Tehnicki uslovi u glavnim mašinskim projektima

Kao sto je vec receno, tehnicki uslovi se odnose na konkretan projekat. Njinia se propisuju
karakteristike opreme koja se ugraduje. uslovi montaze, nacini ispitivanja instalacije, pustanje
u probni rad itd. lako se tehnicki uslovi razlikuju od projekta do projekta, nacelno je moguce
izvrstiti njihovo unificiranje u zavisnosti od vrste postrojenja na koje se odnose. Ukoliko se u
njima nalaze uslovi koji se ne odnose na odredenu instalacijn obuhvacenu datim projektom, ti
uslovi se ne uzimaju u obzir. U tekstu koji sledi navedeni su globalni tehnicki uslovi za cetiri
vrste instalacija koje se cesto srecu u praksi,
Tehnicki uslovi za instalacije centralnog grejanja
1. Insyalacija mora biti izvedena u svemu prema projektu I mo\e se ustupiti samo onom
izvođaču koji je u stanju da se obaveže I dokaže da je u mogućnosti da kompletnu instalaciju
isporuči, montira, ispita I pusti u pogon
2. Pre pocetka radova izvodac je duzan da pregleda projekat i uporedi ga sa objektom i da o
eventualnim nedostacima projekta ili bitnim potrebnim promenaraa
obavesti investitora i zatrazi njegova dalja uputstva.
3. lnvestitor je duzan da izvodacu obezbedi zatvoren prostor na gradilistu za uskladistenje i
pripremu materijala.
4. Izvodac instalacije moze biti samo ono preduzece koje raspolaze znanjem i mogucnostima
koji se zahtevaju za izradu ove vrste instalacija, tj:
- da moze nabaviti, isporuciti i montirati sve elemente instaiacije pred-videne projektom. i da
ima nacma da za ovu opremu pribavi kompletnu tehmcku dokumentaciju;
- da raspolaze znanjem i mogucnostirna resavanja svih detalja potrebnih za rnontazu insta-
lacije centralnog grejanja, na odgovarajuci tehnicki i estetski nacin;
- da raspolaze potrebnom kontrolnom, mernom i regulacionom opremom kako bi izvrsio do-
bru regulaciju svih elementa izradene instalacije.
5. Svi elementi predvideni projektom za ugradnju u jednocevni sistem moraju irnati odgo-
varajuci sertifikat.
6. Elementi instalacije koji nisu serijski proizvod, vec se izraduju posebno moraju biti
izradeni od materijala dobrog kvaliteta i na najbolji nacin koji se predvida za tu vrstu radova.
Povrsinska zastita mora biti izvedena tacno kako je naznaceno u projektu, a na mestima gde to
nije naznaceno. na nacin uobicajen za tu vrstu radova i u skladu sa propisima o kvaliteta.
7. Projektant objekta. kao i izvodac gradevinskih radova, moraju u dogovoru sa projektantom
i izvodaceni instalacije predvideti u zidovima dovoljno velike otvore i prodore za ugradnju
vertikalnih i horizontalnih razvoda.
8. Izvodac instalacije centralnog grejanja mora koordinirati izvodenje svojih instalacija sa
izvodacima ostalih snstalacija, da ne bi doslo da nesporazuma i do ostecenja instalacije.
h) Grejna tela
1. Kao urejna tela mogu se koristiti radijatori, konvektori, kalonteri. cevni registri od glatkih
cevi, kao i ostala grejna tela savremene konstrukcije. Likoliko se pri izvodenju pojedinacna
grejna tela zamenjuju drugim tipovima, obavezna je saglasnost investitora.
2. Za sva grejna tela koja se ugraduju mora se pribaviti atest o kvalitetu i radnim karakteris-
tikama izdat od za to merodavne institucije.
3. Grejno telo treba po pravilu smestiti slobodno na konzole u parapetnom zidu prozora;
izuzetno drugacije u slucaju kada je to nuzno zbog gradevinskih razloga ili zbog samog gre-
jnog tela. Ukoliko se ispred grejnog tela stavlja maska, ona mora omoguciti sto bolje strujanje
vazduha i mora se lako skidati.
4. Sanitarno-higijenski zahtevi pri ugradnji grejnih tela su preglednost i. dostupnost svih
povrsina i elementa grejnih tela radi odrzavanja njihove cistoce.
5. Montažno-građevinski zahtevi su sledeći;
Da veličina grejnih tela ne prelazi gabarite proyora i prozorske niše
 Da se priključci grejnih tela na usponske vodove izvode bez suvišnih savijanja
Da se grejna tela ugrade u horizontalnom položaju
6. Ukoliko se kao grejna tela koriste radijatori, prilikom njihove ugradnje morsju biti
ispunjeni sledeći uslovi
- odstojanje zadnje strane radijatora od zida treba da iznosi 20-70 mm, zavisno od vrste radi-
jatora;
-- visina radijatora od poda treba da bude 100-150 mm, zavisno do visine parapeta;
- ako je radijator ugraden u nisu, ili je iznad radijatora postavljena daska. onda minimalno
rastojanje od gornje povrsine radijatora do svoda nise, odnosno do donje ivice daskc treba da
bude 70-120 mm.
7. Pri ugradnji radijatora na konzole, one se moraju postaviti tako da se radijator oslanja, a
ne da visi na njima. Broj konzola treba odrediti u principu tako da za radijator do deset
clanaka (rebara) dolaze dve, a na svakih narednih deset clanaka jos po jedna konzola. Broj
drzaca treba da bude za jedan manji od broja konzola.
8. Treba teziti da u jednom objektu budu ugradeni radijatori samo jednog proizvodaca, pri
cemu treba nastojati da radijatori po dubini i visini budu identicni.
9. Nakon formiranja radijatorskih baterija od potrebnog broja clanaka, one se moraju dobro
oprati mlazom vode od imutrasnjih necistoca.
10. Nakon zavrsetka montaze i nakon uspele probe na pritisak, radijatore treba demontirati,
dobro ocistiti od rde i necistoce i zastititi temeljnom bojom. Lakiranje radijatora vrsi se nakon
ponovne montaze pri temperaturi radijatora od najmanje 50°C. Za farbanje radijatora treba
upotrebiti specijalne boje i lakove otporne na visoke temperature. Upotreba razlicitih metal-
nih (bronzanih) boja ne preporucuje se zbog smanjenja koeficijenta zracenja povrsine, a time i
manjeg odavanja toplote.
11. Kalorifcri kao grejna tela prvenstveno se koriste za zagrevanje radionickih prostorija, a
narocito u slucaju kada je osim zagrevanja prostor potrebno i ventilirati. Prikljucci kalorifera
za svez vazduh treba da budu Sto kraci, po preseku jednaki ili veci od prikljucka na
kaloriferu. Buka koju proizvodi kalorifer u toku rada mora da bude u granicama predvidenim
u propisima za ventilacione uredaje.
12. Pored ostalih grejnih tela dozvoljena je i upotreba konvektora. Ne preporucuje se
na istom objektu ugradivanje i konvektorskih i radijatorskih lela.
13. Konvektori se ugraduju u posebne konvektorske kutije, ili u zidne nise, uz ugradnju pred-
nje maske. Izmedu konvektora i maske, kao i zadnje strane, ne sme postojati Slobodan pros-
tor. Pri ugradnji konvektora, treba se pridrzavati prcporuka proizvodaca konvektora.
14. Prilikom dopremanja na objekat, konvektori treba da budu zasticeni talasastim
kartonom ili slicnom ambalazom, a ovu zastitu treba skinuti tek nakon ugradnje konvektora i
po zavrsetku gradevinskih radova.
c) Cevna mreza
1. Sve cevi horizontalnog i vertikalnog cevovda moraju imati atest i odgovarati standardima
JUS C.B5.221, DIN 2440, DIN 2441, odnosno DIN 2448.
2. Trasa vodenja ccvnih vodova i raspored oslonaca ne smeju se menjati bez saglasnosti pro-
jektanta.
3. Horizontalnu cevnu mrezu u objektima sa podrumom treba vesati o plafon podruma ili
oslanjati na zidne konzole. U objektima bez podruma dozvoljava se polaganje cevne mreze u
podne kanale, koji na rastojanju od 8 do 10 m imaju lagane kontrolne poklopce. Pre zat-
varanja kanala, treba ga ocistiti i cevnu mrezu zastititi od korozije i na odgovarajuci nacin
izolovati.
4. Na prolazu kroz gradevinsku konstrukciju cevi ne smeju biti cvrsto uzidane, vec uvek
mora biti dovoljno mesta za slobodnu dilataciju cevi usled promena temperature.
5. Vertikalne cevne vodove i prikljucke na grejna teia treba voditi slobodno uz zid. Na ver-
tikalnim vodovima, odmah iza prikljucaka na horizontalnu cevnu mrezu, treba ugraditi zasune
ili prolazne ventile, a iznad njih slavine za praznjenje.
6. Na mestu ukrstanja prikljucka za grejno telo sa vertikalnim vodoin, pri-kljucak mora da
ima odgovarajuc'i zaobilazni ink koji se obavezno izvodi u hori-zontalnoj ravni.
7. Prikljucci za grejna teia ne mogu biti kraci od 30 cm.
8. Usponski napojni vod uvek se postavlja sa leve strane i mora bit! fiksiran odgovarajucim
brojem cevnih obujmica.
9. Za izradu cevne mreze kqja se montira u betonski sioj poda upotrebice se plastificirana
bakarna cev JUS CDS,502. Prilikom savijanja cevi, svetli otvor se ne sme smanjiti, a za sve
nastavke i spojeve moraju se upotrebiti fitinzi za bakarne cevi.
10. Odzracivanje instalacije treba resavati u principu centralno, sa odzracnom mrezoin preko
odzracnih ili ekspanzionih posuda.
11. Na mestima prolaska usponskih vodova kroz meduspratnu konstrukciju, cevi treba obav-
iti talasastom hartijom, izuzev u mokrim cvorovima gde se naprolazima postavljaiii metalne
cahure veceg precnika radi slobodnog kretanja cevi. Prostor izmedu cevi i cahure popuniti
zaptivnom masom postojanom na radnoj temperaturi. U podnirn prolazima ove cahure treba
da budu izdignute 5 cm iznad poda.
12. Za prave cevne vodove duzine preko 30 m, po pravilu moraju se predvideti kompenza-
cione lire.
13. Delovi cevi koji nisu predvideni za odavanje toplote, a prolaze kroz negrejane pros-
torije, moraju se izolovati dobrom termickom izolacijom. Izolaciju postaviti tako da pri
sirenju cevi usled zagrevanja ne dode do njenog ostecenja.
14. Horizontalna mreza u svim delovima treba da se vodi nagibom od 0,5 do 1 % u smeru
odzracnih posuda, odnosno ventila i slavina za praznjenje.
15. Spajanje cevi vrsi se zavarivanjem ili, ukoliko je potrebno ostvariti razdvojivu
vezu, pomocu prirabnica. Zavarena mesta moraju biti dobro obradena, sa dovoljnom deblji-
nom vara, ali tako izvedenim da se presek cevi ne smanji. Kvalitet vara mora biti prvoklasan.
16. Pri svakom spajanju zavarivanjem moraju se obaviti sledeci radovi:
.....turpijanje (zakosavanje) rubova na delovima cevi koje se spajaju. Cevi sa
zidovima debljine manje od 3 mm zavaruju se bez zakosenja ivica. Za cevi sa debljinom zida
vec'om od 3 mm, ugao zakosenja ivica mora iznositi 60 - 70°;
- ciscenje sa\x)va od rde i necistoce;
- skidanje sljake sa izvedenih varova i njihova antikorozivna zastita os-novnim premazom.
17. Cevi se ucvrscuju pokretnim i nepokretnim osloncima, jednodelnim i dvodelnim
cevnim obujmicama i konzolama. Maksimalno dozvoljeni razmaci izmedu oslonaca navedeni
su u sledec'oj tabeli:
Dimenzije cevi Maksimalno ras- Dimenzije cevi Maksimalno ras-
[mm] tojanjc [in] [mm] tojanje [m]
17,2 x 1,8 2,0
21,3 x2,0 2,0 60,3 x 2.9 2,5

Pri izradi prirubnickih spojeva koristiti standardne prirubnice propisanih dimenzija i za odgo-
varajuci radni pritisak. Pri spajanju cevovoda i armature prirubnicama obavezna je zaptivnih
prstenova od klingerita, rninimalne debljine 3 mm, grafitno-azbesne pletenice cetvrvrtaslog
preseka. Plctenice se noraju
seci pod uglom od 45, a nikako vertikalno
19. Konzole i vesaljke na koje s eoslanja cevovod moraju omoguciti njegovo slobodno kre-
tanje usled toplotnih dilatacija, bez mogucnosti stvaranja ugiba. Oslonci i konzole moraju biti
ugrađene u zidove pomoću cementnog maltera, a nikako gipsom.
20. Izrada krivina i fazonskih delova na cevnim vodovima možc biti izvedena savijanjem cevi
(za prečnikedo 26,9mm) ili upotrcborn odgovarajucih lukova načinjenih od istog materijala.
Armatura i fazonski delovi ne smeju se postavljati unutar građevinskih elemenata. Na
mestima prodora cevnih vodova kroz zidove i međuspratnu konstrukciju, a u prostorijama za
boravak ljudi, sa obe strane postaviti rozete.
21. Sve cevi, armaturai ostali nemetalni delovi moraju se nakon završene montaže i
obavljenih propisanih ispitivanja temeljno očistiti od rđe i zaštititi od-govarajućim temeljnim
premazima. Nakon toga cevi se mogu u zidu omotati talasastim papirom, izolovati ili bojiti
uljanim lak bojama otpornim na visoke temperature.
22. Ugradnja zasuna, slavina i ventila izvest tako da se vreteno sa točkom postavi vertikalno
na horizontalne vodove. Svoj armaturi mora biti obezbeden prilaz radi radi eventualnih
intervencija. Svi radijatorski ventili moraju biti podešeni prema podacima iz
projekta.
23. Na svoj ugrađenoj armaturi mora biti strclicarna vidno označen srner
kretanja grejnog fluida.
24. Na odgovarajućim mestima potrebno je obezbediti prostor za ugradnju ormana za smeštaj
priključne armature i merača utrošene toplotne energije za svaki stan
ili jednu celinu poslovnog prostora.
25. Ormani za smeštaj priključne armature moraju biti tipski, sa unificiranom bravom za celo
naselje. Takođe moraju biti. dovoljnih diinenzija da omogucavaju normalnu montažu i
demontažu elemenata. Visina razdelnika i sabirnika smeštcnih u orman mora iznositi h=1,5m
od kote poda prostoija u kojima su smeštena grejna tela. Detalj ormana, mesto i prostor za
njegovu ugradnju moraju biti usaglašeni sa arhitektonsko-građevinskim projektom, a potvrda
o ovoj usaglašenosti, overena pečatom i potpisima projektanata, treba da bude priložena in-
vesticiono-tehničkoj dokumentaciji.

AUTOMATIKA
1. Automatiku je potrebno montirati u potpunosti prema priioženoj šemi, a pojedine elemente
automatike postaviti na mesta predviđena projektom.
2. Izvođač je dužan da od isporučioca automatike pribavi detaljne šeme povezivanja, uputstva
za montažu, regulaciju i rukovanje, a poželjno bi bilo da se u cenu isporuke automatike
uključe i troškovi za jedno odgovorno lice od strane isporučioca automatike, koje bi izvršilo
kontrolu montaže i regulisanja automatike.
3. Nakon izvršenog podešavanja svih elemenata automatike, neophodno je izvršiti probni
pogon u svim radnim režimima i o tome zajedno sa nadzornim organorn sačiniti izveštaj i
zapisnik.
4. Mesto i prostor za ugradnju merača utroška toplotne energije predvideti na povratnom
vodu, a uz poštovanje svih zahteva i preporuka proizvodača za njegovu pravilnu ugradnju.
Ispred mernog instrumenta mora obavezno biti prcdviđen pouzdan hvatač nečistoća.
5. Za sve merace potrosnje toplotne energije mora se obezbediti poseban elektricni vod iz or-
mana elektromotornog razvoda cirkulacionih pumpi u toplotnoj podstanici, sa prikljuccima u
svakom ormanu za snabdevanje racunskih jedinica elektricnom energijom odgovarajuceg
napona.

e) Elektricna instalacija
1. Elektricna instalacija se mora izraditi uz upotrebu vodonepropustljivih elemenata i ara-
iatura, a na osnovu posebnog projekta koji je izraden prema podacima o projektnoj instalaciji.
2. Centrifugalne cirkulacione pumpe moraju raditi sa minimumom buke i vibracija, a na
mestima gde je to nemoguce, potrebno je ugraditi prigusivace buke i vibracija. Pumpe se is-
porucuju zajedno sa elektromotorom zatvorene konstrukcije, a za prikljucenje na struju
napona 220/380 V i frekvencije 50 Hz.
3. Elektromotori treba da budu isporuceni zajedno sa odgovarajucim upustacima i
osigura£ima. Takode, elektricne komande razvodne table treba da sadrze sve potrebne upus-
tace i osigurace.
4. Na tabli treba da budu montirani uredaji za merenje amperaze i napona struje, kao i signali
rada i kvara. Isto tako, na tabli treba da budu montirani svi potrebni releji i ostali elementi koji
spadaju u okvir automatike i kontrole postrojenja, ili su deo opreme koja cini vezu izmedu au-
tomatike i elektromotornog pogona.
f) Montaza instalacije
1. Izvodac je duzan da celokupnu opremu predvidenu ovim projektom montira na nacin utvr-
den grafickom dokumentacijom, tehnickim opisom i ovim tehnickim uslovima.
2. Montaza obuhvata celokupnu instalaciju za grejanje, povezivanje cevima sa toplotnom
podstanicom, povezivanje sa prikljuccima vodovoda i kanalizacije koji ce biti dovedeni do
podstanice od strane izvodaca radova na vodovodu i kanalizaciji.
3. Svi zidarski radovi potrebni za pricvrscivanje drzaca, nosaca, obujmica za nosenje kanala i
drugih elemenata instalacije, spadaju u obavezu izvodaca instalacija.
4. Pre svakog stemovanja ili busenja betona potrebno je traziti saglasnost nadzornog organa
gradevinskih radova, odnosno zahtevati da se gradevinski posao izvede i dati uputstvo kako
da se izvede. Izvodac je duzan da nakon ugradivanja elemenata izvrsi zatvaranje rupa na nacin
koji odgovara vrsti ugradenih elemenata.
g) Ispitivanje instalacije
1. Sve uredaje, cevovode i armaturu treba podvrgnuti punom tehnickom ispitivanju na priti-
sak koje ima za cilj da ustanovi uskladenost konstrukcije uredaja, cevovoda i armature sa pro-
jektnim zahtevima tehnicke sigurnosti. Uspesnost obavljanja ovih ispitivanja upisuje se u
gradevinski dnevnik.
2. Puno tehnicko ispitivanje se vrsi: spoljnim pregledom, ispitivanjem na cvrstocu, un-
utrasnjim pregledom i ispitivanjem na zaptivenost.
3. Spoljni pregled se vrsi bez prekida u radu postrojenja, a pri torn se obraca paznja na celu
instalaciju, kao i na njene pojedine elemente, a posebno armaturu.
4. Ispitivanje na cvrstocu vrsi se pre pustanja postrojenja u probni pogon. Pre ispitivanja na
cvrstocu postrojenje mora biti ocisceno, a svi elementi instalacije cvrsto postavljeni, da ne bi
doslo do curenja ili ostecenja prilikom ispitivanja. Vrednost probnog pritiska odreduje se na
osnovu obrasca:
PPr =
gde je: pp napor pumpe, a.psf staticki pritisak vodenog stuba u instalaciji.
Merenje vrednosti pritiska vrsi se pomocu kontrolnog manometra, cime se kontrolisu istovre-
meno i svi instalisani manometri. Probni pritisak se odrzava 180 minuta, a potom se vrsi os-
matranje postrojenja u toku 60 minuta. Smatra se da su uredaji i cevovodi izdrzali ovo ispiti-
vanje ako ne pokazu znake ostecenja i ako nema deformacija na elementima instalacije.
Rezultat ispitivanja smatra se uspesnim ako se sem gornjih uslova pritisak za prvih 120 min-
uta po postizanju vrednosti probnog pritiska ne smanji za vise od 2%. Probno ispitivanje se na
zahtev komisije za tehnicki pregled i prijem objekta moze vrsiti i za vreme obavljanja
tehnickog pregleda.
5. Pri unutrasnjem pregledu uredaja (tamo gde je to moguce uraditi) treba posebnu paznju
obratiti na stanje zidova, savova, veza i spojeva.
6. Ispitivanje na zaptivenost vrsi se neposredno nakon ispitivanja na cvrstocu. Pritisak pri
ovom ispitivanju jednak je radnom pritisku. Smatra se da je postrojenje izdr-zalo ispitivanje
na zaptivenost ako pritisak ne padne vise od 2% u toku naredna 24 sata.
7. Nakon zavrsetka probnog ispitivanja na cvrstocu, potrebno je izvrstiti ispitivanje insta-
lacije u smislu postizanja svih radnih parametara, odnosno takozvanu "toplu probu". Ovim
ispitivanjem posebno se proverava:
- da li su u svim delovima instalacije postignuti projektovani parametri;
- da li armatura i uredaji uredno dejstvuju i da li sistem deluje bez udara i šumova;
- da li grejna tela greju ravnomerno po celoj povrsini;
- da li su svi elementi instalacije stabilno izvedeni i otporni na termicke dilatacije;
- da li se mreza normalno odzracuje.
U okviru ovog ispitivanja vrsi se i merenje unutrasnjih temperatura u svim zagrevanim pros-
torijama. Merenje unutrasnjih temperatura vrsiti pri spoljnoj temperaturi minimalno t = -5°C.
Merenje se obavlja na visini h = 1,2 m od poda, termometrom klase tacnosti 0,5°C, a nakon
tri casa od pocetka rada instalacije.
8. Potrebno gorivo, elektricnu energiju i ostale troskove probnog ispitivanja, sem radne
snage, placa i obezbeduje investitor.
9. Nakon uspesnog zavrsetka funkcionalne probe, instalacija se predaje investitoru. Tom
prilikom izvodac je duzan da preda dva primerka pisanih uputstava za rukovanje instalacijom,
od kojih jedan primerak treba da bude uramljen i obesen na vidljivom mestu u kotlarnici.
10. Sva probna ispitivanja moraju se obaviti u svemu prema vazecim stan-dardima, propisima
i normativima za ovu vrstu instalacija.

Tehnicki uslovi za opste cevovodne instalacije

3.2.4.1. Tehnicki uslovi za instalacije razvoda hladne, tople i vrele vode
a) Opsti deo
1. Instalacija mora biti izvedena u svemu prema projektu i moze se ustupiti samo onom izvo-
dacu koji je u stanju da se obaveze i dokaze da je u mogucnosti da kompletnu instalaciju is-
pomci, montira, ispita i pusti u pogon.
2. Pre pocetka radova izvodac je duzan da pregleda projekat i uporedi ga sa objektom i da o
eventualnim nedostacima projekta ili bitnim potrebnim promenama obavesti investitora i za-
trazi njegova dalja uputstva.
3. Izvodac instalacije izjavljuje da raspolaze znanjem i mogucnostima koji se od izvodaca in-
stalacija ove vrste zahtevaju, tj.:
a) da moze nabaviti, isporuciti, montirati, povezati sa ostalim elementima instalacije,
regulisati i pustiti u rad sve elemente instalacije predvidene projektom, bilo
da se radi o domacoj ili uvoznoj opremi, i da ima nacina da za ovu opremu dobavi odgovara-
juce prospekte, uputstva i objasnjenja koja bi u tu svrhu bila potrebna;
b) da raspolaze znanjem i mogucnostima resavanja svih detalja u okviru montaze instalacije,
na odgovarajuci tehnicki i estetski nacin za koje nisu dati detaljni crtezi kao sto su: vesanje
cevi, izrada cvrstih i kliznih oslonaca, postavljanje sudova za odzracivanje, postavljanje
opreme na plivajuce, elasticne ili cvrste fiindamente, uklapanje opreme u arhitekton-
sko-gradevinsku celinu itd.;
c) da raspolaze mogucnostima potrebnim za regulaciju radnih parametara instalacije: brzina
strujanja, protoka, temperatura vode i vazduha i vlaznost vazduha, koristeci sve projektom
predvidene regulacione elemente.
4. Elementi instalacije koji nisu serijski proizvod, vec se izraduju posebno, moraju biti
izradeni od materijala dobrog kvaliteta i na najbolji nacin koji se predvida za tu vrstu radova.
Povrsinska zastita mora biti izvedena tacno kako je naznaceno u projektu, a na mestima gde to
nije naznaceno, na nacin uobicajen za tu vrstu radova i u skladu sa propisima o kvalitetu.
5. Pre pocetka radova potrebno je da izvodac i investitor odrede na gradilistu prostor za
skladistenje opreme i materijala potrebnog za izradu i montazu predmetnog postrojenja, kao i
prostor za izvodace radova. Nakon ovoga, na gradiliste se moze dopremiti oprema, materijal,
alat i drugo.
6. Transport i istovar cevi mora se vrsiti pazljivo, da ne bi doslo do ostecenja. Cevi se ne
smeju slagati jedna na drugu, a da se pri tome izmedu svakog reda cevi ne postave deblje
daske na nekoliko mesta. Pri istovaru cevi voditi racuna da ne dode do ostecenja krajeva
pripremljenih za zavarivanje.
7. Elektrode, izolacioni materijal, armaturu i opremu treba uskladistiti u pokrivene pros-
torije da bi se zastitile od padavina i ostecenja.
3. Pri izvodenju montaznih radova preporucuje se da izvodac izradi probnu montazu delova
instalacije i da to po mogucnosti obavi u svojim pogonima, tako da se na gradilistu izvodi
samo sklapanje sklopova.
9. Elektricne instalacije moraju se izraditi od odgovarajucih provodnika sa upotrebom
vodonepropusnih elemenata, a na osnovu posebnog projekta koji mora biti izraden na osnovu
podataka i smernica iz ovog projekta.
10. Izvodac je duzan da od isporucioca automatike pribavi detaljne seme povezivanja, uput-
stva za montazu, regulaciju i rukovanje, a pozeljno bi bilo da se u cenu isporuke automatike
ukljuce i troskovi za jedno odgovorno lice od strane isporucioca automatike koje bi izvrsilo
kontrolu montaze i regulisanja automatike.
11. Elektricne komande razvodne table treba da sadrze sve potrebne upustace i osigurace.
Pored toga, za svaki motor treba da postoji kontrolna sijalica, a na tabli treba da budu monti-
rani uredaji za merenje napona i jacine struje. Na elektricnoj komandnoj tabli treba da budu
montirani i svi potrebni releji i ostali elektricni aparati koji spadaju u okvir automatike, ili su
deo opreme elektromotora. Izvodac instalacije duzan je da obezbedi sav potreban materijal
za elektric'no povezivanje svih motora i ostalih elektricnih aparata koji ulaze u sastav in-
stalacije, izmedu sebe i sa elektricnom komandnom razvodnom tablom.
b) Cevovod
1. Cevovod mora biti od novog i prvoklasnog materijala. Cevi treba da su od konstmkcionog
celika prema standardu JUS C.BO.500 (Ugljenicni konstrukcioni celici, obicni, sa
garantovanim mehanickim osobinama).
2. Oblik i mere cevi treba da odgovaraju standardu JUS C.B5.026. Dozvoljeno odstupanje
spoljasnjeg precnika cevi i debljine zida cevi moraju odgovarati standardu JUS C.B5.240.
Cevi se moraju isporuciti u proizvodnim duzinama prema JUS C.B5.026 i sa atestom proizvo-
daca.
3. Debljina zida cevnih lukova odgovara debljinama datim za cevi prema JUS C.B5.026.
Krajevi cevnih likova moraju biti pripremljeni za zavarivanje prema DIN 2559.
4. Cevovod se moze postavljati nadzemno, u betonskim kanalima, ili tako da bude ukopan u
zemlju (rov). Pri polaganju cevnog voda u betonski kanal, spojna mesta cevnog voda moraju
biti lako pristupacna radi kontrole nepropustljivosti spojeva. Na cevni vod u kanalu ne sme se
postavljati bilo kakva armatura.
5. Celicni cevni vodovi se moraju medusobno spajati zavarivanjem. Pri spajanju cevi zavari-
vanjem treba voditi racuna o zavarljivosti materijala cevi. Na mestima ugradnje zamenljive
armature (zaporni ventili, odvajaci kondenzata i dr.) dozvoljeno je spajanje pomocu prirub-
nica i odgovarajucih zaptivnih elemenata (klingerit). Na mestima spojeva pravih cevnih
vodova dopustno je i spajanje pomocu obodnica sa navojem (muf-spojevi), ako su ta mesta
teSko pristupacna za spajanje zavarivanjem.
6. Konfiguracija cevne mreze predlozena ovim projektom mora se postovati kako bi se
omogucila termicka dilatacija, a da ne dode do ostecenja cevovoda i gradevinskih elemenata.
Pri ugradivanju nosaca i drugih oslonaca u zidove kanala i zgrade, mora se upotrebiti ce-
mentni maker. Upotreba gipsa je zabranjena. Busenje konstrukcionih elemenata objekta
dozvoljeno je samo uz odobrenje i uputstvo nadzornog organa za gradevinske radove.
7. Pri montazi voditi racuna da temelji budu dobro iznivelisani kako bi se oprema mogla pre-
cizno saositi pri povezivanju, a da pri tome ne dode do nezeljenih naprezanja. Sva odstupanja
ne smeju preci odredene tolerancije propisane projektom ili od strane isporucioca opreme.
8. Cevovod se ne sme ni u kom slucaju upotrebiti za uzemljenje elektricnih potrosaca, gro-
mobrana i si.
c) Armatura
1. Armatura mora biti u skladu sa zahtevima za koriscenje u cevovodu i mora biti odobrena
sertifikatom. Svi elementi armature koji se isporucuju moraju biti obelezeni sa:
nazivnom velicinom, nazivnim pritiskom i strelicom koja obelezava smer strujanja fluida.
2. Sva zaporna annatura mora se isporuciti sa prirubnicama, kontrapri-rubnicama, zap-
tivnim materijalom i zavrtnjima prema nazivnom pritisku. Sva zaporna armatura mora biti za-
Sticena od korozije.
3. Izbor zaporne i prikljucne armature vrsi se sa ciljem sto manjeg propustanja fluida, kao i
pada pritiska usled otpora.
4. Armatura cevovoda koji se vodi betonskim kanalima mora se postavljati u zasebne be-
tonske sahtove.

d) Oslonci i vesaljke
1. Oblik i mere cevnih oslonaca i vesaljki navedeni su u grafickoj doku-mentaciji. Odabrani
tipovi oslonaca i vesaljki zadovoljavaju potrebe za oslanjanjem, vesanjem i vodenjem
toplovoda.
2. Materijal i izrada oslonaca i vesaljki mora biti takva da nesmetano, sigurno 1 trajno
obezbeduje oslanjanje, vesanje i vodenje cevi na radnoj temperaturi i pri
zahtevanim opterecenjima.
3. Svi dementi oslonaca i vesaljki moraju biti premazani sa dva premaza, sredstvom koje je
istovremeno i zavrsna antikorozivna zastita koja mora biti postojana
na radnoj temperaturi.
4. Cevovod je na odredenim rastojanjima ucvrscen nepokretnim osloncima. Rastojanje
izmedu cvrstih oslonaca ta£no je odredeno projektnom dokumentacijom i mora se postovati
prilikom montaze cevovoda.
5. Pokretni oslonci su postavljeni na rastojanjima odredenim mogucnoscu resenja samog
cevovoda. Prilikom montaze pokretnih oslonaca voditi racuna da cevovod lezi na svim
pokretnim osloncima, kako ne bi doslo do prednaprezanja cevi.
e) Izolacija
1. Cevovode za razvod vrele vode u betonskim kanalima izolovati mineralnom vunom u
oblozi od ter-papira. Cevovode za razvod vrele vode u slucaju betonskog polaganja izolovati
specijalnom izolacionom masom definisanom u projektu. Cevovode za razvod vrele vode u
komorama i sahtovima izolovati mineralnom vunom u oblozi od ter-papira i aluminijumskog
lima debljine 0,5 mm.
2. Izolacija mora imati postojanu i trajnu strukturu, mehnicke i druge osobine
na radnoj temperaturi cevovoda.
3. Armaturu izolovati mineralnom vunom. Nacin izolacije za svaki elemenat
armature propisuje proizvodaC armature.

f) Kompenzacioni dementi
1. Na sistemu spoljnih razvoda termotehnickih fluida za kompenzaciju termickih di-
latacija koriste se talasasti kompenzatori i cevni kompenzatori ("U", "Z" i
2. Svi kompenzatori moraju biti od takvog materijala i takve tehnologije izrade da nesmetano
i trajno trpe dilatacije u radnim uslovima.
3. Svi kompenzatori isporucuju se sa krajevima spremnim za zavarivanje i precnikom koji je
jednak spoljnom precniku cevi. Kompenzatori se mogu isporucivati i sa prirubnickim spojem,
a sve prema projektnoj dokumentaciji.
4. Pri primeni talasastih kompenzatora i "U" kompenzatora potrebno je izvesti i prethodno
prednaprezanje kompenzatora prema projektnoj dokumentaciji. Izvodenje prednaprezanja
kompenzatora izvesti u prisustvu nadzornog organa.
5. Spoljna povrsina kompenzatora mora biti od materijala koji nece doz-
voljavati koroziju u uslovima rada.
6. Svi talasasti kompenzatori moraju imati na sebi sledece trajne oznake: nazivni pritisak,
nazivni precnik i dozvoljeni ugao zaokreta (za zglobne kompenzatore).
g) Zavarivanje
1. Povrsine koje se zavaruju moraju pre zavarivanja biti potpuno odmascene i ociscene do
metalnog sjaja od svih primesa boje, rde i ostalih necistoca. Unutrasnje ciscenje treba izvesti
cistacem koji se sastoji od dve limene ploce izmedu kojih je montirana celicna cetka, ili ko-
madom raspletenog celicnog uzeta. Cistac montirati na celicnu sipku dovoljne duzine, pa
provlaciti rucno kroz cev u jednom i drugom smeru dok cev ne bude cista. Ciscenje cevi
spolja treba obaviti celicnim cetkama ili alatom za struganje. Zakosene krajeve cevi treba
ocistiti celicnom cetkom do metalnog sjaja. Nije dozvoljena upotreba alata za ciscenje za-
kosenih krajeva cevi kojima se moze ostetiti povrsina (turpija, sekac i si.).
2. Pre zavarivanja treba proveriti mere (tolerancije) na krajevima cevi i neodgovarajuce
cevi odbaciti ili popraviti. U slucaju manjih ostecenja krajeva cevi, koja su nastala prilikom
transporta ili manipulacije, treba izvrsiti popravku na lieu mesta pre ugradivanja cevi u
vodove. Manja ulubljenja treba ispraviti hladno cekicem, vodeci racuna da se pri tome ne os-
tete krajevi cevi. Osteceni zakoseni kraj cevi ispraviti izradom novog zakosenja. U tu svrhu
upotrebiti uredaj za gasno rezanje cevi koji istovremeno sece i zakosava krajeve cevi.
3. Kada se cevi suceono postave i saose sa razmakom od 1,6 mm, potrebno je postaviti van-
jsku spojnicu i obe cevi dobro stegnuti da se prilikom zavarivanja ne bi pomerile.
4. Za cevi spoljasnjeg precnika od 0 17,2 do 0 60,3 mm zavarivanje se vrsi gasno-plamenim
postupkom, a za cevi preko 0 60,3 mm zavarivanje je rucno-elektrolucno.
5. Zavarivanje se moze vrsiti ako je temperatura okoline iznad 0°C, i ako nema vetra i kise.
Do temperature od -5°C treba vrsiti predgravanje osnovnog materijala, a na nizim temperatu-
rama zavarivanje treba obustaviti.
6. Zavarivanje se vrsi u dva sloja, koren zavara i ispuna. Kontrola kvaliteta svakog spoja
mora se stalno sprovoditi, pri cemu treba upisivati u knjigu zavarivanja sve potrebne podatke
za ispravljanje evenrualno lose izvedenog spoja.
7. Koreni zavar izvoditi elektrodama 0 3,25 mm, a ispunu elektrodama 0 4 mm. Po povrsini
sav mora biti gladak i bez rupica. Maksimalno nadvisenje zavara ne sme biti vise od 1,6 mm,
niti nize od 0,8 mm. Sirina zavara ne sme da prelazi sirinu zleba vise od 1,6 mm sa obe strane.
8. Nakon zavarivanja korena, var obavezno izbrusiti do osnovnog materijala vara. Pri pola-
ganju preostalih slojeva obavezno obrusiti pocetak i zavrsetak vara.
9. Zavarivanje cevi i prirubnica mora biti izvedeno tako da se presek cevi na mestu vara ne
menja.
10. Pri zavarivanju prirubnice na cevi nalezuca povrsina prirubnice mora biti pod pravim
uglom u odnosu na osu cevi. Odstupanje paralelenosti povrsina prirubnice koje se spajaju
moze iznositi ±0,5°. Pre zavarivanja nalezuce povrsine prirubnica moraju biti dobro ociscene
od korozije i prljavstine.
11. Rastojanje izmedu prirubnica mora odgovarati tacnoj duzini cevnog elementa. Tol-
erancija rastojanja mora biti u granicama od ±0,1 mm. Svako vece odstupanje moze dovesti
do nezeljenih posledica. Zaptivni materijal mora biti dobrog kvaliteta i jednake debljine. Ne-
jednaka debljina istog izaziva neparalelnost zaptivnih povrsina, a time i pojavu dodatnog
naprezanja.
12. Zavarivanje cevovoda mora biti izvedeno sa sledecim kvalitetima: minimum
klasa I, potklasa IB. Ovo zavarivanje mogu vrsiti samo zavarivaci atestirani po propisima
izdatog od merodavne institucije. Atest ne sme biti stariji od sest meseci.
13. Radiografsko ispitivanje zavarenih spojeva cevi je obavezno u obimu od 100% svih
varova. U zavisnosti od dobijenih rezultata, nadzorni organ investitora moze zahtevati
povecan ili smanjen obim ispitivanja.

h) Odzracivanje, odmuljivanje i ispiranje cevovoda

1. Na najvisim tackama cevovoda postaviti ventile za odzracivanje prema
prilozenoj grafickoj dokumentaciji.
2. Na najnizim tackama cevovoda postaviti ventile za odmuljivanje i pra-
znjenje cevovoda.
3. Po zavrsenoj montazi cevovoda, postavljanju kompenzatora, armature i ispusnih ventila,
cevovod se mora isprati. Ispiranje cevovoda izvodi se obicnom vodom.
4. Po zavrsenom prvom ispiranju i udaljavanju grube prljavstine, ukljucuju se pumpe u kot-
larnici i izvodi se cirkulacija vode kroz cevni sistem. Za vreme cirkulacije cevovod se ponovo
ispira i jedan deo vode ispusta kroz ispusne ventile. Po zavrsenom ispiranju ispusta se cela
kolicina vode.
5. Posle izvedene cirkulacije vode u cevovodu, ispiranja i ispustanja vode, cevovod se puni
hemijski omeksanom vodom.
i) Zavrsna antikorozivna zastita cevovoda, cevnih oslonaca i celicnih nosaca
1. Pre postavljanja antikorozivne zastite potrebno je izvrsiti ciscenje svih varova, odstranji-
vanje sljake za njih, kao i drugih necistoca i prljavstina, odmascivanje kompletnih spoljnih
povrsina mehanickim putem pomocu filca ili neke druge tkanine sa
bilo kojim odmascivacem.
2. Zavrsna antikorozivna zastita sastoji se iz nanosenja dva sloja premaza bojom koja mora
biti trajna i otporna na razne temperature. Garancija za ovu zastitu mora biti minimum god-
inu i po dana, a postojanost premaza preko pet godina. Nanosenje premaza mora biti kon-
vencionalnim spricem, cetkom ili valjkom.
3. Nijansa boje zavrsne antikorozivne zastite mora biti razlicita od boje osnovne antikorozivne
zastite, ako se osnovni elementi ispomcuju sa osnovnom antikorozivnom zastitom. Urezivanje
bilo kakvih oznaka u cevovod strogo je zabranjeno.
4. Cevovod mora biti propisno uzemljen. Svi prirubnicki spojevi moraju biti premosceni
prelaznim otporom manjim od 0,03 Q..
j) Ispitivanje cevovoda i armature
1. Za ispitivanje cevovoda i armature velicina probnog hidraulicnog pritiska treba da bude od
1,1 do 1,5 puta veca od radnog pritiska za odredenu instalaciju, s tim da razlika izmedu
probnog i radnog pritiska ne bude manja od 50 N/cm2, shodno JUS
M.B6.006i DIN 2401.
2. Ako su u okviru ispitnog sistema neke cevne linije na razlicitim visinama, hidrostaticki pri-
tisak koji vlada za vreme ispitivanja u toj grani treba dodati probnom
pritisku.
3. Vreme odrzavanja probnog pritiska ne moze trajati manje od 30 minuta. Po pravilu, vreme
odrzavanja probnog pritiska treba da traje dovoljno dugo da se pokazu eventualna kriticno
oslabljena mesta na spojevima, te da se moze izvrsiti pregled svih
spojeva.
4. Posle izvrsenih pregleda svih spojeva pod dejstvom probnog pritiska, on se moze smanjiti
do nazivnog pritiska pod kojim se moze izvrsiti detaljniji pregled sistema.
5. Svi zavareni i drugi spojevi koji nisu bili prethodno fabricki ispitani ne smeju se izolovati,
bojiti i pokriti zemljom pre uspesno izvrsenog ispitivanja na cvrstocu.
6. Pre ispitivanja, svi cevovodi moraju biti iznutra ocisceni od metalnih opiljaka, peska,
rde, zaostalih elektroda i drugih stranih premaza.
7. Svi projektom predvideni elementi cevne linije, kao sto su: prirubnica, protocni ventil, za-
sun, zavareni prikljucci za merne i regulacione instrumente, nosaci, drzaci, klizaci, cvrsti
oslonci i tome slicno, moraju biti finalno montirani pre ispitivanja.
8. Sledeca oprema i elementi, ako su u sastavu cevne linije, ne smeju biti podvrgnuti prob-
nom pritisku (ovu opremu treba pre ispitivanja instalacije razdvojiti slepim prirubnicama):
- pumpe, turbine, centrifugalni i klipni kompresori;
- ulazna strana otpusnih ili sigurnosnih ventila;
- sva oprema kod koje nije utvrdena velicina probnog pritiska.
9. Manometri ciji su merni opsezi manji od probnog pritiska moraju se za vreme ispitivanja
odstraniti.
10. Protocni ventili moraju biti u otvorenom polozaju, sem ako je drugacije odredeno. Au-
tomatski regulacioni ventili moraju uvek biti u otvorenom polozaju, sem ukoliko su snabde-
veni obilaznim vodom.
11. Sistem mora biti snabdeven otvorima za odzracivanje na svim najvisim tackama gde pos-
toji mogucnost zadrzavanja vazduha. Na svim najnizim tackama sistema i iza svake povratne
klapne moraju biti postavljeni ispusni otvori za praznjenje sistema.
12. Napajanje sistema ispitnim fluidom vrsiti na najnizoj tacki sistema i obavezno ispred
svih povratnih klapni.
13. Ispitni manometar mora da ispunjava sledece minimalne uslove:
- da je bazdaren i snabdeven atestom;
- da ima opseg merenja priblizno dva puta veci od predvidenog potrebnog pritiska;
- da je postavljen u dnu sistema i da je pristupacan za ocitavanje.
Ako se ispituje sistem sa velikom visinskom razlikom cevovoda, preporucuje se upotreba po-
mocnog manometra na vrhu sistema.
21. Ispitivanje na zaptivenost instalacije vrsi se neposredno nakon ispitivanja na cvrstocu.
Pritisak pri ovom ispitivanju je jednak radnom pritisku. Postoji iskustveni uslov da je postro-
jenje izdrzalo ispitivanje na zaptivenost ako pritisak ne padne vise od 2% u toku naredna 24
sata, ili u nekom drugom vremenskom periodu koji se odredi.
22. O izvrsenim ispitivanjima sacinjava se zapisnik koji potpisuju svi prisutni clanovi
komisije.