura u prostoriji nia ili jednaka 38C;
a) zona opasnosti I obuhvaena je sfernim radijusom od 5 m od gabarita radnih komada;
b) zona opasnosti 2 prostire se izmedu zone opasnosti 1 i sfernog radijusa od 10 m od gabarita radnih
komada;
2) ako je taka zapaljivosti rastvaraa via od 38C
temperatura u prostorijii nia od 38C:
a) zona opasnosti 1 obuhvaena je sfernim radiju
som od 1,5 m od gabarita radnih komada;
b) zona opasnosti 2 prostire se izmedu zone opas
nosti 1 i sfernog radijusa od 7,5 m od gabarita radnih
komada.

lan 123.
Transport radnih komada na koje je naneseno premazno sredstvo kroz prostor lakirnice bez uredaja za
predsuenje, u smislu odredaba lana 122. ovog pravilnika, dozvoljeno je samo ako prostor lakirnice ima optu
ventilaciju sa najmanje 10 izmena vazduha na as.
Ako se predsuenje are, do unoenja u komornu
suaru, obavlja u prostoru lakirnice, vae u svemu odredbe lana 122. ovog pravilnika, s tim to se za granice gabarita uzima gabarit cele are.
lan 124.
Kod suara i predsuara koje su projektovane sa
neugroenim prostorom, u smislu lana 121. taka 4.
ovog pravilnika, ne postoje zone opasnosti ni u radnom
prostoru ni u prostoru oko suare.
Ako se raunski ne moe dokazati da koncentracija zaostalih para rastvaraa prirodnom ventilacijom nee prei
dozvoljenu granicu prelaznog prostora, radni prostor
suare je zona opasnosti 2, a oko suare je neugroen
prostor.
lan 125.
Za suare i predsuare koje su projektovane sa prelaznim prostorom u smislu lana 121. taka 5. ovog pravilnika, zone opasnosti odreduju se na sledei nain:
1) za komornu suaru, predsuaru i tunelsku suaru:
a) zona opasnosti 1 je radni prostor suare;
b) zona opasnosti 2 je prostor oko otvora suare i obuhvaen je sfernim radijusom od 5 m od ivica otvora suare;
2) za tunelsku suaru kod koje je radna temperatura
viaod 140C ilijejednakatojtemperaturi:
a) zona opasnosti 1 je ulazni deo radnog prostora suare i prostire se od ulaznog otvora do 3/4 duine radnog
prostora suare;
b) zona opasnosti 2 je izlazni deo radnog prostora
suare (1/4 duine suare), kao I prostor oko ulaznog
otvora suare obuhvaen sfernim radijusom od 5 m od
ivica ulaznog otvora. Ako suara ima i druge otvore koji
su u zoni opasnosti 1, zona opasnosti 2 prostire se i oko
tih otvora u sfernom radijusu od 5 m;
3) ako su otvori tunelskih suara opremljeni vazdunim zavesama, zona opasnosti 2 smanjuje se na sferni
radijus od 1,5 m.
lan 126.
Izuzetno od odredaba lana 125. ovog pravilnika, ako
su u pitanju suare koje su projektovane za rad u prelaznom prostoru, a koje imaju dva ventilaciona sistema ili
vie ventilacionih sistema opremljenih svojim uredajima
za kontrolu ventilacije, stepen opasnosti umanjuje se
tako da:
1) zona opasnosti 1 postaje zona opasnosti 2;
2) zona opasnosti 2 postaje neugroeni prostor.
lan 127.
Za tunelske suare projektovane za rad u prelaznom
prostoru koje imaju nadglednu ventilaciju u smislu odredaba lana 99. ovog pravilnika, za odredivanje zona opasnosti primenjuju se odredbe lana 125. ovog pravilnika.
lan 128.
Na odredivanje zona opasnosti oko otvora ventilacionih
cevovoda suare primenjuju se odredbe lana 120. ovog
pravilnika.

lan 129.
Suare sa radijacionim zagrevanjem i suare kod kojih temperatura na povrini grejnog tela prelazi temperaturu samopaljenja para rastvaraa moraju se projektovati i izvoditi za rad u neugroenom prostoru.
Odredba stava 1. ovog lana primenjuje se i na suare
projektovane sa temperaturom grejnog tela niom od temperature samopaljenja para rastvaraa, kod kojih se ne
moe raunski i ispitivanjem dokazati da temperatura povrine grejnog tela u svim takama nije via od temperature samopaljenja para rastvaraa.
lan 130.
Zone opasnosti celog postrojenja lakirnice ucrtavaju se
u tehniku dokumentaciju postrojenja.

VII PREGLEDI I ODRAVANJE UREDAJA U

KOJIMA SE NANOSE I SUE PREMAZNA
SREDSTVA
lan 131.
Redovni pregledi obavljaju se na poetku, u toku i na
kraju svake radne smene. Pri redovnim pregledima, im
se uoi bilo kakva nepravilnost u radu uredaja i instalacije, mora se prekinuti nanoenje premaznih sredstava i
ariranje uredaja.

VIII MERE ZA ZATITU

lan 132.
Prostor ili prostorija lakirnice mora imati odgovarajuu spoljnu i unutranju protivpoarnu hidrantsku
mreu i prenosne protivpoarne aparate.
lan 133.
Prostor ili prostorija lakirnice mora imati instalaciju za
signalizaciju poara runim aktiviranjem.
lan 134.
U prostoru ili prostoriji lakirnice, kao i na svim prilazima lakirnici, moraju se na vidno mesto postaviti table na
kojima su ispisana sledea upozorenja i zabrane:
1) "Opasnost od poara i eksplozije";
2) "Zabranjeno puenje i pristup sa otvorenim plamenom";
3) "Zabranjena upotreba alata koji varnii".
/an 735.

Kabine za automatsko nanoenje premaznih sredstava, ija je zapremina radnog prostora vea od 60 m3, moraju biti opremljene stabilnim uredajem za gaenje poara
sa automatskim aktiviranjem.
lan 136.
Kada za uranjanje u kojoj je slobodna povrina premaznog sredstva vea od 1 m2 mora imati stabilni uredaj za
gaenje poara, sa automatskim aktiviranjem.
Mlaznice stabilnog uredaja za gaenje poara kod
kade za uranjanje moraju biti izvedene tako da sredstvo
za gaenje obezbeduje sigurno pokrivanje celokupne
slobodne povrine premaznog sredstva.

IX PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

/an 737.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na objekte i
uredaje za nanoenje i suenje premaznih sredstava ija je
izgradnja, izrada ili rekonstrukcija zapoeta posle dana
stupanja na snagu ovog pravilnika.
lan 138.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da
vai Pravilnik o tehnikim normativima za uredaje za lakiranje prskanjem ili potapanjem i za uredaje za suenje
("Slubeni list SFRJ, br. 12/79 i 69/80).
lan 139.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Sluenom listu SFRJ".
Pravilnik je objavljen u "Slubenom listu SFRJ",
broj 57/85.
Odredbe ovog Pravilnika primenjuju se na sve objekte i
uredaje za nanoenje i suenje premaznih sredstava ija je
izgradnja, izrada ili rekonstrukcija zapoeta posle 02.
11.1985. godine. Istoga dana prestao je da vai Pravilnik o
tehnikim normativima za uredaje za lakiranje prskanjem
ili potapanjem i za uredaje za suenje ("Slubeni list
SFRJ", broj 12/79. i 69/80).
Za postojee uredaje za lakiranje prskanjem ili potapanjem i za uredaje za suenje, mere zatite od poara do
prve rekonstrukcije sprovodie se na bazi Zakona o zatiti
od poara Republika i Pokrajina kao i na bazi drugih
vaeih tehnikih propisa i standarda
Pravilnikom se regulie izgradnja, rekonstrukcija,
odravanje i kontrola objekata za smetaj uredaja za
lakiranje i suenje, konstrukciona izgradnja svih uredaja,
kao i mere koje se moraju primenjivati prilikom pripreme
premaznih sredstava i nanoenje i suenje premaznih
sredstava.
Odredbe ovog Pravilnika se ne odnose na
nanoenje i suenje premaznih sredstava na otvorenom
prostoru, u unutranjim prostorijama gradevinskih
objekata, brodova, rezervoara, nanoenje boja
tamparskim uredajima u grafikoj industriji, nanoenje i
suenje nezapaljivih premaznih sredstava kao i
nanoenje i peenje praha.
Lokacija prostora ili prostorije za lakiranje bira se tako da se u sluaju poara isti ne prenese na susedne
prostore i prostorije. Po pravilu kao najbolje reenje
smatra se ono po kom se prostorija lakirnice smeta u
posebno izgradenom prizemnom objektu koji je najmanje 5 metara udaljen od susednih objekata, pod uslovom da zid lakirnice prema susednom objektu nema
nikakvih otvora.
Kada se prostorija lakirnice postavlja u gradevinski
objekat koji slui i za druge tehnoioke procese ona
mora biti od ostalih prostorija odvojena zidovima
otpornim na poar u trajanju od najmanje 3 sata i mora
imati direktan pristup iz spoljnjeg prostora. Vrata koja se
nalaze u zidovima ija je otpornost na poar 3 sata,
takode moraju biti otporna na poar u trajanju od
najmanje 3 sata a na njima se moraju postaviti
zatvarai koji e ista uvek vraati u zatvoren poloaj. U
kanalima za ventilaciju i klimatizaciju, u delu u kom isti
prelaze kroz protivpoarne zidove moraju se postaviti
protivpoarne
klapne (etektromagnetne
ili
elektromotorne) otporne na poar u trajanju od 3 sata.
Prostorije i prostore za lakiranje nije dozvoljeno postavljati u javnim i stambenim objektima.

Kada se prostor lakirnice postavlja u zajedniku

prostoriju sa opremom za druge tehnoloke procese,
mora se vodili rauna o zonama opasnosti.
Zone opasnosti celog postrojenja lakirnice ucrtavaju
se u tehnikoj dokumentaciji (moraju biti sastavni deo
tehnike dokumentacije). Zone opasnosti diktiraju izbor
opreme kao i nain i stepen zatite iste.

1. Zone opasnosti kod uredaja u kojima se

nanose premazna sredstva
a. Uredaji gde se premazna sredstva nanose ili otkapavaju (izvori opasnosti su: pitolj za rasprivanje,
radni komadi na ijoj je povrini naneseno premazno
sredstvo i ukupna povrina poda uredaja).
a.1.a koji imaju kontrolisanu ventilaciju koja obezbeduje koncentraciju para rastvaraa ispod 10% od
donje granice eksplozivnosti nemaju zone opasnosti
pod uslovom da se projektovana koliina vazduha dokae ispitivanjem i da se raunski dokae da pri prestanku rada ventilacije koncentracija para rastvaraa ne
prelazi vrednost od 25% od donje granice eksplozivnosti.
Ako se gore navedene vrednosti ne mogu raunski
dokazati, onda je radni prostor uredaja zona opasnosti 2,
dok se prostor oko uredaja smatra neugroenim (slika 1).

Slika 1.

a.2. a koji imaju nadgledanu ventilaciju koja obezbeduje koncentraciju para rastvaraa ispod 10% oc
donje granice eksplozivnosti zona opasnosti je:
a.2.1. za rastvarae ija je taka paljenja nia oc
38C i temperatura u radnom prostoru nia i jednak
38C, zona opasnosti 1 obuhvata ukupan radni prostoi
uredaja, a zona opasnosti 2 je prostor oko uredaja obu
hvaen sfernim radijusom od 5 metara od ivice svih
otvora uredaja (slika 2 i slika 3).

S/*a 2.

tunelska kabina

Slika 3.

t%%\ m2

a.2.2. za rastvarae ija je taka paljenja via od

38C temperatura vazduha u uredaju nia od 38C,
zona opasnosti 2 obuhvata radni prostor uredaja,
a prostor oko uredaja nije ugroen eksplozivnim
smea-ma (siika 1).
a.3. a koji imaju kontrolisanu ventilaciju koja obezbeduje koncentraciju para rastvaraa izmedu vrednosti
10% i 50% donje granice eksplozivnosti zone opasnosti
je:

Slika 6.
Zone opasnosti oko otvora ventilacionih cevovoda
prikazane su na slikama 6 i 7. Na slici 6 prikazan je
sluaj kada je u cevovodu zona opasnosti 1, na slici 7
sluaj kada je u cevovodu zona opasnosti 2.
otvorena kabina

Slika 4.

a.3.1. za rastvarae ija je taka paljenja nia od

38C i temperatura u radnom prostoru nia ili jednaka
38C prikazana na slikama 2. i 3.
a.3.2 za rastvarae ija je taka paljenja via od
38C i temperatura vazduha u uredaju nia od 38C,
prikazana na slici 1.
a.4. a koji imaju nadglednu ventilaciju koja obezbeduje koncentraciju para rastvaraa izmedu 10% i 50%
od donje granice eksplozivnosti zona opasnosti je:
a.4.1. za rastvarae ija je taka paljenja nia od
38 C i temperatura u radnom prostoru nia ili jednaka
38 C, prikazana na slici 4 i slici 5.
a.4.2. za rastvarae ija je taka paljenja via od
38C i temperatura vazduha u uredaju nia od 38C,
prikazana je na slikama 2 i 3.
Za uredaje u kojima se premazna sredstva nanose
na radne komade valjanjem ili nalivanjem, a ti uredaji
nisu zatvoreni u radne komore zone opasnosti odreduju
se prema lanu 119. ovog Pravilnika.

S/*a 5.

Slika 7.

2. Zone opasnosti kod suara

U lakirnicama gde se transport radnih komada na
koje je naneseno premazno sredstvo vri kroz prostor
lakirnice bez uredaja za predsuenje, transportni uredaj
nije zatien, zone opasnosti su:
a. kod rastvaraa take zapaljivosti nioj od 38 C i
temperature prostorije nie ili jednake 38 C, prikazane
su na slici 8.

Slika 8.

b. Kod rastvaraa ija je taka zapaljivosti via od

38C i temperatura u prostoriji nia od 38C zone opasnosti su prikazane na slici 9.
Ako se predsuenje are obavlja u prostoru lakirnice, granice gabarita cele are, a ne komada, se uzimaju za odredlvanje zona opasnosti koje su iste kao na
slikama 8 i 9.

Slika 12. Tunelska suara

Kod tunelskih suara kod kojih je radna temperatura vea ili jednaka 140C, zone opasnosti su date na slici 13.

zona 1

Slika 9.

Kod suara i predsuara gde se ne moe raunski

dokazati da koncentracija para rastvaraa ne prelazi
10% od donje granice eksplozivnosti, zona opasnosti je
prikazana na slici 10.

Slika 10.
Kod suara gde je koncentracija para rastvaraa od
10% do 50% od donje granice eksplozivnosti (projektovana koliina sveeg vazduha je potvrdena ispitivanjem
pri emu postoji kontrolisana ventilacija) zone opasnosti
su prikazane na slikama 11112.

Slika 11. Komorska suara

Slika 13. Tunelska suara

Kada su otvori tunelskih suara opremljeni vazdunim zavesama, radijus zone opasnosti 2 sa 5 m oko
otvora smanjuje se na 1,5 m.
U zonama opasnosti zabranjeno je sledee:
- dranje otvorenog plamena,
- rad sa otvorenim plamenom,
- puenje i
- rad sa alatom koji varnii.
Pod u zonama opasnosti mora da bude od materijala koji ne varnii i isti mora da je elektroprovodan.
Vrata i prozori u zonama opasnosti moraju da budu
od materijala koji ne varnii.
Elektrine instalacije u zonama 1 i 2 izvode se u
skladu su standardima JUS N.S8.090.
Sva oprema u zonama opasnosti mora da bude
uzemljena, kako bi se otklonila opasnost od statikog
elektriciteta kao mogueg uzronika nastanka poara i
eksplozije.
Prostor ili prostorija lakirnice mora imati odgovarajuu spoljnu i unutranju hidrantsku mreu.
Svaka kabina za automatsko nanoenje premaznih
sredstava, zapremine prostora vee od 60 m3 , kao i
kada za uranjanje kojima je slobodna povrina premaznog sredstva vea od 1 m2, moraju imati stabilne automatske uredaje za gaenje poara. Najee se primenjuju stabilne automatske instalacije sa ugljendioksidom, koje moraju biti izvedene u skladu sa Pravilnikom
o tehnikim normativima za stabilne uredaje za gaenje
poara ugljendioksidom ("Slubeni list SFRJ, broj
44/83. i 31/89), priloenom u I grupi ove Zbirke. Na osnovu pomenutog Pravilnika o tehnikim normativima za
stabilne uredaje za gaenje poara ugljendioksidom
(lan 28.), Stabilnu automatsku instalaciju za gaenje
poara mora imati i svaki suvi filter kabine.
Primena automatskih instalacija za gaenje poara
ne iskljuuje obavezu postavljanja runih i prevoznih
vatrogasnih aparata.