_________TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE INSTALACIJA ZA OTPRAIVANJE

Tehniki uslovi za izvodjenje instalacija za otpraivanje I aspiraciju, su sastavni deo projekta te se moraju
dobro da proue i da ih se izvodja u potpunosti pridrava, sem ako je izriito dato drugaije reenje.Za
efikasno funkcionisanje sistema otpraivanja, pored adekvatnog tehnikog projekta, neophodno je primeniti i
adekvatne postupke za: montau, ispitivanje projektovanih karakteristika sistema, odravanje i eksploataciju
sistema otpraivanja. Samo tehniko reenje podrazumeva odvoenje zapraenog vazduha sa mesta izvora,
transport do filtera, filtriranje iseparatno izbacivanje istog vazduha u atmosferu i izdvojene praine u
adekvatni kontejner zadalji transport i tretman. Time su objedinjena tri procesa: prikupljenje zapraenog
vazduha,njegov transport kroz mreu cevovoda i preiavanje a projektovanje aspiracionih sistema za
otpraivanje postavljeno je kao sistem.
Instalacije za otpraivanje obuhvataju sledee elemente:
a) Ventilator
b) Filter
c) Silos
d) Ciklon
e) Cevovod
Oprema mora imati projektom predviene parametre i to:
a)

Ventilatori
1. Ventilatori trebaju biti u transportnoj, odnosno ojaanoj, izradi i izradi protiv varnienja te moraju
postizati projektom predvienu koliinu i statiki pritisak ukoliko je praina zapaljiva ili eksplozivna,
2. Isporuuju se zajedno sa elektromotorom, temeljnim ramom ili postoljem, elastinim podmetaima i
vezama usisnog i pritisnog otvora. Buka isporuenih ventilatora mora biti u dozvoljenim granicama
prema vaeim propisima. Zatite pogonskih el. motora je minimalno IP54 osim u prostorijama u
kojima je obavezna protiv eksplozivna zatita prema zakonskim propisima (lakirnica). Snagu
pogonskog el. motora odreuje isporuioc-proizvoa ventilatora pod uslovom da ima minimalni
koef. Sigurnosti (rezerve) S = 1,5 za Nef do 22 kW i S = 1,3 za Nef preko 22kW.
3. Obavezna je izrada zatite od el. motora do ventilatora kao i zatita el. motora od atmosferskog
uticaja.

b)

Filteri
1. Filteri se isporuuju kompletni sa svom pripadajuom opremom i ureajima kao: protiv poarna i
protiv eksplozivna zatita filtera, regulaciona zaklopka, zima leto kod spoljnih x filtera, elijasti
dozatori, ureaji za stresanje vrea, elektro komandni ormani, U cevi za merenje statikog pritiska
i sl. Bitno je da isporuilac dimenzionie tekstilne vree, odn. filter tako da postie dozvoljenu
istou izlaznog vazduha/1/3 od dozvoljene kod vraanja u radnu prostoriju/te da mu otpor (posle 4
sata rada) ne bude vei od projektom predvienog. elijasti dozator treba biti u nepropusnoj izradi,
dimenzionisan za uslovni materijal i kapacitet odreen projektom i pritisak u transportnom cevovodu
na mestu prikljuka dozatora.
2. Kod protiv-poarne zatite podrazumeva se ureaj za gaenje sa vodom unutar filtera sa ureajem
za dojavu u samom filteru (indikacija na toplotu ili dim) te protiv poarne zaklopke na kanalu za
izlazni-povratni vazduh i protiv poarne zaklopke na ulazu u filter.
3. Protiv poarne zaklopke ne ugrauju se kod filtera za unutranju ugradnju (Moldow) kao i kod
filtera koji ne vraaju vazduh u prostoriju.
4. Pod protiv eksplozivnom zatitom filtera podrazumeva se ugradnja protiv eksplozivnih zaklopki ili
membrana povrine prema vaeim propisima.

c)

Silosi
Silosi od elinog lima, ukoliko se predviaju u sklopu ovog projekta, moraju zadovoljavati ove uslove:
1. Gabaritne mere odnosno zapremine prikazane na crteu.
2. Protiv poarnu i protiv eksplozivnu zatitu prema propisima (sl. Prethodnoj stavci filter), indikatore
gornjeg i donjeg nivoa sa signalizacijom i automatikom za iskljuivanje pneum. Transporta kod
gornjeg nivoa materijala u silosu i u sluaju dojave poara
3. Na silosima treba predvideti takoe pripadajue galerije, penja lice, ograde i kontrolna vrata.
4. Dimenzionisanje silosa, odn. statiki preraun, daje proizvoa, odnosno isporuilac, a prema
uslovima materija, odn. optereenju koje daje projektom instalacija. Donji deo silosa-dno,
dimenzionie se prema zahtevu, odnosno prema podlogama isporuioca silosnog izvlakaa.
5. Tip i kapacitet izvlakaa propisan je projektom.
6. Gornji deo silosa dimenzionie se prema filteru, ukoliko je isti sastavni deo silosa ili prema
projektom predvienim odvajaem (ciklonima ili filterima).

d)

Cikloni
1.
2.
3.
4.
5.

Cikolni moraju biti isporueni za projektovani kapacitet i stepen izdvajanja (min. 98%).
Cikloni za transportne instalacije (poveane koncentracije) trebaju biti u ojaanoj izradi, a cikloni
predvieni za kruni-povratni tok trebaju biti konstrukciono predvieni za ugradnju u krunu tok.
Cikloni se isporuuju zajedno sa postoljem koje dimenzionie isporuilac.
Lokaciju na silosu treba proveriti prema mogunosti prodora izlaznog otvora ciklona.
Izbor proizvoaa i tip opreme u projektu je preporuen. Investitor moe nabaviti opremu i drugog
proizvoaa pod uslovom da ima projektom predviene parametre i rezervu i pribline gabatitne

______________________________________________________________________________________________
Strana 1 od 3

_________TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE INSTALACIJA ZA OTPRAIVANJE

mere. Ukoliko se nabavljena oprema po merama bitnije razlikuje od projektovane potrebno je, na
troak investitora, izraditi dopunski projekat.
Mere pojedinih elemenata u projektu vezanih za gabarit opreme (kao postoje ventilatora, prikljuci
kanala i cevovoda na opremu i sl.) date su, zbog neobaveznih mera u katalozima proizvoaa,
orijentaciono, te je potrebno da izvoa pre poetka radova sravni mere sa stvarnim dimenzijama po
potrebi zatrai od projektanta dopunske nacrte.U cenovniku projekta cena opreme se podrazumeva
montirane i obojene temeljnom i zavrnom bojom prema izboru investitora.
e)

Cevovodi, kanali i fazonski elementi

1. Cevovodi, kanali i fazonski elementi izgrauju se prema nacrtima i specifikacijama u projektu.
2. Projektom se garantuje funkcionalnost instalacije u smislu brzine strujanja i koliine vazduha na
prikljuku, a koju je uslovio proizvoa maina za obradu drveta, ali se ne garantuje fukcionalnost
odsisanog levka isporuenog uz mainu. Konstruisanje novih prikljuaka sa mainama (gde ih
nema) ili rekonstrukcija postojeih, nije predmet ovog predmeta.
3. Cevovodi i fazonki elementi debljine lima do 1,5 mm izgrauju se od pocinkovanog lima u
debljinama propisanim projektom. Spajanje limova predvia se dvostrukim previjanjem falcovanje.
Doputeno odstupanje od projektom predvienog prenika iznosi 1 mm za d = 200 mm, a 2 mm za
prenike preko 200 mm.
4. Cevi i cevni elemnti za koji se predviaju za izradu od crnog lima (debljine epreko 1,5 mm). Spajaju
se elektrinim zavarivanjem. Cevi od crnog lima zatiuju se od korozije temeljnom i zavrnom
bojom u dva premaza.
5. Materijal, odnosno debljina lima, za radioniki izraene cevovode, ukoliko projektom nije drugaije
odreeno, prema JUS i DIN standardima je sledei:
6. Cevovodi za otpraivanje, laka izrada, od pocinkovanog lima JUS C-B4.081, debljine lma prema
DIN 24151 od VI 1960. God
do 125 mm 1, 00 mm (prave cevi i faz. element)
130 do 500 mm 1, 25 mm (prave cevi i fazn. element)
510 do 1120 mm 1, 50 mm (prave cevi i fazn. element)
7. Spoljne cevi za otpraivanje i teki pneumatski transport, unutranji cevovodi za tee uslove rada
(pilane, sekanice i sl.) od dekapiranog lima JUS C.B4.0146 0146, debljine prema DIN 24151
od VI 1960. God.
Do 125 mm 1, 25 prave cevi, 1, 25 mm fazn. elemen.
130 do 250 mm 1, 50 mm (prave cevi, 1, 75 mm fazon. el.)
260 do 500 mm 1, 75 mm (prave cevi, 2, 0 mm fazon el.)
510 do 1000 mm 2, 50 mm (prave cevi, 2, 75 mm fazon el.)
8. Kanali za povratni vazduh od pocinkovanog lima JUS C.B4.081 debljine lima prema DIN 1956 IV
1960..
dua strana do 500 mm, 0, 60 mm
550
do 990 mm, 0, 75 mm
1000
do 1990 mm, 1, 0 mm
2000
do 2500 mm, 1, 25 mm
9. Prirubnice treba postaviti na projektom predvieno mesto. Spojevi prirubnica moraju biti nepropusni
i bez unutranjih streih povrina. Sva vijana roba i prirubnice moraju biti zatiene od korozije.
10. Kolena, ukoliko nije projektom drugaije predvieno ugrauju se sa radiusom R = 3D. Minimalan
broj segmenata je 6 kom. Za R = 2D (5 celih i 2 polovine), a 9 kom. Za R = 3D (8 celih i 2 polovine).
11. Standarni ugao ravanje-odvajanje je 7, 5, izuzetno se dozvoljava ugao od 15 na ograncima sa
manjom koncentracijom.
12. Cevovodi za transportne instalacije (sa poveanom koncentracijom) obavezno se izrauju od
standardnih spiralnoavnih ili tankozidnih avnih fabriki izgraenih cevi. Ne dozvoljava se ugradnja
evi izgraenih limarskim nainom (radionika izrada). Izuzetno se moe, kod cevovoda kraih od 50
m, dozvoliti ugradnja i radioniki izraenih cevi uz garanciju izvoaa-isporuioca da e pad pritiska
biti prema vrednostima predvienim u projektu.
13. Svi cevovodi moraju biti iznutra glatki, bez treih povrina i mehanikih oteenja te isporuenja
usled zavara ili spojeva.
14. Gibljive cevi moraju odgovarati svojoj nameni, odnosno, moraju imati minimalni radius savijana
R = 2,5 D, dovoljnu gibljivost i trajnost za nesmetano gibanje radne glave maine i mora biti u izradi
za pneumatski transport.
15. Kod instalacija sa filterskim agregatom postavljenim izvan objekta, kanale za povratni-recikulacioni
vazduh treba izvesti od pocinkovanog lima.
16. Detalje, mesto i nain veanja ili podupiranja cevovoda i kanala odreuje izvoa sporazumno sa
nadzornim organom prilikom montae. Veanja i oslonci moraju zadovoljiti uslove stabilnosti kao
cevovoda tako i graevinske konstrukcije na koju se uvruje cevovod. Kod teih cevovoda mesto
oslonca mora odabrati graevinski strunjak (nadzorni organ ili projektant objekta). Trokovi veanja
zajedno sa prirubnicama, ostalim priborom cevovoda dati su u predraunu paualno u stavci:
Pribor za spajanje, zaptivanje i veanje. U ovom stavku uraunati su i radovi na uvrivanju
spoljnih cevovoda i kanala.
17. Spojevi cevovoda i kanala moraju biti meusobno galvanski povezani.
18. Cevovodi i kanali obraunavaju se ugraeni i obojeni prema stvarnoj teini ali bez teine prirubnice i
pribora. Cevovodi od standardnih spiralnoavnih ili sl. Cevi obraunavaju se po m.

______________________________________________________________________________________________
Strana 2 od 3

_________TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE INSTALACIJA ZA OTPRAIVANJE

19. eline nosee konstrukcije za opremu i kanale, kao i postolja ventilatora, ciklona, filtera z
unutranju ugradnju, nosai kanala za povratni vazduh, stubovi cevovoda i slino dimenzionie (ako
projektom nije dat detalj) izvoa radova stvarnim merama i opterreenju opreme, odnosno kanala.
Obraunava se po kilogramu montirane i obojene konstrukcije.
20. Sve nepocinkovane delove instalacije treba zatiti sa dva premaza temeljne-antikorizivne boje (prvi
premaz pre otpreme odn. montae) i dva sloja zavrne boje ili laka. Prirubnice na pocinkovanim
cevovodima, ukoliko nisu pocinkovane, treba obojiti aluminijskim piroksalom (srebrne boje).
21. Elektro motorna instalacija sa automatikom, protiv poarna dojava sa automatikom, gromobransko
uzemljenje cevovoda i opreme graevinski radovi na instalaciji i opremi (betoniranje, tevovanje i
izrada i zatvaranje prodora i sl.) nisu predmet ovog projekta, odn. cenovnika, ali su neophodni za
rad ove instalacije. Za izradu projekta za navedene radove potrebno je da se projektanti upoznaju sa
ovim elaboratom. Podloge za izradu temelja duan je pribaviti izvoa radova odn. isporuilac
opreme.
Ispitivanje sistema za otpraivanje i aspiraciju
Nakon izvrene montae svih elemenata sistema za otpraivanje i aspiraciju predvienih projektnom
dokumentacijom neophodno je da se izvri ispistivanje kompletnog sistema. Cilj ispitivanja je provera
projektovanih tehnolokih karakteristika sistema i u sluaju odstupanja, dovoenja na radne uslove. Ovaj
postupak treba sprovesti pri maksimalnom optereenju pogona, kada je intenzitet izdvajanja praine
najvei.Ispitivanje treba da obuhvati:
- kvalitet hermetizacije svih aspiracionih mesta,
- karakteristike ventilatora i filtera,
- raspodelu koliina vazduha po ograncima,
- padove pritiska na karakteristinim mestima,
- koncentraciju praine u aspiracionim cevovodima i u prostorijama i
- emisiju vrstih estica iz filtera.
Ako je ispitivanjem utvreno da konstatovane veliine odgovaraju projektovanim uz eventualna odstupanja
do 5%, sistem se moe pustiti u pogon.
Rezultati svih ispitivanja prikljuuju se projektnoj dokumentaciji i zajedno uvaju kod slube zatite na radu u
okviru radne organizacije
Eksploatacija I odravanje Sistema za otpraivanje I aspiraciju
Efikasnost rada aspiracionih sistema ne zavisi samo od pravilnog projektnog reenja i kvalitetnih izvoakih
radova, ve i od adekvatnog opsluivanja i pravovremenog sprovoenja redovnih i generalnih remonta. Da
bi se eksploatacija iodravanje sistema odvijalo nesmetano treba se pridravati sledeeg:
1. Formirati tehniku dokumentaciju aspiracionog sistema, koja treba da sadri:
Kontrolni karton, instrukcije za eksploataciju i knjigu opaanja. Kontrolni karton se formira nakon

tehnikog prijema i to je document koji sadri znaaj sistema i njegove tehnike karakteristike.
emu aspiracionog sistema sa naznaenim mestima za kontrolna merenja, kao i postupak za

regulaciju.
U kontrolni karton se upisuju sve izmene ili dopune, a naroito nakon generalnog remonta.

Instrukcije za eksploataciju treba da sadre sledee: redosled ukljuivanja i iskljuivanja sistema,

uputstvo za regulaciju tehnolokih i drugih parametara koji utiu na rad sistema i uputstva i

specifinosti tekueg odravanja.

U knjigu opaanja, voa smene unosi sva zapaanja o stanju aspiracionih sistema u toku svoje
smene, kako bi voa sledee smene imao uvid i mogunost blagovremene intervencije.

2. Periodino obavljati ispitivanja (merenja) koncentracija praine u cevovodima i u radnoj prostoriji, kao i
efektivnost rada celog sistema. Ova ispitivanja treba da obavlja firma registrovana za ovakvu delatnost.
3. Obezbediti strunu ekipu za obavljanje sledeih, potrebnih remontnih radova:

Tekue odravanje, odnosno otklanjanje sitnih nedostataka u toku smene.

Plansko-preventivni remont, najmanje dva puta godinje.

Generalni remont, pod kojim se podrazumeva zamena ili opravka pojedinih delova ili rekonstrukcija
sistema. Ove remonte treba planirati u vreme remonta ostale tehnoloke opreme. Nakon
generalnog remonta neophodna su ponovna ispitivanja sistema i unoenje eventualno novih
parametara u kontrolni karton.

4. Jednom godinje uraditi analizu sa stanovita optimizacije aspiracionog sistema, koja treba da obuhvata i
sve godinje trokove njegove eksploatacije I odravanja.

______________________________________________________________________________________________
Strana 3 od 3