TEHNOLOGIJA IZRADE

BUOTINA I
INENJERSTVO NAFTE I GASA
RGF
2
KONSTRUKCIJA BUOTINE
9
3
Izbor zatitnih cevi u buotini povezan je sa poznavanjem velikog broja
parametara i praenjem njihove promene tokom vremena. Ugrauje se za
ceo vek trajanja buotine (nekoliko decenija) i moraju se imati u vidu sve
operacije koje se obavljaju na datoj buotini tokom tog vremena. Nedovoljno
poznavanje uticaja pojedinih parametara mora biti ukljueno u sigurnosni
faktor za izbor zatitnih cevi.
Mnoge naftne kompanije i timovi strunjaka razvili su sopstvene
metodologije zacevljenja buotine. Dizajniranje zacevljenja zapoinje
definisanjem eksploatacione kolone koja e se koristiti pod uslovom da se
tokom buenja otkriju komercijalne koliine ugljovodonika. Termodinamiki i
ostali uslovi eksploatacije ili ispitivanja buotine odreuju proizvodne ili
ispitne karakteristike dubinske opreme i uzlaznih cevi (tubinga), tj. time se
odreuju tehnike i geometrijske karakteristike eksploatacione kolone.
Tehniko-tehnoloki definisana eksploataciona kolona funkcionalno
omoguuje izbor prenika dleta, prenika sledeih zatitnih kolona, dubinu
ugradnje pojedinih nizova kolona, kao i kvalitet materijala cevi (Grad), a
sve u cilju bezbednog dostizanja konane dubine buotine.
Proraun zatitnih cevi
4
Kako je postizanje najpovoljnijeg ekonomskog efekta jedan od osnovnih
zahteva kod prorauna, niz zatitnih cevi se esto sastoji od vie sekcija
razliitog kvaliteta materijala, debljine zidova cevi i tipova spojnica. Ovako
dizajniran niz zatitnih cevi predstavlja tzv. kombinovani niz. Dodatna
uteda ostvaruje se i ugradnjom izgubljene kolone zatitnih cevi, umesto
kompletnog niza od dna buotine do povrine. U tom sluaju je mogue
izvriti korekciju prethodno dizajnirane kolone u pogledu planiranja ugradnje
zatitnih cevi manje teine ili slabijeg kvaliteta jer smanjena dubina ugradnje
ovih kolona smanjuje optereenje na istezanje, koje deluje na cevi. Naravno,
ovakav pristup kod dizajniranja povezan je sa procenom stepena mogueg
rizika usled troenja zidova zatitnih cevi u vreme buenja.
Izbor pre Izbor pre nika (geometrije) za nika (geometrije) za titnih cevi titnih cevi
Prenici buenja i prenici kolona u funkciji su unutranjeg prenika
eksploatacione kolone zatitnih cevi.
5
gde su:
D
d
- prenik dleta za buenje za eksploatacionu kolonu zatitnih cevi (mm)
OD
s
spoljanji prenik spojnice eksploatacione kolone (mm)
- zazor izmeu spoljanjeg prenika spojnice eksploatacione kolone i zida kanala
buotine (mm)
Zazor izmeu spoljanjeg prenika spojnice eksploatacione kolone i zida
kanala buotine omoguava formiranje isplanog kolaa na zidu buotine i
prolaz opreme zatitnih cevi kao to su centralizeri, grebai i drugo. Kod
elastinih nizova zatitnih cevi (prenika manjeg od 203,2 mm), zazor se
kree od 5 do 15 mm, a kod kruih kolona (prenika veeg od 203,2 mm),
zazor se kree od 15 do 45 mm.
+ = 2
s d
OD D
Da bi se omoguila ugradnja eksploatacione kolone u buotini, prenik
buenja, tj. dleta poslednjeg intervala kanala buotine mora biti neto vei od
spoljanjeg prenika spojnice eksploatacione kolone prema jednaini:
6
1
2 + =
d k
D ID
gde su:
ID
k
- unutranji prenik zatitnih cevi (mm); kod istog spoljanjeg prenika zatitnih
cevi, unutranji prenik je promenljiva veliina koja zavisi od debljine zida cevi

1
- zazor izmeu unutranjeg prenika zatitnih cevi i dleta (2-3 mm)
Uobiajeni izbor geometrije buotine prikazan je u tabeli:
ZA TEE USLOVE-ISTRANE BUOTINE ZA NORMALNE PORNE PRITISKE
Kolone zatitnih cevi Dleta Kolone zatitnih cevi Dleta
tip OD
k
(mm) D
d
(mm) tip OD
k
(mm) D
d
(mm)
uvodna
povrinska
I tehnika
II tehnika
eksploataciona
508
339,7
244,5
177,8
127
660,4
444,5
311,1
215,9
155,6
uvodna
povrinska
eksploataciona
339,7
244,5
139,7
444,5
311,1
215,9
Prenik dleta primenjen za buenje donjih delova kanala buotine, takoe
mora da prolazi kroz unutranji prenik zatitnih cevi ugraenih iznad njega.
Zazor izmeu zidova zatitnih cevi i dleta treba biti od 2 do 3 mm na svaku
stranu, odnosno:
7
Dubina ugradnje za Dubina ugradnje za titnih cevi titnih cevi
Jedan od najvanijih postupaka kod konstrukcije naftnih i gasnih buotina
kao uslov za njen uspean zavretak je kriterijum za izbor mesta ugradnje
zatitnih cevi u kanal buotine.
Na velikom broju buotina uoeni su problemi tehnike i ekonomske prirode
koji su uglavnom vezani za programe zacevljenja u kojima su usvojene male
ili suvie velike dubine ugradnje zatitnih cevi.
Dubina ugradnje pojedinih nizova zatitinih cevi zasniva se na poznavanju
geolokih uslova, tj. razvoja pornih i frakturnih pritisaka formacije koje se
bue.
8
Prikazan je primer jedne od metodologija utvrivanja dubine ugradnje
nizova zatitnih cevi, gde je ilustrovan odnos izmeu dubine ugradnje kolone
i gradijenata pornih i frakturnih pritisaka, kao i projektovana gustina isplake za
buenje.
9
Kriterijumi za izbor mesta ugradnje pete zatitnih cevi
- Primarna razmatranja, tj. kriterijumi za odreivanje mesta ugradnje
pete zatitnih cevi obino se zasnivaju na kontroli povienih pornih
pritisaka i spreavanju njihovog irenja na plie zone, tj. zone sa
normalnim pornim pritiskom;
- Spreavanje diferencijalnog slepljivanja (zaglave) buaeg alata i
zatitnih cevi;
- Pokrivanje zona izloenih ozbiljnim gubicima isplake;
- Pokrivanje problematinih zona tokom buenja, tj. formacija
podlonih obruavanju, bubrenju i dr., odnosno formacija gde preti
zaglava buaeg alata.
10
Elementi za definisanje dubine ugradnje zatitnih cevi
- Porni pritisci, tj. gradijenti pornih pritisaka formacije celom
duinom kanala buotine;
- Pritisci frakturiranja, tj. gradijenti frakturiranja formacija celom
duinom kanala buotine;
- Konana dubina buotine ili produktivnog sloja;
- Dubina zaleganja poslednje propusne formacije sa normalnim
pornim pritiskom;
- Dubina zaleganja prve propusne formacije sa povienim pornim
pritiskom.
Definisanje dubine ugradnje zatitnih cevi, polazi od uslova da su za
buotinu koja se konstruie poznati sledei elementi:
11
Ogranienja pri izboru dubine ugradnje zatitnih cevi
Da bi ugraeni niz zatitnih cevi mogao da ispuni kriterijume za izbor mesta
ugradnje postavljaju se sledea ogranienja:
- Najmanja gustina isplake koja ostvaruje natpritisak od 10 do 30 bar na
maksimalni porni pritisak u kanalu buotine, taj uslov praktino se postie
primenom sledee jednaine:
f p
S G + =
max min

min
- minimalno potrebna gustina isplake za buenje (kg/dm
3
)
G
p max
- gradijent maksimalnog pornog pritiska u kanalu buotine (kg/dm
3
)
S
f
- sigurnosni faktor za sluaj iznenadnog dotoka slojnog fluida u kanal buotine,
0,03 ~ 0,06 kg/dm
3
- Maksimalno dozvoljeni diferencijalni pritisak 150 bar na zone sa
normalnim pritiskom i 210 bar na zone sa povienim pornim pritiskom.
- Zapremina dotoka gasnog fluida u kanal buotine od 3.500 lit, ili u zavisnosti
od prenika buotine i alata, izraeno u duini dotoka (dotok od oko 170 m).
12
Dubina ugradnje tehnike kolone
Optimalna dubina ugradnje tehnike kolone zatitnih cevi zasniva se na
izraunavanju minimalne gustine isplake koja dri u ravnotei formacije sa
maksimalnim pornim pritiskom kao i potrebnoj vrednosti gradijenta
frakturiranja stena u kanalu buotine koji osigurava bezbedno buenje do
planirane dubine na osnovu jednaine:
1
min f pot f
S G + =
G
f pot
potrebni gradijent frakturiranja stena u kanalu buotine, koji omoguuje
dostizanje konane dubine buotine (kg/dm
3
)
S
f1
- sigurnosni faktor za gradijent frakturiranja stena od 0,06 do 0,1 kg/dm
3
Tehnika kolona zatitnih cevi ugrauje se na onoj dubini kanala buotine
na kojoj gradijent frakturiranja stena dostie izraunatu vrednost potrebnog
gradijenta frakturiranja stena, tj.:
tk pot f
H G
H
tk
- dubina ugradnje tehnike kolone u kanalu buotine (m)
13
Dubina ugradnje tehnike kolone (H
tk
) proverava se na dozvoljeni
diferencijalni pritisak u funkciji dubine zaleganja poslednje propusne
formacije sa normalnim pornim pritiskom, jednainom:
( ) 0981 , 0
1 min
= Z G p
pn is

is
- diferencijalni pritisak u visini poslednjeg propusnog sloja sa normalnim pornim
pritiskom (bar)
G
pn
- gradijent normalnog pornog pritiska, Panonski basen 1,02 (kg/dm
3
)
Z
1
- dubina poslednje propusne formacije sa normalnim pornim pritiskom (m)
Za sluaj:
bar p
is
150
Dubina ugradnje tehnike kolone zatitnih cevi (H
tk
) zadovoljava
Za sluaj:
bar p
is
150 >
Uslov za izbor dubine ugradnje tehnike kolone nije zadovoljen jer se stvara
povoljniji uslov za pojavu zaglave zatitnih cevi ili alata u nastavku buenja.
Tada se metodologija za izbor dubine ugradnje tehnike kolone zasniva na
maksimalno dozvoljenom diferencijalnom pritisku na poslednju propusnu
formaciju sa normalnim pornim pritiskom, jednainom:
14
pn
is
tk i
G
Z
p
+

=
1
.
2 , 10

i.tk
- gustina isplake za ugradnju tehnike kolone (kg/dm
3
)
p
is
- maksimalno dozvoljeni diferencijalni pritisak (do 150 bar)
Peta tehnike kolone postavlja se na onoj dubini gde se dostie gradijent
pornog pritiska na osnovu sledee jednaine:
tk tk p
f tk i tk p
H G
S G

=
.

G
p tk
- gradijent pornog pritiska u kanalu buotine koji
odreuje dubinu ugradnje tehnike kolone (kg/dm
3
)
H
tk
- dubina ugradnje tehnike kolone zatitnih cevi (m)
S
f
- sigurnosni faktor za dotok slojnog fluida 0,03-0,06 kg/dm
3
Dubina ugradnje tehnike kolone takoe zahteva i proveru u odnosu na
izraunati potrebni gradijent frakturiranja na dnu buotine (G
f pot
) i
stvarni gradijent frakturiranja na peti tehnike kolone (G
f tk
), relacijom:
pot f tk f
pot f tk f
G G
G G
<

G
f tk
- stvarni gradijent frakturiranja sedimentnih stena
na peti tehnike kolone (kg/dm
3
)
G
f pot
- izraunati potrebni gradijent frakturiranja
sedimentnih stena u kanalu buotine (kg/dm
3
)
15
Ako je:
pot f tk f
G G
Dubina ugradnje tehnike kolone zadovoljava sve kriterijume, odnosno
mogue je bezbedno buenje iz ove kolone do konane dubine buotine.
U daljem postupku potrebno je definisati dubine ugradnje povrinske
kolone zatitnih cevi.
Ako je: G
f tk
< G
f pot
Dubina ugradnje tehnike kolone ne omoguava buenje do konane
dubine, jer je u nastavku buenja mogu lom (fraktura) formacije ispod
pete tehnike kolone.
Da bi se dostigla konana dubina buotine neophodno je ugraditi jo
jednu dimenziju zatitnih cevi u vidu izgubljene kolone zatitnih cevi, tj.
Liner kolonu.
16
Dubina ugradnje povrinske kolone
U toku izrade buotine povrinska kolona zatitnih cevi esto se nae pod
pritiskom zbog iznenadnog prodora slojnog fluida u kanal buotine, a to
najee nastaje usled nepanje izvoaa radova.
Iz navedenog razloga, za odreivanje dubine ugradnje povrinske kolone
zatitnih cevi primenjuje se kriterijum iznenadnog dotoka gasnog slojnog
fluida.
U sluaju iznenadnog dotoka gasnog fluida, nakon zatvaranja buotine,
pritisak na odreenoj dubini u kanalu buotine izraen kao ekvivalentna
gustina isplake bie vei od onog koji je rezultat hidrostatikog pritiska stuba
isplake, frikcionih pritisaka i pritiska pulsiranja u toku normalnih aktivnosti
buenja.
Ostvareni pritisak, prikazan kroz ekvivalentnu gustinu isplake uzrok je
pojave mnogih dotoka, fraktura formacija ispod pete zatitnih cevi, a nakon
toga i nekontrolisanih erupcija sa gubitkom buaih postrojenja.
17
Da bi se ova pojava izbegla, potrebno je da se povrinska kolona zatitnih
cevi ugradi do dubine koja e izdrati pritiske ostvarene iznenadnim dotokom
gasnog fluida, a to se postie kada je zadovoljen uslov:
pk f
f is e
H G
G

e.is
- ekvivalentna gustina isplake na dubini ugradnje povrinske kolone
zatitnih cevi (kg/dm
3
)
G
f
- gradijent frakturiranja stena na dubini ugradnje povrinske kolone zatitnih
cevi (kg/dm
3
)
H
pk
- dubina ugradnje povrinske kolone zatitnih cevi (m)
Ekvivalentna gustina isplake (
e.is
) odreuje se jednainom:
( )
3
.
/ dm kg
H
h
S
H
H
p
fg tk fg
tk f
p
tk
is e

=


18
H
tk
- dubina ugradnje tehnike kolone zatitnih cevi (m)
H
p
- promenljiva, eljena dubina ugradnje povrinske kolone zatitnih cevi (m)
h
fg
- duina stuba gasnog fluida doteklog u buotinu (oko 170 m).
S
f
- sigurnosni faktor za sluaj iznenadnog dotoka gasnog fluida u buotinu od 0,03
do 0,06 kg/dm
3

tk
- potrebna gustina isplake za buenje do dubine ugradnje tehnike kolone H
tk
(kg/dm
3
)

fg
- prosena gustina gasnog fluida doteklog u kanal buotine (kg/dm
3
). Za praktinu
primenu mogu se koristiti sledee vrednosti u zavisnosti od pornih pritisaka, prikazanih
u tabeli:
GUSTINA GASNOG FLUIDA,
fg
(kg/dm
3
)
PORNI PRITISAK
(bar)
0,10
0,20
0,25
0,30
0,35
100
230
300
400
750
- Kod buotina sa normalnim pornim pritiskom, tj. gde je G
p max
= G
pn
navedeni postupak za odreivanje dubine povrinske kolone primenjuje se
kao jedini, u cilju izbora ugradnje zatitnih cevi.
19
Gradijent
Gradijent
EGI
Gradijent
FRAKTURIRANJA
Gradijent
PORNOG
PRITISKA
Minimalna dubina pete z. c. dotok gasa
D
u
b
i
n
a
20
Izbor kvaliteta materijala ugraenih zatitnih cevi
Nakon definisanja geometrije buotine i dubine ugradnje zatitnih
cevi, svaki niz zatitnih cevi (eksploataciona, tehnika, povrinska
i izgubljena kolona) se dimenzionie da uz odabrani kvalitet elika
(Grad), teine i vrste navoja, tj. spojnica izdri sledee radne
uslove:
- Delovanje pritiska unutar zatitnih cevi (na pucanje)
- Delovanje pritiska iza zatitnih cevi (na gnjeenje)
- Delovanje sila istezanja i sabijanja zbog kojih moe doi do
kidanja tela ili spojnica cevi
- Izloenost cevi sloenim naprezanjima: biaksijalnim i triaksijalnim
zbog kombinovanog uticaja spomenutih uslova
- Optereenje za vreme cementacije
- Uticaj temperature
- Uticaj savijanja
21
Kod prorauna zatitnih cevi prvi u redosledu postupaka je razmatranje
optereenja na unutranji pritisak, koje odreuju poetni kvalitet cevi.
Optereenjem na spoljanji pritisak proverava se izabrani niz zatitnih cevi i u
pojedinim sekcijama moe se poveati kvalitet elika ili teina. Nakon
definisanja kvaliteta elika, teine i duine sekcije koje zadovoljavaju
optereenja na unutranji i spoljanji pritisak, proverava se optereenje na
aksijalno istezanje i sabijanje na osnovu kojih se vri izbor odgovarajuih
spojeva zatitnih cevi. Konani postupak je provera cevi na biaksijalno i
triaksijalno naprezanje i redukcije nominalnih vrednosti zatitnih cevi na
pucanje i gnjeenje koje su izazvane tim optereenjima i naprezanjima.
Rezultantna optereenja koja deluje na zatitne cevi, tj. dizajnirane vrednosti,
predstavljaju donju granicu na osnovu kojih se vri izbor odgovarajuih kolona
zatitnih cevi i spojnica. Vrednosti rezultantnih optereenja dobijaju se
uveanjem stvarnih optreenja sa faktorima dizajniranja. Faktori dizajniranja
odreeni su: u skladu sa preporukama API biltena; iskustvenim saznanjima na
pojedinim lokalitetima; lokalnim propisima i zakonskom regulativom;
parametrima u funkciji uticaja korozije usled prisustva agresivnih fluida;
istroenosti cevi u toku buenja i dr.
22
Sigurnosni faktori (tipini) obuhvataju i razmatraju tri glavna uslova i to:
- Faktori dizajniranja za unutranji pritisak, tj. pucanje - 1,10
- Faktori dizajniranja za spoljanji pritisak, tj. gnjeenje - 1,125
- Faktori dizajniranja za istezanje - 1,80
PROJEKTOVANJE EKSPLOATACIONE KOLONE ZATITNIH CEVI
Izbor eksploatacione kolone, predstavlja jedan od najvanijih postupaka
konstrukcije buotine. Neodgovarajue dizajniranje povrinske ili tehnike
kolone moe da bude kompenzirano tokom izrade buotine, ali neispravno
projektovanje eksploatacione kolone obino ima trajne posledice.
Proraun eksploatacione kolone na unutranji, spoljanji pritisak kao i na
aksijalno optereenje, obavlja se uz primenu maksimalnog optereenja i
naprezanja. Takoe, uz sam proraun na uniaksijalna optereenja i
biaksijalna naprezanja razmatra se i analiza triaksijalnih naprezanja u cilju
provere da li je granica elastinosti materijala vea od vrednosti za najtee
uslove naprezanja.
23
-Proraun unutranjeg pritiska (pucanje):
Prvi korak pri proraunu ove kolone na pucanje predstavlja to je mogue
preciznije predvianje maksimalnog pritiska na povrini.
Za uslove optereenja konstrukcije na pucanje podrazumeva se da
eksploataciona kolona ima inicijalni pritisak na dnu jednak pritisku formacije i
proizvodnog gasovitog fluida u buotini. Eksploataciona kolona se tako
dizajnira da u sluaju oteenja tubinga nee otkazati. Pretpostavlja se da moe
doi do proputanja tubinga, kada gas ulazi u meuprostor i kroz njega migrira
prema povrini. Pri tome se pretpostavlja da je gustina fluida za opremanje u
koloni iznad pakera jednaka gustini isplake koja je ostala izvan kolone.
U uslovima proputanja tubinga blizu povrine, maksimalni pritisak na ustima
buotine, tj. povrini e predstavljati optereenje na unutranji pritisak na bilo
kojoj taki kompozicije eksploatacione kolone zatitnih cevi.
Uveanjem pritiska na ustima buotine sa faktorom sigurnosti dobija se linija
dizajniranja za ukupni niz eksploatacione kolone.
24
Projektovanje eksploatacione
kolone na unutranji pritisak
Jednaina za izraunavanje maksimalnog pritiska na ustima buotine:
gde su:
p
sl
- slojni, tj. porni pritisak (bar)
H - vertikalna dubina buotine ili sloja (m)

is
- gustina isplake za buenje (kg/dm
3
)
( )
5
10 00459 , 7


=
H
sl
us
e
p
p
25
Pritisak na ustima buotine uz sigurnosni faktor:
Pritisak na dnu, tj. peti eksploatacione kolone
uz sigurnosni faktor :
K
1
Faktor dizajniranja na unutranji pritisak - 1,1
( ) bar K p A
us 1
=
( ) bar K p A
us 1
=
-Proraun spoljanjeg pritiska (gnjeenje):
Projektovanje optereenja na spoljanji pritisak (gnjeenje) zasniva se na
mogunosti zaepljenja perforacija i na uslovima koji vladaju kasnije u toku
veka eksploatacije leita, kada se pritisak u leitu svede na vrlo nizak, tj.
pritisak naputanja. Proputanje tubinga ili pakera moe da izazove gubitak
fluida za opremanje, tako da nizak unutranji pritisak nije ogranien samo na
deo kolone ispod pakera. Iz tih razloga u svrhu dizajniranja cela kolona
zatitnih cevi se smatra praznom.
Optereenje na spoljanji pritisak ostvaruje se putem hidrostatikog pritiska
isplake u koju je ugraena eksploataciona kolona, a efekat cementa se
zanemaruje. Maksimalno optereenje se javlja na dnu i faktor dizajniranja
primenjuje se direktno na ovo optereenje.
26
Projektovanje eksploatacione kolone
zatitnih cevi na spoljanji pritisak
(gnjeenje)
Pritisak stuba isplake u koju se ugrauje eksploataciona kolona:
Pritisak na povrini, tj. ustima buotine: 0 (bar)
Pritisak na dnu eksploatacione kolone uz sigurnosni faktor:
gde su:
p
is
- pritisak stuba isplake (bar)
H
e
- dubina ugradnje eksploatacione kolone (m)
K
2
- sigurnosni faktor, tj. faktor dizajniranja na gnjeenje
is e is
H p = 0981 , 0
( ) bar K p B
is 2
=
27
-Proraun aksijalnog optereenja (istezanje):
Projektovanje eksploatacione kolone na aksijalno optereenje pristupa se
nakon to se odrede vrednosti kolone, tj. kvalitet (Grad), teina i duina
sekcija na osnovu dizajniranja na delovanje unutranjeg i spoljanjeg pritiska.
Proraun minimalnog aksijalnog optereenja ne uzima u obzir efekat potiska
kolone isplakom ve se aksijalno optereenje na istezanje proraunava sa
viseom kolonom u vazduhu. Linija dizajniranja definie se u zavisnosti od
toga koje optereenje na istezanje je vee: dodatni nateg (overpull) sa
optereenjem na istezanje ili sigurnosni faktor pomnoen sa optereenjem na
istezanje.
Projektovanje
eksploatacione kolone na
istezanje u vazduhu
28
Optereenje na istezanje sa viseom kolonom u vazduhu, definie se
jednainama:
-Optereenje na istezanje na peti eksploatacione kolone:
-Optereenje na istezanje na vrhu prve sekcije:
-Optereenje na istezanje na vrhu druge sekcije:
-Optereenje na istezanje na vrhu tree sekcije, tj. na povrini:
Rezultujua optereenja delovanja aksijalnog istezanja u vazduhu na
karakteristinim dubinama:
( ) daN F 0
0
=
( ) daN W H F F
3 3 2 3
+ =
( ) daN W H F
1 1 1
=
( ) daN W H F F
2 2 1 2
+ =
Dubina
(m)
Optreenje na
istezanje
(daN)
Optreenje na
istezanje + K
4
(daN)
Optereenje na
istezanje K
3
(daN)
Linija dizajna
(vee K
3
ili K
4
)
(daN)
H
e
H
2
+ H
3
H
3
0
F
0
F
1
F
2
F
3
K
4
F
1
+ K
4
F
2
+ K
4
F
3
+ K
4
/
F
1
K
3
F
2
K
3
F
3
K
3
A
B
C
D
29
API navoji i spojnice: K/O; D/O; BCSG upotrebljavaju se za kompozicije
eksploatacionih kolona zatitnih cevi kada optereenje na unutranji i
spoljanji pritisak nije vee od:
- 430 bar za rad u standardnim uslovima;
- 350 bar za rad u kiseloj sredini.
Preko tih optereenja treba koristiti Extremline navoje, tj. zaptivanje
metal na metal.
gde su:
K
4
- dodatni nateg na kolonu zatitnih cevi (overpull) i iznosi 45.000 daN
K
3
- faktor dizajniranja optereenja na istezanje
H
1
- duina prve, donje, na dnu sekcije zatitnih cevi (m)
W
1
- teina u vazduhu prve, donje sekcije, sa spojnicom (daN/m)
H
2
- duina druge, od dna, sekcije zatitnih cevi (m)
W
2
- teina u vazduhu druge sekcije sa spojnicom (daN/m)
H
3
- duina tree sekcije, od dna, zatitnih cevi (m)
W
3
- teina tree sekcije u vazduhu sa spojnicom (daN/m)
30
-Proraun biaksijalnog, dvoosnog, naprezanja:
Dejstvo aksijalnog optereenja, tj. sila istezanja i sabijanja u zatitnim cevima
menjaju njihovu nazivnu otpornost (tablinu) na unutranji i spoljanji pritisak i
to:
- u delu kolone zatitnih cevi koji je napregnut na sabijanje otpornost na
unutranji pritisak se smanjuje, a otpornost na spoljanji pritisak se poveava,
- u delu zatitnih cevi koji je napregnut na istezanje otpornost na unutranji
pritisak se poveava, a otpornost na spoljanji pritisak se smanjuje
Zbog toga, prilikom odabiranja zatitnih cevi prema izraunatim vrednostima,
nazivne (tabline) vrednosti otpornosti zatitnih cevi na unutranji i spoljanji
pritisak treba korigovati za kombinovana biaksijalna optereenja, prema
jednainama:
( ) bar p
TA TA
p
g gb

=
min
2
min
5 , 0 75 , 0 1

31
( ) bar p
TA TA
p
p pb

=
min
2
min
5 , 0 75 , 0 1

( )
2
3 2 1
3 2 1 0
; ;
; ; ;
mm daN
A A A
F F F F
A
F
TA = =
gde su:
gb
biaksijalnog naprezanja (bar)
p
pb
- minimalna otpornost na unutranji pritisak (pucanje) zatitnih cevi u uslovima
biaksijalnog naprezanja (bar)
p
g
- nominalna (tablina) vrednost otpornosti na spoljanji pritisak izabrane zatitne
cevi (bar)
p
p
- nominalna (tablina) vrednost otpornosti na unutranji pritisak izabrane zatitne
cevi (bar)

min
- minimalna granica elastinosti izabranih zatitnih cevi (h.bar)
A - povrina poprenog preseka pojedinih sekcija zatitnih cevi (mm
2
)
F - optereenje na istezanje zatitnih cevi (daN)
p - minimalna otpornost na spoljanji pritisak (gnjeenje) zatitnih cevi u uslovima
32
Linija optereenja na istezanje (bez faktora dizajniranja) koristi se za procenu
delovanja biaksijalnog naprezanja na jainu gnjeenja kod eksploatacione
kolone (koristi se samo p
gb
). Na vrhu i dnu svake sekcije treba da se prorauna
redukcija jaine na gnjeenje izabrane kolone pod optereenjem na istezanje i
eventualno promeni Grad ili teina toj sekciji.
Proraun triaksijalnog (troosnog) naprezanja:
Nakon dizajniranja eksploatacione kolone prema prethodno izloenoj
metodologiji, pristupa se analizi triaksijalnog naprezanja uz proraun Van-
Mises-ovog ekvivalentnog naprezanja ipke, iji je t/D odnos vei od 10%,
za dva sluaja optereenja:
-Optereenje na pucanje simulira moguu situaciju: Proputanje tubinga;
-Optereenje na gnjeenje simulira moguu situaciju: Prazna eksploataciona
kolona.
33
PROJEKTOVANJE TEHNIKE KOLONE ZATITNIH CEVI
Osnovna funkcija tehnike kolone zatitnih cevi je da omogui dostizanje
konane dubine buotine, pa se iz tih razloga dizajnira na unutranji i
spoljanji pritisak posebnim metodolokim putem.
- Proraun unutranjeg pritiska, tj.pucanja:
Da bi se procenilo optereenje na unutranji pritisak (pucanje), mora se prvo
odrediti vrednost limita pucanja na povrini i peti zatitnih cevi.
Povrinski limit unutranjeg pritiska je od velike vanosti kod dizajniranja
tehnike kolone zatitnih cevi i moe se odrediti na vie naina:
- maksimalni pritisak na povrini izjednaiti sa radnim pritiskom raspoloive
povrinske opreme (BOP, buotinska glava, ok manifold i dr.);
- maksimalni pritisak na povrini iznosi 45% od maksimalnog slojnog, tj.
pornog pritiska u kanalu buotine;
- maksimalni pritisak na povrini izraunati na osnovu pretpostavljenih
uslova dotoka slojnog fluida (gasa) u kanal buotine
34
Pritisak pucanja na peti zatitne kolone definisan je kao injekcioni pritisak
(I
p
), koji je vei od pritiska frakturiranja, tj. loma stena, za sigurnosni faktor.
Nakon odreivanja vrednosti limita na povrini i peti tehnike kolone
primenjuje se koncept maksimalnog optereenja za uslove
pretpostavljenog dotoka gasa u kanal buotine. Maksimalno optereenje
podrazumeva najnepovoljniji sluaj kod pretpostavljenog dotoka slojnog
fluida, a to je stanje kada je isplaka za nastavak buenja na vrhu i fluid iz
sloja (gas) u donjem delu kanala buotine. Duina stuba isplake i gasnog
fluida odreuje se u zavisnosti od uslova u buotini, odgovarajuim
jednainama ili usvajanjem maksimalno prihvatljive duine dotoka slojnog
fluida od 2/3 konane dubine buotine.
Optereenje koje se suprotstavlja pucanju kolone, od strane fluida koji se
nalazi u meuprostoru iza zatitne kolone, takoe je potrebno definisati i
primeniti. Zbog izmene gustine fluida iza kolone koji je u kontaktu sa
formacijom, smatra se da podupiranje nastaje od stuba tenosti koji je po
gustini jednak slojnoj vodi sa normalnim gradijentom pornog pritiska.
35
Stvarno optereenje na unutranji pritisak predstavlja maksimalno
optereenje umanjeno za hidrostatiki pritisak podupiranja. Poveanjem
stvarnog optereenja za faktor sigurnosti dobija se optereenje
konstrukcije odnosno linije dizajniranja za unutranji pritisak.
Polazei od bilo kojeg kraja linije projektovanja, nanose se poznate
vrednosti jaine na pucanje za najmanju teinu i kvalitet cevi koja
prevazilaze vrednosti konstrukcionog optereenja. Duina sekcija je
odreena presekom linije dizajniranja. Jaina sledee primenljive teine ili
kvaliteta se nanosi na presek i ova procedura se ponavlja sve dok
kompletna kompozicija zatitnih cevi ne bude dizajnirana na unutranji
pritisak. Na taj nain su poznati: teina, kvalitet (Grad) i duina sekcije
kolona koje zadovoljavaju na unutranji pritisak, meutim, ova konstrukcija
se mora proveriti na optereenje na spoljanji pritisak.
36
Injekcioni pritisak na peti tehnike kolone:
( )
f ftk tk p
S G H I + = 0981 , 0
Projektovanje tehnike
kolone na unutranji
pritisak
37
( ) [ ]
( ) m
Z
X za
X X H I p
fg tk p us
3
:
0981 , 0
1
=
+ =
-Pritisak na povrini, tj. ustima buotine:
a) Kada se maksimalni pritisak na povrini izjednai sa radnim pritiskom
raspoloive povrinske opreme (BOP, buotinska glava, ok manifold i drugo)
ili da maksimalni pritisak na povrini iznosi 45% od maksimalnog slojnog, tj.
pornog pritiska u kanalu buotine, prema jednainama:
tada je dubina vrha dotoka slojnog fluida (stuba gasa) u kanalu buotine
odreena :
sl us
BOP us
p p
p p
=
=
45 , 0
( )
( )
fg i
fg tk us p
H p I
X




=
0981 , 0
0981 , 0
b) Kada se pretpostavlja da je dotok gasa izbacio 2/3 ukupne duine isplake iz
kanala buotine, tj. 1/3 duine buotine od povrine predstavlja stub isplake, a
ostalo fluid (gas) iz sloja, prema jednainama:
38
Pritisak na ustima buotine, tj.na povrini sa sigurnosnim koeficijentom:
Pritisak na na vrhu stuba gasa, tj. na dubini X, sa sigurnosnim
koeficijentom :
Pritisak na na peti tehnike kolone sa sigurnosnim koeficijentom :
1
K p A
us
=
( ) [ ]
1
0981 , 0 K X p B
v i us
+ =
( )
1
K p I C
sv p
=
- Pritisak potpornog fluida u meuprostoru, tj. slojne vode sa normalnim
gradijentom pornog pritiska dobija se jednainom:
v tk sv
H p = 0981 , 0
39
-Proraun spoljanjeg pritiska, tj. gnjeenja:
Optereenje zatitnih cevi na spoljanji pritisak kod tehnike kolone
predstavlja delovanje fluida u meuprostoru, podrazumevajui da je kolona
z. c. uronjena u projektovanu gustinu isplake.
Maksimalno optereenje na spoljanji pritisak nastaje kada nivo isplake
unutar kolone opadne, usled gubitka cirkulacije u nastavku buenja.
Pretpostavlja se da hidrostatiki pritisak na peti zatitnih cevi nije manji od
pritiska stuba slojne (slane) vode iza zatitnih cevi normalnog gradijenta
pornog pritiska. Zbog toga, do maksimalnog optereenja na gnjeenje dolazi
kada se stub isplake koji je ostao u koloni izjednai sa potpornim pritiskom
stuba slojne slane vode.
Ova situacija nastaje kada doe do gubitka cirkulacije za vreme buenja
ispod tehnike kolone. Nivo isplake unutar kolone opada, tako da stub
isplake koji preostaje odrava pritisak na petu kolone. Ovaj pritisak se
uravnoteuje sa pritiskom stuba slojne vode. Rezultanta ovog optereenja
predstavlja optereenje na spoljanji pritisak umanjeno za pritisak
potpornog fluida.
40
-Pritisak stuba isplake u koju se ugrauje tehnika kolona:
-Pritisak stuba slojne (slane) vode, tj. potpornog fluida, jednaina:
0981 , 0 =
tk tk is
H p
0981 , 0 =
v tk sv
H p
Projektovanje tehnike kolone
na spoljanji pritisak (gnjeenje)
41
Pritisak na ustima buotine, tj. povrini: 0 (bar)
Pritisak na dubini Y, tj. na dubini prazne kolone, sa sigurnosnim
koeficijentom:
Pritisak na peti tehnike kolone, sa sigurnosnim koeficijentom:
( )
2
0981 , 0 K Y D
tk
=
( )
2
K p p E
sv is
=
-Dubina prazne tehnike kolone u sluaju gubitka isplake u nastavku
buenja iz tehnike kolone:
( ) m
p
H Y
i
sv
tk

=
0981 , 0
42
gde su:
I
p
- injekcioni pritisak na peti tehnike kolone (bar)
p
us
- pritisak na ustima buotine, tj. povrini (bar)
p
sl
- maksimalni slojni, tj. porni pritisak u buotini (bar)
p
is
- pritisak stuba isplake u koju se ugrauje tehnika kolona (bar)
p
sv
- pritisak potpornog fluida u meuprostoru, tj. slojne (slane) vode (bar)
H
tk
- dubina ugradnje tehnike kolone (m)
G
ftk
- gradijent frakuriranja na peti tehnike kolone (kg/dm
3
)
S
f
- sigurnosni faktor za gradijent frakturiranja (0,1 - 0,12 kg/dm
3
)
p
BOP
- radni pritisak preventera na ustima buotine: 690 bar; 345 bar; 207 bar; i 138 bar
X - dubina dotoka slojnog fluida (gasa) u kanalu buotine (m)
Y - dubina prazne tehnike kolone (m)
Z - konana dubina buotine (m)

i
- gustina isplake za nastavak buenja iz tehnike kolone (kg/dm
3
)

tk
- gustina isplake u koju se ugrauje tehnika kolona (kg/dm
3
)

fg
- gustina dotoka slojnog fluida (gasa) u kanal buotine (0,15 kg/dm
3
)

v
- gustina slojne vode potpornog fluida (1,05 kg/dm
3
)
K
1
- faktor dizajniranja na unutranji pritisak, tj. pucanje (1,10)
K
2
- faktor dizajniranja na spoljanji pritisak, tj. gnjeenje (1,125)
43
-Proraun aksijalnog optereenja:
Dizajniranje tehnike kolone zatitnih cevi na aksijalno optereenje u veini
sluajeva zasniva se na uslovima koji mogu da se pojave u toku sputanja
kolone. Pretpostavlja se da je kolona zatitnih cevi zaglavljena blizu dna
buotine i da je najmanja prihvatljiva sila natega (overpull), osim teine
uronjene u isplaku, potrebna za oslobaanje kolone.
Minimalni kriterijumi za dizajniranje kolone na aksijalno optereenje, diktirani
su maksimalnim optereenjem koje proizilazi iz primene faktora dizajniranja
ili sile potezanja (overpull) u zavisnosti koja je sila vea. Minimalna sila
povlaenja tei da kontrolie konstrukciju u donjem delu kompozicije kolone,
a faktor dizajniranja tei da kontrolie gornji deo kompozicije zatitnih cevi.
Poto su odreeni kvaliteti (Grad), teine i duine pojedinih sekcija zatitnih
cevi, na osnovu optereenja na unutranji i spoljanji pritisak, procenjuju se
pozitivna i negativna (istezanje i sabijanje) aksijalna optereenja. Pod ovim
se podrazumeva prividno smanjenje teine kompozicije zatitnih cevi
uronjenih u isplaku u odnosu na njenu teinu u vazduhu, kao i rezultat sila
koje deluju na sve izloene horizontalno orijentisane povrine kompozicije
kolone.
44
Projektovanje tehnike kolone na
aksijalno optereenje (istezanje i
sabijanje)
Ove sile su jednake hidrostatikom pritisku na svakoj odreenoj dubini
ugraene sekcije i definiu se kao negativne ako im je vektor delovanja na
gore, tj. od pete kolone ka povrini. Negativne sile potiska deluju na petu
kolone, na zavretke zatitnih cevi, a kod promene teina i na ramena spojnica
kolona. Sile koje deluju na ramena spojnica praktino se zanemaruju zbog
neznatnih veliina.
Najslabiji deo u nizu zatitnih cevi na istezanje uglavnom predstavljaju spojevi,
tako da se linija dizajniranja primenjuje za odreivanje kvaliteta spojeva i
spojnica za kolonu.
45
Proraun tehnike kolone zatitnih cevi na aksijalno optereenje obuhvaen
je sledeim jednainama:
-Sila potiska na peti zatitnih cevi:
-Dubina neutralne take u nizu zatitnih cevi:
-Aksijalno optereenje na vrhu sekcije, tj. na povrini:
( ) daN A H F
tk tk B
=
1
000981 , 0
( ) m
W
F
H L
B
tk n
1
=
( ) daN W H F F
a 3 3 2 3
+ =
Dubina
(m)
Sila istezanja i
sabijanja
(daN)
Optereenje na
istezanje + K
4
(daN)
Optereenje na
istezanje K
3
(daN)
Linija dizajna
(vee K
3
ili K
4
)
(daN)
H
tk
L
n
H
2
+H
3
H
2
+H
3
H
3
H
3
0
-F
B
0
F
1
F
1a
F
2
F
2a
F
3
K
4
K
4
F
1
+ K
4
F
1a
+ K
4
F
2
+ K
4
F
2a
+ K
4
F
3
+ K
4
/
/
F
1
K
3
F
1a
K
3
F
2
K
3
F
2a
K
3
F
3
K
3
A
A
B
C
D
E
F
Rezultujua optereenja delovanja aksijalnog optereenja na karakteristinim
dubinama:
46
gde su:
H
1
- duina prve, donje, na dnu sekcije zatitnih cevi (m)
A
1
- povrina poprenog preseka prve sekcije (mm
2
)
W
1
- teina u vazduhu prve, donje sekcije (daN/m)
H
2
- duina druge, od dna, sekcije zatitnih cevi (m)
A
2
- povrina poprenog preseka druge sekcije (mm
2
)
W
2
- teina u vazduhu druge sekcije cevi (daN/m)
H
3
- duina tree sekcije, od dna, zatitnih cevi (m)
A
3
- povrina poprenog preseka tree sekcije (mm
2
)
W
3
- teina tree sekcije u vazduhu (daN/m)
L
n
- dubina neutralna taka u nizu zatitnih cevi (m)
K
3
- faktor dizajniranja za aksijalni optereenje (na istezanje)
K
4
- dodatni nateg (Overpull), koji proseno iznosi 45.000 daN
47
PROJEKTOVANJE POVRINSKE KOLONE ZATITNIH CEVI
Povrinska kolona zatitnih cevi ugrauje se relativno plitko u buotinu i
cementira se obavezno do vrha, tj. povrine.
- Proraun unutranjeg pritiska (pucanje):
Projektovanje povrinskog niza zatitnih cevi na unutranji pritisak (pucanje)
zasniva se na teoretskoj pretpostavci da e pritisak frakturiranja formacije
na peti kolone biti prevazien pre nego to se dostigne pritisak pucanja
kolone. Stoga, ovako dizajnirane zatitne cevi koriste frakturu formacije
kao sigurnosni mehanizam za opadanje pritiska ime se obezbeuje da
se lom ne razvije do povrine i na taj nain dovede u opasnost buae
postrojenje i ljudstvo. Nominalni pritisak na peti kolone jednak je pritisku
frakturiranja formacije plus sigurnosni faktor (0,12 kg/dm
3
), ime se
doputa delovanje injekcionog pritiska koji je neto vei od pritiska
frakturiranja. Pritisak unutar zatitnih cevi se proraunava
podrazumevajui da je sva isplaka u povrinskoj koloni izgubljena u
frakturiranoj formaciji, ostavljajui samo gas iz formacije u zatitnim
cevima.
48
Potporni pritisak izvan zatitnih cevi, koji pomae suprostavljanje pucanju
moe se smatrati da je jednak normalnom pornom pritisku formacije za tu
oblast. Povoljni efekat cementne kae ili isplake vee gustine, izvan zatitnih
cevi, ignorie se zbog mogunosti loeg mestiminog vezivanja cementa i
degradacije isplake do koje dolazi vremenom.
Projektovanje
povrinske kolone
na unutranji pritisak, tj.
pucanje
49
Proraun povrinske kolone zatitnih cevi zasniva se na sledeim jednainama:
Pritisak na ustima buotine sa sigurnosnim koeficijentom:
Pritisak na peti kolone sa sigurnosnim koeficijentom:
( )
( )
bar H p
bar H I p
bar G H I
v pk sv
fg pk p us
fpk pk p

=
=
+ =
0981 , 0
0981 , 0
12 , 0 0981 , 0
( )
us 1
bar K p A =
( ) ) (
1
bar K p I B
sv p
=
-Proraun spoljanjeg pritiska (gnjeenje):
Projektovanje na spoljanji pritisak (gnjeenje) zasnovano je na gubitku
isplake, to omoguava da nivo isplake padne ispod pete zatitnih cevi.
Maksimalno mogui spoljanji pritisak koji moe da dovede do gnjeenja
kolone zatitnih cevi proizilazi iz gustine isplake koja se nalazi u kanalu
buotine, kada se zatitne cevi ugrauju i cementiraju. Povoljni efekat
degradacije isplake se ne uzima u obzir.
50
Projektovanje povrinske kolone
na spoljanji pritisak, tj. gnjeenje
Projektovanje povrinske kolone na spoljanji pritisak odreeno je
jednainom:
( ) bar H p
pk pk is
= 0981 , 0
Pritisak na ustima buotine: 0 (bar)
Pritisak na peti kolone sa sigurnosnim koeficijentom:
( ) bar K p C
is 2
=
51
gde su:
I
p
- injekcioni pritisak na peti povrinske kolone (bar)
G
fpk
- gradijent frakturiranja na peti povrinske kolone (kg/dm
3
)
H
pk
- dubina ugradnje povrinske kolone (m)
p
us
- maksimalni mogui pritisak ostvaren na ustima buotine (bar)
p
sv
- pritisak potpornog fluida, slane vode iza povrinske kolone (bar)

pk
- gustina isplake za ugradnju povrinske kolone (kg/dm
3
)

v
- gustina slojne, slane vode iza povrinske kolone (kg/dm
3
)

fg
- gustina slojnog fluida (gasa ) u sluaju dotoka u buotinu (kg/dm
3
)
K
1
- faktor dizajniranja za unutranji pritisak (pucanje)
K
2
- faktor dizajniranja za spoljanji pritisak (gnjeenje)
Proraun aksijalnog optereenja i biaksijalnog naprezanja za povrinsku kolonu
zatitnih cevi identian je kao i za tehniku kolonu.
52
KRAJ
KRAJ