TEHNIKE KARAKTERISTIKE

KLIMA KOMORA

SOKO ININJERING Bulevar Arsenija arnojevia 125

11070 Novi Beograd
tel/fax: +381 11 313 05 61, 313 06 51, 313 05 90
e-mail: office@sokoing.rs, www.sokoing.rs

Proizvodnja: Krnjeevci, Industriska zona bb

tel/fax: +381 11 313 05 61, 313 06 51, 313 05 90

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

1 od 22

SADRAJ

1. Osnovne karakteristike klima komora

2. Konstrukcija i sastavni elementi
2.1 Izmenjivai toplote
2.2 Rekuperatori
2.3 Eliminatori kapljica
2.4 Ventilatori
2.5 Filteri
2.6 Demperi
2.7 Priguivai zvuka
3. Dimenzije i oblik eonog preseka
4. Kriterijumi za izbor veliine i tipa klima komora
5. Vrste obrade vazduha
6. Oznaavanje klima komora
7. Tehniki podaci i prorauni
8. Spisak koritenih standarda
9. Grafiki simboli
10. Upozoravajui simboli i simboli opasnosti
11. Sertifikat CE znak

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

2 od 22

1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KLIMA KOMORA

Primena i veliine

iroko podruje primene od 1.000 m3/h do 85.000 m3/h

Izbor izmeu 18 standardnih preseka u svim izvedbenim varijantama, s obzirom
na namenu, mesto ugradnje i nain montae.

Montaa

Jednostavna montaa; lako meusobno povezivanje elemenata u celinu,

prilagodljivost raspoloivom prostoru, mogunost unoenja sekcija u
elementima, te montaa istih na licu mesta (u sluaju uskih transportnih puteva).

Konstrukcija

Kvalitetno odraena kuita imaju ravne i glatke povine i izbegnuti su svi otri
rubovi i uglovi
Mala mogunost pojave kondenzata na kuitu zbog dobre toplotne izolacije i
zaptivanja kuita.
Dugi vek trajanja zbog upotrebe nerajuih materijala pri izradi kuita. Svi
zaptivni materijali su otporni na starenje.

Odravanje

Uteda

Jednostavno i lagano odravanje i lagan pristup svim ugraenim elementima

prilikom servisiranja i ienja komore.
Mogunost izbora sistema za iskoritenje toplote otpadnog vazduha, bilo sa
ploastim ili rotacionim rekuperatorom ili sa dva glikolna izmenjivaa
meusobno povezana cevnim krugom sa pumpom.
Rad klima komore sa varijabilnom koliinom vazduha, na zahev kupca, mogu
je upotrebom dvobrzinskih motora ili frekfentnih inventer-a koji obezbeuju
kontinualnu regulaciju koliine vazduha.

Tehnika
podrka

Visok stepen kvaliteta svih ugraenih elemenata sa tehnikom podrkom i

rezervnim delovima.
Mogunost odabira optimalnog sistema, specijalne konstrukcije i izvedbe prema
zahevima kupca.
Klima komoru je mogue opremiti sa kompletnom pripadajuom regulacijskom
opremom potrebnom za automatski rad komore.

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

3 od 22

2. KONSTRUKCIJA I SASTAVNI ELEMENTI

Postolje klima komore je odgovarajue nosivosti, raeno od profila od
pocinkovanog lima dovoljne debljine. Prilagoeno je za postavljanje na
podesive noge, koje omoguavaju bolju nivelaciju klima komore i spreavaju
prenos vibracija sa klima komore na graevinsku konstrukciju. Konstruktivno je
obezbeena ugradnja sifona dovoljne visine.

Postolje

Okvir kuita klima komore je rastavljiva konstrukcija od vuenih (ojaanih)

aluminijumskih profila i rogljeva od aluminijumskog liva velike krutosti i
specijalnog oblika koji imaju dopunsku antikorozivnu zatitu.

Okvir
kuita

Aluminijumski profili i rogljevi mogu biti u 3 razliite veliine i 2 izvedbe

zavisno od veliine i namene klima komore.
Posebnu varijantu ini izvedba profila i rogljeva sa zatitom od nastajanja
toplotnog mosta.
Oplate su u sendvi izvedbi od vanjskog i unutranjeg pocinkovanog lima
izmeu kojih se nalazi toplotno i zvuno izolacioni materijal. Na poseban
zahtev oplate mogu biti obojene u eljenu boju.
Izolacioni materijal moe biti:
- Poliuretanska dvokomponentna smea gustine 40 kg/m3 u tri debljine
- Mineralna vuna gustine 75 kg/m3 u dve debljine.
Oplate poda koje se rade sa mineralnom vunom prema potrebi imaju
dodatna ojaanja radi bolje krutosti.

DEBLJINA

IZOLACIONI
MATERIJAL

Montaa
oplata

(mm)

Oplate

MINERALNA
VUNA

POLIURETAN

25

40

NAMENA OPLATE NA
KOMORAMA

za unutranju
ugradnju
do 40.000 m3/h
za spoljanju
ugradnju
do 40.000 m3/h

UNUTRANJI
POC.LIM

(mm)

VANJSKI
POC.LIM
(mm)

K
(W/m2 0C)

STANDARDNA
BOJA

0.6

plastificirani
0.6 mm

0.75

RAL 9006
RAL 5012

0.6

plastificirani
0.6

0.5

RAL 9006
RAL 5012

60

preko 40.000 m3/h

0.6

plastificirani
0.6

0.4

RAL 9006
RAL 5012

40

do 40.000 m3/h

0.8

plastificirani
1

0.81

RAL 9006
RAL 5012

60

preko 40.000 m3/h

0.8

plastificirani
1

0.66

RAL 9006
RAL 5012

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

4 od 22

 Zaptivanje oplata se obezbeuje gumom specijalnog oblika koja se

postavlja u leb profila okvira kuita.
Vezivanje oplata

Postavljanje
elemenata

Fiksne - neskidive oplate su uvrene zavrtnjevima u plastinoj auri, u

dovoljnom broju komada, da bi veze izdrale nadpritisak koji vlada u
delovima klima komore

Skidive oplate privrene su aluminijumskim bravicama koje se montiraju na

okvir kuita.

Oplate u varijanti vrata sa arkama, kontrolnim staklom i bravama koje

omoguavaju dobro dihtovanje, rade se na filterskim i ventilatorskim
sekcijama

Laka ugradnja, montaa, odnosno demontaa pojedinih funkcionalnih

elemenata klima komore postie se postavljanjem u kuite klizaa, nosaa i
pregradnih elemenata, koji su od pocinkovanog lima, a koji ujedno slue i kao
usmerivai vazduha kroz klima komoru.

2.1 Izmenjivai toplote

Proraun
i izbor
Izvedba

Proraun i izbor izmenjivaa toplote vri se pomou softverskog paketa

GNTNER sa mogunou izbora termodinamikih parametara medija, kao i
same geometrije izmenjivaa, tako da budu maksimalno prilagoeni zahtevima.
Standardna izvedba svih izmenjivaa, koji se ugrauju u klima komoru, bilo
da su hladnjaci, isparivai, toplovodni grejai, parni grejai ili kondenzatori
je:
Bakarne cevi (10,12 ili 16 mm) orebrene sa aluminijumskom lamelom sa
najeim korakom od 2 do 4 mm.
Ekspandiranjem bakarnih cevi, omoguen je tesan kontakt sa kragnom lamele, a
time je postignuta i odlina provodljivost.
Okviri izmenjivaa raeni su od pocinkovanog lima.
Sabirne cevi izmenjivaa (grejaa i hladnjaka) mogu da budu od bakra ili od
elika.Prikljuci na izmenjivae do prenika od 2 cola su navojni (po JUS-u), a
preko 2 cola su prirubniki.
Sabirne cevi isparivaa i kondenzatora su bakarne i uvek na lemljenje.
Prodori cevnih prikljuaka izmenjivaa toplote kroz kuite zaptiveni su
rozetnama.
Na odgovarajuim mestima na izmenjivaima nalaze se prikljuci za
odzraivanje i pranjenje.

2.2 Rekuperatori
Uteda

U cilju utede energije (znaajno smanjenje potrebnog kapaciteta za grejanje)

koriste se rekuperatori toplote, iji je zadatak da toplotu otpadnog vazduha
predaju sveem vazduhu.

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

5 od 22

Izvedba

Mogue su dve varijante rekuperacije:

- Ploasti i rotacioni rekuperatori, koji se raunaju i biraju po softverskom
paketu firme ''HEATEX'', uzimajui pri tome u obzir stepen rekuperacije (do
75% ) i raspoloivi napor. Ugraena je i obilazna by-pass regulaciona
aluzina za obezbeenje rekuperatora toplote od smrzavanja.
-

Varijanta sa sistemom cirkulacije meavine vode i glikola u zatvorenom krugu

dva izmenjivaa toplote sa pumpom.

2.3 Eliminatori kapljica

Poloaj

Smeteni su na svim mestima gde treba spreiti prelaz kapljica u susednu

sekciju, a to moe biti iza hladnjaka, ovlaivaa i ploastog rekuperatora.

Izvedba

Lamele su raene od pocinkovanog lima, koje se montiraju u sklopu sa

plastinim odstojnicima.
Lako mogu da se izvuku iz kuita.

2.4 Ventilatori
Proraun
i izbor

Izvedba

Pogon
ventilatora

Ventilatori u klima komorama su centrifugalni, radijalni,sa dvostranim usisom,

firme NICOTRA, izabrani pomou njihovog softverskog paketa.
Za ukupne padove pritiska cca 800 Pa koriste se ventilatori sa unapred
zakrivljenim lopaticama.
Za ukupne padove pritiska preko gore navedenih vrednosti koriste se ventilatori
sa unazad zakrivljenim lopaticama.
Osnovni kriterijumi za izbor veliine ventilatora je maksimalni stepen
korisnosti u radnoj taki ventilatora, to znai i najmanju snagu elektromotora
potrebnu za pogon ventilatora i najnii nivo buke.
Ventilator je zajedno sa elektromotorom, remenicama i remen kaievima,
postavljen na zajedniki nosa, koji je preko antivibracionih amortizera
oslonjen na kuite komore.
Sa druge srane, potisna strana venilatora sa kuitem je povezana elestinom
vezom (plastificirano ceradno platno sa prirubnicama od Al profila.)
Pogon ventilatora osim ventilatora sa remenskim pogonom koriste se i
ventilatori sa direktno kuplovanim motorom i slobodno rotirajui ventilatori
(ventilatori bez spiralnog kuita).
Elektromotori u klima komorama su trofazni asinhroni; oblika B-3 sa zatitom
IP54.
Najee koriteni su etvoropolni motori, a neto ree estopolni i dvopolni, a
u izuzetnim sluajevima osmopolni motori.
U skladu sa standardom JUS ISO 5291 za prenos snage sa osovine motora na
osovinu ventilatora koriste se :
- Klinaste dvodelne remenice (venac + elestina aura) sa jednim, dva, tri ili
etiri leba tipa SPZ, SPA, SPB, SPC,
- Klinasto remenje 10,13,17,22 za profile remenice Z,A,B,C.

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

6 od 22

2.5 Filteri
Stepen
filtracije

Mogunost jednog ili vie stepeni filtracije, u zavisnosti od objekta za koji se

koriste klima komore
Za svaku klima komoru preporuuje se ugradnja filtera najmanje G3 klase.

Vrste filtera

Grubi filteri G3 i G4 mogu biti u varijantama panelni, cik-cak ili vreasti.

Fini filteri klase F5 do F9 su vreasti filteri
Od ostalih tipova mogu na zahtev da se ugrade:
- Apsolutni filteri klase H10 do H13
- Filteri sa patronama od akivnog uglja za izdvajanje tetnih plinova i mirisa
- Metalni filteri za izdvajanje masnoa

2.6 Demperi
Izvedba

Okvir sa prirubnicama i lamele od aluminijuma.

Zakretanje lamela veoma lagano, zahvaljujui sistemu zupanika izraenih
brizganjem od ABS-plasike, a ostvaruje se preko mesingane etvrtke 12 x 12
mm.
Mogunost izuzetno dobrog dihtovanja preko gumenih profila
Pogon dempera runi (sa ruicama od Al-liva) ili motorni
Mogunost lakog uspostavljanja spregnutog pogona kod meakih sekcija.

2.7 Priguivai zvuka

Izvedba

Kulise priguivaa imaju okvir od pocinkovanog lima, unutar koga se nalaze

ploe od mineralne vune koje su efikasni absorbcioni materijal. Spoljnje
povrine ploa su zatiene protiv otpadanja delia.
Priguivake kulise se kao kompaktna celina montiraju u klima komoru.

Raspored
i duina
kulisa

Najei tip priguivaa je sa debljinom kulise d=100 mm i razmakom izmeu

kulisa s=50 mm ( 33% slobodnog poprenog preseka)
Sandardne duine kulisa, zavisno od stepena priguenja koju elimo, su:
600mm, 900mm, 1200mm, i 1800mm. Tablica stepena priguivanja pri 250 Hz:
D (dB)

15

18

22

26

L (mm)

700

1040

1400

1640

3. DIMANZIJE I OBLIK EONOG PRESEKA

Dimenzije eonog preseka odreene su koliinom vazduha koju treba da
obradi klima komora.
Pri odreivanju dimenzija uzete su u obzir maksimalne brzine strujanja vaduha
preko svetlog preseka klima komore, a sve to u skladu sa uklapanjem
sandardnih veliina filtera.

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

7 od 22

A1

H1

H2

596
786
991
1191
1191
1191
1281
1586
1786
1786
1786
2076
2381
2671
2976
2979
3574
3574

680
870
1075
1275
1275
1275
1365
1670
1870
1870
1870
2160
2465
2755
3060
3105
3700
3700

646
646
646
646
846
1046
1246
1246
1466
1666
1866
1866
1866
1866
1866
2244
2244
2444

730
730
730
730
930
1130
1330
1330
1550
1750
1950
1950
1950
1950
1950
2370
2370
2570

890
890
890
890
1090
1290
1490
1550
1770
1970
2170
2170
2170
2170
2170
2590
2590
2790

400
400
600
800
1000
1000
1000
1050
1370
1550
1550
1550
1800
2100
2700
2700
3300
3300

350
550
550
550
550
750
950
1150
1150
1350
1550
1750
1750
1750
1750
2150
2150
2350

287 x 592

VELIINA I
BROJ FILTERA
490 x 592

SVETLI
PRESEK
IZMENJIVAA

592 x 592

TIP KOMORE

K-2
K-3
K-4
K-5
K-7
K-9
K-12
K-15
K-20
K-25
K-30
K-35
K-40
K-45
K-50
K-60
K-70
K-80

DIMENZIJE EONOG PRESEKA

1
1
1
2

2
4
4
4
3
6

2
3
3
9
9
12
15
10
12
24

2
3

10
12

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

8 od 22

4. KRITERIJUMI ZA IZBOR VELIINE I TIPA KLIMA

KOMORE
Kriterijum
za izbor

Veliinu i tip klima komore odreuju dva nezavisna kriterijuma ili zadana
podatka.
1.
2.

Max.
dozvoljene
brzine

Koliina vazduha, koju treba da obradi klima komora, odreuje dimenziju

eonog preseka klima komore.
Potrebne funkcijske jedinice klima komore tj. vrste obrade vazduha
odreuju tip klima komore.

Pri izradi izbornih dijagrama, na osnovu koliina vazduha koje treba obraditi
klima komora, usvojene su sledee maksimalne dozvoljene brzine strujanja
vazduha preko svetlog preseka izmenjivaa i svetlog preseka klima komore (tj.
na filterima).
-

Brzina vazduha preko svetlog preseka hladnjaka

To je najstroiji kriterijum i maksimalna brzina iznosi do 3 m/s.
Pri tome imamo dva sluaja:
1. Za brzine vaduha do 2.4 m/s preko hladnjaka u komoru se ne ugrauju
eliminatori kapljica
2. Za brzine vazduha izmeu 2.4 m/s do 3 m/s preko hladnjaka, u komoru
se ugrauje eliminator kapljica.

Brzina vazduha preko preseka grejaa.

Manje strog kriterijum brzine vazduha je usvojen za grejae i maksimalna
brzina iznosi do 3.6 m/s. Ovaj kriterijum vai kada klima komora u svom
sastavu nama sekciju hladnjaka vazduha.

Brina vazduha preko svetlog preseka klima komore tj. preko filtera
Kree se do 2.4 m/s. Ako klima komora u svom sastavu, nema uopte
izmenjivaa, tada na svetlom preseku klima komore moemo da idemo
brzinom maksimalnom do 4 m/s.

Dijagrami za izbor veliine klima komore dati su u dve varijante

I VARIJANTA
Dijagram izbora u zavisnosi od dozvoljene brzine na svetlim presecima
izmenjivaa.

Dijagram
za izbor

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

9 od 22

II VARIJANTA
Dijagram izbora u zavisnosi od dozvoljene brzine na svetlom preseku
komore tj. na filterima.
Dijagram
za izbor

5. VRSTE OBRADE VAZDUHA

Namena
klima komora

Sutina klimatizacionog sistema je u tome, da sa odgovarajuim protokom i

kvalitetom vazduha (temperatura, vlanost, istoa, ... ) postigne u
klimatizovanom prostoru eljene parametre komfora. To se postie kombinacijom
osnovnih procesa obrade vazduha, razliitih mogunosti za voenje vazduha i
primenom razliitih sistema automatike.
Ventilacija
Odsisavanje vazduha,
Ubacivanje vaduha,
Varijanta sa dva ventilatora za
ubacivanje
i izvlaenje vaduha sa meakom
sekcijom.

Rekuperacija toplote
Ploasti rekuperator
Dva glikolna izmenjivaa u
zatvorenom krugu sa pumpom

Filtriranje
Sa jednim stepenom filriranja
Sa dva stepena filtriranja

Vlaenje
Parom-izotermsko vlaenje
Adijabatsko vlaenje

Grejanje
Topla voda grejanje
Grejanje parom niskog pritiska
Elektrini grejai

Odvlaivanje

Hlaenje
Hladnjak sa hladnom vodom
Ispariva-direktna ekspanzija

Priguivanje

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

10 od 22

6. OZNAAVANJE KLIMA KOMORA

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

11 od 22

7. TEHNIKI PODACI I PRORAUNI

7.1 Radna taka ventilatora
Promena brzine ventilatora, sa ne promenjenom karakteristikom sistema vazduha
Ako se brzina ventilatora promeni,dok sistem vazdunih kanala ostane ne promenjen,
radna taka ventilatora se pomera iz take 1 (V1, Ptot1) u taku 2 (V2, Ptot2).
Gde je: V (m3/h)-zapreminski protok vazduha, Ptot (Pa)-totslni pad pritiska,
Pw (kW)- efektivna snaga, n (0/min) br.obrtaja u minuti,
(%) efikasnost (stepen korisnosti)
U tom sluaju vai sledee:
V 1 n1
=
V 2 n2

Ptot1 n1
V1
= =

Ptot 2 n 2
V 2
2

Pw1 n1 V 1
I1
= =
=
Pw2 n 2 V 2
I2
1 = 2 = konstant.

Efekat promene pritiska u sistemu na radnu taku ventilatora

Radna taka ventilatora se uvek nalazi na preseku karakteristike ventilatora pri broju
obrtaja n i karakteristike sistema vazdunih kanala.
Taka 1 (V1, Ptot p, n1) je
projektovana radna taka.
Taka 2 (V2) je radna taka
sistema u sluaju da se desi da
sistem ima manju koliinu
vazduha V2 usled vee
vrednosti
totalnog
pada
pritiska za P (drugaija
vrednost od projektovane).
Taka 3 predstavlja radnu
taku sa stvarnim padom
pritiska i eljenom koliinom
vazduha , koja se postie
promenom
broja
obrtaja
motora.

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

12 od 22

7.2 Proraun visine sifona za odvod kondenzata

Odvod kondenzata vri se kroz sifon ( U cev) koja je postavljena na samom izlazu iz klima
komore. Visina U cevi mora biti odgovarajua da bi se spreilo usisavanje odvodnog
kondenzata i njegovo rasprivanje u struji vazduha u klima komori.Voda mora tei direktno
iz U cevi u slivnik, pa u odvodni kanal.

Visina sifona definisana je prema sledeem:

U zani podpritiska

Za Ptot 1000 Pa

H1 (mm) = p / 10

H1 (mm) = 100 mm

HS (mm) = p x 0.075

HS (mm) = 75 mm

U zani nadpritiska

Za Ptot 1000 Pa

H1 (mm) = 35 mm

H1 (mm) = 35 mm

HS (mm) = (p /10) + 50

HS (mm) = 150 mm

Gde je p totalni pad pritiska na mestu odvoda kondenzata (Pa)

Sifon treba biti povezan sa odgovarajuim prikljukom i napunjen vodom.

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

13 od 22

7.3 Odreivanje temperaturske efikasnosti rekuperatora toplote

Jedan od najboljih naina da se proveri koliko je dobara rekuperacija toplote jeste da
se izmeri temperaturska efikasnost rekuperatora.
Efikasnost rekuperatora na strani otpadnog vazduha (toploj strani):
ttul ttiz
t =
ttul thul
Efikasnost rekuperatora na strani spoljnjeg vazduha(hladnoj strani):
thiz thul
h =
ttul thul
Gde je: ttul i ttiz temperatura na toploj (otpsdnoj) strani, ulazna i izlazna
thul i thiz temperatura na hladnoj (spoljanjoj) strani, ulazna i izlazna
Kada su protoci (tj. proizvodi masenog protoka i specifine toplote) jednaki na obe
strane, efikasnost rekuperatora e takoe biti jednaka na obe strane( t = h ).

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

14 od 22

8. SPISAK KORITENIH STANDARDA

ISO/DIS 12100-1 (JUS EN 292-1)- Bezbednost maina Osnovni pojmovi, opti
principi za konstruisanje Deo 1: Osnovna terminologija i metodologija
-Safety of machinery Basic concepts, general principles for designPart 1: Basic terminology methodology
JUS EN 292-2- Bezbednost maina Osnovni pojmovi, opti principi za
konstruisanje Deo 2: Tehniki principi i specifikacije
-Safety of machinery Basic concepts, general principles for designPart 2: Technical principles and specifications
JUS EN 294 - Bezbednost maina Bezbedonosna rastojanja koja spreavaju
dohvat podruja opasnosti gornjim ekstremitetima
- Safety of machinery Safety distances to prevent danger zones being reached by
the upper limbs.
JUS EN 418 - Bezbednost maina Ureaji za zaustavljanje u sluaju opasnosti,
funkcionalni aspekt-Naela za konstruisanje
418 -Safety of machinery Emergency stop equipment, functional aspectsPrinciples for design
JUS EN 818 - Bezbednost maina Bezbedonosna rastojanja kojima se spreava
dohvat opasnih podruja donjim ekstremitetima
Safety of machinery Safety distances to prevent danger zones being reached by the
lower limbs.
JUS IEC 60204 -1 - Bezbednost maina - Elektrina oprema maina Deo 1: Generalni zahtevi
Safety of machinery Electrical equipment of machines - Part 1: General
requirements
EN 1886 Ventilacija u zgradama Ureaji za klimatizaciju vazduha Mainska
izvedba
Ventilation for buildings Air handling units Mechanical
performance
EN 13053 -Ventilacija u zgradama Klasifikacija i izvedba klima komora, delova i
sekcija
Ventilation for buildings - Air handling units - Ratings and
performance for units, components and section
VDI 3803- Sistemi klimatizacije Konstrukcioni i tehniki principi
Air-conditioning systems - Structural and technical principles

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

15 od 22

DIN 7753-1 Dimenzionisanje remenog prenosa snage za mainsko-inenjerske

svrhe
Endless narrow V-belts for mechanical engineering purposes; dimensions
DIN 7753-2 - Remeni prenos snage za industriske svrhe; proraun pogona,
odreivanje snage
Narrow V-belts for industrial purposes; calculation of drives, power ratings
VDI 6022, - Higijenski zahtevi za sisteme ventilacije i klimatizacije i klima komore
Hygienic requirements for ventilating and air conditioning systems and air-handling
unit
JUS M.E2.011 Kotlovska postrojenja Zahtevi za kotlovsku i napojnu vodu
kotlova grupe IV
JUS ISO 5291- Remeni prenos -Olebljene ramenice za spojene klasine klinaste
remenove lebovi preseka AJ, BJ, CJ i DJ (efektivni sistem)
JUS ISO 7005-1 -Metalne prirubnice Deo 1: eline prirubnice
JUS N.M2.070 Zahtevi za bezbednost-Ventilatori-Posebni tehniki uslovi i
ispitivanje
JUS M.F4.001 - Ventilatori Termini, definicije i klasifikacija
JUS M.F4.002 - Ventilatori Sigurnosno-tehniki zahtevi
JUS M.E5.100 Izmenjivai toplote Osnove za odreivanje toplotnog bilansa
primarnih kola napajanih vodom ili parom.

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

16 od 22

9. GRAFIKI SIMBOLI
VODENI HLADNJAK

RADIJALNI
VENTILATOR

HLADNJAK
DIREKTNA
EKSPANZIJA

TOPLOVODNI
GREJA

MRAZ
TERMOSTAT

PARNI GREJA

ELIMINATOR
KAPI

ELEKTRINI
GREJA

PRIGUIVA

PLOASTI
REKUPERATOR

SEKCIJA SA
JEDNIM
DEMPEROM

FILTERI

MENA SEKCIJA
SA DVA DEMPERA

MENA SEKCIJA
SA TRI DEMPERA

FILTER SA
AKTIVNIM UGLJEM

FILTERI

ELEKTRO
FILTER

APSOLUTNI
FILTERI

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

17 od 22

10. UPOZORAVAJUI SIMBOLI I SIMBOLI OPASNOSTI

OPTA
OPASNOST

OPASNOST OD
ELEKTRINOG
UDARA

OPASNOST OD
VISEEG
TERETA

OPASNOST OD
ROTIRAJUIH
DELOVA

TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

18 od 22


TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

19 od 22


TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

20 od 22


TEHNIKE KARAKTERISTIKE

List.

21 od 22


TEHNIKE KARAKTERISTIKE

25.06.2009

List.

22 od 22