1 Na osnovu lana 144. Zakona o energetici (Slubeni glasnik Republike Srbije, Br.

84/04) Upravni odbor JKP "Energana" Sombor, na XXIII sednici odranoj dana 19. juna 2006. godine, a uz pribavljenu saglasnost Predsednika Optine Sombor, donosi:

PRAVILA
O RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA TOPLOTNE ENERGIJE
I. OPTE ODREDBE Predmet lan 1.

Pravila o radu distributivnog sistema toplotne energije sadre tehnike zahteve za gradnju toplovodne mree i toplotnih podstanica kao i za prikljuenje zgrada na toplovodni sistem (u daljem tekstu: Pravila o radu) i vae za prikljuivanje i rad unutranjih toplotnih ureaja (u daljem tekstu: toplotni uredjaji) potroaa, koji se prikljuuju ili su ve prikljueni na toplovodnu mreu JKP "Energana" Sombor (u daljem tekstu: snabdeva). lan 2. Namena Pravila o radu je da se usklade i pojednostave projektovanje, izvoenje, prikljuenje, rukovanje i odravanje distributivne mree, prikljunih toplovoda, toplotnih podstanica i unutranjih toplotnih ureaja i instalacija. lan 3. Tehniki zahtevi definisani u ovim Pravilima o radu su sastavni deo ugovornog odnosa izmeu potroaa i snabdevaa/isporuioca. Snabdevanje toplotnom energijom, prava, obaveze i odgovornosti snabdevaa i potroaa toplotne energije su ureeni u Odluci o uslovima i nainu snabdevanja toplotnom energijom Optine Sombor (u daljem tekstu: Odluka o uslovima snabdevanja), a ova Pravila o radu su njen sastavni deo. Osnovni tarifni elementi za obraunavanje cene toplotne energije i usluga su odreeni u Tarifnom sistemu Optine Sombor (u daljem tekstu : Tarifni sistem). lan 4. Snabdeva moe obezbediti nesmetan rad toplotnih ureaja potroaa, ako su izvedeni i rade u skladu sa ovim Pravilima o radu. Snabdeva moe obustaviti isporuku toplotne energije potroau do otklanjanja nedostataka, ako toplotni ureaji potroaa ne ispunjavaju uslove Pravila o radu i nisu sigurni za rad. lan 5. Nejasnoe u pogledu primene Pravila o radu, koje bi se pojavile pre poetka projektovanja i pre izvoenja radova na toplotnim ureajima, potrebno je razreiti zajedno sa snabdevaem.

2 lan 6. Tehnika daljinskog grejanja se neprekidno razvija, prilagoava razvoju i optim stremljenjima u energetskom sektoru, kao i konkurentnosti razliitih izvora energije. Snabdeva zato zadrava pravo na izmenu nekih tehnikih reenja, ako bi se pokazalo da su ista objektivno bolja. Investitor odnosno projektant, koji nastupa u njegovo ime, mora pre poetka projektovanja od snabdevaa pribaviti projektne uslove, kojima e biti odreeni najbitniji posebni zahtevi i to kako u pogledu gradnje i prikljuenja zgrade na toplovodnu mreu tako i u pogledu unutranjih toplotnih ureaja i instalacija. Definicije pojmova lan 7. Pored pojmova iz Odluke o uslovima snabdevanja toplotnom energijom, u ovim Pravilima o radu su posebno naglaeni pojmovi sa sledeim znaenjem: TOPLOTNA PODSTANICA - sklop opreme, koji toplovodnu mreu povezuje sa unutranjim toplotnim ureajima potroaa; DIREKTNA TOPLOTNA PODSTANICA - toplotna podstanica, kod koje javna toplovodna mrea nije fiziki odvojena od unutranjih toplotnih ureaja potroaa (zagrevna voda iz toplovodne mree je prisutna u unutranjim toplotnim ureajima potroaa); INDIREKTNA TOPLOTNA PODSTANICA - toplotna podstanica, kod koje su javna toplovodna mrea i unutranji toplotni ureaji potroaa fiziki odvojeni sa izmenjivaem toplote; PRIKLJUNA PODSTANICA - deo toplotne podstanice, koji definie predajno mesto; odreuje je regulacija protoka, odnosno merenje nazivnog protoka grejnog medija (tople vode); KUNA PODSTANICA - deo toplotne podstanice, namenjen prenosu toplote od prikljune podstanice na interne toplotne ureaje potroaa; (Pojmovi pojanjavaju eme u prilozima 3 i 4.) INSTALISANA TOPLOTNA SNAGA - toplotna snaga zgrade, dobijena kao zbir nazivnih snaga ugraenih unutranjih toplotnih ureaja; PRIKLJUNA SNAGA instalisana snaga, korigovana po odredbama snabdevaa toplotnom energijom; GLAVNI TOPLOVOD - toplovod, koji s grejnom vodom snabdeva vie od jedne zgrade; PRILJUNI TOPLOVOD deo toplovodne mree od glavnog toplovoda do toplotne podstanice u zgradi; PRIMARNA STRANA TOPLOTNE PODSTANICE - deo toplotne podstanice u sklopu s toplom grejnom vodom iz javne toplovodne mree; SEKUNDARNA STRANA TOPLOTNE PODSTANICE - deo toplotne podstanice u sklopu sa grejnom vodom unutranjih toplotnih ureaja potroaa; UNUTRANJI TOPLOTNI UREAJI - instalacije, koje obezbeuju odgovarajue uslove ivota i rada u zgradama (grejanje, vodovod, tehnoloke instalacije ).

3 Prilozi kao sastavni deo Pravila o radu lan 8. Prilozi dati uz Pravila o radu ine njegov sastavni deo, i to: Prilog 1: Prilog 2: Prilog 3: Prilog 4: pojmovi Prilog 5: Prilog 6: Prilog 7: Dijagram temperature tople vode u toplovodnoj mrei Toplotna podstanica - pribline dimenzije prostora ema indirektne toplotne podstanice - pojmovi ema direktne toplotne podstanice

ema indirektne toplotne podstanice Hidrauline veze, neprimerne za prikljuivanje na toplovodnu mreu Hidrauline veze, primerne za prikljuivanje na toplovodnu mreu sistemi sa glavnom cirkulacionom pumpom Prilog 8: Hidrauline veze, primerne za prikljuivanje na toplovodnu mreu sistemi bez glavne cirkulacione pumpe Prilog 9: Detalj kanala za predizolovani cevovod II. PROJEKTNA DOKUMENTACIJA lan 9.

Projektna dokumentacija mora biti izvedena po vaeim propisima. Snabdevau je potrebno dostaviti podloge toplotnih prorauna zgrade, sadrane u sledeem obrascu: - prikaz toplotnih karakteristika zgrade (u skladu s Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada) 1. Projekt centralnog grejanja lan 10. Projekt centralnog grejanja, za dobijanje saglasnosti za prikljuenje, mora da sadri: - projektni zadatak; - tehniki opis; - termiki i hidraulini proraun termotehnikih instalacija i vodova; - ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu, odvojeno po pojedinanim grejnim sistemima, u W; -osnovne podatke za proraun toplotnih gubitaka po EN 12831-2004 ili DIN 4701 uz potovanje raunate spoljne temperature ts =-13 C. U sluaju, da je u pitanju deo zgrade sa postojeim grejnim sistemom (dodatna prikljuenja, odravanje), potrebno je potovati iste parametre kao kod obnove postojee instalacije; -metode tehninih prorauna i njihove rezultate (toplotni gubici, temperatura dovoda i povratka, protoka grejne vode u m 3 /h, pad pritiska, izregulisanost cevne mree, sistem zatite kod zatvorenih i otvorenih sistema i sl.); -sastav toplote, koji je osnova za odreivanje prikljune snage, sadri najmanje sledee podatke: oznake prostora, unutranju temperaturu, standardne gubitke toplote, ugraena grejna tela, instalisanu snagu ugraenih grejnih tela;

4 -specifikaciju materijala i radova, -crtee: situacijski prikaz poloaja zgrade u prostoru zakljuno sa ucrtanom toplovodnom mreom na osnovi katastarske optine Sombor u razmeri 1:500, funkcionalnu emu grejnih sistema i ureaja sa tehnikim podacima, sve tlocrte u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i ureaja sa tehnikim podacima i njihovim meusobnim povezivanjima te povezivanjima na postojee ureaje, eme izlaznih vodova sa ucrtanim sistemom zatite i opreme za odzraivanje, eme merenja i regulacije. 2. Projekt toplotne podstanice lan 11. Projekt toplotne podstanice mora da sadri projekt mainskih i elektro instalacija. - Projekt mainskih instalacijaProjekt mainskih instalacija, za dobijanje saglasnosti za prikljuenje, mora da sadri: -projektni zadatak, -tehnike opise sa opisanim reimom rada, -ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedinanim kunim podstanicama u W sa navedenim protonim koliinama u m 3 /h; -metode tehnikih prorauna i njihove rezultate (elementi toplotne podstanice, temperatura dovoda i povratka, padovi pritiska toplotne podstanice, centralne pripreme sanitarne tople vode, sistema zatite kod zatvorenih ili otvorenih sistema i sl.); -specifikaciju materijala i radova, -crtee: situacijski prikaz poloaja zgrade u prostoru zakljuno sa ucrtanom toplovodnom mreom distributera toplotne energije na osnovi katastra Optine Sombor u razmeri 1:500 i ucrtanu lokaciju toplotne podstanice, funkcionalnu emu toplotne podstanice sa tehnikim podacima i temperaturnim diagramima, sve tlocrte u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehnikim podacima i njihovom meusobnom povezivanju, emu merenja, regulacije i zatite, detalje. - Projekt elektroinstalacijaProjekt elektroinstalacija, za dobijanje saglasnosti za prikljuenje, mora da sadri: -projektni zadatak, -tehniki opis, -metode tehnikih prorauna i njihove rezultate, -specifikaciju materijala i radova, -crtee: sve tlocrte u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehnikim podacima i njihovim meusobnim elektrinim povezivanjima, eme veza. - Dokumentacija za toplotne podstanice snage do 100 kW Za tipske toplotne podstanice za grejanje sa prikljunom snagom do 100 kW za izdavanje saglasnosti za prikljuenje nije potreban projekt toplotne podstanice. Dovoljna je ema toplotne

5 podstanice sa navedenom ugraenom opremom i odgovarajua kontrola vezana za konkretni objekat. 3. Projekt toplovodne mree lan 12. Mainski i graevinski deo projekta, za dobijanje saglasnosti za prikljuenje, mora da sadri: -projektni zadatak, -tehniki opis, -metode tehnikih prorauna i njihove rezultate (hidraulini i statiki proraun mree ili navoenje naina kontrole vrstoe/statike), -specifikaciju materijala i radova, -crtee: situacijski prikaz poloaja zgrade u prostoru zakljuno sa ucrtanom toplovodnom mreom distributera toplotne energije na osnovi katastra Optine Sombor, u razmeri 1:500, sa ucrtanim ostalim komunalnim vodovima i karakteristinim takama trase, uzduni profil trase, raspored elemenata pojedinanih deonica, detalje odvajajuih i prikljunih mesta i ukrtanja, detalje odzraivanja, ispusta, podpornih elemenata, prikljuaka na toplotne podstanice, detalje ugradnje predizolovanih cevovoda u kanalu i sl., projekt sistema za nadzor vlanosti izolacije toplovoda, ako ga zahtevaju projektni uslovi isporuioca toplotne energije, ostale graevinske detalje. Za tehnike proraune iz predhodnih taaka je potrebno navesti samo metode njihovog prorauna i rezultate prorauna. Tehnike proraune uva projektant i duan ih je na zahtev isporuioca toplotne energije dostaviti na uvid. III. IZGRADNJA TOPLOVODNE MREE I TOPLOTNIH PODSTANICA lan 13.

Izgradnja toplovodne mree i toplotnih podstanica moe izvoditi samo struno osposobljen izvoa. Na radovima se mora potovati vaee zakonodavstvo iz podruja izgradnje objekata i ureenja prostora i naseljenih mesta. Najmanje 14 dana pre poetka radova investitor/izvoa je duan da od snabdevaa toplotne energije narui odgovarajui nadzor nad izgradnjom. Isporuilac u toku izgradnje nadzire ispunjavanje vaeih propisa, standarda i drugih zahteva ili uslova, koji su odreeni u ovim Pravilima o radu. IV. ODREIVANJE PRIKLJUNE SNAGE TOPLOTNIH UREAJA lan 14.

Zbog izjednaavanja uslova izmeu postojeih i novih potroaa isporuilac priznaje/uvaava prikljunu snagu, odreenu na osnovu:

6 -prorauna toplotnih gubitaka u skladu sa EN 12831-2004, odnosno DIN 4701/83 pri raunskoj spoljnoj temperaturi -18 C sa odgovarajuom korekcijom instalisane snage u odnosu na spoljnju temperaturu prema vaeim projektnim uslovima (temperaturske zone), -10% dodatka na instalisanu toplotnu snagu grejnih sistema radi toplotnih gubitaka razvodne mree. 1. Prikljuna snaga centralnog grejanja zgrade lan 15. Proraun toplotnih gubitaka, to je osnova za dimenzionisanje grejanja i odreivanja prikljune snage, mora biti izveden u skladu sa EN 12831-2004, odnosno DIN 4701/83 odnosno u skladu sa vaeim propisima i standardima za neprekidni dnevni rad (funkcionisanje). Posebni dodaci, odreeni u starijim izdanjima DIN 4701, kod prorauna toplotnih gubitaka nisu dovoljni. Za dodatna prikljuivanja ili delimine prepravke postojeih zgrada potrebno je proraun toplotnih gubitaka, dimenzionisanje toplotnih ureaja i odreivanje prikljune snage izvesti pod jednakim uslovima kao i u osnovnom projektu. Za postojee zgrade sa ve izvedenom toplotnom opremom, koje se prikljuuju na toplovodnu mreu, prikljuna snaga se odreuje iz toplotne snage ugraene toplotne opreme. Za izdavanje saglasnosti za prikljuenje investitor mora priloiti dokumentaciji projekte za izvoenje ili projekte izvedenih radova toplotne opreme. Ako su toplotni gubici za postojeu zgradu bili izraunati sa dodatkom za grejanje sa prekidima, to je vidljivo iz priloenog postojeeg prorauna, nova prikljuna snaga se odreuje raunski na osnovu novog prorauna toplotnih gubitaka sa uvaavanjem neprekidnog grejanja. U odnosu na novu vrednost toplotnih gubitaka odreuje se smanjenje temperature dovoda i povratka zagrevne vode toplotnih ureaja, meutim najvie do temperaturnog reima, koji omoguava pokrivanje toplotnih gubitaka u svim prostorijama. Toplotne provodljivosti graevinskih konstrukcija moraju odgovarati stvarno izvedenoj gradnji. Kod prostorija sa prirodnim i mehanikim provetravanjem vae prorauni toplotnih gubitaka u skladu sa DIN 4701/83. Kod unutranjih sanitarnih i ostalih prostorija bez prozora, koje se provetravaju, potrebno je pri proraunu toplotnih gubitaka uvaavati propisanu izmenu vazduha. 2. Prikljuna snaga za posebne (tehnoloke) namene lan 16. Prikljuna snaga za posebne (tehnoloke) namene treba biti posebno prikazana. O moguem reimu rada i prikljunoj snazi potrebno je posebno se dogovoriti sa snabdevaem. 3. Izmena prikljune snage lan 17. Izmena prikljune snage je dozvoljena sa Odlukom o uslovima snabdevanja. Potroa obavetava snabdevaa o namerama za promenu prikljune snage zbog: -promene toplotne zatite zgrade, -promene namene i upotrebe zgrade ili dela zgrade, -promene namene i korienja toplotnih ureaja, -proirenja toplotnih ureaja,

7 -modernizacije toplotnih ureaja, koja ima za posledicu racionalniju potronju toplotne energije, -uklanjanje ili delimino uklanjanje toplotnih ureaja, -proraunskih greaka kod utvrivanja prikljunih snaga ili razlika meu proraunima u pojedinanim fazama izgradnje. Zahtevane izmene prikljune snage utiu na: -ugovorenu prikljunu snagu, -maksimalni protok, -na tanost merenja i regulisanja isporuke toplotne energije. Pre predvienog smanjenja ili poveanja prikljune snage potroa mora naruiti kod snabdevaa ili drugog projektanta proveravanje odgovarajuih elemenata toplotne podstanice i prikljunog toplovoda. Za poveanje ili smanjenje prikljune snage je potrebno izraditi odgovarajui projekt prepravke unutranjih toplotnih ureaja i toplotne podstanice te ga dostaviti snabdevau na saglasnost. Ako je potrebno na toplotnoj podstanici potroaa radi promene prikljune snage zamena merne, regulacione ili druge opreme, trokove nabave i zamene snosi potroa. Izmena prikljune snage je po pravilu mogua samo izmeu grejnih sezona. Pri promeni prikljune snage potrebno je uvaavati sledee: -prikljunu snagu nikako nije mogue sniavati ispod vrednosti toplotnih gubitaka zgrade, -prikljunu snagu ventilacionih i klimatizacionih sistema u zgradama, gde se namena ne menja, mogue je izvesti po dobijanju nove upotrebne dozvole. Smanjenje prikljune snage je mogue postii sa snienjem temperaturnog reima zagrevne vode toplotnih ureaja istomerno u celoj zgradi (zakljuene celine u pogledu na toplotnu podstanicu) bez fizikih intervencija na unutranjim toplotnim ureajima potroaa. Ako se temperaturni reim zagrevne vode sniava, mora biti priloen odgovarajui proraun toplotnih snaga za novi temperaturni reim. Odgovarajue sniavanje temperaturnog reima mora biti dokazano sa novim proraunom toplotnih gubitaka zgrade. Sve proraune moraju izraditi za to struno osposobljena preduzea, koja ispunjavaju uslove za projektanta, odreene u vaeem zakonu o planiranju i izgradnji objektata. Ako se toplotni ureaji menjaju samo delimino, potrebno je ove ureaje pre usvajanja promene prikljune snage fiziki prilagoditi srazmerno promenama (fiziki odvojiti odreene postojee ureaje ili ih zameniti sa odgovarajuim novim). Potroa mora snabdevau omoguiti blagovremen nadzor nad izmenjenim stanjem. Snabdeva i potroa zapisniki potvruju izmenu potroaevih toplotnih ureaja i promenu prikljune snage, a u skladu sa izdatom soglasnou i izvedenom izmenom. V. TOPLOVODNA MREA 1. Opte lan 18.

Toplovodnom mreom snabdevaa isporuuje se potroau toplotna energija shodno Odluci o snabdevanju. Snabdeva obezbeuje potroau na mestu preuzimanja potrebnu koliinu zagrevne vode odnosno toplotne energije za rad potroaevih toplotnih ureaja sa prikljunom snagom,

8 koja je dogovorena ugovorom o snabdevanju toplotnom energijom. Redovne i vanredne obustave isporuke toplotne energije su regulisane Odlukom o uslovima snabdevanja. Trasiranje toplovodalan 19.

Toplovode na javnim i zasebnim zemljitima potrebno je trasirati po zakonskim zahtevima i zahtevima u pogledu na lokaciju i odstojanje po odredbama ovih Pravila o radu. Kad god je to mogue, najbolje je da se u urbanim naseljima glavni toplovodi polau na javna zemljita i u trotoare ili to blie ivici kolovoza. Pre poetka gradnje toplovoda potrebno je sa vlasnikom zemljita sklopiti ugovor o utvrivanju uslova izgradnje, rada, odravanja i nadzora toplovoda za svakog pojedinanog vlasnika ili operatora toplovodne mree. U ugovoru je potrebno odrediti potrebne mere sigurnosti za siguran rad toplovoda te omoguiti operatoru mree prilaz do zemljita za potrebe rukovanja i odravanja. Ugovor mora osigurati da na sigurnosnom pojasu zemljita oko toplovoda ne bude drugih intervencija/radnji koje bi mogle ugroziti toplovod. U sluaju da predvieni radovi u blizini toplovoda predstavljaju nesigurnost za toplovod, operator mree, ima pravo zahtevati odgovarajue izmene naina izvoenja ili zaustavljanja radova u sluaju kada su radovi ve poeli. Ako se toplovod polae nadzemno, treba ga raspoznatljivo postaviti i odgovarajui nain zatititi od spoljnih uticaja (kao na pr. vremenski uticaji, UV zraenja, toplotna irenja, optereenja, oteenja i dr.). Nain zatite odreuje projektant u saglasnosti sa snabdevaem. U zatienom podruju podzemnih i nadzemno voenih cevovoda nisu dozoljeni nadgradnja, zaziivanja i saenje drvea i bunja. 2. Tehniki podaci lan 20. Tehniki podaci snabdevaeve toplovodne mree su: nazivni pritisak nazivna temperatura pad pritiska na mestu preuzimanja pnaz = 16,0 bar tnaz = 130 C p = 0,75 bar

Pad pritiska na mestu preuzimanja je razliit i zavisi od dimenzije prikljunog toplovoda, optereenja toplovodne mree i udaljenosti mesta preuzimanja od proizvodnog izvora odnosno pumpne stanice. Snabdeva obezbeuje potroau pad pritiska min. 75 kPa (0,75 bar). Suma padova pritiska elemenata primarnog dela toplotne podstanice ne sme prelaziti navedene vrednosti. Ako se potroa snabdeva sa toplotnom energijom iz povratnog voda ili zahteva vei pad pritiska, koji je na tom delu mree na razpolaganju, u toplotnu podstanicu je potrebno ugraditi dodatne pumpe. O ovome se mora potroa prethodno posavetovati sa snabdevaem i pribaviti njegovu saglasnost. Temperatura tople vode u mrei je zavisna od spoljnje temperature (prilog 1):

9 maksimalna dovodna temperatura : minimalna dovodna temperatura : t max = 130 C (403 K) t min = 70 C (343 K)

Temperaturni reimi za projektovanje toplotnih podstanica su definisani u poglavlju Toplotna podstanica. Raunska temperatura za proraun vrstoe toplovodnih cevovoda, armatura i ureaja je 130C (413 K). Imajui u vidu stanje tehnike i stvarne temperaturske odnose u toplovodnoj mrei dozvoljena je ugradnja predizolovanih cevi, koje odgovaraju za temperature do 130 C. Snabdeva moe temperaturu dovoda zagrevne vode u toplovodnoj mrei izmeniti zbog posebnih radno-funkcionalnih razloga. U toplovodnoj mrei za distribuciju toplotne energije upotrebljava se hemijski pripremljena, demineraliziovana i degasifikovana voda, koja je zagrejana na zahtevanu temperaturu. Vodu iz toplovodne mree nije dozvoljeno upotrebljavati za punjenje unutranjih toplotnih ureaja potroaa ili u druge namene bez predhodne dozvole snabdevaa. 3. Tehniki zahtevi za toplovodnu mreu lan 21. Toplovodna mrea snabdevaa je izvedena kao dvocevni sistem sa dovodnim i povratnim cevovodom. Snabdeva, zavisno od karakteristika pojedinanih sistema i poloaja na terenu, zadrava sebi pravo da izabere sistem i nain izvoenja toplovoda. Toplovodna mrea od predizolovanih cevi - Mainski radovilan 22. Imajui u vidu stanje tehnike, toplovodna mrea van zgrada se prvenstveno izgrauje od predizolovanih cevi i fazoniranih komada. Ugraeni materijali moraju odgovarati sledeim standardima: - predizolovane cevi: - predizolovani fazonski komadi: - predizolovane armature: - spojevi za predizolovane cevi: EN 253 EN 448 EN 488 EN 489

Cevovodi od predizolovanih elinih cevi se polau neposredno u zemlju. Debljina izolacije predizolovanih cevovoda je serije 1. Cevi moraju imati ugraene senzorske vodove (ice) za kontrolu prisutnosti vlage, osim fleksibilnih predizolovanih cevi za izvoenje prikljunih toplovoda individualnih zgrada. U toku izgradnje ice/provodnike treba pravilno povezati, proveriti uspostavljenost provodnog kruga i izmeriti poetnu vrednost otpornosti, koja je referentni podatak za kasnije kontrole

10 vlanosti. O merenjima treba izraditi zapisnik, kojeg potruje nadzorna sluba snabdevaa i arhivira se kod snabdevaa. Sastavni deo zapisnika mora biti osnova oienja odnosnog dela toplovoda, izveden na osnovi geodetske osnove izvedenog toplovoda. Za vea obuhvaena podruja, koja e biti snabdevana sa toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja, treba predvideti kontinuiran nadzor vlanosti cevovoda sa mogunosti lociranja greke. Snabdeva toplotne energije sa projektnim uslovima odreuje, kada je potrebno izvesti nadzorni sistem. Na toplovodnoj mrei snabdevaa se upotrebljava iskljuivo nordijski sistem nadzora vlanosti. Na predizolovanim sektorima toplovoda se ugrauje predizolovana armatura PN 16 za temperaturu do 130 C. Vreteno slavine/ventila mora biti zatieno sa ulinim poklopcem na armiranobetonskoj temeljnoj ploi. Za slavine dimenzije DN 125 i vee treba predvideti pogon sa dograenim reduktorom. Kraj vretena sa nastavkom za klju moe biti max. 30 cm ispod nivoa ulinog poklopca. Spojeve cevi i fazonskih komada predizolovanog toplovoda potrebno je izvesti sa termoskupljajuim spojnicama, prireenim za zalivanje sa poliuretanskom izolacijskom penom. Spojnica mora biti opremljena sa najmanje dve termoskupljajua rukavca na krajevima. U sluaju voenja toplovoda po vlanom terenu obavezno je postavljanje tree spojnice preko epa otvora za nalivanje izolacijske mase. Zahtevi za upotrebu i montau su navedeni u uputstvu proizvoaa predizolovanih cevovoda i treba ih se dosledno pridravati. Posebnu panju izvoa mora posvetiti kvalitetnom izvoenju spojeva predizolovanih cevi, to je osnovni preduslov za dostizanje oekivanog ivotnog veka toplovoda. - Graevinski radovi lan 23. Graevinske radove treba izvoditi po propisima za tu vrstu radova i uputstava proizvoaa cevi. Napomena-Vano: U posebnim sluajevima, kad toplovod prolazi kroz slabo nosee tle i prikljuuje se na zgrade, koje su duboko utemeljene (npr. na ipovima), potrebno je pribaviti miljenje projektanta ili geomehaniara. Zemljani radovi Dimenzije iskopnog profila su zavisne od prenika projektovanih toplovodnih cevi (prilog 13). Na odgovarajue sabijenu podlogu iskopa najpre se ugradi peana posteljica (krupnoa 0-4 mm, bez otrorubnih delova), zatim se polau cevi, koje se sa svih strana osiguravaju (obasipaju) sa peskom iste krupnoe. Zatitna dubina izmeu vrha cevi i terena mora biti preko 50 cm, optimalna dubina iznosi 70 cm. Ako ovu zatitnu dubinu nije mogue postii i ako je teren nad temenom cevi optereen jo sa prometnim optereenjem, potrebno je cevi dodatno zatititi (npr. sa armiranobetonskom ploom). Na kompenzacijskim krivinama toplovoda potrebno je obezbediti mogunost odgovarajueg pomaka radi toplotnih irenja toplovoda. Ovo je mogue izvesti sa ugradnjom elastinih tabli ili sa obasipanjem cevi sa peskom iste krupnoe 8-10 ili 10-12 mm bez otrorubnih delova.

11 Fiksne take Fiksne take su izvedene iz predfabrikovanih elemenata u armiranobetonskom temelju odgovarajuih dimenzija, koje daje proizvoa pri odreenim pretpostavkama vezanim za karakteristike zemlje. Ako karakteristike u konkretnom sluaju bitno odstupaju od ovih pretpostavki, potrebno je dimenzije temelja proveriti. Najbolje je koristiti beton MB 20 i armaturu GA 40/50. Fiksne take se za predizolovane cevovode ugrauju samo u izuzecima. Zidni prolazi Posebnu panju treba posvetiti prolazu predizolovanih toplovodnih cevi kroz temeljne zidove zgrade. Zidni prolaz mora biti odgovarajue betoniran, da je obezbeena zaptivnost prolaza. Toplovodna mrea u betonskim kanalima lan 24. Gde izvoenje sa predizolovanim cevima nije mogue, toplovodna mrea se moe izvesti sa elinim cevima poloenim u betonske kanale. Zahtevi u pogledu mainskih radova na toplovodnoj mrei u kanalima su dati u lanovima 33.-35. ovih Pravila o radu. - Graevinski zahtevi za kanale lan 25. U pogledu na nain izgradnje, kanale delimo na: a. Tipizirane AB kanale sa pokrivaem Ovo su industrijski izraeni elementi, koji se transportuju na mesto ugradnje. Tipizacija obuhvata sve sastavne konstrukcijske elemente kao to su npr. lire, fiksne i pomine take te bona voenja. Statini proraun, koji je takoe tipski, pokriva svaku veliinu kanala posebno, pridodato optereenje je isto kao i za prometne/putne mostove. Visina nanete zemlje na pokrivau mora biti vea od 50 cm i manja od 200 cm. Proizvoa elemenata pri isporuci mora priloiti sve sa zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugraenih materijala i nainu izrade. b. Klasino graeni kanali Kada nije mogue upotrebiti tipski kanal, treba ga izvesti na klasian nain na gradilitu. Posebno je vano da ugraeni beton u potrebnom vremenu, koje je propisano za izabrani MB, pre zasipa dostigne propisanu tvrdou. Ovakav kanal zahteva statiki proraun. Izvoa radova po izradi mora priloiti sve sa zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugraenih materijala i nainu izrade. - Izrada kanala lan 26. Na nabijenu povrinu iskopa ugrauje se podloni beton MB 10 u debljini 7-10 cm. Sledi izrada (ili montaa) korita kanala. Pri spajanju novog kanala na odcepnom mestu na postojeem kanalu i

12 (ili) postojeoj zgradi potrebno je oblikovati spojni deo sa kojim se spreava pojava razliitih sleganja terena. Po zavrenim montanim i mainskim radovima sledi pokrivanje kanala sa AB pokrivaem. Upotreba nelomljive malte na nalegajuim povrinama obezbeuje trajnu nepominost pokrvaa. Znaajnije neravnine i otvori izmeu pokrivaa je potrebno popuniti sa malterom. Sledi izvoenje hidroizolacije, koja moe biti izraena na polimernoj ili bitumenskoj osnovi pri ovom je potrebno pridravanje uputstva proizvoaa hidroizolacije. Hidroizolacija, koja je nanesena na osnovni premaz ovo obezbeuje lepljivost izmeu izolacije i betona - mora biti vrsto spojena sa podlogom pokrivaa. Horizontalni pokriva takoe mora po celoj duini pokrivati, gde pokrivai naleu na korita ( cca. 15-20 cm kao spojna ravnina). Hidroizolaciju je potrebno polagati bez otrih rubova i preloma, a to se postie sa odgovarajuom pripremom podloge. Za zatitu izolacije od mehanikih oteenja najbolje je koristiti takasto profilisane folije sa spojnim komadima po duini. Na nju se nanese nekoliko cm debela naslaga okruglozrnatog peska granulacije 8-16 mm za lake odvodnjavanje gornje povrine (povrinske vode). Sledi zasipanje, pri emu prvi sloj zasipnog materijala mora biti bez veeg kamenja. Poetno zasipanje je potrebno izvesti vrlo paljivo. - Upotrebljeni materijalilan 27. Za izradu kanala upotrebljava se vodonepropusni beton, i to najmanje MB 30, mrena armatura BM 50/60 i armatura RA 40/50, nelomljivi malter za spojeve pokriva-kanal, razliite hidroizolacije i njena zatita. Posebnu panju je potrebno posvetiti zadovoljavajuoj debljini pokrivnog sloja iznad armature. Upozorenje: U zemljitima sa visokom podvodnou (nivo vode moe prei godinji nivo) ili tamo, gde je mogue privremeno zalivanje toplovoda iz bilo kakvog drugog razloga, korienje kanala nije dozvoljeno. Voenje toplovoda po zgradama lan 28. Zbog procene izgradnje, kao i iz drugih tehnikih razloga, a gde je to mogue i ne predstavlja opasnost da se cevovodi otete, toplovodnu mreu je mogue voditi kroz zgrade (podrumi, hodnici i sl.) ili kroz druge zajednike nestambene prostore uz prethodnu saglasnost vlasnika zgrade i dobijanja prava korienja. Zbog mogunosti pregleda, odravanja i opravljanja kvara, cevovodi moraju biti lako i sigurno dostupni. Toplovodna mrea mora biti izvedeno tako, da se uvaavaju sva mehanika optereenja i temperaturne dilatacije u skladu sa predvienim tehnikim reenjem po projektnoj dokumentaciji. Prikljuni toplovod se po ulasku u prostor toplotne podstanice zavrava sa kompenzatorima, na kojima se izvede ispust, imajui u vidu nagib toplovoda kao i odzraivanje. Izmeu kompenzatora (amortizacionih cevi) najbolje je izvesti kratku vezu sa blok armaturom, koja omoguava minimalni protok kroz prikljuni toplovod i u vreme zaustavljanja toplotne podstanice. Najbolje je da kompenzator (amortizacione cevi) predstavljaju nepomini oslonac

13 toplovoda. Ispusti i odzraivanja moraju biti sprovedeni u odvodni slivnik, sa kanalizacionim odvodom. Male kompaktne toplotne podstanice i toplotne podstanice do 150 kW toplotne snage je mogue prikljuiti bez ugradnje kompenzatora. Zahtevi za materijale toplovoda, voene u kanalima, zgradama ili nadzemno - Cevi i fazonski komadilan 29. Toplovodi, voeni u kanalima, u zgradama ili nadzemno do dimenzije DN 200, moraju biti izraeni od elinih cevi iz celog, koje odgovaraju sledeim standardima: ENV 10220 en: DIN 2448: DIN 1629: mere, mase mere, mase uslovi nabavke/isporuke

Toplovodi veih dimenzija se izrauju iz elinih spiralno varenih cevi, definisanih u sledeim standardima: DIN 2458: DIN 1626: mere, mase uslovi isporuke

Cevni lukovi moraju odgovarati DIN 2605-2 i biti oblika 5 (r =~2,5 d). Material cevi je St 37-0. - Armaturelan 30. Blokadna armarura na toplovodnoj mrei u kanalima, zgradama ili na toplovodima voenim nadzemno, do dimenzije DN 100 su blok ventili PN 16 sa mekim zaptivanjem ili slavine, dok se za vee prenike koriste blok zatvarai ili slavine sa runim ili motornim pogonom. Lokaciju i vrstu blokadne armature, kao i nain ugradnje odreuje snabdeva. Kao glavni blokadni organ ispred toplotne podstanice (ventili 1,2) se upotrebljavaju blok ventili sa mekim zaptivanjem ili slavine. Toplotna izolacija lan 31.

Pri izvoenju toplotne izolacije cevovoda, armature, izmenjivaa toplote, odzranih i ekspanzionih posuda potrebno je uvaavati odgovarajue standarde i normative. Toplotna izolacija se izvodi po zavrenoj montai i uspeno obavljenim ispitivanjima na pritisak te dvostrukom farbanju sa osnovnom farbom, primerenom za temperaturu do 130 C.

14 Cevovode voene po zgradama, na otvorenom i u kanalima treba izolovati odvojeno (dovod i povratak) sa ploama izolacionog materiala od mineralnih vlakana, ojaanim sa pocinkovanom ianom mreom ili aluminijumskom folijom. Materijal mora po moguem navlaivanju omoguavati potpuno isuivanje. Toplotna provodljivost izolacionog materijala mora na 25 st. C iznositi max. 0,040 W/mK. Ploe moraju biti sapete na rastojanju max. 0,3 m sa pocinkovanom icom ili plastinim trakama minimalne debljine 4 mm. Pri izolaciji debljine od 50 do 100 mm potrebno je izvesti izolaciju sa duplim ploama. Uzduni i popreni spojevi prvog sloja moraju biti prekriveni sa drugim slojem ploe. Izolacioni sloj cevovoda, voenih po zgradama ili na otvorenom, mora biti zatien sa platom aluminijumskog ili pocinkovanog elinog lima. Debljina aluminijumskog lima, u zavisnosti od prenika cevovoda, mora iznositi izmeu 0,8 i 1 mm. Lim mora biti sapet minimalno 6 puta po dunom metru sa nerajuim vijcima ili nitnama. Izolaciju je potrebno odgovarajue prilagoditi u podruju veanja, armature i drugih elemenata cevnih vodova. U podruju zavrnih kapa izolacije, potrebno je namestiti izolacijsku traku irine 20 mm, koja spreava prelazak toplote iz cevi na aluminijumski plat. Oblaganje toplovoda na otvorenom prostoru mora biti izvedeno vodonepropusno, propisno i zatieno od krae. Izolacijski sloj cevovoda, voenih u kanalima, mora biti zatien sa bitumenskom lepenkom. Bitumenska lepenka mora biti sapeta sa trakama od nerajueg materijala. Armature je potrebno izolovati sa izolacionim kapama. Kape moraju biti izvedene tako, da omoguavaju nesmetanu demontau po otvaranju veznih spona. Potrebna minimalna debljina izolacije je data u sledeoj tabeli. Interni vodovi potroaa

Toplovodna mrea DN Kanali Dovod (mm) 30 40 40 40 50 50 60 60 70 Odvod (mm) 30 30 30 30 30 40 40 40 40 Na otvorenom Dovod (mm) 40 40 40 50 60 80 80 100 100 Odvod (mm) 40 40 40 50 60 80 80 100 100

25 32 40 50 65 80 100 125 150

Dov., odv. (mm) 30 30 30 40 50 60 60 80 80

Minimalno rastojanje izolacije od armarure (mm) 70 80 80 90 90 90 100 110 120

15 200 250 300 350 400 450 500 600 700 70 70 70 80 80 80 80 80 80 40 40 50 50 50 50 50 50 50 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 80 100 / / / / / / / 130 140 150 160 170 170 180 190 200

4. Dimenzije cevovoda lan 32. Isporuilac toplotne energije zadrava pravo propisati dimenzije toplovoda u pogledu na hidrauline odnose u mrei i planirano irenje snabdevanja toplotnom energijom. Investitor odnosno projektant ili planer za lokalni plan je duan kod isporuioca pribaviti projektne uslove za prikljuivanje zgrade na toplovodnu mreu. 5. Odzraivanja i ispusti lan 33. Lokaciju i izvoenje odzraivanja i ispusta projektant mora prethodno uskladiti sa snabdevaem. Duan ih je izvesti prema sledeim dimenzijama: Dimenzija toplovoda do DN 32 do DN 50 do DN 80 do DN 150 iznad DN 150 Dimenzija odzraivanja DN 15 DN 15 DN 20 DN 25 DN 40 6. Oznaavanje elemenata lan 34. Poziciju i tip ugraenih elemenata u toplovodnoj mrei je potrebno oznaiti sa pozicijskim tablicama u skladu sa DIN 4065 ili DIN 4069. 7. Odstojanje od drugih komunalnih vodova i ostalih objekata Opte lan 35. Pri projektovanju toplovodne mree moraju biti uzeti u obzir svi uticaji okoline, kao to su drugi poloeni vodovi, pomeranje/klizanje zemlje, drvee, zgrade ili saobraaj i svedeni na najnii mogui prihvatljiv nivo. Kod ukrtanja i uporednog voenja toplovoda sa drugim komunalnim vodovima potrebno je potovanje vaeih propisa te zahteve isporuioca toplotne energije i operatora drugih komunalnih vodova. Izuzetno se moe sa posebnim sigurnosnim merama i uz Dimenzija ispusta DN 20 DN 25 DN 25 DN 50 DN 65

16 saglasnost sa operatorom komunalnih vodova, rastojanje izmeu vodova smanjiti u odnosu na propisano. Kod projektovanja zgrade ili drugog graevinskog objekta, ija je ivica ili gabarit graevinske jame u neposrednoj blizini postojeeg toplovoda, potrebno je projektom predvideti mere, koje e nesporno obezbediti sigurno i neometano funkcionisanje toplovoda za vreme gradnje. Radovi moraju biti izvedeni tako, da ne prouzrokuju mehanika oteenja na postojeem toplovodu. U sluaju prouzrokovanog oteenja toplovoda investitor graevinskog objekta je duan obezbediti sanaciju toplovoda, koja se sprovodi pod nadzorom isporuioca toplotne energije. Projektno reenje mora potvrditi isporuilac toplotne energije. Zahtevana odstojanja lan 36. Zahtevana odstojanja su data u sledeoj tabeli: Zgrada / komun. vod isto odstojanje (cm) Ukrtanje / uporedno voenje Uporedno voene do 5 m preko 5 m Po odredbama pravilnika o tehnikim zahtevima za izgradnju, rad i odravanje gasovoda sa radnim pritiskom di i ukljuiv 16 bar 30 30 30 30 60 100 100 50 8. Geodetski snimak toplovodne mree lan 37. Po izvedenim montanim radovima i pre zasipanja kanala potrebno je izvesti geodetsko snimanje toplovodne mree. Pored poloaja u prostoru (lokacijski, visinski) geodetski snimak mora takoe sadravati podatke o dimenzijama i izvedbi toplovoda te ugraenim elementima (fiksnim takama, kompenzatorima, sponama). 40 40 50 30 70 150

Gasovod do 5 bar Gasovod preko 5 bar Vodovod Drugi toplovod Kanalizacija Signalni kabl, telekom, kabl do 1 kV 10 kV kablovi ili jedan 30 kV kabl Preko 30 kV kablovi ili kabl preko 60 kV Minimalno odstojanje zgrade od postojeeg toplovoda Minimalno odstojanje toplovoda od postojee zgrade

17 VI. TOPLOTNA PODSTANICA 1. Opte lan 38. Toplotna podstanica je vezivni lan izmeu toplovodne mree isporuioca i toplotnih ureaja potroaa. Sastavljena je iz prikljune i kune podstanice i sa svojim delovanjem obezbeuje predaju toplotne energije u toplotne ureaje. Namena prikljune podstanice je da preda ugovorenu koliinu zagrevne vode odnosno toplotne energije toplotnim ureajima potroaa. Na toplovodnu mreu JKP "Energana" Sombor dozvoljeno je prikljuivati objekte samo preko indirektnih toplotnih podstanica. Na jednu prikljunu podstanicu je mogue prikljuivanje vie kunih podstanica. Toplotnu podstanicu definie ugraen regulator protoka, ostale podstanice bez regulatora protoka su kune podstanice na zajednikoj toplotnoj podstanici. U sluaju, da se za postojeu zgradu, koja se prikljuuje na toplovodnu mreu, ostavlja sopstveni energetski izvor kao rezervni izvor ili se kod novih zgrada projektuje dodatni rezervni izvor, ovaj mora biti prikljuen na toplotne ureaje potroaa paralelno, i to sa kunom podstanicom, kao i sa blokadnom armaturom odvojen od elemenata i funkcionalnih veza toplotne podstanice. Konstrukcijski je najbolje da toplotne podstanice budu izvedene kao kompaktne jedinice, montirane na elino postolje i sa izvedenim svim elektrinim povezivanjima. Elementi i cevna povezivanja moraju biti u najveoj moguoj meri izolovani. Za debljinu izolacije najbolje je da se razumno koristi tabela iz lana 31. ovih Pravila o radu. Kod poslovno-stambenih zgrada potrebno je izvesti odvojeno toplotne podstanice za stambeni i poslovni deo, to omoguava odgovarajuu regulaciju i funkcionisanje unutranjih toplotnih ureaja potroaa, kao i tanu podelu trokova grejanja. U naelu je potrebno za svaku zgradu predvideti sopstvenu toplotnu podstanicu. Isto tako mora biti za svaku zasebnu funkcionalnu jedinicu u sklopu zajednikog graevinskog kompleksa predviena sopstvena toplotna podstanica. Konkretne uslove za prikljuivanje odreuje isporuilac sa projektnim uslovima, koje moraju investitor ili projektant pribaviti pre poetka projektovanja. Hidrauline veze i temperaturne regulacije, koje omoguavaju neposredno povezivanje dovoda i povratka na primarnu ili sekundarnu stranu toplotne podstanice bez prethodnog hlaenja zagrevne vode, nisu dopustive (prilog 6). Projektni parametri za dimenzionisanje toplotnih podstanica Nove ili rekonstruisane zgrade grejanje, provetravanje lan 39.

18 Shodno odredbama Pravilnika o toplotnoj zatiti i racionalnoj potronji energije u zgradama projektna temperatura za Sombor je 18 C. Za sve zgrade sa unutranjim toplotnim ureajima, dimenzionisanim na spoljnju temperaturu 18 C, koriste se sledei parametri: temperaturni reim na primaru (toplovodna strana): 110/60 C temperaturni reim na sekundaru (interni ureaji potroaa): max. 75/55 C Elementi toplotne podstanice na primaru moraju biti izvedeni za temperaturu do 130 C i PN 16. Zgrade sa postojeim unutranjim vodovima lan 40. Za zgrade sa unutranjim toplotnim ureajima, dimenzionisanim za spoljnju projektnu temperaturu prema vaeim projektnim uslovima (klimatske zone), koriste se sledei parametri: temperaturni reim na primaru (toplovodna strana): 130/70 C temperaturni reim na sekundaru (interni ureaji potroaa): max. 85/65 C 2. Prostor i postavljanje toplotne podstanice lan 41. Toplotna podstanica se po pravilu postavlja u zajedniki nestambeni prostor. Investitor odnosno potroa je duan obezbediti prostor besplatno. Sa lokacijom i veliinom prostora za postavljanje toplotne podstanice mora se saglasiti isporuilac (okvirna veliina prostora u prilogu 2). Veliina prostora je zavisna od: - nazivne toplotne snage toplotne podstanice, - unutranjih toplotnih ureaja, - naina pripreme sanitarne tople vode. Graevinsko-tehniki zahtevi za prostor toplotne podstanice lan 42. Prostor toplotne podstanice mora biti zatvoren i to blie ulasku prikljunog toplovoda u zgradu. Prostor mora biti dostupan za ovlaene radnike isporuioca u svakom trenutku bez smetnje. Zavisno od zgrade izuzetno je potrebno predvideti odvojen direktan spoljnji pristup do prostora. Ulazna vrata se moraju otvarati u smeru izlaza i moraju biti odgovarajue oznaena. Pored ulaza u prostor je potrebno na vidnom i dostupnom mestu postaviti aparat za gaenje S-9. Za unoenje i iznoenje opreme potrebno je predvideti dovoljno velike montano/demontane delove za otvaranje/skidanje, koji se ne smeju zaziivati. Pod prostora mora biti nepropustan za vodu. Korienje prostora za druge namene, osim za zajedniku podstanicu, nije dozvoljeno.

19 Potrebno je pridravati se vaeih propisa o toplotnoj izolaciji ureaja i o zatiti od buke. Najbolje je da prostor toplotne podstanice u stambenim zgradama ne bude postavljen pored ili ispod spavaih soba ili drugih prostorija gde se zahteva poveana zatita od buke. Prostor mora biti odgovarajue prirodno ili prinudno provetravan, tako da temperatura u prostoru ne prelazi 35 C, odnosno da nema opasnosti od zamrzavanja. Otpadni vazduh iz toplotne podstanice se takoe moe ubacivati u susedne pomone prostore. Prostor mora imati izveden prikljuak na kanalizaciju ili kanal za postavljanje potopne pumpe. Najbolje je da odvod bude lociran to blie ulazu prikljunog topovoda u prostor toplotne podstanice. Na ulaznim vratima izvodi se prag, koji osigurava ostale prostore od nekontrolisanog izliva vode. U prostoru toplotne podstanice najbolje je da bude prikljuak hladne vode sa slavinom i prikljukom za fleksibilno crevo, namenjen za punjenje toplotnih ureaja, a po potrebi i umivaonik. Na zidu, na kojem e biti locirana toplotna podstanica, mora biti izvedena odvodna cev, povezana s otpadnnim sifonom ili odvodnim kanalom. Na nju treba da bude prikljuen izlaz odvodnog levka. Uputstvo za rukovanje i odravanje, eme i trajne oznake ureaja moraju biti postavljeni na vidnom mestu. Izuzeci kod gragraevinsko-tehnikih zahteva za prostor toplotne podstanice lan 43. Izuzeci u pogledu graevinsko-tehnikih zahteva za prostore toplotne podstanice su male kompaktne toplotne podstanice nazivne toplotne snage do 50 kW, koje se mogu postaviti i u stambeni prostor individualnih ili zgrada sa vie stanova i u radnom prostoru poslovnih zgrada, te kompaktne toplotne podstanice preko 50 kW, postavljene u postojee zgrade. Preporuljivo je, da je u prostoru kanalizacioni sifon. Ukoliko je kompaktna toplotna podstanica preko 50 kW u postojeoj zgradi postavljena u vienamenskom dostupnom prostoru (podrumi, veernice za pranje i suenje i sl.), u ovom sluaju mora biti deo prostora toplotne podstanice odvojen od ostalog dela prostora (sa ianom ogradom, pregradnim zidom i sl.). Pri izvoenju zatite potrebno je potovati propise o sigurnosti od poara. Postavljanje toplotne podstanice mora omoguavati neometano opsluivanje i odravanje. Ne sme biti postavljena u zajednikim prostorijama tako da bi mogla ugroavati evakuaciju iz zgrade. 3. Prikljuna podstanica Opte lan 44. Prikljuna podstanica je mesto preuzimanja ugovorene koliine zagrevne vode odnosno toplotne energije. Ugraeni elementi moraju biti izabrani u skladu s ovim Pravilima o radu, odnosno preporukama snabdevaa.

20 Sastavljena je iz sledeih elemenata: - blokadne i ostale armature, - hvata neistoe, - regulatora razlike pritiska (u sluaju potrebe) - regulatora protoka sa ogranienjem protoka, - mernog ureaja/toplotnog brojila, - ureaja za merenje pritiska i temperature, - toplotne izolacije. Blokadna i ostala armatura lan 45. Armatura mora biti izabrana za nazivni pritisak PN 16 i temperaturu 130 C. Prikljuci armature su sa prirubnicama ili za zavarivanje. Konusne zaptivne povrine nisu dozvoljene. Kao blokadna armatura mogu se koristitu slavine ili ventili sa mekim zaptivanjem. Ugradnja gumenih kompenzatora nije dozvoljena. Materijal armature do PN 16 je siva, elina ili obojena legura. Regulator pada pritiska i protoka lan 46. Regulator pada pritiska regulie razliku pritiska izmeu dovoda i povratka na primarnoj strani prikljune podstanice. Ugrauje se na podrujima, gde nastupa velika razlika pritiska izmeu dovoda i povratka toplovodne mree. Zahteve za ugradnju daje snabdeva sa projektnim uslovima. Regulator protoka je namenjen za odravanje najveeg protoka zagrevane vode, koji je odreen na osnovu prikljune snage toplotnih ureaja, sa uvaavanjem dostizanja to niih temperatura povratka zagrevane vode na primarnoj strani. Postavljeni protok na regulatoru protoka je plombiran. Plombe regulatora razlike pritiska i protoka se ne smeju oteivati ili odstranjivati. Merni ureaj za isporuenu toplotnu energiju / Toplotno brojilo lan 47. Merni ureaj / toplotno brojilo je ugraen na primarnoj strani toplotne podstanice i jedino je obraunsko merilo za odreivanje potronje toplotne energije zgrade. Snadbeva je duan merni ureaj / brojilo redovno odravati i menjati, a dozvoljena je samo ugradnja mernih ureaja po preporuci snabdevaa. Najee se koriste merni ureaji / brojila sa ultrazvunim principom merenja protoka.

21 Merni ureaj mora imeti odobrenje tipa i atest. Posebna testiranja, provere i izdavanje odobrenja tipa meraa ureeno je odgovarajuim propisima i zakonom. Plombe mernog ureaja se ne smeju oteivati ili odstranjivati. Tip, veliina i nain ugradnje mernog ureaja odreuje projektant po uputstvima i uz saglasnost snabdevaa. Pri projektovanju i ugradnji mernog ureaja potrebno je pridravati se uputstva proizvoaa u pogledu odgovarajuih ravnih duina toplovoda ispred i iza meraa, kao i naina prikljuivanja obraunske jedinice. Obraunska jedinica mernog ureaja mora omoguavati daljinski prenos podataka. Prvo postavljanje mernog ureaja na merno mesto u prikljunoj podstanici obavlja snabdeva o troku potroaa. Svi naredni radovi u vezi sa popravkama i zamenama mernih ureaja obavlja snabdeva ili od njegove strane ovlaeno lice. Merni ureaji na sekundaru (u sklopu unutranjih toplotnih ureaja potroaa) su internog znaaja i slue meusobnim podelama potroene toplotne energije, oitane na obraunskom mernom ureaju / toplotnom brojilu (na primarnoj strani toplotne podstanice). U sluaju, da potroai ele ugraditi unutranje merne ureaje, preporuuje se ugradnja istog tipa meraa kod svih potroaa prikljuenih na istu toplotnu podstanicu. 4. Kuna podstanica Opte lan 48. Kuna podstanica je vezni lan izmeu prikljune podstanice i toplotnih ureaja potroaa i slui za prenos toplotne energije. Sastoji se od sledeih elemenata: - blok armature, - armature za regulaciju protoka, - hvata neistoe, - armature i ureaja za temperaturnu regulaciju, - izmenjivaa toplotne energije, - pumpe, - razdelnika, - sigurnosne armature, - ekspanzione posude, - ureaja za merenje pritiska i temperature, - ureaja za omekavanje sanitarne vode, - elektrinih vodova. Kune podstanice se po nainu prikljuivanja na toplovodnu mreu dele na: - direktne kune podstanice, - indirektne kune podstanice, a po funkciji unutranjih toplotnih ureaja potroaa na podstanice za:

22 - grejanje - tehnoloke i druge namene. Direktna kuna podstanica lan 49. Direktna kuna podstanica je ona, kod koje interni toplotni ureaji potroaa i javna toplovodna mrea nisu razdvojeni sa prenosnikom / izmenjivaem toplote (ema u prilogu 4). Prikljuivanje sa novim direktnim podstanicama u toplovodnoj mrei nije dozvoljeno. Dodatna prikljuivanja ili smanjivanje prikljune snage na postojeim direktnim toplotnim podstanicama je mogue samo onda, kada izmena prikljune snage ne prelazi 10 % ukupne postojee prikljune snage toplotne podstanice. U svakom drugom sluaju, to jest kod dodatnih prikljuivanja, smanjenja prikljune snage, rekonstrukcije toplotne podstanice (na pr. zamenjivanju regulacione opreme), drugih posebno bitnih unutranjih toplotnih ureaja ili rekonstrukciji ukupne zgrade potrebno je toplotnu podstanicu preurediti na indirektni sistem. Unutranji toplotni ureaji potroaa moraju biti atestirani za najvii radni pritisak, koji iznosi posle redukcije u toplotnoj podstanici od 6 bar. Moraju biti izraeni od materijala postojanog na hemijski sastav zagrevane vode iz toplovodne mree. Upotreba aluminijuma i bakra u toplotnim ureajima (za razvodnu mreu, grejna tela) zbog ovoga nije doputeno. Korienje automatskih odzranih ventila nije dozvoljeno. Indirektna kuna podstanica - Opte lan 50. Indirektna kuna podstanica je ona, kod koje je zagrevana voda toplovodne mree na primarnoj strani sa izmenjivaem toplote razdvojena od zagrevane vode na sekundarnoj strani (eme u prilozima 3 i 5). Indirektni nain prikljuivanja je obavezan za sve budue potroae, koji se budu prikljuivali na toplovodnu mreu snabdevaa. Izmenjiva toplote lan 51. Povrinu izmenjivaa toplote je potrebno dimenzionisati na najveu snagu toplotnih ureaja potroaa pri izbaranoj temperaturi zagrevane vode na primarnoj i sekundarnoj strani izmenjivaa. Kod dimenzionisanja izmenjivaa toplote potrebno je pored tehnike postavke toplotne podstanice takoe uzeti u obzir potrebno rashlaivanje zagrevane vode na primarnoj strani toplotne podstanice u svim radnim uslovima.

23 Izmeu primarne i sekundarne nazivne povratne temperature ne sme biti manja temperaturna razlika od 5 K. Primarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za nazivni pritisak od 16 bar (PN 16) i temperaturu 140 C, sekundarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za zahtevane maksimalne radne pritiske i temperature toplotnih ureaja potroaa. Proraunatu snagu izmenjivaa treba poveati za 20% u odnosu na proraun zbog mogue zaprljanosti istog u toku rada i sl. Cirkulacione pumpe lan 52. U cilju tednje elektrine energije i zbog poboljanja hidraulinih odnosa u mrei toplotnih ureaja potroaa preporuljiva je ugradnja cirkulacionih pumpi sa odgovarajuom regulacijom broja obrtaja, odnosno ugradnja cirkulacionih pumpi sa mogunou stepenastog preklopa broja obrtaja u kombinaciji sa prolaznim (cirkulacionim) ventilom (ako postoji opasnost od prekidanja protoka kroz sistem). Prolazni ventil mora biti ugraen u odvod sa prikljucima na potisnoj i usisnoj strani cirkulacione pumpe, a ne kao kratkospojna veza izmeu dovoda i povratka. Temperaturna regulacija lan 53. Za pokrivanje potreba toplotnih ureaja izvodi se glavna temperaturna regulacija, a u zavisnosti od spoljnje temperature, na primarnoj strani toplotne podstanice i utie na promenu protoka zagrevane vode iz toplovodne mree. Pri ovom se mora dostii to je mogue nia povratna temperatura. Svaka veza, koja omoguava vraanje neohlaene vode na primarnoj ili na sekundarnoj strani, je nedopustiva. Izvrni organ glavne temperaturne regulacije na primaru je protoni regulacioni ventil sa pogonom sa sigurnosnom funkcijom, a ugraen je u povratak primara. Na sekundarnoj strani kune podstanice je mogue izvesti dodatnu regulaciju pojedinanih krugova unutranje instalacije u skladu sa razliitim radnim reimima, koji se pojavljuju kod sistema za snabdevanje zgrada sa toplotnom energijom. Mogua je takoe dodatna lokalna regulacija na pojedinanim toplotnim ureajima sa termostatskim ventilima ili slino. Regulacioni ventil mora biti odabran tako, da pouzdano radi i u graninim podrujima (maksimalni i minimalni protok). Radi racionalizacije prioritetno se koriste kombinovani regulacioni ventili za regulaciju protoka i temperature. Elektronski regulator mora imati najmanje sledee funkcije: - podeava/postavlja temperaturu zagrevane vode u dovodu sekundara u zavisnosti od spoljnje temperature, - podeava najviu i najniu temperaturu u dovodu sekundara,

24 - vodi najviu dozvoljenu temperaturu povratka na primarnoj strani u zavisnosti od spoljnje temperature, - omoguava vremensko programiranje rada pojedinanih sistema. U porodinim zgradama, gde se koriste male kompaktne toplotne podstanice, elektronski regulator mora imati mogunost prikljuivanja prostorskog senzora, postavljenog u referentnom prostoru. Regulacija toplotne podstanice je takoe mogue vezati na centralni nadzorni sistem ukupnog objekta, uz obavezu ovakvog reenja da istovremeno omoguava opsluivanje regulatora nezavisno od rada nadzornog sistema. Ako je predvieno povezivanje nadzornog sistema zgrade sa nadzornim sistemom snabdevaa, isto mora biti izvedeno tako da omoguava povezivanje na postojei nadzorni sistem snabdevaa. Zahteve za svaki konkretan sluaj daje snabdeva. Sigurnost rada lan 54. Za obezbeivanje sigurnosti rada toplotnih ureaja, potroa se treba pridravati odredbi DIN 4747 (novembar 2003) i DIN 4751. Osiguranje toplotnih ureaja potroaa od previsoke temperature lan 55. U sistemu daljinskog grejanja mesta Sombor temperatura dovoda primara je voena u zavisnosti od spoljnje temperature, i to od 85 C (za spoljnu temperaturu od 5 C i vie) i ne prelazi 130 C (za spoljne temperature ispod 5 C). Shodno odredbama DIN 4747 iz novembra 2003, za ovu vrstu temperaturnog dijagrama, osiguranje od previsoke temperature u grejnim toplotnim ureajima potroaa mora biti izvedeno sa sigurnosnim termostatom (funkcija STW). Termostat mora biti ugraen na sekundarnoj strani i to na prikljunom dovodu grejanja na izmenjiva toplote. Pri ispadu elektrine energije regulacioni ventil sa pogonom za sigurnosnu funkciju po DIN 32730 zatvara dovod zagrevane vode na primaru. Pogon je neposredno povezan sa sigurnosnim termostatom. Gornja odredba vai za sve toplotne podstanice bez obzira na prikljunu snagu odnosno protok na primaru. Svi sigurnosni elementi i izvrni organi (regulacioni ventili sa pogonom) moraju biti tipski provereni. Osiguranje toplotnih ureaja potroaa od previsokog pritiska lan 56.

25 U ovu svrhu se mogu upotrebljavati zatvorena ekspanziona posuda sa sigurnosnim ventilom ili otvorena ekspanziona posuda sa pripadajuim sigurnosnim vodom. Preliv otvorene ekspanzione posude mora biti sproveden u prostor toplotne podstanice i zavriti se sa prikljuivanjem u odvodni levak. Mogua je takoe upotreba automatskih ureaja za odravanje pritiska u kombinaciji sa odzraivanjem i automatskim kontrolisanim punjenjem toplotnih ureaja. Radi spreavanja rastapanja kiseonika iz vazduha u vodi i posledino poveane opasnosti od korozije, preporuuje se upotreba zatvorenih ekspanzionih posuda. 5. Oznaavanje cevnih vodova lan 57. Oznaavanje cevnih vodova je propisano u DIN 2403. Razliito oznaavanje cevnih vodova po vrsti medija je u interesu sigurnosti, odravanja i zatite od poara. Oznaavanje mora upozoravati na opasnost u cilju spreavanja nesree. Skala boja za oznaavanje cevnih vodova je odreena na osnovu DIN 2403 i navedena u sledeoj tabeli. Oznake boja RAL su sadrane u registru boja RAL 840 HR. Za oznaavanje cevnih vodova malih kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage do 50 kW najee se koriste tablice dimenzije 55 x 36 mm sa elinom zateznom trakom. U gornjem redu natpisne ploice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzea koje je izvelo montau cevnih vodova. Minimalna visina oznaka/slova mora iznositi 2,5 mm. Za oznaavanje cevnih vodova kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage iznad 50 kW najbolje je koristiti tablice oznaavanja dimenzije 105 x 55 mm sa elinom zateznom trakom (elnom). U gornji i srednji red natpisne ploice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzea koje je izvelo montau cevnih vodova. Minimalna visina oznaka mora iznositi 4 mm. VRSTA MEDIJA Grejanje-primar-dovod Grejanje-primar-povratak Grejanje-sekundar-dovod Grejanje-sekundar-odvod Ispust Prirodni gas Lo ulje Komprimovani vazduh Odzrani vod Konzole BOJA
Crvena plava Tamno crvena Tamno plava braon-maslinasto zelena uta Svetlo braon Siva Boja medija crna

OZNAKA PO RAL
RAL 3000 RAL 5019 RAL 3002 RAL 5013 RAL 6003 RAL 1012 RAL 8001 RAL 7037 RAL 9005

BOJA TABLICE
crvena plava crvena plava braon uta braon siva

/ /

26 6. Elektroinstalacije toplotne podstanice Opte lan 58. Elektrini vodovi moraju biti izvedeni po vaeim propisima za vlane prostore (JUS N. B2.751, JUS N.B2.730, JUS N.A5.070). U prostoru mora biti postavljena utinica za potrebe radova na odravanju. Osvetljenje prostora mora biti zadovoljavajue i mora omoguavati nesmetano oitavanje mernih i kontrolnih ureaja. Potroa mora obezbediti prikljuivanje elektrinih regulacionih ormara i mernih ureaja. Pri izvoenju elektroinstalacija toplotne podstanice potrebno je dosledno potovati projektnu dokumentaciju. Elektroinstalacija kompaktne toplotne podstanice (KTP) lan 59. Zahtevi za izvoenje elektroinstalacija kompaktne toplotne podstanice (KTP) su: - moraju biti izvedena sva elektro povezivanja; - na dovodnom kablu mora biti ugraena glavna sklopka. Sklopka mora biti oznaena sa natpisom GLAVNA SKLOPKA; - KTP mora biti opremljena sa kompletnim elektro ormariem sa: kontaktorima za napojne pumpe, osiguraima (pumpe, automatika, rezerva), tropoloajnom preklopnom sklopkom za pumpe, sa kojom je omoguen preklop pumpi (runo ukljueno - iskljueno automatski ukljueno). Pojedinani poloaji sklopke moraju biti oznaeni sa natpisima RUNO, ISKLJUENO, AUTOMATSKI; - mora biti izvedeno elektrino premoavanje prirubnica sa zubastom podlokom. Vijak mora biti oznaen sa crvenom bojom; - na konstrukciji KTP mora biti izvedena sabirna ina za izjednaavanje potenciala; - proizvoa odnosno isporuilac mora pribaviti izjavu ovlaene organizacije da elektrina instalacija KTP odgovara trenutno vaeim propisima u Republici Srbiji; - izvoa je duan pre predaje KTP postaviti automatiku. Elektrini vodovi za prikljienje toplotne podstanice lan 60. Prikljuenje toplotne podstanice na elektrine vodove zgrade i uopte elektroinstalacije u prostoru topotne podstanice moraju biti izvedene po sledeim naelima: - svi kablovi moraju biti poloeni u kablovske kanale ili cevi za mehaniku zatitu, - mora biti ugraen dodatni razvodni elektro ormari po projektu, - osvetljenje je najbolje izvesti sa dodatnim ladijskim svetiljkama, - prekidai/senzori i KTP morajo biti povezani sa kablovima Iy-st-y 1 x 2 x 0,8 mm2 Cu, - uzemljivako ue mora biti povezano na kuite/nosa KTP, - u pogledu na izvedbu moraju biti uzemljena vrata i ograda toplotne podstanice,

27 - mora biti izvedeno izjednaavanje potencijala sa P/F icom 10 mm2 i sa zubastim podlokama pod vijak. Vijci moraju biti oznaeni sa crvenom bojom. Elektrina merenja lan 61. Po izvedenim elektroinstalacionim radovima potrebno je obaviti merenja na elektroinstalacijama: - kontrolu neprekidnosti glavnog i zatitnog provodnika te provodnika za izjednaavanje potencijala, - kontrolu zatite od prevelikog strujnog optereenja, - merenje impedanse okvirnih veliina vodotonih krugova, - merenje izolacijske otpornosti, - merenje otpornosti galvanskih veza, - merenje postavljene otpornosti uzemljenja. O obavljenim merenjima potrebno je u sklopu dokumentacije toplotne podstanice priloiti predmetne zapisnike sa izmerenim rezultatima. 7. Dokumentacija toplotne podstanice lan 62. Izvoa, odnosno proizvoa KTP mora priloiti sledeu dokumentaciju: - specifikaciju opreme kompaktne toplotne podstanice, - atest kompletne KTP po zakonima o zdravlju i zatiti na radu, - ateste elemenata KTP, koje je nabavio i ugradio izvoa, po Zakonu o standardizaciji, - uputstva za rukovanje i odravanje KTP, - emu veza elektro instalacija KTP te emu automatike KTP. VII. UNUTRANJI TOPLOTNI UREAJI POTROAA 1. Opte lan 63. U toplotne ureaje potroaa spadaju svi ureaji, koji su vezani na toplotnu podstanicu i predaju toplotu za razliite namene. U pogledu na nain predaje toplote izdvajamo: radijatorsko grejanje (CG RAD)*, konvektorsko grejanje (CG KON)*, podno grejanje (CG POD)*, plafonsko grejanje (CG STR)*, ventilacija toplim vazduhom sa kaloriferima (TG VN KAL)*, ventilacija toplim vazduhom sa klimatima (TG VN KLM)*, grejanje toplim vazduhom sa kaloriferima (TG KAL)*, grejanje toplim vazduhom sa klimatima (TG KLM)*, * Skraenice za nain predaje toplote, koje koristi snabdeva.

28 Unutranji toplotni ureaji potroaa moraju biti projektovani i izvedeni po vaeim optim normativima i standardima, kao i ovim Pravilima o radu. Snabdeva ne odgovara za radne/funkcionalne smetnje, koje nastaju radi neispravnosti unutranjih toplotnih ureaja potroaa. U zgradama sa toplotnim ureajima za poslovne prostore i stanovanje moraju biti razvodne mree izvedene odvojeno. 2. Grejni ureaji Radijatorsko grejanje lan 64. Temperaturni reim radijatorskog grejanja mora biti izabran u skladu sa navedenim maksimalnim reimom (mogu je nii temperatuski reim od onog koji je naveden u poglavlju o toplotnim podstanicama), dok temperature povratka ne smeju prelaziti navedene vrednosti. Razdelni sistem lan 65. Zajedniki razvod od kune podstanice do pojedinanih jedinica najbolje je da bude izveden dvocevno. Razdelnike sa dvojnom komorom je dozvoljeno koristiti samo u sluaju, ako su dovodna i povratna komora medusobno odvojene sa toplotnom izolacijom. Pojedina odvajanja u toplotnoj podstanici i prikljuci na razdelnike moraju biti na povratku opremljeni sa regulacionim ventilima za odravanje protoka i na dovodima i povratcima sa termometrima te po potrebi i sa manometrima i armaturom za punjenje i pranjenje sistema. Ako je u kolu ugraena cirkulaciona pumpa sa promenljivom brzinom obrtanja i mogunou ogranienja protoka, mogu se regulacioni ventili izostaviti. Za dostizanje odgovarajue hidrauline uravnoteenosti i posledino optimalnog rada grejnog sistema, preporuljivo je u cevnu mreu ugraditi armaturu za hidraulinu izregulisanost sistema. Grejna tela lan 66. Grejna tela moraju biti dimenzionisana u skladu sa potrebnom toplotnom snagom, koja je odreena proraunom toplotnih gubitaka prostora. Najvii temperaturni reim za dimenzionisanje grejnih tela je definisan u lanovima 39. 40. ovih Pravila o radu. Temperaturu zagrevanog prostora i izabrani temperaturni reim potrebno je uzeti u obzir pri odreivanju instalisane snage grejnih tela. Korekcijske faktore daje tehnika dokumentacija proizvoaa grejnih tela. Pri izboru materijala grejnih tela, prikljuenih na direktnu toplotnu podstanicu, potrebno je uvaavati odredbu iz lana 48. ovih Pravila o radu.

29 Regulacija temperature prostora lan 67. Za regulaciju temperature prostora se, u skladu sa propisima o toplotnoj zatiti zgrada i racionalnoj potronji energije, upotrebljavaju termostatski radijatorski ventili ili conski ventili, koji ograniavaju protok zagrevane vode kroz grejna tela. Termostatski ventili moraju biti takvog kvaliteta, da odravaju temperaturu prostora u toleranciji 1 K. Kao radijatorski termostatski ventili najbolje je koristiti ventile sa mogunou kontinualnog postavljanja nazivnog protoka kroz grejno telo i termostatske glave sa mogunou zatite od zamrzavanja. Postavljanje termostatskog ventila je obavezno u svim prostorijama sa povrinom veom od 6 m2 . Odzraivanje toplotnih ureaja lan 68. Toplotne ureaje treba na najviim mestima instalacije pravilno odzraiti, da se pri punjenju u viim delovima ureaja ne bi sakupio vazduh, koji bi spreio protok zagrevane vode ili da ih pri pranjenju nastajanje potpritiska ne bi otetilo. 3. Zatita od buke lan 69. Pri dimenzionisanju i izgradnji ureaja potrebno je potovati vaee propise i standarde sa podruja zatite od buke. Pravilan izbor lokacije toplotne podstanice i drugih postrojenja u zgradi moe znaajno doprineti zatiti od buke u prostorima u kojima se boravi, kao to su na primer spavae sobe i sl. Sa pravilnim izvoenjem izolacije cevovoda i ureaja kod privrivanja na ili prolasku kroz graevinske konstrukcije mora se spreiti prenos zvuka na graevinsku konstrukciju. VIII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 70. Ova Pravila o radu se primenjuju za sve nove izgradnje i rekonstrukcije, a koje se odnose na distributivni sistem toplotne energije, prikljune toplovode, toplotne podstanice, kao i unutranje toplotne ureaje i instalacije. lan 71. Svi toplotni ureaji, koji su bili prikljueni u skladu s prethodnim tehnikim propisima, e dalje raditi u saglasnosti sa snabdevaem. Kod popravki i prepravki potrebno je pridravati se zahteva iz aktuelnih tehnikih propisa. Izgradnja prikljunih toplovoda, toplotnih podstanica i unutranjih toplotnih ureaja i instalacija, kao i odgovarajue rekonstrukcije, za koje su izdati Tehniki uslovi po vaeim propisima, pre

30 stupanja na snagu ovih Pravila o radu, izvrie se i prikljuiti na toplovodni sistem pod tim uslovima. lan 72. Do donoenja podzakonskih akata (Pravilnika) iz lana 9. ovih Pravila o radu, snabdevau e se dostavljati podloge toplotnih prorauna zgrada po vaeim propisima. Do usvajanja, odnosno uvoenja u upotrebu standarda EU, a koji su navedeni u ovim Pravilima o radu, primenjivae se postojei vaei standardi i tehnike norme. lan 73. Rokovi i dinamika za ugradnju sistema za merenje isporuene toplotne energije (na pragu toplane i u toplotnim podstanicama) na postojeim sistemima daljinskog grejanja, odreeni su u Odluci o uslovima snabdevanja toplotnom energijom. lan 74. Stupanjem na snagu ovih Pravila o radu prestaje da vae Tehniki uslovi za prikljuenje i korienje toplotne energije i enrgije komprimovanog vazduha ("Slubeni list SO Sombor", br.8/90). lan 75. Ova Pravila o radu donosi Upravni odbor JKP "Energana" Sombor, a uz pribavljenu saglasnost Predsednika Optine Sombor, a stupaju na snagu osmog dana po objavljivanju u "Slubenom listu SO Sombor".

PRILOZI: 1- 9 (sastavni deo Pravila o radu) ZNAENJE OZNAKA NA PRILOENIM EMAMA A) Prikljuna podstanica 1. Blok ventil ili loptasta slavina 2. Slavina/ventil za manometar 3. Blok ventil ili loptasta slavina za kratkospojnu vezu 4. Hvata neistoe 5. Regulator razlike pritiska i protoka 6. Loptasta slavina za ispust (primarna strana) 7. Manometar, 0 - 16 bar 8. Termometar, 0 - 150 C 9. Merni ureaj / Toplotno brojilo 10. Temperaturni senzor toplotnog brojila 11. Regulator pritiska

31 B) Kuna podstanica sa unutranjim vodovima 20. Blokadna armatura 21. Sigurnosni ventil 22. Sigurnosni termostat sa funkcijom TR-STW 23. Sigurnosni ventil za sanitarnu vodu 24. Protivpovratna armatura instalacija grejanja 25. Protoni ventil sa motornim pogonom 26. Slavina / ventil za manometar 27. Manometar 0 - 6 bar, 0 10 bar 28. Termometar 0 - 110C 29. Ograniava temperature povratka 30. Cirkulaciona pumpa (zagrevane vode) 31. Cirkulaciona pumpa za sanitarnu vodu 32. Pumpa za punjenje sa sanitarnom vodom 33. Zatvorena ekspanziona posuda 34. Hvata neistoe 35. Izmenjiva toplote 36. Regulator temperature 38. Greja sanitarne tople vode 39. Akumulator sanitarne tople vode 40. Temperaturni senzor/prekida 41. Posuda za polifosfatni rastvor sa dozirnom pumpom 42. Bojler sa grejnim registrom 43. Izmenjiva toplote - predgrevanje sanitarne tople vode 44. Regulator protoka bez pomone energije 45. Izmenjiva toplote - dogrevanje sanitarne tople vode 46. Loptasta slavina za ispust (sekundarna strana) 47. Senzor/merni element spoljne temperature 48. Impulsni vodomer hladne sanitarne vode 49. Protivpovratna armatura vodovodne instalacije 50. Blok ventil ekspanzione posude 51. Sigurnosni termostat sa funkcijom STW 52. Ekspanziona posuda za sanitarnu toplu vodu protona izvedba 53. Prolazni ventil 54. Protona/potisna pumpa primar 55. Kombinovani regulacioni ventil 56. Protivpovratni ventil primar

Data saglasnost Predsednika Optine Sombor Objavljeno u Slubenom listu Optine Sombor 9 od 15.11.2007. godine