PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADNJU NISKONAPONSKIH NADZEMNIH VODOVA

("Sl. list SFRJ", br. 6/92) I OPTE ODREDBE lan 1 Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za izgradnju niskonaponskih nadzemnih vodova i spoljanjeg dela niskonaponskih prikljuaka izvedenih nadzemno. Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na izgradnju kontaktnih vodova za elektrinu vuu, niskonaponskih nadzemnih vodova i spoljanjeg dela niskonaponskih prikljuaka izvedenih nadzemno i funkcionalno vezanih za odnosni objekat (npr. osvetljenje puteva, sportskih objekata i grobalja, kao i za elektroenergetske objekte i sl.). lan 2 Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja: 1) niskonaponski nadzemni vod i spoljanji deo niskonaponskog prikljuka izveden nadzemno (u daljem tekstu vod) jeste skup elemenata koji slue za nadzemni dovod elektrine energije do unutranjeg dela prikljuka, iji je nazivni napon do 1.000 V, a sastoji se od uporita i jednog ili vie sistema provodnika; 2) sistem provodnika je skup provodnika jednog niskonaponskog trofaznog ili niskonaponskog jednofaznog sistema, a moe biti sistem provodnika od gole uadi ili sistem provodnika u obliku samonoseeg kablovskog snopa; 3) provodnik je golo ue ili izolovano ue samonoseeg kablovskog snopa, koje kao element voda slui za neposredan razvod elektrine energije; 4) golo ue (u daljem tekstu ue) jeste poueni snop ica od istog ili razliitih materijala; 5) izolovano ue samonoseeg kablovskog snopa je ue iji stepen izolacije odgovara stepenu izolacije nazivnog napona 1.000 V; 6) samonosei kablovski snop (u daljem tekstu SKS) jeste poueni snop izolovane uadi SKS-a, a moe biti SKS sa noseim uetom ili SKS bez noseeg ueta; 7) SKS sa noseim uetom je meusobno poueni snop izolovane uadi SKS-a, od kojih jedno slui za prihvatanje SKS-a, a istovremeno i kao zatitno neutralni, odnosno neutralni provodnik; 8) SKS bez noseeg ueta je meusobno poueni snop izolovane uadi SKS-a koja zajedniki slue za prihvatanje SKS-a, a istovremeno i kao provodnici; 9) uporita su stubovi, zidni nosai, krovni nosai i konzole sa opremom, koji kao elementi voda slue za prihvatanje provodnika, a prema nameni u vodu mogu da budu nosea uporita, ugaona uporita, krajnja uporita i uporita za rastereenje i grananje, a sastoje se od glave, trupa i temeljnog dela uporita;

10) nosea uporita su uporita za nosee prihvatanje provodnika u pravolinijskom delu trase voda; 11) ugaona uporita su uporita za nosee prihvatanje provodnika na mestima gde trasa voda skree; 12) krajnja uporita su uporita za zatezno prihvatanje provodnika na mestima gde se trasa voda zavrava; 13) uporita za rastereenje i grananje su uporita za nosee ili zatezno prihvatanje provodnika u raznim smerovima i pravcima; 14) trasa voda je niz dui koje spajaju projekcije vertikalnih osa uporita na horizontalnoj ravni; 15) ugao skretanja trase voda je ugao koji se dobija kada se od 180o oduzme unutranji ugao trase voda; 16) normalno dozvoljeno naprezanje ueta je naprezanje ueta koje se dobija deljenjem 40% sile kidanja ueta sa raunskim presekom ueta; 17) najvee raunsko naprezanje je horizontalna komponenta naprezanja ueta na istezanje u rasponu, ija se vrednost odabira, ali ne moe se odabrati vrednost vea od vrednosti normalnog dozvoljenog naprezanja ueta. Temperatura na kojoj se oekuje pojava najveeg raunskog naprezanja je -5 oC zajedno sa dodatnim teretom od obleivanja ueta ili SKS-a ili -20 oC; 18) najvea raunska sila ueta ili SKS-a je proizvod najveeg raunskog naprezanja sa: - raunskim presekom ueta; - raunskim presekom noseeg ueta SKS-a sa noseim uetom; - zbirom raunskih preseka uadi SKS-a bez noseeg ueta; 19) raspon je deo trase voda izmeu dve susedna uporita odnosnog voda; 20) polje raspona je prostor u jednom rasponu u kom se nalazi objekat na koji se vod odnosi; 21) duina raspona je horizontalna udaljenost izmeu taaka prihvatanja provodnika u rasponu; 22) prelazni raspon je raspon u kome provodnici prelaze preko objekta koji se nalazi u polju raspona; 23) optereenje od mase ueta ili SKS-a na taku prihvatanja vertikalno nanie je proizvod podune mase ueta ili SKS-a, gravitacionog ubrzanja i gravitacionog raspona uporita; 24) dodatno optereenje od obleivanja ueta ili SKS-a (u daljem tekstu obled) na taku prihvatanja vertikalno nanie je proizvod dodatnog tereta od obleivanja ueta ili SKS-a i gravitacionog raspona uporita; 25) dodatno optereenje od pritiska vetra na uad ili SKS-a je proizvod pritiska vetra, spoljanjeg prenika ueta ili SKS-a i poluzbira duina susednih raspona uporita;

26) dodatno optereenje od pritiska vetra na uporite je proizvod pritiska vetra, koeficijenta dejstva vetra na uporite i projekcije povrine napadnute vetrom u ravni upravnoj na smer vetra; 27) gravitacioni raspon uporita (u daljem tekstu gravitacioni raspon) jeste horizontalna udaljenost izmeu temenih taaka lananica ueta ili SKS-a susednih raspona uporita pri temperaturi ueta ili SKS a od -5 oC zajedno sa obledom; 28) temena taka lananice je najnia taka lananice; 29) lananica je teorijska kriva linija kojom se ue ili SKS zamenjuje u grafikom i teorijskom predstavljanju ueta ili SKS-a, 30) sigurnosna visina je najmanja dozvoljena vertikalna udaljenost izmeu lananice u rasponu ili delova pod naponom voda i tla ili objekta koji se nalazi u polju raspona pri temperaturi ueta ili SKS-a od 40 oC ili -5 oC zajedno sa obledom, a koja daje vei ugib; 31) sigurnosna udaljenost je najmanja dozvoljena udaljenost u bilo kom pravcu izmeu ueta ili SKS-a ili delova pod naponom voda i objekta koji se nalazi u polju raspona pri temperaturi ueta ili SKS-a od 40 oC zajedno sa dodatnim optereenjem od pritiska vetra; 32) horizontalna sigurnosna udaljenost je sigurnosna udaljenost u horizontalnoj ravni; 33) sigurnosni razmak je najmanja dozvoljena udaljenost izmeu delova pod naponom i ostalih delova, a iznosi 10 cm; 34) ugib je vertikalna udaljenost izmeu prave koja spaja dve take raspona u kojima se ue ili SKS prihvata i lananice; 35) ugib ueta ili SKS-a u sredini raspona (u daljem tekstu ugib u sredini raspona) jeste ugib ueta ili SKS-a u sredini raspona na temperaturi ueta ili SKS-a od 40 oC; 36) razmak izmeu uadi u sredini raspona (u daljem tekstu razmak u sredini raspona) jeste razmak koji obezbeuje da prilikom vetra ili odskoka ueta ne doe do pribliavanja uadi na udaljenost manju od sigurnosnog razmaka; 37) trup uporita je deo konstrukcije uporita koji slui za vertikalno izdizanje glave uporita iznad tla ili objekta koji se nalazi na polju raspona; 38) glava uporita je prostor koji zauzima oprema uporita i deo konstrukcije uporita, 39) oprema uporita je skup elemenata koji slue za prihvatanje ueta ili SKS-a na konstrukciju; 40) slobodni profil je povrina poprenog preseka saobraajnice potreban za funkcionisanje saobraajnice; 41) izolovani provodnik telekomunikacionog nadzemnog voda je nadzemni izolovani telekomunikacioni provodnik, ili nadzemni telekomunikacioni kabl ili nadzemni kabl kablovske televizije; 42) zaklonjeni deo voda je onaj deo voda koji je nii od okolnih objekata ili ume uz koridor voda;

43) koridor voda je prostor u rasponima oivien projekcijom ueta ili SKS-a u horizontalnoj ravni pri temperaturi ueta ili SKS-a od 40 oC zajedno sa pritiskom vetra. lan 3 Za izgradnju vodova ne koriste se jednoini provodnici. lan 4 Na podruju gde postoji opasnost od poara, opasnost od dodira i potreba za smanjenjem proseka ume ili rastinja, vodovi se grade SKS-om. II ODREIVANJE VREDNOSTI OBLEDA, PRITISKA VETRA I KOEFICIJENTA DEJSTVA VETRA lan 5 Vrednost obleda odreuje se za povratni period od pet godina. Vrednost obleda ne moe biti manja od: 1) 0,5 daN/m za uad; 2) 1,0 daN/m za SKS, osim ako se vod gradi na podruju gde se obleivanje evidentno ne pojavljuje. lan 6 Vrednost pritiska vetra odreuje se za povratni period od pet godina, za visinsku zonu od 0 do 15 m. Vrednost pritiska vetra se moe smanjiti do 70% vrednosti pritiska vetra odreenog u stavu 1 ovog lana za zaklonjene delove voda i za trasu voda koja se nalazi u lokalno geografski zaklonjenom podruju, kao i za trasu voda koja se nalazi u pravcu najeih vetrova. Vrednost pritiska vetra ne moe biti manja od 50 daN/m2. lan 7 Vrednosti koeficijenta dejstva vetra za razliite oblike uporita, odnosno stubova su: 1) etvorougaonog preseka 2) poligonalnog preseka 3) okruglog preseka 4) dva stuba etvorougaonog preseka, za vetar u pravcu ravni koja prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak ose manji od dvostruke strane preseka) 5) dva stuba okruglog preseka, za vetar u pravcu ravni koja prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak osa manji od dvostrukog prenika) 6) reetkasti od profila u ravni 7) reetkasti od cevi u ravni 8) reetkasti od profila, etvorougaonog preseka 1,4 1,0 0,7 2,0 1,0 1,4 1,1 2,6

9) reetkasti od cevi, etvorougaonog preseka 10) reetkasti od profila, trougaonog preseka III OPTI USLOVI ZA UAD I OPREMU ZA PRIHVATANJE, NASTAVLJANJE I SPAJANJE UADI lan 8 Konstrukcija uadi utvrena je odgovarajuim jugoslovenskim standardima. Raunski presek ueta odreuje se prema propisu o tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih transformatorskih stanica. Vrednost normalnog dozvoljenog naprezanja odreuje se prema propisu o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV. lan 9

2,0 2,8

Uad se nastavljaju spojnicom koja mora biti od materijala i oblika koji ne smanjuju mehanike i elektrine karakteristike ueta, a spoj zajedno sa spojnicom ne sme da ima silu kidanja manju od sile kidanja ueta. lan 10 Izolatori za prihvatanje uadi imaju silu sloma 2,5 puta veu od oekivanog optereenja. Nosai izolatora imaju silu sloma 2,0 puta veu od oekivanog optereenja. lan 11 Ue se prihvata opremom od istog materijala ili od materijala koji odgovara materijalu spoljanjeg sloja ueta. Ako se za nosee prihvatanje ueta koristi ica, ona ne sme imati prenik manji od 1,5 mm. Ako se zatezno prihvatanje ueta vri omom, ue se zatvara odgovarajuom zavrnom spojnicom. IV ODREIVANJE VREDNOSTI RAZMAKA U SREDINI RASPONA lan 12 Vrednost razmaka u sredini raspona izraunava se prema sledeem obrascu: 3 (ugib u sredini raspona ueta sa veim ugibom od dva posmatrana, u cm) 1/2 (cm) Vrednost razmaka u redini raspona ne moe biti manja od vrednosti datih u tabeli 1. Tabela 1

Najmanje vrednosti razmaka u sredini raspona, u cm za duinu raspona za raspored uadi do ukljuivo 45 m 40 30 preko 45 m 60 40

vertikalan kos i horizontalan

V OPTI USLOVI ZA SAMONOSEI KABLOVSKI SNOP I OPREMU ZA PRIHVATANJE, NASTAVLJANJE I SPAJANJE SAMONOSEEG KABLOVSKOG SNOPA lan 13 Konstrukcija SKS-a utvrena je odgovarajuim jugoslovenskim standardima. Kod SKS-a sa noseim uetom, najvee raunsko naprezanje noseeg ueta ne sme da bude vee od 8 daN/mm2. Kod SKS-a bez noseeg ueta, najvee raunsko naprezanje uadi ne sme da bude vee od 4 daN/mm2. lan 14 Nastavljanje noseeg ueta SKS-a sa noseim uetom ili uadi SKS-a bez noseeg ueta vri se spojnicom koja je od materijala i oblika koji ne smanjuju mehanike i elektrine karakteristike ueta, a spoj zajedno sa spojnicom ne sme da ima silu kidanja manju od sile kidanja ueta. Nastavljanje faznih provodnika SKS-a sa noseim uetom vri se spojnicom koja obezbeuje dobru strujnu provodljivost. Spojnice za provodnike SKS-a moraju biti izolovane izolacijom koja odgovara stepenu izolacije nazivnog napona 1.000 V. lan 15 Oprema za prihvatanje i spojna oprema SKS-a mora biti otporna na atmosferske uticaje i mora spreiti habanje izolacije SKS-a. Oprema za prihvatanje SKS-a sa noseim uetom ima silu poputanja najmanje 1,5 puta veu od oekivanog optereenja opreme, a najvie 1,5 puta veu od oekivanog optereenja odnosnog uporita. Oprema za prihvatanje SKS-a bez noseeg ueta ima silu poputanja veu od oekivanog optereenja opreme, a manju od oekivanog optereenja odnosnog uporita. Oprema za prihvatanje SKS-a pri skretanju trase voda postavlja se tako da sprei habanje izolacije SKS-a.

VI ODREIVANJE VREDNOSTI OPTEREENJA UPORITA lan 16 Odreivanje vrednosti optereenja uporita vri se odreivanjem optereenja elemenata uporita, a prema nameni uporita u vodu i oekivanom optereenju. Pri odreivanju vrednosti oekivanog optereenja ne uzima se u obzir optereenje uporita na torziju, dodatno optereenje od obleivanja opreme uporita, kao ni dodatno optereenje od pritiska vetra na opremu uporita. lan 17 Odreivanje vrednosti optereenja trupa i glave uporita vri se prema najteem od sledeih oekivanih optereenja, i to: 1) dodatnog optereenja od pritiska vetra na uporite zajedno sa dodatnim optereenjem od pritiska vetra na provodnike bez ikakvih redukcija s obzirom na napadni ugao vetra; 2) rezultante optereenja najveih raunskih sila provodnika svih pravaca; 3) 2/3 najvee raunske sile provodnika najoptereenijeg pravca sa zateznim prihvatanjem provodnika. lan 18 Odreivanje vrednosti optereenja konzola za uad vri se prema teem od sledeih oekivanih optereenja, i to: 1) optereenja od mase opreme, optereenja od mase uadi i dodatnog optereenja od obleivanja uadi; 2) rezultante optereenja najveih raunskih sila uadi svih pravaca. lan 19 Odreivanje vrednosti optereenja za nosae izolatora i izolatore vri se prema teem od sledeih oekivanih optereenja, i to: 1) dodatnog optereenja od pritiska vetra na ue; 2) rezultante optereenja najvee raunske sile ueta. lan 20 Odreivanje vrednosti optereenja za konzole i opremu za prihvatanje SKS-a vri se prema najteem od sledeih oekivanih optereenja, i to: 1) dodatnog optereenja od pritiska vetra na SKS; 2) optereenja od mase SKS-a i dodatnog optereenja od obleivanja SKS-a;

3) rezultante optereenja najveih raunskih sila SKS-a. VII UZEMLJENJE I ZATITA OD PRENAPONA lan 21 Uzemljenje i zatita od prenapona izvodi se prema propisu o tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih transformatorskih stanica i propisu o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja od prenapona. VIII ODREIVANJE VREDNOSTI SIGURNOSNE VISINE I SIGURNOSNE UDALJENOSTI ZA UKRTANJE, PRIBLIAVANJE I PARALELNO VOENJE VODOVA SA ODNOSNIM OBJEKTIMA lan 22 Ako ovim pravilnikom nisu propisane vrednosti sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti za ukrtanje, pribliavanje i paralelno voenje vodova sa SKS-om, mora se obezbediti da ne doe do habanja izolacije SKS-a. Ako ovim pravilnikom nisu propisane vrednosti sigurnosne udaljenosti za ukrtanje, pribliavanje i paralelno voenje vodova sa uadima, uzima se odgovarajua vrednost sigurnosne visine. lan 23 Iznad mesta nepristupanih za vozila, sigurnosna visina iznosi 4,0 m. Stubovi se mogu postaviti neposredno na mesta nepristupana za vozila. lan 24 Iznad mesta pristupanih za vozila (npr. naseljenih mesta, polja preko kojih ima poljskih puteva, livada i umskih puteva i sl.), sigurnosna visina iznosi 5,0 m. Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja, stubovi se mogu postavljati uz samu ivicu poljskog ili umskog puta. lan 25 Iznad ianih mrea (npr. u poljima zasejanim hmeljom, vinogradima, vonjacima i sl.) ili metalnih ograda, sigurnosna visina za vodove sa uadima iznosi 1,25 m. Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja, stubovi se mogu postaviti uz samu ivicu ianih mrea ili metalnih ograda. lan 26 Za ulice u naseljenim mestima ili gradovima, sigurnosna visina iznad trotoara iznosi 5,0 m, a iznad kolovoza ili kolskog ulaza 6,0 m.

Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja, stubovi se mogu postavljati uz samu ivicu kolovoza ili kolskog ulaza. lan 27 Iznad zgrada sa lako zapaljivim kreom, po fasadama zgrada i ispod donje ivice prozora i spoljnih vrata, vodovi sa uadima se ne grade. Iznad dimnjaka i ventilacionih otvora zgrada, vodovi sa SKS- om se ne grade. Za nepristupane delove zgrada (npr. krov kosine vee od 15o i sl.), sigurnosna visina iznad slemena krova iznosi 0,4 m, a sigurnosna udaljenost za vodove sa uadima 0,25 m. Iznad pristupanih delova zgrada (npr. terase, balkoni, ravni ili kosi krov kosine do 15o i sl.), sigurnosna visina iznosi 2,5 m, a sigurnosna udaljenost za vodove sa uadima 1,25 m. Za prozore i spoljna vrata, iznad gornje ivice sigurnosna visina za vodove sa uadima iznosi 0,4 m, a od otvora sigurnosna udaljenost za vodove iznosi 1,25 m. Za krovne prozore, iznad poda prostorije sigurnosna visina za vodove sa uadima iznosi 2,5 m, a od prostora otvaranja prozora sigurnosna udaljenost za vodove iznosi 0,4 m. Iznad dimnjaka i ventilacionih otvora, sigurnosna visina za vodove sa uadima iznosi 2,5 m, bono iznad otvora sigurnosna udaljenost za vodove iznosi 0,8 m, a bono ispod otvora 1,25 m. Za dimnjake i ventilacione otvore pri ijem ienju nije mogue alatom za ienje dodirnuti provodnike, bono iznad otvora sigurnosna udaljenost za vodove iznosi 0,4 m, a bono ispod otvora 0,2 m. lan 28 Iznad stogova, suara, senjaka, ambara ili koeva, vodovi sa uadima se ne grade. Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa stogom, suarom, senjakom, ambarom ili koem horizontalna sigurnosna udaljenost za vod sa uadima iznosi visina uporita uveana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m. Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja sa stogom, suarom, senjakom, ambarom ili koem, vrednosti sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti za vod sa SKS-om jednake su vrednostima sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti odreene u lanu 27 ovog pravilnika. lan 29 Iznad ili ispod antena televizijskih prijemnika, radiofonskih prijemnika ili radioprimopredajnika, vodovi sa uadima se ne grade. Iznad antena televizijskih prijemnika, radiofonskih prijemnika ili radio primopredajnika, sigurnosna visina za vodove sa SKS-om iznosi 1,0 m, a sigurnosna udaljenost za vodove sa uadima 1,0 m. lan 30

Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja sa gromobranskim instalacijama vod mora da bude izgraen prema propisu o tehnikim normativima za gromobrane. lan 31 Iznad sportskih objekata, strelita, deijih igralita, kolskih dvorita, javnih kupalita, kampova, skijakih staza, pijaca, vaarita, eleznikih ili autobuskih stanica (osim za stajalita), grobalja i objekata u kojima se nalazi lako zapaljiv materijal (npr. benzin, ulje, eksploziv, gas i sl.), vodovi se ne grade. Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa sportskim objektom strelitem, deijim igralitem, kolskim dvoritem, javnim kupalitem, kampom, skijakom stazom, pijacom, vaaritem, eleznikom ili autobuskom stanicom grobljem i objektom u kome se nalazi lako zapaljiv materijal, horizontalna sigurnosna udaljenost iznosi koliko i visina uporita uveana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m. lan 32 Sigurnosna visina za vodove sa uadima iznad delova drvea iznosi od 0,5 m do 1,0 m. Pri izgradnji voda sa SKS-om kroz umu ili park, pojedino drvee se moe koristiti za prihvatanje SKS-a, s tim da se mora obezbediti da ne doe do habanja izolacije SKS-a. lan 33 Iznad autoputeva vodovi se ne grade. Iznad magistralnih regionalnih, lokalnih ili prilaznih puteva koji se koriste kao putevi za javnu upotrebu, sigurnosna visina iznosi 6,0 m. Kod ukrtanja sa magistralnim, regionalnim, lokalnim ili prilaznim putem, stubovi se mogu postavljati uz samu ivicu putnog pojasa. Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa putnim pojasom horizontalna sigurnosna udaljenost iznosi 2,0 m. lan 34 Iznad kontaktnog voda trolejbusa ili tramvaja, sigurnosna visina iznosi 1,5 m, a od slobodnog profila trolejbusa ili tramvaja sigurnosna udaljenost iznosi 1,25 m. Ukrtanje voda sa SKS-om sa kontaktnim vodom trolejbusa ili tramvaja moe se izvesti prihvatanjem provodnika na zajednikom uporitu. Prihvatanje provodnika voda sa SKS-om i kontaktnog voda trolejbusa ili tramvaja na zajednikim uporitima ili uporitu, mogue je pod sledeim uslovima: 1) ako sigurnosna udaljenost od kontaktnog voda iznosi 1,5 m; 2) ako sigurnosna udaljenost od slobodnog profila trolejbusa ili tramvaja iznosi 1,25 m.

Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa slobodnim profilom trolejbusa ili tramvaja, horizontalna sigurnosna udaljenost iznosi 1,25 m. lan 35 Za ukrtanje, pribliavanje, paralelno voenje i prihvatanje na zajednikim uporitima ili uporitu provodnika vodova sa visokonaponskim vodom, primenjuju se odredbe propisa o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV, ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno. Iznad ili ispod provodnika visokonaponskog nadzemnog voda nazivnog napona iznad 45 kV, vodovi se ne grade. Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja sa koridorom visokonaponskog nadzemnog voda, uporita se mogu postavljati uz samu ivicu koridora. Ukrtanje voda sa visokonaponskim nadzemnim vodom nazivnog napona do 45 kV moe se izvesti prihvatanjem provodnika na zajednikom uporitu. Prihvatanje provodnika voda i visokonaponskog nadzemnog voda nazivnog napona do 45 kV zajednikim uporitima ili uporitu mogue je pod sledeim uslovima: 1) ako su provodnici voda ispod provodnika visokonaponskog nadzemnog voda; 2) ako je u glavi uporita sigurnosna visina tolika da se omogui rad na opremi uporita voda u blizini visokog napona, ali ne manja od sigurnosnog razmaka odreenog za visoki napon prema propisu o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV; 3) ako je u sredini raspona sigurnosna visina jednaka razmaku u sredini raspona odreenog za vertikalni raspored provodnika za visokonaponski nadzemni vod prema propisu o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV. Kod prihvatanja provodnika voda i visokonaponskog nadzemnog voda nazivnog napona do 45 kV na zajednikim uporitima ili uporitu, izolatori visokonaponskog nadzemnog voda su bez poveane mehanike i elektrine sigurnosti. lan 36 Iznad ili ispod provodnika voda, sigurnosna visina za vodove iznosi 1,0 m, a sigurnosna udaljenost 0,5 m. Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja sa koridorom voda, stubovi se mogu postavljati uz samu ivicu koridora. Ukrtanje dva voda moe se izvesti prihvatanjem provodnika na zajednikim uporitima. Prihvatanje provodnika dva voda na zajednikim uporitima ili uporitu mogue je pod sledeim uslovima: 1) ako je u glavi stuba sigurnosna visina 0,3 m;

2) ako je u glavi stuba sigurnosna udaljenost jednaka vrednosti sigurnosnog razmaka; 3) ako je u sredini raspona sigurnosna visina za vod sa uadima jednaka razmaku u sredini raspona odreenog za vertikalni raspored provodnika. lan 37 Iznad ili ispod provodnika telekomunikacionog nadzemnog voda, sigurnosna visina za vod sa SKS-om iznosi 0,5 m, a sigurnosna udaljenost 1,5 m. Iznad ili ispod izolovanih provodnika telekomunikacionog nadzemnog voda, sigurnosna visina za vod sa uadima iznosi 0,5 m, a sigurnosna udaljenost 1,5 m. Iznad ili ispod neizolovanih provodnika telekomunikacionog nadzemnog voda vod sa uadima se ne gradi. Kod ukrtanja sa telekomunikacionim nadzemnim vodom, stubovi se mogu postavljati uz samu ivicu koridora. Ukrtanje voda sa telekomunikacionim nadzemnim vodom sa izolovanim provodnicima moe se izvesti prihvatanjem provodnika na zajednikim uporitima. Prihvatanje provodnika voda i izolovanih provodnika telekomunikacionog nadzemnog voda na zajednikim uporitima ili uporitu mogue je pod sledeim uslovima: 1) ako su provodnici voda iznad izolovanih provodnika telekomunikacionog nadzemnog voda; 2) ako je u glavi stuba sigurnosna visina tolika da se omogui rad na opremi uporita telekomunikacionog voda u blizini niskog napona, ali ne manja od 10 m ako su provodnici voda uad, odnosno 0,5 m kada su SKS; 3) ako je u sredini raspona sigurnosna visina jednaka razmaku u sredini raspona odreenog za vertikalni raspored provodnika za vod sa uadima. Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa telekomunikacionim nadzemnim vodom horizontalna sigurnosna udaljenost za vod sa uadima iznosi koliko i visina uporita uveana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m, a za vod sa SKS-om 1,0 m. lan 38 Ako se telekomunikacioni podzemni vod pribliava temelju stuba voda horizontalna sigurnosna udaljenost iznosi 0,8 m, a ako je telekomunikacioni podzemni vod mehaniki zatien, ona iznosi 0,3 m. lan 39 Iznad najvieg vodostaja reka na kojima je mogue splavarenje, sigurnosna visina iznosi 7,0 m. Iznad gornje ivice nasipa kanala za navodnjavanje ili odvodnjavanje, sigurnosna visina iznosi 6,0 m. lan 40

Ispod i po konstrukciji mosta, vodovi sa uadima se ne grade. lan 41 Iznad iara vodovi sa uadima se ne grade. Iznad ili ispod slobodnog profila iare sigurnosna visina iznosi 3,0 m. Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa slobodnim profilom iare, horizontalna sigurnosna udaljenost iznosi koliko i visina uporita uveana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m. lan 42 Iznad ili ispod gasovoda, naftovoda, parovoda i sl. vodovi sa uadima se ne grade. Iznad slobodnog profila gasovoda, naftovoda parovoda i sl, sigurnosna visina za vodove sa SKSom iznosi 2,5 m. Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa slobodnim profilom gasovoda naftovoda, parovoda i sl, horizontalna sigurnosna udaljenost za vodove sa SKS-om iznosi 2,5 m a za vodove sa uadima iznosi koliko i visina stuba uveana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m. lan 43 Iznad eleznikih ili industrijskih grupa vodovi se ne grade. Kod ukrtanja sa eleznikom ili industrijskom prugom stubovi se mogu postavljati uz samu ivicu prunog pojasa. Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa slobodnim profilom eleznike ili industrijske pruge, horizontalna sigurnosna udaljenost iznosi koliko i visina stubova uveana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m. IX DIMENZIONISANJE UPORITA lan 44 Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, uporita se dimenzioniu prema propisu o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV. Uporita se dimenzioniu na osnovu oekivanog optereenja odreenog u l. 16, 17, 18, 19 i 20 ovog pravilnika, a uporita koja imaju vie ravni simetrije dimenzioniu se za svaku ravan simetrije. Prenik drvenog stuba na tanjem kraju ne sme biti manji od sledeih vrednosti 1) za jednostruka i poduprta uporita 13 cm 2) za A-uporita i dvostruka uporita 12 cm 3) za uporita za prikljuke 12 cm X USIDRENJE UPORITA

lan 45 Za usidrenje uporita primenjuju se odredbe propisa o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV. XI TEMELJI UPORITA lan 46 Za temelje uporita primenjuju se odredbe propisa o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV. XII ZAVRNE ODREDBE lan 47 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae odredbe o niskonaponskim elektroenergetskim vodovima nazivnog napona do 1 kV Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova ("Slubeni list SFRJ", br. 51/73 i 11/80) i Pravilnik o tehnikim normativima za postavljanje nadzemnih elektroenergetskih vodova i telekomunikacionih kablovskih vodova ("Slubeni list SFRJ", br. 36/86). lan 48 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".