1

1. SUVI PREISTAI GASOVA, TALONE KOMORE I ALUZINE 1.1 TALONE I INERCIJALNE KOMORE Rade tako sto koriste taloenje estica u polju gravitacione sile. Najmanje su efikasnosti; imaju najjednostavniji nain izdvajanja; koriste se za izdvajanje krupnih estica, odnosno pri visokim koncentracijama estica u struji gasa. Imaju dugo vreme zaravanja. Velikih su dimenzija (osnovni nedostatak). U glavnom se koriste kao pred preista nekog aparata vee efikasnosti. Tipovi talonih inercijalnih komora (sl.01): a) nanjednostavnija talona komora b) komora sa vie podova c) komora sa pregradama d) komora sa odbojnom pregradom e) komora sa lananim ili ianim zavesama f) komora sa centralnim uvoenjem gasa g) komora sa bonim uvoenjem gasa Radi poveanja efikasnosti obine talone komore postavljaju se pregrade; drugi nain je postavljanje vrtlonih pregrada; trea varijanta je postavljanje reetke ili difuzora na ulazu u aparat u cilju ravnomernijeg rasporeivanja struje gasa po preseku aparata. Vreme zadravanja gasa u talonoj komori: v L H = = L = H g ; v g = 0, 2 0,8 [ m/s] - brzina gasa vg vt vt
= m izl m izl = m ul m ul

- koriste se za izdvajanje krupnih estica Brzina kretanja gasa u inercijalnim komorama - u ulaznom prikljuku brzina gasa treba da bude oko 10 m/s - u prostoru komore 1 m/s estice veliine 25 30 m se mogu izdvajati sa efikasnou od 65 85 % Posledica neto vee brzine na ulazu je neto vei pad pritiska 150 390 Pa (hidrauliki otpor) 1.2 ALUZINE Tipovi aluzina (sl.02): a) konstrukcija kod koje se kretanje gasa ostvaruje na osnovu pada pritiska na reetki aluzine b) konstrukcija kod koje se kretanje gasa ostvaruje usled lokalnog otpora na osnovnom toku c) konstrukcija kod koje se kretanje gasa ostvaruje usled ejaktorskog dejstva toka fluida d) konstrukcija kod koje se kretanje gasa ostvaruje dejstvom ventilatora Delovi aluzine(sl.02): 1) reetka 2) preista 3) preien deo gasne struje 4) kretanje gasa kroz odsisni trakt pod dejstvom pada pritiska 5) ventilator 6) lokalni otpor = c 1 (1 ) (1 R )
c stepen izdvajanja vrstih estica u ciklonu R stepen izdvajanja vrstih estica na reetci zapreminski udeo gasa koji prolazi kroz ciklon
2

H [ m ] - visina komore; v t [ m/s] - brzina taloenja Osnovni nedostaci talonih komora: - velike gabaritne dimenzije - koriste se kao predpreista
1

2. CENTRIFUGALNI SUVI PREISTAI GASOVA 2.1 CIKOLNI Prednosti: - suvi preistai (ne koristi se voda) - kontinualnog dejstva - jednostavne konstrukcije - mogu da se koriste na visokim t, p (izraeni od lima) - moe se koristiti kao zaseban preista ili spregnut u rednoj ili paralelnoj liniji sa drugim aparatima - moe da se koristi kao predpreista za izdvajanje estica manjeg prenika - niski investicioni trokovi u odnosu na druga reenja - ne postoje trokovi odravanja Konstrukciona reenja ciklona Delovi ciklona (sl.03): 1. ulazni kanal 2. ulazna (cilindrina) komora 3. vrtlona (separaciona) komora 4. bunker (komora) za skupljanje izdvojenih estica 5. vrtlona konica 6. izlazni kanal Podela ciklona prema obliku vrtlone (separacione) komore: - cilindrini cikloni: cilindrini deo vei u odnosu na separacionu komoru, glavni deo izdvajanja estica se odvija u cilindrinoj komori - konusni cikloni: separaciona komora vea (dua) od cilindrine komore, glavni deo izdvajanja estica se odvija u vrtlonoj (separacionoj) komori Podela ciklona prema nainu uvoenja meavone (gasne i vrste faze)(sl.04): a) tangencijalni
3

b) zavojni (spiralni) c) aksijalni ili protoni cikloni sa usmeravajuim elementima 2.1.1 MEHANIZMI IZDVAJANJA ESTICA IZ STRUJE GASA U CUKLONU (sl.05) Postoje tri faze izdvajanja estica u ciklonu: 1) primarna separacija 2) povratak estica u struju gasa 3) sekundarna separacija Itdvajanje vrstih estica u ciklonu zavisi od etiri faktora: 1) ugao trajektorije estice u odnosu na zid ciklona 2) veliina estica 3) intenzitet centrifugalne sile 4) intenzitet sile trenja 2.1.2 STRUJNA SLIKA U CIKLONU - tangencijalna brzina, vt - radijalna brzina, vr - aksijalna brzina, va (sl.06) Sekundarna strujanja Tipovi sekundarnog strujanja u cikonu (sl.07): a) strujanje oko izlaznog cilindra (javljaju se sekundarne struje kod prikljuaka (ulaznog) i direktno idu u izlazni (nemaju spiralnu putanju); bitni su sledei parametri: brzina strujanja u prikljuku, ugao prikljuka i koliko je sputen prikljuak (baj pas)) b) strujanje sekundarne struje u ciklonu u cilindrinom delu ciklona u vidu dvostrujnih cirkulacija (posledica pojave vakuuma u zoni oko ose ciklona; umesto normalne cirkulacije javlja se kruno kretanje u zoni razlike pritisaka i to predstavlja sanjenje efikasnosti aparata)
4

c) sekundarno strujanje na spoju konusnog dela ciklona i bunkera (predstavlja vraanje estica iz bunkera; treba da je zavren proces ali zbog razlike pritisaka nije) 2.1.3 KOJI SU UTICAJI GEOMETRIJSKIH STRUJNIH PARAMETARA NA STEPEN IZDVAJANJA I PAD PRITISKA U CIKLONU Na stepen izdvajanja u ciklonu utie (sl.08): 1) oblik konstrukcije 2) protok 3) prenik izlazne cevi d 4) odnos izlazne i ulazne povrine preseka (F1/F2) 5) nazivni prenik ciklona D Stepen izdvajanja: m izl.. m m mizl.. c = izdvojenih . = ul.. = 1 V = 1 izl. m ul.. m ulaznih . m ul.. c ul. V 1. oblik konstrukcije Odnos stepena izdvajanja i dubine uronjenosti prikljuka u prostor ciklona S (sl.09.1) Efikasnost se poveava do S = d (idealan sluaj) Za S < d dolazi do uznoenja (sluaj pod a)) Za S > d dolazi do uznoenja estica zbog vakuuma (sluaj pod b)) Uticaj visine ciklona H na stepan izdvajanja (sl.09.2) Poveanjem visine aparata poveava se stepen izdvajanja Razlog: due vreme zadravanja u aparatu vie izlaganje centrifugalnim silama Preporuke: H= ( 6 7 ) d Uticaj prenika cilindrinog dela aparata D na stepen izdvajanja (sl.09.3) Poveanje prenika aparata doprinosi poveanju stepena iydvajanja
5

Razlozi: due vreme boravka, mirnija struja, vie izraena gravitaciona struja Preporuke: D = 2,5d 2. protok Odnos koncentracija ulaznih estica c ul. na stepen izdvajanja Poveanjem ulazne koncentracije estica poveava se stepen izdvajanja Poveanjem ulazne brzine (pneumatsko optereenje aparata) poveava se stepen izdvajanja (jae centrifugalne sile) 3.prenik izlazne cevi d Poveanje izlaznog prenika d negativno utie na stepen izdvajanja (vie estica bi izalo) 4. odnos izlazne i ulazne povrine preseka (F1/F2) Pad pritiska u ciklonu: 2 g v cikl. +p = ; v cikl. brzina ciklona svedena na D 2 Odnos povrine izlaznog kanala F2 i ulaznog F1 (sl.10.1) d , F2 , m , (sl.10.2) ( A, B) , F1 , m , 5. nazivni prenik ciklona D D , F2 , m , (sl.10.3) ( A, B) , F1 , m , Uticaj zavisnosti pada pritiska u aparatu na stepen izdvajanja (sl.10.4)

2.2 MULTICIKLONI; KONSTRUKTIVNE KARAKTERISTIKE MULTICIKLONA Konstruktivne karakteristike multiciklona: 1) vei broj paralelno (ili serijski) postavljenih ciklona 2) vei broj ciklona objedinjenih u zajednikom kuitu
6

(konstrukciona karakteristika) 3) kuite ima zajedniki ulazni-izlazni cevovod 4) kuita se izrauju u vidu sekcija (razlog: da se pojedine sekcije mogu iskljuivati u sluaju smanjenog priliva, a cilj:da se odri brzina strujanja, a time i stepen izdvajanja) 5) obino su pojedinani u manjim prenicima 100 150 mm , a u kuitu su obino usmeravajui ureaji zavojnice, koje slue da ulaznu struju iz prikljuka ravnomerno rasporedi na sve elemente Prednosti u odnosu na ciklone: - vei stepen izdvajanja Nedostaci: - manji ulazni otvori (kod periodinih) posledica zaprljanje (zaepljenje) - loe zaptivanje usmeravajuih elemenatai tela ciklona - sloenija konstrukcija zbog usmeravajuih elemanata, moe se desiti da multiciklon prai po sebi (sl.11); (sl.12)

2.4 MODIFIKOVANA TEORIJA RADIJUSA STACIONARNE ORBITA I) Uvodni pojmovi (osnovne pretpostavke) d100% - granini prenik zrna (prenik estice koji se u centrifugalnom preistau (ciklonu) izdvoji 100%) d50% - hipotetiki prenik zrna (prenik estice koji se u centrifugalnom preistau (ciklonu) izdvoji 50%) d0% - prenik estice koji se u centrifugalnom preistau (ciklonu) sigurno nee izdvojiti Sile koje deluju u cuklonu: v2 d3 v t 2 1. FC centrifugalna sila: FC = V t = r 6 r d3 2. Fg gravitaciona sila: Fg = g 6 3. FW sila otpora kretanju estice kroz vazduh: FW = 3 d v r (sl.15) 3 kg / m gustina estice
d [ m ] prenik estice [ Pa s] dinamika viskoznost gasa
2 g m / s ubrzanje Zemljina tee

3. SUVI PREISTAI GASOVA SA FILTARSKIM PREGRADAMA Osnovni tipovi: 1)filteri sa elasticnim filtarskim pregradama 2)filterske pregrade od nasutog sloja 3)filteri sa krupnim poroznim materijalima Uobicajena klasifikacija: 1)otprasivaci sa filterima od nerdjajucih materijala 2)otprasivaci sa elast. oko krupnih filterskih pregrada Osnovne sile koje deluju:difuzije,inercije,dodira elektrostaticke sile privlacenja izmedju cestica i filterskih materijala. Efikasnost se povecava zaprljanjem filtera. Dva perioda rada: 1)filterski materijali cisti 2)sekundarni period formiranje sloja od izdvojenog materijala deluju kao dodatni sloj stepen izdvajanja se povecava 3.1 FILTERI SA SLOJEM OD NASUTOG MATERIJALA Aparat se sastoji od dve komore (sl.16) 1-ulazna komora zaprasenog vazduha 2-ciklonski otprasivac 3-rotacioni dozator 4-centralna cev 5-komora sa filterskom pregradom 6-filter(sloj nasutog materijala) 7-povratna komora otprasenog vazduha 8-ventil 9-cevovod(kanal)odprasenog vazduha 10-grabuljasta mesalica Za otresanje filtera ventil 8 se spusta i zatvara se dovod gasa, i dovodi se sa suprotne strane cist okolni vazduh.
9

Pad pritiska: +p +p1 ++p2 ++p3 (sl.13) +p12 = max (+p1 ,+p2 ,+p3 ) 2.3. CENTRIFUGALNI PREISTAI ROTACIONOG DEJSTVA (sl.14) 1) kretanje estica u smeru kretanja gasa 2) kretanje estica u smeru suprotnom od kretanja gasa

v t [ m / s] tangencijalna komponenta brzine estice v r [ m / s] radijalna (relativna brzina estice u odnosu na struju gasa) Uzroci za odsupanje teorijskog od eksperimantalnog rezultata za izraunavanje graninog prenika zrna: 1) ne uzima se u obzir reim strujanja Re 2) ne uzima se u obzir oblik estice 3) sila otpora vai samo ako je laminarni reim 4) javljaju se dodatne sile koje deluju na esticu
8

10

11

12

_______ gas ----------- cist vazduh za regeneraciju Osnovni nedostaci precistaca sa slojem od posutog materijala: - manji stepen izdvajanja - rad aparata je nepouzdan jer zavisi od rezima koji se ostvaruje pri regeneraciji Prednosti: - mogu raditi na visim temperaturama do 500C Grabuljasta mesalica dodatno rastresanje nasutog materijala da vazduh ne bi mesao kanale Drugi nacin regeneracije kombinacija produvavanja i vibracije (sl.17) Treci nacin regeneracija u ????dizovanom sloju velika brzina Cetvrti nacin transport nasutog materijala u zaseban uredjaj Fsm - sila potrebna za smicanje cestica koje su natalozene na nasutom materijalu Fsm = tr ( p + Tk ) tr - koeficijent trenja p - napon kohezione veze Tk - sila kohezione veze Fsm - treba da se izjednaci sa kohezionim silama da bi doslo do regeneracije 3.2 FILTERI SA ELASTICNIM I KRUTIM FILTERSKIM PREGRADAMA Mnogo veca primena od filtera sa slojem od nasutog materij.(sl.18) Osnovna razlika: kruti od sinterovanog materijala elasticni od platna Elasticni se koriste u filterima za izdvajanje veoma malih cestica, dok je u industriji za izdvajanje krupnih cestica veoma sirok opseg.
10

krute uzak opseg,manje osetljive na visoke temperature,pritiske elasticne veoma osetljive Glavni predstavnici elasticnih vrecasti 3.3 VRECASTI FILTER Rade u periodicnom rezimu: - radni rezim period filtracije - period regeneracije Visoka efikasnost 99 99,9% Sve cementare,asfaltne baze Mana niska temperatura primene do 260-270 C,sa povremenim udarima do 300C Uobicajena vrednost pada pritiska 1200-5000Pa Pri projektovanju efikasnost se ne razmatra Bitan hemijski sastav gasova,karakteristike cestica ne smeju biti abrazivne Najbitniji parametar zapreminski protok gasa koja se sme dovesti na 1 m3 filtarske povrsine m3 / h m V= = - brzina filtracije m2 h Podela vrecastih filtera: 1.prema nacinu regeneracije: 1)regeneracija mehanickim otresanjem(najcesce se koristi vibracija) 2)suprotnosmernim produvavanjem vazduha 3)regeneracija produvavanjem komprimovanog vazduha 2.prema pravcu strujanja gasa 1)filteri kod kojih zaprljani gas struji sa unutrasnje strane vrece ka spoljasnjoj 2)zaprljani gas se dovodi sa spoljasnje strane vrece(cesce) 3.prema mestu postavljanja ventilatora kojim se ostvaruje protok kroz filter
11

1)ventilator iza filtera radi u podpritisku 2)ventilator ispred filtera radi u nadpritisku 4.prema kapacitetu filtera 1)filteri malog kap. 2)filteri srednjeg kap. 3)filteri velikog kap. Od nekoliko m3 / h do nekoliko miliona m3 / h Jedna od kljucnih stvari izbor materijala vrece. Vrece se navlace na zicani ram koji obezbedjuje cvrstocu. Materijali za izradu: 1)prirodni organski materijali biljnog i zivotinjskog porekla pamuk, lan,vuna,svila 2)prirodni vlaknasti neorganski materijali azbest 3)vlaknasti vestacki(sinteticki) organski polietilen 4)neorganski vlaknasti materijal staklena vuna 3.3.1 POMOCNA OPREMA ZA VRECASTE FILTERE (sl.19) Usisna oprema za povlacenje struje gasa u vrecasti filter:hauba,kanali 3.4 POSTUPCI REGENERACIJE FILTERA SA KRUTIM I ELASTICNIM FILTERSKIM PREGRADAMA Postupci regeneracije: 1)periodicni 2)kontinualni Podela regeneracije prema nacinu na koji se ostvaruje: 1)regeneracija produvavanjem cistog gasa u suprotnom smeru 2)mehanicki postupci regeneracije Podela: 1)produvavanje vazduha pomocu ventilatora(strujna regen.) 2)produvavanje komprimovanog vazduha pomocu kompresora(impulsna regen.) Osnovna velicina koja opisuje efikasnost regeneracije:
12

13

14

15

K koef. regen. filterske pregrade p ' p" K= p ' p ', p", Pa - padovi pritisaka na filterskoj pregradi posle(cist filterski materijal) i pre regeneracije(filterski materijal sa natalozenim cesticama)

3.4.1 REGENERACIJA MEHANICKIM OTRESANJEM (sl.20) Postupci regeneracije(mehanicki): a)regeneracija ljuljanjem b)regen. vibracijom(najcesce) c)regen. uvrtanjem(odvrtanjem) d)centrifugalna regeneracija Osnovni nedostatak meh. regen. je povecano habanje filterskih vreca. Vibracioni upravljanje ucestaloscu i amplitudama. 4Hz; 50-80mm preporuke Zavisi i od zategnutosti vreca(veca zategnutost bolje otresanje). Vrecasti filteri se obicno izradjuju iz vise segmenata da bi radili kontinualno(zbog otresanja). 3.4.2 REGENERACIJA SUPROTNOSMERNIM PRODUVAVANJEM VAZDUHA (sl.21) Kljucni parametar kolicina cistog vazduha za regeneraciju m/s Brzina filtracije je 0,2-0,3 3 m /h m2 m/s Kolicina vazduha 2-3 3 m /h m2 Deset puta veca snaga ventilatora za cist gas.
13

3.4.3 REGENERACIJA KOMPRIMOVANIM VAZDUHOM (sl.22) Istovremeno se jedna strana regenerise, a druga radi.Mana je zbog mehanickog opterecenja vreca.Brzootvarajuci ventil da bi se ostvario impuls.Vreme regeneracije 0,2-0,3s, je najveca prednost jer ne dolazi do prekida rada postrojenja.Mala potrebna kolicina vazduha za regeneraciju 0,1-0,2% vazduha koji se preciscava.Mnogo su manjih dimenzija.Vece habanje vreca zbog impulsa, i cestice sa jednog filtera mogu stici na drugi tokom regeneracije(mana). CARTIDGE sklop(savremeni)- laka demontaza i zamena(u sklopu filter i mlaznica) 4. MOKRI PREISTAI GASOVA APARATI SA OROAVANJEM I ISPUNOM Sira primena u odnosu na suve, koriste se za izdvajanje cvrstih cestica, lebdece cvrste cestice tecnih komponenata i za izdvajanje gasovitih komponenata. Prednosti: 1)relativno niska cena 2)veci stepen izdvajanja u odnosu na suve mehanicke precistace 3)koriste se za izdvajanje cestica do 0,1 m 4)koriste se za preciscavanje gasova visokih temperatura;velike vlaznosti;eksplozivnih i zapaljivih gasova Nedostaci: 1)tokom preciscavanja nastaju zaprljane otpadne vode koje se moraju preciscavati,iza kojih ostaje mulj koji se mora deponovati 2)gas na izlazu iz odprasivaca je 100% zasicen vlagom(ako se javlja kondenzacija tj.tacka rose nevalja zbog ventilatora) 3)samo zbog korozije Osnovna podela aparata na 6 grupa: 1)aparati sa orosavanjem i ispunom
14

2)aparati koji rade u rezimu barbotiranja i pene 3)mokri precistaci udarno inercijalnog dejstva 4)centrifugalni aparati 5)dinamicki mokri precistaci 6)turbulentni mokri precistaci Kontakt gasovite i tecne faze se ostvaruje rasprsivanjem (dispergovanjem)tecnosti u cilju povecanja povrsine kontakta. 4.1 APARATI SA OROSAVANJEM (sl.23) Osnovna karakteristika ne postoji poseban uredjaj, nego se brizgaljke stavljaju u dimne kanale i dimnjak. Potrosnja vode zavisi od temperature gasa na ulazu i izlazu: 0,1kgvode 0,3 3 m gasa Ovaj nacin se koristi za cestice velicine vece od 15-20 m . Osnovna karakteristika brizgaljke rasporedjuju tecnost na kapljice i zato se moze desiti uznosenje kapljicea i zbog toga eliminator kapi radi. Ogranicenje brzine strujanja gasa do 3m/s zbog uznosenja. 4.2 SKRUBERI SA BRIZGALJKAMA (sl.24) Princip rada isti kao kod aparata sa orosavanjem, samo imamo poseban aparat u kome su brizgaljke. Oblik kolona cilindricni,pravougaoni presek. Podela aparata prema smeru kretanja gasa i rasprsene tecnosti: - suprotnosmerni - istosmerni - poprecno dovodjenje tecnosti Za izdvajanje cestica od 10 m . Brzina strujanja 0,7-1,5 m/s. Uobicajene vrednosti pada pritiska u koloni ~ 250Pa
15

16

17

18

4.3 SKRUBERI SA ISPUNOM (sl.25) Ispuna u rasutom stanju, ili moze biti pravilne geometrije. Ispuna od drveta,stakla,plastike,metala. Najvise se koriste suprotnosmerni skruberi.Ako se radi o istosmernom toku onda aparati rade sa vecom brzinom gasne struje do 10 m/s. Projektni parametri: a, m 2 / m 3 - specificna povrsina ispune povrsina ispune u 1 m3 ispune So , m3 / m 3 - slobodna zapremina ispune predstavlja zapreminu ispune u 1 m3 ispune d e , m - ekvivalentni precnik ispune 4 So de = ,m a 2 G G , Pa - osn.formula za odredjivanje pada p = H H 2 g So d e pritiska u ovom aparatu H - koef. otpora ispune H, m visina sloja ispune v G , m/s brzina gasa u slobodnom preseka aparata svedeni na precnik aparata G , kg / m 3 - gustina gasa 400 R eg < 80, H = R eg 0.85 70 80 < R eg < 400, H = R eg 0.45 16,5 R eg > 400, H = R eg 0.5
16

Za strujanje kroz ispunu: R eg =

4G G g a g , Pa s - dinamicka viskoznost gasa Primena ovih aparata vrlo retko se koriste za preciscavanje struje gasa od cvrstih cestica(cvrste cestice prljaju ispunu). Cesta primena za preciscavanje magle, izdvajanje dobro rastvorene prasine u sloju tecnosti. Velika primena u procesima apsorpcije, pri cemu se istovremeno hladi gas tecnom fazom. Skruberi sa poprecnim(unakrsnim) strujanjem: - potrosnja vode 0,15-0,5 l / m 3 - hidraulicki otpor 160-400 Pa/m Suprotnosmerni: - potrosnja vode 1,3-2,6 l / m 3

5.2 OTPRASIVACI KOJI RADE U REZIMU PENE SA PROPADAJUCOM RESETKOM (sl.28) a) resetka sa prorezima ; b) resetka sa otvorima
1- telo aparata ; 2- brizgaljke ; 3- resetka 4-6mm - debljina resetke ; d o = 4 8mm -precnik otvora; m2 b=4-5mm- sirina proreza ; s o = 0.2 0.25 2 - slobodni presek; m A0 so = 2 Dap 4 Tecna faza se sliva kroz resetku, i istovremeno je cisti mulj se odnosi sa donje strane resetke. Moze da radi u barbotaznom,iu rezimu pene (mnogo turbulentnije,mnogo sitniji mehurovi). 5.3 OTPRASIVACI KOJI RADE U REZIMU PENE SA PRELIVNIM RESETKAMA (sl.29) 1 telo aparata ; 2- resetka ; 3- prijemna komora ; 4- preliv ; 5prelivna komora Projektni parametri : - brzina gasa - visina sloja tecnosti m2 d o = 1 3mm ; s o = 0.15 0.25 2 ; m Vg = 1 3m / s - brzina gasa svedena na precnik celog aparata A max = 5 8m 2 - max. povrsina aparata ; 0,2-0,3 kg 3 m gasa

5. MOKRI PRECISTACI KOJI RADE U REZIMU BARBOTIRANJA I PENE 5.1 BARBOTAZNI OTPRASIVACI (sl.26)(sl.27) a) barbotazni otprasivac sa resetkom b) barbotazni otprasivac sa kapom c) barbotazni otprasivac sa pregradama Ne koriste se za izdvajanje cestica vec za apsorpciju. Brzina isplivavanja mehurova 0,25 - 0,35 m/s.Velicina mehurova 3 8 mm, a d > 5m -za manje neefikasni

17

18

19

20

21

6. MOKRI PREISTAI UDARNO INERCIJALNOG DEJSTVA (sl.30)

1- ulazni vod ; 2- rezervoar sa tecnoscu ; 3- mlaznica(prikljucak za odvod mulja) ; 4- hidraulicka brava Izdvajanje se vrsi iskljucivo usled dejstva inercijalnih sila. Preciscavanje se desava: 1) u kontaktu gasa sa tecnoscu- preciscivaca i gasovite komponente 2) usled nagle promene pravca strujanja nad slojem tecnosti Hidraulicka brava odrzava konstantan nivo. Vg = 20m / s - brzina gasa u ulaznom vodu ; d > 20m Nacin izdvajanja moze biti periodocan ili kontinualan. 6.1 ROTOKLON I SKRUBER DOJLA (sl.31) 1- dovod gasa ; 2- usmeravajuce lopatice (impeleri) ; 3- eliminator kapi ; 4- odvod gasa Vg = 15m / s - u ravni impelera. Stepen izdvajanja veoma zavisi od nivoa tecnosti. Potrosnja tecne faze 0,03 kg 3 . m Rotoklon- prednost: mogu se koristiti za tokove veoma visokih koncentracija. m3 Protok aparata 2500-90000 ; asfaltna baza ispod Pancevackog h m3 mosta 20000-30000 . Hidraulicki otpor 1000-1500 Pa. h Koriste se i za preciscavanje abrazivnih gasova.Aparati su uglavnom odlivci. Skruber Dojla (sl.32)

30-35

m - brzina gasne struje u preseku, da bi se obezbedio udarni s kg talas. Potrosnja tecnosti kod ovih aparata je 0.13 3 gasa. Pad m pritiska je priblizno 1500 Pa.

orosavanje ; 4- klapna Preporuceni odnos H / D = 3-4. Potrosnja tecnosti kg m t = 0.14 D, .Tecnost se u vidu filma sliva niz aparat; s minimalna debljina filma 0.3 mm.

7. MOKRI PRECISTACI CENTRIFUGALNOG DEJSTVA Prednosti u odnosu na ciklon m ciklon: Vg = 1 72%- d = 20m ; 83%- d = 120m s mokri: 100%- d = 24m Prisutstvo tecne faze znatno povecava efikasnost ciklona,pri svim drugim identicnim uslovima. 7.1 CENTIFUGALNI SKRUBER (sl.33) 1- lopatice za ujednacavanje toka ; 2- centralna ploca ; 3- sistem za orosavanje ; 4- uredja(kanal) za dovod gasa ; 5- regulaciona pregrada na ulazu ; 6- vratilo ; 7- prikljucak za odvod taloga ; 8- prikljucak za ulaz tecnosti za orosavanje
Centrifugalni skruberi se dele u dve grupe: 1) centifugalni skruberi sa tangencijalnim dovodjenjem gasa u aparat 2) sa lopaticama za usmeravanje(obrtanje) gasne struje(rozete) m Brzina gasa na ulazu 15-60 i podesava se. s Dve varijante orosavanja: 1. centralno i 2. na zidovima 7.2 CENTRIFUGALNI SKRUBER VTI (sl.34) 1- ulazni prikljucak za gas ; 2- telo aparata ; 3- mlaznice za
20

8. DINAMICKI MOKRI PRECISTACI GASOVA (sl.35) 1- vratilo ; 2- obrtni element (perforirana ploca,disk,dobos,lopatice i sl.) ; 3- omotac ili telo aparata Bolje sto manja brzina gasa : 0.8-1 m/s. Sto je manja brzina,manji je pad pritiska. Preciscavaju se cestice do 7 m 9. TURBULENTNI MOKRI PRECISTACI (sl.36) Mogu se koristiti za preciscavanje mikronskih ili cak submikronskih cestica. Strujanje u aparatu je turbulentno. Brzina strujanja u aparatu je 60-150 m/s. 1. veoma visok stepen izdvajanja- najbolji od mokrih precistaca 2. veliki pad pritiska zbog velikih brzina- mana a) Venturijev skruber b) izdvajaci sa dijafragmom c) izdvajac sa pokretnim diskom (zasunom) 3 varijente turbulentnih precistaca, rade individualno. 9.1 VENTURIJEV SKRUBER (najveca primena) (sl.37) 1- konfuzor ; 2- komora za mesanje ; 3- difuzor Konfuzor obezbedjuje turbulentno strujanje gasa, brzine 60-150m/s. Brzina gasa u kanalu 10-25 m/s.Difuzor umiruje gasnu struju,da bismo smanjili pad pritiska.Difuzor ima manji nagib od konfuzora.Kontakt gasovite i tecne faze u komori za mesanje.
21

19

22

23

24

Konstrukcija Venturi skrubera Pripadaju grupi turbulentnih precistaca- gasovi se krecu velikim brzinama zbog cega imaju vece padove pritisaka. Konstrukcije se razlikuju prema nacinu dovodjenja tecne faze u aparat. Tecna faza se dovodi bocno(upravno) na pravac strujanja gasa: dva slucaja: a) Venturi skruber sa tangencijalnim strujanjem gasa- najcesci slucaj(sl.38) b) Venturi skruber sa rozetom(zavojnicom) (sl.39) 1- Venturijeva cev ; 2- zasun(klapna) za regulaciju protoka ; 3izdvajac kapi ; 4- taloznik ; 5- pumpa ; 6- komora za mesanje ; 7- komora za talozenje kapi ; 8- uredjaj sa rozetom Venturi cev (skruber) sa filmskim orosavanjem (sl.40) 1- cev za dovod gasa 2- komora za tecnost ; 3- konfuzor ; 4ispust ; 5- difuzor ; 6- komora za mesanje. Moze da rdi sa ciklonskim izdvajacem ili bez njega,ako je aparat postavljen vertikalno. Tecnost se dovodi u pravcu struje gasa. Ejektorski Venturi skruberi (sl.41) 1- prijemna komora ; 2- mlaznica ; 3- konfuzor ; 4- komora za mesanje ; 5- difuzor ; 6- pumpa ; 7- rezervoar taloznik ; 8izduvna cev Brzina gasa u komori za mesanje 10-12 m/s. Pritisak tecne faze koji ostvaruje pumpa 6-10 bar. Prevashodno za apsorpciju NO x , NH 3 , HCl, HFl. Nosilac kineticke energije je tecna faza. Tecnost se krece velikom brzinom i stvara vakuum,usled cega dolazi do uvlacenja gasne struje. Retko se koristi za izdvajanje cvrstih cestica. Napomene za Venturi skruber Za sve konstrukcije je zajednicko da stepen izdvajanja zavisi od brzine gasovite faze u komori za mesanje i od kolicine tecnosti za
22

orosavanje. Sto se cestice koje treba izdvojiti sitnije,potrebna je manja brzina gasa,a veca kolicina tecnosti- duzi kontakt izmedju faza.Prema padu pritiska u aparatu,Venturijeve skrubere delimo na dve grupe: 1) nisko pritisni- pad pritiska P <5000 Pa 2) visoko pritisni- pad pritiska 5000 < P < 25000 Pa Ako je P > 25000 Pa lose je dimenzionisan. Nisko pritisni se redje koriste, uglavnom za izdvajanje krupnih cestica.

razlika parcijalnih pritisaka

pervaporacija membranska destilacija

10. MEMBRANSKI PROCESI I NJIHOVA PRIMENA Koriste se za nekonvencionalno preciscavanje voda, za dobijanje ultra cistih voda. Membranski procesi su separacione procesi koji se odvijaju u membranskim reaktorima. Membrana je medij koji je propustljiv za odredjene komponente(polupropustljiv). 1) Rad membrane se zasniva na selektivnom prenosu materije kroz nju- I princip 2) II princip rada su hemijske reakcije koje se mogu odvijati u njoj (moze,a ne mora) Klasifikacija membranskih procesa prema pogonskoj sili procesa
razlika potencijala membranski proces (pogonska sila) razlika hidrostatickog mikrofiltracija pritiska ultrafiltracija reverzna osmoza razlika koncentracija dijaliza razlika elektrodijaliza elektrohemijskog potencijala
23

Membranski procesi se koriste u prehrambenoj, farmaceutskoj, tekstilnoj, poljoprivrednoj industriji i u razlicitim tehnoloskim procesima, tj. gde imamo zahteve za veoma cistim rastvorima. 10.1 MIKROFILTRACIJA Princip rada je zasnovan na razlici hidrostatickih pritisaka sa obe strane membrane. Mikrofiltracija se koristi za izdvajanje cestica iz rastvora i krupnih koloida. Koloidni rastvori su dve nerastvorljive tecne faze. Opseg separacije 0.02-10 m . Razlika pritisaka na membranama 50-500 kPa. Prema pravcu kretanje tecnog rastvora u odnosu na membranu,procese delimo na : - istosmerne - sa unakrsnim tokom (sl.42) Na membrani dolazi do formiranja naslaga. (sl.43) Dijagram formiranja naslaga. Unakrsni tok je blazi,jer ometa poprecnu struju koja raznosi i odnosi sloj mnogo povoljnije. Istosmerna se koristi kada su tecnosti koje se preciscavaju malo zagadjene,a primene su: priprema cistih ili ultra cistih voda, priprema farmaceutskih rastvora i sterilna filtracija pica. Brzina strujanja suspenzije preko povrsine membrane iznosi 0.5-5 m/s. Imamo periodicna ispiranja membrane suprotnosmernim strujanjem. Procesi mikrofiltracije se koriste za izvodjenje sterilnih filtracija ; velika primena u biotehnologijama,preciscavanje zauljenih voda. Membrane se izradjuju od polimera ili od neorganskih ,materijala. Od polimera najcesce se koriste : 1) PA- oliamid 2) PP- polipropilen
24

25

26

27

3) PTFE- politetrafluoretilen Od neorganskih materijala najvecu pimenu imaju oksidi metala, metali,staklo i keramika. Nazivni precnik za ove membrane 0.20.45 m . 10.2 ULTRAFILTRACIJA Isti princip rada kao mikrofiltracija. Ultrafiltracuja se koristi za izdvajanje koloidnih rastvora(cestice 2 nm). Pad pritiska je veci o odnosu na mikrofiltraciju i iznosi 100-1000 kPa. Precnik pora na membranama 1-10 nm,i membranu obicno cine dva sloja: 1) jedan deblji,porozni(noseci sloj) debljine 150-300 m 2) tanji sloj za aktivnu separaciju debljine 0.1-0.5 m . Ultrafiltracija se koristi u hemijskoj,prehrambenoj i farmako industriji. Koristi se iskljucivo unakrsni tok. 10.3 REVERZNA OSMOZA Osnovna pogonska sila je razlika pritisaka. Koristi se za izdvajanje supstanci koje su potpuno rastvorene jedna u drugoj. Vrsi se razdvajanje moleku i cestica manjih od 2 nm. Razlika pritisaka sa obe strane membrane 1000-10000 kPa. Dimenzije izdvojenih molekula zavise od molarne mase i koncentracije razdvojenih supstanci. Takodje zavisi i od difuzivnosti i rastvorenosti. Reverzna osmozarastvorene komponente ne prolaze kroz membranu, a rastvarac prolazi kroz membranu. Zadovoljavajuci stepen izdvajanja se retko postize u jednom stepenu, pa se koristi visestepena r.o. (sl.44) 10.4 PROCESI DIJALIZE Pogonsku silu procesa pretstavlja razlika koncentracija rastvorenih komponenata sa jedne i sa druge str. membrane. Koriste se za razdvajanje prirodno rastvorenih komponenata; rastvorena komponenta prolazi kroz membranu dok rastvarac ostaje na membrani. Gradijent koncentracije ne zavisi od spoljasnjih uticaja.
25

Difuzivnost upravlja procesom separacije. Membrane imaju precnik pora 1-10 nm. Primena : procesi dijalize se koriste u medicini, u procesima separacije alkohola(bezalkoholna piva,pivo tece kroz membranu,a alkohol prelazi u vodu). 10.5 ELEKTROMEMBRANSKI PROCESI Imamo separaciju na membrani. Proces separacije je potpomognut primenom elektricne energije. Membrana je ravna ploca sa dve elektrode na suprotnim krajevima, katoda i anoda izmedju kojih se formira elektricno polje. El.polje ima dve uloge: 1) mora da bude dovoljno snazno da bi se formirali joni; dovoljno jako el.polje omogucava razmenu elektrona 2) da obezbedi kretanje ka elektrodi Kroz membranu prolaze anjoni ili katjoni tj. propustljiva je za njih. 10.6 ELEKTROHEMIJSKI MEMBRANSKI PROCESI Imamo jednu katodu, i jednu anodu, membranu koja je propustljiva za anjone ili katjone, a ceo proces je pracen odvijanjem hemijskih reakcija. Rad uredjaja zavisi pre svega,od kvaliteta propustljivosti membrane; fizickohemijskih svojstava fluida, elektricnih svojstava (mogucnost formiranja jona), i od uslova rada,tj. kontrole procesa. Koristi se u organskoj i neorganskoj hemijskoj industriji. Elektrohemijski procesi: 1)elektroliza- formiranje jona u elektricnom polju; membrana je propustljiva samo za katjone, joni dospevaju do odgovarajuce elektrode, a hemijske reakcije koje se odvijaju(na samim elektrodama) su oksidacija i redukcija. Proizvod se formira na samim elektrodama (gas,tecna,cvrsta faza). 2)elektrosinteza- isto sto i elektroliza, samo sto novi proizvodi medjusobno reaguju i formiraju se nove supstance. 3)elektrodijaliza- proces dijalize se odvija u el. polju, tako da pored gradijenta koncentracije pogonsku silu predstavlja i el. polje.
26

10.7 POSTUPCI PREDTRETMANA U PRIPREMI ULTRACISTIH VODA Napojna voda u industriji je voda za pice(gradska). Za predtretman se koriste sledeci procesi : 1) filtracija 2) jonska izmena- omeksavanje i dejonizacija 3) acidifikacija 4) degazacija 5) adsorpcija 6) nanofiltracija, ultrafiltracija, reverzna osmoza 7) doziranje pojedinih hemikalija- cesto se vrsi hlorisanje, ozonizacija, doziranje natrijum-hidroksida. Problem primene hemikalija, ono sto nastane,mora se naknadno uklanjati. Hlor se dodaje radi mikrobioloske kontrole vode(unistavanje mikroorganizama). Kiseline se dodaju zbog CO2 degazacija.Preostali anjoni (od CO2 ) se uklanjaju reverznom osmozom ili jonskom izmenom. Sulfidi se cesto dodaju u hemijskim tretmanima, pri cemu se formiraju sulfati koji se mogu uklanjati npr. jonskom izmenom. Predtretman se primenjuje : 1) zato sto finalni tretman nije dovoljno kvalitetan(produktivan) bez tog tretmana 2) cisto ekonomski razlog (smanjenje troskova odrzavanja finalnog tretmana) Osnovne komponente gradske vode koje se uklanjaju predtretmanom: 1) razne suspendovane cestice- mineralne i organske materije koje se ne rastvaraju, prasina 2) razne rastvorene neorganske materije- soli, Ca i Mg(sto cini tvrdocu vode) 3) teski metali (Fe,Al,Si,...)
27

28

4) rastvorene organske materije- nusproizvodi raspadanja biljaka, produkti ljudskih aktivnosti Prethodno nabrojene materije nisu stetne za coveka, mogu biti i korisne. 5) odredjene bakterije i produkti tih bakterija (endotoksini-nisu pozeljni) Parametri koji se ne menjaju predtretmanom: 1) koncentracija anjona u vodi 2) konc. mikroorganizama 3) predtretman sprecava samo povecanje mikroorganizama u vodi 4) TOC total organic carbon- ukupnio organski ugljenik se menja vrlo malo u predtretmanu

28