POSTROJENJA I INSTALACIJE POD PRITISKOM

dr Miomir Raos, red. prof.

Milica Nikodijević
 Zaptivanje spojeva
Zaptivanje sastava cevi primenjuje se kod razdvojivih veza.

Zaptivanje spojeva ostvarenih pomoću crevnog navoja izvodi se

pomoću kudelje, teflon trake (za vodovod) ili sličnim zaptivnim
materijalom (kada se natopi ima osobinu širenja).

Primenjuje se i zaptivanje pomoću samog navoja koji se izrađuje

konično (butanski ventil).

Pri spajanju cevi za kiseonik

pomoću cevnog navoja, ne sme
se za zaptivanje upotrebiti kudelja
ili drugi organski zaptivni
materijal natopljen uljem,
olovnim minijumom ili nekom drugom mazivnom materijom.
Zaptivanje pomoću crevnog nastavka vrši se pomoću konstruktivnih
rebara na crevnom nastavku na koje naleže elastično gumeno crevo
(ukoliko to nije dovoljno, za više pritiske, koriste se zatezne
obujmice).

Kod spojeva pomoću prirubnica

koriste se umeci i
zaptivni prstenovi.

Kod kiseoničnih vodova spojenih prirubnicama, koriste se zaptivači

od olova, aluminijuma ili azbesta. Upotreba kartona, gume ili drugog
materijala organskog sastava nije dozvoljena.

Materijal za zaptivne prstenove poznat je pod trgovačkim nazivom

kao ″klingerit″ ili ″tesnit″ a za kiselo otporne sredine ″tesnit″ ili
″kenit″.
Spojevi cevovoda, prema načinu ostvarivanja zaptivnog
kontkta dele se na:
• spojeve sa umetcima
• spojeve bez umetaka

Prirubnice mogu biti i samo-zaptivajuće (bez umetaka),

zaptivanje se postiže stezanjem, čime se ostvaruje visoki
površinski pritisak.

Za visoke pritiske i velike sigurnosti sastava, tačnost naleganja

površina postiže se finom obradom dodirnih površina i
sabijanjem tih površina pod visokim pritiskom.

Prema obliku zaptivne površine prirubnice se dele na:

• glatke
• sa gumenim prstenovima
• ispust - upust
• ispust - žleb
• sa sočivastim umetkom
• sa ovalnim umetkom
Prirubnice sa glatkom zaptivnom površinom primenjuju se
za normalne uslove (vodenu paru, vodu, vazduh i sl.), za
nazivne pritiske NP = 1 - 25 bar.

Prirubnice sa zaptivnom površinom tipa ispust - žleb

primenjuju se u svim slučajevima kada mogu da se postave
umetci.

Sočivasti umetci se koriste za visoke pritiske u cilju

smanjenja opterećenja na zavrtnjevima.

Ovalni umetak se koristi za visoke pritiske i povećane

temperature, kada narušavanje hermetičnosti dovodi do
havarije.
Vrsta umetka zavisi od nazivnog pritiska , tako se za:

• NP=25 bar, koriste mekani umetci ili metalno-

talasasti sa mekom zaptivnom površinom
• NP=40-100 bar, koriste se prethodni, ali i zupčasti, od
ugljeničnog ili legiranog čelika
• NP=160-200 bar, isključivo zupčasti od ugljeničnog ili
legiranog čelika.
• NP= 200 - 1000 bar, primenjuju se samo zaptivni
sastavci sa metalnim umetkom.

Za čelične zupčaste umetke zaptivne površine prirubnica

moraju biti obrađene kvalitetom 7.

Oblast primene gumenih prstenova ograničena je samom

postojanošću gume.
Hermetičnost spoja cevi ili armature treba uvek po završenoj
montaži proveriti i to:
• prilikom probnog ispitivanja instalacije
• prilikom ispitivanja na funkcionalnost

Ovom kontrolom se istovremeno utvrđuje i hermetičnost

same armature odnosno hermetičnost između cevnog
zatvarača i ležišta ili između vretena i vođice.

Zaptivanje prstena cevnih zatvarača može biti sa i bez cevnog

dovoda mazivnog sredstva.

Hermetičnost se postiže pritiskivanjem čaure na zapitvne

prstenove uz cilindričnu površinu vretena, tj. kućišta.

Označavanje zaptivača vrši se prema ventilu: npr. NO 80, NP

16, zaptivač Z – 108, gde je z -108 broj standarda.
 Postavljanje instalacije (cevovoda)

Postavljanje instalacije pod pritiskom vrši se prema

raspoloživom prostoru i tehničkim mogućnostima.

Unutar objekta cevovodi se mogu postavljati:

• konzolno na zidu
• preko vešaljki na tavanici (vešanjem)
• ukopano u zid
• na stubovima
• ispod poda
• ukopano (ili u kanale)
Van objekta, cevovod se može postavljati:
• na stubovima
• na zemlji
• ukopan pod zemljom
• pod zemljom u kanale

Kod postavljanja instalacija mora se omogućiti nesmetano

širenje i sakupljanje cevovoda, da ne bi došlo do mehaničkih
oštećenja cevovoda i delova noseće konstrukcije.

Neometano pomeranje cevovoda može se omogućiti samom

konstrukcijom.

Za cevovode manje dužine koriste se elastični podmetači,

kolena i lukovi.
Razgranati cevovodi koriste kompenzatore dilatacija (lire)
oslonace cevovoda koji mogu biti:
• fiksni
• klizni
• planetarni

Fiksni oslonci ne dozvoljavaju

pomeranje cevovoda
ni u jednom pravcu.

Klizni oslonci omogućavaju pomeranje cevovoda samo u

uzdužnom (aksijalnom) pravcu.

Planetarni oslonci (izrađuju se u vidu ploče) omogućavaju

pomeranje cevovoda u svim pravcima (obično se postavljaju
na kolenima cevovoda).
Kompezatori dilatacije izrađuju se na više načina, savijanjem u
obliku:
• lire
• trube
• harmonike

Kompezator dilatacija omogućava neometana pomeranja

cevovoda.

Pri postavljanju kompenzatora dilatacija u vertikalnoj ravni,

izrađenih u obliku lire, treba voditi računa o mogućnosti
stvaranja vazdušnih ili vodenih čepova (u zavisnosti od vrste
fluida).

Zbog toga, na kompenzatorima dilatacija postavljenim u

vertikalnoj ravni mora da postoji odzračni ventil ili ventil za
ispuštanje kondenzata.
Deo cevovoda između dva oslonca može se (u statičkom
smislu) smatrati gredom kontinualno opterećenom
sopstvenom težinom cevovoda i težinom fluida u cevovodu.

Ako je gustina fluida u cevovodu manja od gustine vode, za

proračun opterećenja treba uzeti težinu vode.

Rastojanje između oslonaca se proračunava tako da ugib

cevovoda ne pređe određenu granicu.

Cevovod se ne sme postavljati ispod ili kroz temelje objekta

već isključivo kroz zid.

Mesto prolaska cevovoda kroz zid treba da je izvedeno na

poseban način, postavljanjem šire zaštitne cevi, kroz koju se
postavlja cevovod, ali tako da se u zaštitnoj cevi ne nalazi
mesto spoja.
Prostor izmedju cevovoda i zaštitne cevi popunjava se
ekspandirajućom penom (pur-penom) ili nekim drugim
sabijenim materijalom koji hermetički odvaja susedne
prostorije.

Mesto prolaska cevovoda ispod puta ili pruge, takođe se

izvodi na poseban način.

Cev se postavlja u široj zaštitnoj cevi, koja je na krajevima

zatvorena, odušci se postavljaju 2m iznad zemlje.

Nadzemni cevovodi moraju biti uzemljeni.

Podzemno postavljeni cevovodi ukopavaju se na najmanju

dubinu od 80 cm (zbog zaštite od smrzavanja).
Podzemni cevovodi se moraju koroziono i električno zaštititi
od podzemnih lutajućih struja.

Cevovod za acetilen se uvek postavlja iznad cevovoda za

kiseonik na najmanjem rastojanju od 25 cm.

Cevovod mora biti udaljen od toplotnih izvora i mesta gde su

moguća mehanička oštećenja.

Ventile sigurnosti na cevovodima ne treba postavljati blizu

mesta prolaska ljudi (vrata) i ventilacionih otvora (prozora).