Uputstva

za ugradnju i održavanje
bioloških uređaja

VAŽNO
DA BI BIOLOŠKI UREĐAJ PRAVILNO FUNKCIONISAO, OBAVEZNO PROČITATI I
DRŽATI SE UPUTSTAVA PRILIKOM UGRADNJE I OPERACIJA ODRŽAVANJA!
ISTOVAR I PRENOŠENJE TANKOVA
▪ Obuhvatiti tank sa užadima odgovarajuće nosivosti ili koristiti odgovarajuće kuke za podizanje.
▪ Provući kroz rupe na podnožju uređaja, gvozdenu šipku, sa ušicama na krajevima za kuke odgovarajuće
nosivosti. Povezati užad krana na otvore gvozdene šipke provučene na postolje i podizati.
▪ Voditi računa da sredstva korišćena za podizanje i prenošenje tankova uvek budu odgovarajućeg kapaciteta
nosivosti i da budu u skladu sa zakonskim propisima.
▪ Uvek odrediti centralnu tačku podizanja, posebno za tankove preko 30.000 l.
▪ Ne zastajati u toku rada krana, tokom faze prenošenja.
▪ Nikada ne postavljati tankove u blizini izvora toplote i tokom radova uvek obeležiti zonu rada odgovarajućom
signalizacijom.
▪ Tankove nikada ne gurati, ne pomerati napunjene i ne ređati jedan na drugi.
ISKOP I POSTAVLJANJE UREĐAJA
▪ Pripremiti iskop odgovarajućih dimenzija (po mogućnosti uski iskop).
▪ Dimenzije (dužina i širina) iskopa odrediti tako što se ukupna dužina i širina
uređaja povećaju za minimalno 30 cm sa svih strana. Ako se uređaj sastoji od
više tankova, računati po 50 cm razmaka između tankova.
▪ Dubina iskopa se određuje u odnosu na kotu izlazne kanalizacione cevi iz
objekta. Uvećava se za debljinu AB ploče i eventualnog sloja tampona šljunka
ispod ploče.
▪ Na dnu iskopa se izliva betonska ploča i to važi za sve vrste tankova. Ploča mora biti odgovarajuće nosivosti,
kada se uzmu u obzir geološke karakteristike terena i težina punog rezervoara. U slučaju prisustva podzemnih
voda, crpiti vodu iz zone iskopa sve vreme dok traju radovi na postavljanju ploče i tanka.
▪ Kod modularnih - horizontalnih tankova, koji imaju otvore za ankerisanje, predvideti i pozicionirati ankere u
ploči u skladu sa otvorima na postolju tanka. Vertikalni tankovi se mogu ankerisati tako što se zaliju betonom
do prvog rebra.
▪ Pokriti betonsku ploču slojem peska 5 cm i potom spustiti tank, da bi se obezbedilo pravilno nivelisanje tanka.
▪ Pozicionirati prazan tank ili više njih u iskop, te povezati ulive i izlive prateći raspored komponenti uređaja po
tehničkom crtežu.
▪ Ukoliko se tankovi postavljaju na klizišta, terene sa velikim nagibom, u blizini padina koje prave pritisak na tank
uređaja, potrebno je obezbediti – stabilizovati sve kosine prema savetima tehničkog lica ispred izvođača ili
investitora. To obično podrazumeva postavljanje postavljanje potpornih zidova za stabilizaciju padova.
▪ Iskop se nikada ne popunjava zemljištem iz samog iskopa.
▪ Kada je ulivna cev blizu nulte kote terena, za instalaciju na neprohodnim, zelenim površinama, za zone bez
podzemnih voda i za takozvana laka zemljišta, popunjavanje se vrši krupnim peskom ili oblim šljunkom,
granulacije 8/16mm do visine poklopca uređaja,.
▪ Za prohodne (pešačke i kolske zone), kod teških i nepropusnih vrsta tla, tank se mora fizički zaštiti od pritisaka
tla ili podzemnih i površinskih voda. Tada se savetuje se da se tank zalije mršavim betonom, suvom smešom
(suvi beton) ili obzida betonskim blokovima, kao najbrža i najjeftinija metoda zaštite tankova od fizičkih
uticaja od mehaničkih sila.
▪ Kada su prisutne podzemne vode, prilikom ugradnje je potrebno obezbediti sistem crpljenja vode. Uređaj se
zaliva mršavim betonom do visine podzemne vode. Nakon toga se nastavlja popunjavanje iskopa krupnim
peskom ili oblim šljunkom granulacije 8/16 mm, ukoliko nema opasnosti od dizanja podzemne vode zbog
velike količine površinskih voda. Tada se ugradnja vrši sa potpunom zaštitom kao kod teških i nepropusnih
zemljišta.
▪ Svi načini popunjavanja iskopa, bilo da je ispuna čljunkom, betonom ili suvom smešom vrše se po sledečem
principu: Tankovi se prvo pune vodom 40-50 cm, pa počinje popunjavanje iskopa i nastavlja se u slojevima od
po 30 cm, sve do kote poklopca tanka.
▪ Treba paziti da nivo vode u tanku tokom punjenja bude uvek 15-20 cm veći od nivoa punjenja iskopa.

NE
POPUNJAVATI
ZEMLJOM IZ
ISKOPA.
POPUNITI
PREMA
UPUTSTVU.

▪ Ukoliko se iskop popunjava betonom, obavezno je ostaviti da se beton stegne i napraviti vremensku distancu
između popunjavanja slojeva, a prema smernicama izvođača radova.
▪ Kada je sloj zemljišta iznad uređaja veći od 40 cm u neprohodnim zelenim površinama ili se uređaj postavlja
ispod prohodne / kolske površine, potrebno je iznad njega izvesti armirano betonsku ploču debljine 25 cm,
širine veće od otvora iskopa, koja se oslanja ili na okolni teren ili na zid oko tanka (za tankove obzidane
betonskim blokom).
▪ U ploču se postavljaju liveno gvozdeni šahtovski poklopci minimalno 60 x 60 cm, koji prate raspored poklopaca
na uređaju.
VENTILACIJA BIOLOŠKOG UREĐAJA
▪ Radi sprečavanja da se neprijatni mirisi vraćaju u objekat, pre uređaja izvesti
sifoniranje dolazne kanalizacione cevi sa obaveznim revizionim otvorima.
▪ Svaki zasebni vertikalni tank ili deo tanka kod modularnih uređaja, ima na
sebi ventilacioni odušak, neophodan za pravilnu funkciju uređaja. Tokom rada
biološkog uređaja, stvaraju se bio gasovi koji se moraju ventilirati.
▪ Ventilacione oduške na tankovima povezati cevima sa što manje krivina /
kolena i kao nezavisan ventilacioni vod izvesti na krov objekta, uz postojeće
vertikale objekta ili izvesti samostalni odušak u okolnom prostoru.
▪ Ventilacioni otvor ne bi trebao biti u zavetrini, gde zbog pritiska može doći do
toga da neprijatni mirisi padaju ka dole, a ne idu na više.
▪ Na izlazu ventilacije, preporučuje se ventilaciona kapa sa prorezima ili
rotirajuća i sa zaštitom od atmosferskih uslova.
 HIDRAULIČKO I ELEKTRO-MEHANIČKO POVEZIVANJE BIO UREĐAJA
▪ Redosled postavljanja tankova uređaja pratiti na tehničkom crtežu.
▪ ENTRATA/ INLET – ULAZ; USCITA/OUTLET - IZLAZ
▪ Povezati ulazno izlazne priključke uređaja sa ulaznom i izlaznom cevi
kanalizacije i testirati veze.
▪ Izlaznu cev spojiti prema recipijentu (upojni bunar, putni jarak, kanalizacija,
reka i sl.).
▪ Upojni bunar dimenzionisati u zavisnosti od upijajućih svojstava terena uz
obaveznu konsultaciju tehničkog lica na gradilištu. Približna zapremina treba
da bude 1,5–2 puta dnevne potrošnje vode. Preporučljivo ga je dislocirati 4-
5 metara naniže od prostora ugradnje uređaja.
▪ Pri ugradnji, za uređaje koji sadrže elektro mehaničke komponente, potebno
je predvideti upotrebu termo bužira za zaštitu električnih spojeva od prodora
vlage, koji će se povezivati na elektro kontrolne ormare ili eksterne
aparature. Povezivanje elektro opreme se vrši po šemi u tehničkim listovima
proizvoda i elektro ormara.
▪ Pre svih operacija povezivanja elektro opreme, obezbediti ormar za smeštaj kompresora i komandnog elektro
ormara. Ormar se pozicionira samostalno ili na obližnji zid, u okviru neke tehničke prostorije u blizini, do max 6 m
udaljenosti od uređaja ali nikad ispod nivoa samog uređaja.
▪ Ormar može biti plastični, metalni ili zidani ali obavezno zaštićen od atmosferskih uticaja, od niskih i visokih
temperatura, kao i od vlage.
▪ Ormar mora imati adekvatnu ventilaciju. To može biti sa prorezima na obe strane zida ili sa ugradnim ventilatorom,
na strani suprotnoj od otvora za aspiraciju kompresora.
▪ Dimenzije elektro ormara odrediti prema dimenzijama pripadajuće opreme, sa dovoljno prostora za kompresor
zbog količine vazduha i grejanja motora.
▪ Nastaviti sa povezivanjem elektrike, raspolažući sa monofaznom linijom od 220 V ili trofaznom od 400 V, zavisno
od vrste uređaja. Postaviti elektro-ormarić kompresora i pumpe i sam kompresor unutar tehničke prostorije /
ormara.
▪ Obratiti posebno pažnju na pozicioniranje kompresora jer se on treba spojiti sa cevi koja vodi na uređaj. Izlaz
vazduha iz kompresora se prvo spaja na termoizolovano crevo - preporučuje se fleksibilno crevo za gas ili
adekvatne hidrauličke cevi, zbog visoke temperature koja se razvija na mestu izlaza iz kompresora (do 70ᵒC), dužine
0,5-1 m, istog prečnika kao izlaz.
▪ Potom se termoizolovano crevo spaja na što kvalitetniju PE cev, istog prečnika do uređaja, na način da bude što
manje kolena. Spajanje prepustiti adekvatno osposobljenom licu.
▪ Sledeće je povezivanje napajanja, kao i svih elektro komponenti (kompresor, pumpe i sl.) na elektro ormar, prema
šemi povezivanja proizvođača. Ovo vrši tehničko lice elektro tehničar – automatičar, ovlašćen od strane investitora.
▪ Ukoliko je kompresor trofazan, proveriti smer rotacije motora. Poredeći smer rotacjie ventilatora sa smerom
naznačenim sa strelicom koja se nalazi na vrhu zaštitnog kućišta. Gledajući ventilator kroz zaštitnu rešetku, ona
mora da se okreće u smeru kazaljke na satu.
▪ Nakon što je povezivanje izvedeno, kako je prethodno opisano, pustiti uređaj probno u rad. Proveriti da li
kompresor i difuzori vazduha rade ispravno. Nakon uključenja kompresora otvoriti poklopac aeracione komore i
proveriti da li difuzori ispuštaju vazduh iz kompresora, slično ključanju vode.
▪ Vremensko i amperometrijsko podešavanje rada uređaja obaviti prema uputstvu kontrolnog ormara, kao prilog
ovog uputstva.

PUŠTANJE BIO UREĐAJA U RAD

▪ Pošto je biološki uređaj već napunjen vodom, prilikom instalacije i ukopavanja, pušta se u rad i počinje da se puni
otpadnim vodama.
▪ Prirodni proces stvaranja bakterijskog sloja koje vrši prečišćavanje otpadne vode traje oko 3 nedelje do mesec dana,
te je na samom početku potebno namestiti tajmer kompresora na automatski rad 24 h od 24 h, da bi se pojačanom
aeracijom uspostavio taj proces. Da bi se taj proces ubrzao, moguće je u prvoj nedelji rada dodati u aeracionu
komoru aerobne bakterije, od specijalizovanih firmi iz sektora.
▪ Postepeno, kad se utvrdi formiranje aktivnog mulja i bistrenje tečnosti na izlivu (obično nakon 3 nedelje) namestiti
tempomat za funkcionisanje kompresora, na režim 45 min rada i 15 min pauze. Naknadno podešavanje vremena
rada se vrši uz konsultaciju isporučioca, a prema karakterisstikama ulaznih i izlaznih parametara.
▪ U tom periodu se može pojaviti pena koja izlazi na poklopce, ona će izlaziti zbog metaboličkih procesa i
deterdženata u vodi sve dok se ne nadgrade bakterije za obradu vode.
VAŽNE NAPOMENE ZA PRAVILAN RAD BIOLOŠKIH UREĐAJA (OBAVEZNO PROČITATI):

✓ Ne bacati u wc šolju ili sudoperu krupni nerazgradivi otpad (vlažne maramice, higijenske uloške, plastične
kese, štapiće za uši, pelene, sadržaj kućnih usisivača, ulje iz friteze, drugu masnoću i sl.)

✓ Ne koristiti sredstva za kućnu higijenu koja su štetna za bakterijsku floru, jako kiseli ili bazni proizvodi kao
što su sona kiselina, varikina i sl. Preporučuje se upotreba bio razgradivih higijenskih sredstava.

✓ Ukoliko postoji nezavisna služba higijenskog održavanja objekta, potrebno je zahtevati ili da se koriste bio
razgradiva higijenska sredstva ili da se voda nakon čišćenja ne baca u toalete koji su povezani sa biološkim
uređajem.
ODRŽAVANJE BIOLOŠKOG UREĐAJA

▪ Kod privrednih lica, neophodno je obezbediti osobu (domara, tehničko lice i sl.) koja će biti zadužena za
kontrolisanje biološkog uređaja. Druga opcija je da se napravi ugovor sa firmom specijalizovanom za
pražnjenje septičkih jama, koja će u tom slučaju imati obavezu da kontroliše zaprljanost i rad uređaja, kao i
potrebu za pražnjenje uređaja. Osoba ili firma određena za tu namenu, uvek može dobiti obuku od firme
“Eco Nova” vezano za aktivnosti koje treba vršiti, ukoliko ima nedoumica nakon ovog pisanog uputstva.
▪ Za sve operacije održavanja, savetuje se vođenje evidencije (dnevnika) izvedenih operacija.

Svaka operacija održavanja se mora izvesti sa prethodnim isključivanjem električne energije!

▪ Raspored aktivnosti vezanih za kontrolu, koje su opisane ispod, informativnog su karaktera, te su podložne
promenama i individualnom pristupu od strane tehničkog lica ispred investitora. U praksi može doći do
razlike u projektovanim i realnim parametrima otpadnih voda, pa se operacije održavanja i pražnjenja
određuju shodno performansama samog uređaja, karakteristikama otpadnih tečnosti (u zavisnosti da li se
radi o otpadnim vodama restorana, objekata civilnog stanovanja i sl. ) kao i specijalnim zahtevima klijenta.
Operacije provere ispravnosti rada uređaja:
Jednom mesečno:
▪ Nakon puštanja uređaja u rad, potrebno je vizuelno kontrolisati sastavne delove uređaja, a naročito je
važno kontrolisati rad kompresora. Ukoliko dođe do zastoja rada, uređaj automatski ne vrši svoju funkciju i
moguća je pojava neprijatnih mirisa.
▪ Kontrolisati rad pumpi ukoliko ih ima.
▪ Kontrolisati da li kompresor radi po režimu zadatom putem tajmera.
▪ Proveravati ulazne i izlazne cevi, uklanjati krupni otpad da ne bi došlo do zapušavanja.
▪ Proveravati sistem ventilacije, ako na ventilacionoj kapi ne izlazi gas, onda je ventilacioni sistem zapušen.
▪ Proveravati integritet cevi, zaptivki i sistem povezivanja uređaja.
▪ Kontrolisati difuzore vazduha u delu za aeraciju, da li se vazduh ravnomerno raspoređuje. Ako se voda
mnogo jako pomera, možda je pukla membrana difuzora.
▪ Kontrola termo osigurača i resetovanja.

Na pola godine
▪ Očistiti usisni filter kompresora
▪ Očistiti difuzore vazduha od eventualnih zapušenja. Za tu operaciju je potebno da se izvade iz uređaja i da se
očiste sa jakim mlazom vode, a nakon toga da se potope u rastvor vode i natrijum hipoklorita (varikina) oko
15 minuta. Povezati ponovo difuzore, pustiti u rad kompresor i kontrolisati da li pravilno radi uduvavanje
vazduha.
Pražnjenje uređaja
▪ Uređaji su po normi dimenzionisani na šestomesečno pražnjenje ali u praksi se pokazalo da u nekim
slučajevima to mora biti i češće zbog razlike u projektovanim i stvarnim vrednostima, uglavnom zavisi od
samih korisnika i sl. Shodno tome određeno tehničko lice ili firma treba da prate rad uređaja i da odrede
interval pražnjenja uređaja.
▪ Pražnjenje viška mulja obavlja firma specijalizovana i ovlašćena za tu aktivnost.
▪ Pre pražnjenja bio uređaja, potrebno je da se izvođač te operacije upozna sa rasporedom komora i delovima
uređaja (pokazati tehnički crtež).
▪ Crpiti uvek prvo primarnu komoru do dna, to je taložni deo /septička jama uređaja.
▪ Iz ostalih delova crpiti višak mulja ali tako da se mulj ne iscrpi u potpunosti, već da ostane 1/3 sadržaja na
dnu, kako bi se pri ponovnom aktiviranju uređaja, biološki proces brzo uspostavio.
▪ Ukoliko se uređaj sa bio nosačima, napunjen plastičnim diskovima, i ukoliko je sloj taloga na nosačima jako
debeo, oprati ih vodom pod pritiskom, pa pristupiti crpljenju sadržaja iz uređaja. Kontrolisati da se uređaji
sa diskovima, nosačima pri pražnjenju, rukuje sa crevom pažljivo.
▪ Nakon pražnjenja, obavezno napuniti uređaj čistom vodom, do visine izlivne cevi.
▪ Po potrebi dodati bakterijsku smešu - za ubrzavanje uspostavljanja procesa biološkog prečišćavanja.
▪ Preporučuje se vođenje dnevnika održavanja koji sledi u nastavku ovog Uputstva.
DNEVNIK ODRŽAVANJA BIOLOŠKOG UREĐAJA (FOTOKOPIRATI I ČUVATI)

TIP UREĐAJA ............................................................................................................................................... DATUM PROVERE ...............................................................................

VREME RADA KOMPRESORA RAD……………………. ODMARANJE………………………

KONTROLA RADA PUMPA 1

KONTROLA RADA PUMPA 2

UKLANJANJE KRUPNOG OTPADA

KONTROLA CEVI VENTILA

ČIŠĆENJE FILTERA KOMPRESORA

ČIŠĆENJE DIFUZORA VAZDUHA

KONTROLA I ČIŠĆENJE CEVI VENTILA

 KONTROLA ZAPTIVKI

PRAŽNJENJE UREĐAJA

PRAŽNJENJE UREĐAJA

PRAŽNJENJE UREĐAJA

PRAŽNJENJE UREĐAJA

DRUGE OPERACIJE ODRŽAVANJA

KONTROLU IZVEO
 Pročitati i čuvati

Uputstvo za
ugradnju i
održavanje
bioloških uređaja

via dell’Artigianato 43 - 61028 Mercatale di Sassocorvaro (PU) T.

(+39) 0722 725108

F. (+39) 0722 725165

www.starplastsrl.it info@starplastsrl.it - starplast@pec.it