ТЕОРИЈА БЕТОНСКИХ КОНСТРУКЦИЈА 2

Ненад Пецић – материјал за наставу – радна верзија 2020.

Лекција 5: ПРЕТХОДНО НАПРЕЗАЊЕ: МЕТОДЕ, МАТЕРИЈАЛИ, СИСТЕМИ
део 1
Коментар: Нумерисане слике и делови текста су из књиге „Преднапрегнути бетон“ проф. М.
Ђурђевића, ГФ Београд, 2008. Дати су и наслови поглавља - нумерација поглавља и слика је
према књизи. С обзиром да књига није лако доступна, преузети су и делови текста. За потребе
лекције, делови текста су дописани. Ненумерисане слике су из Каталога ИМС СПБ система –
каталог се може наћи на предметној страни у одељку материјали. Већи део садржаја лекције
квалитетно је обрађен у материјалу, наведеном као литература на уводном предавању - Вања
Алендар: „Претходно напрегнути бетон“, доступно на http://imksus.grf.bg.ac.rs/nastava/beton/.
Материјал је означен именом аутора и садржи више докумената (поглавља). Садржаји везани
за Лекцију 5 налазе се у првом поглављу („Poglavlje 01“):
http://imksus.grf.bg.ac.rs/nastava/beton/PRETHODNO%20NAPREGNUTI%20BETON/VAlendar_Prethod
no_Naprezanje_CD/Poglavlje_01/PN13%20-%20PrethodnoNaprezanje_01.pdf (у овом тексту могу се
наћи и делови Лекције 4; у тексту ове лекције упућивање на стране овог материјала је у облику
В.А.1-број стране ).

1 Претходно напрезање – Принципи и методе

1.3 Методе претходног напрезања - механичко ПН

Током претходних деценија експериментисано је са различим методама за
остварење затезања челика за ПН, којим би се добили жељени ефекти у
конструкцијама. У пракси су се, као учинковити, одржали само тзв. механички
поступци, у којима се потребна сила затезања челика остварује механичким
принципима. Као опрема за затезање челика користе се:
 хидрауличке пресе – за ужад, каблове и жице, и
 момент кључеви – за шипке и завртњеве.
Са аспекта редоследа радова - бетонирање/очвршћавање конструкције у односу
на затезање челика – постоје два основна поступка (1.3.1 – прво затезање, потом
бетонирање, и 1.3.2 – прво бетонирање/очвршћавање, потом затезање).

1.3.1 Претходно напрезање на стази (pre-tensioning – ПН претходним затезањем

каблова)

Сл. 1.4 – Шема типске стазе за ПН - a) стаза са праволинијском трасом;

b) стаза са полигоналном трасом

1
ПН на стази се још назива и атхезионо ПН јер се анкеровање челика за ПН
остварује приањањем челика и бетона. ПН елементи произведени на стази су
префабрикати који се користе за монтажну градњу. То су, најчешће, елементи
мањих димензија, јер је величина ПН која се може остварити приањањем
ограничена. Кратки опис поступка ПН на стази и опреме видети у В.А.1-6,7.

Сл. 1.6 – Карактеристични стандардни попречни пресеци префабрикованих

ПН елемената произведених на стази

1.3.2 Накнадно претходно напрезање (post-tensioning – ПН накнадним затезањем

каблова)

Сл. 1.2 – Претходно напрегнута бетонска греда (основни елементи)

Поступак ПН накнадним утезањем већ је, у основним цртама, објашњен у оквиру

Лекције 4. У бетонском елементу остављају се канали кроз које се провлачи челик
за ПН. Канали се остварују уметањем у оплату цеви од ребрастог лима, пластике
или гуменог црева под притиском (пре наливања бетона). Цеви су оребрене, а
црево под притиском да би се повећала крутост у попречном правцу – како их
тежина свежег бетона не би згњечила. Цеви остају убетониране, а црево се
издува и извлачи. Носачи углавном имају више канала (најчешће различите
геометрије у подужном смислу), чији облик одговара жељеној структури
еквивалентног оптерећења.
a) b)

Сл. 1.7 – Елементи за формирање канала за каблове: a) ребрасте лимене

цеви b) гумено надувано црево "Ductube"

2
Челик уграђен у појединачни канал називамо каблом. Кабл се састоји од једног
или више ужади која се сидре (анкерују) одговарајућим котвама (анкерима) на
крајевима кабла. Котва је (углавном) заједничка за сву ужад која формира кабл –
ужад смештену у један канал.

Сл. 2.4 – Уже за претходно напрезање

Сл. Котве: за кабл од једног ужета и за кабл од више ужади

У најмасовнијој употреби је ужад од 7 спирално увијених жица, слика 2.4. Може

бити „гола“ (слика 2.4) или вишеслојно фабрички обложена, слика 1.10. Облога,
осим квалитетне заштите од корозије, спречава приањање ужета и бетона.
Изостанак приањања има погодности код ПН одређених типова конструкција. Уже
које не приања се не може користити за ПН на стази.

Сл. 1.10 – Уже без споја (атхезије) са околним бетоном

3
1.3.3 Посебне врсте претходног напрезања
1. Претходно напрезање спољашњим кабловима

Сл. 1.11 – ПН елементи са кабловима изван попречног пресека:

- a) траса каблова унутар контуре; b) траса каблова изван контуре

ПН спољашњим кабловима означава конструкције код којих каблови највећим

делом своје дужине не пролазе кроз бетон конструкције. Они су смештени или
поред бетона, у оквиру висине попречног пресека - слика 1.11а) (види и В.А.1-19
сл. 1.33), или чак изван висине попречног пресека у форми затега - слика 1.11б)
(види и В.А.1-21,22, сл. 1.38 - 1.46). Мотиви за случај а) могу бити накнадна
уградња (на пример због ојачања) или омогућавање лакше контроле и евентуалне
замене каблова. Решења у облику б) обезбеђују савлађивање великих распона уз
релативно малу тежину конструкције, што је нарочито погодно за кровне
конструкције већих распона.
Затезањем слободних (кроз ваздух) каблова добио би се праволинијски облик
трасе, са ефектом ПН који је ограничен само на силе на местима анкеровања.
Другачији облик трасе може се остварити постављањем опораца који спречавају
исправљање кабла. Они се називају „девијатори“, јер на овим местима траса
кабла скреће. Јавља се прелом трасе који производи скретну силу као део
еквивалентног оптерећења. Девијатори су причвршћени за носач и скретне силе
се преносе на њега. Девијатори у ствари обезбеђују полигонални облик трасе
каблова (траса је права између два девијатора, а на месту девијатора је
„прелом“). Еквивалентно оптерећење у свему одговара полигоналној траси.
Девијатори могу бити једноставни челични елементи или бетонски блокови
причвршћени за конструкцију (сл. 1.11а и В.А.1-19 сл. 1.33), али и читави склопови
– конструкције за разупирање (сл. 1.11б и В.А.1-22 сл. 1.46).
Носачи са спољашњим кабловима смештеним у оквиру висине пресека се при ПН
и под накнадним оптерећењем понашају слично као носачи са унутрашњим
кабловима, па су и алгоритми прорачуна у великом делу слични.
Носачи са спољашњим кабловима смештеним ван висине пресека – затегама са
знатним ексцентрицитетом се и при ПН и под накнадним оптерећењем понашају
суштински другачије од носача са унутрашњим кабловима, па су и алгоритми
прорачуна знатно другачији.

4
 2. Кружно претходно напрезање

Кружно претходно напрезање се примењује код конструкција округлог облика

већих пречника чији су зидови, услед оптерећења, доминантно затегнути у
тангенцијалном правцу. То су, углавном, округле конструкције за складиштење
течности (резервоари) или материјала (силоси). ПН се примењује ради
спречавања настанка прслина, или једноставно замењује велике количине
прстенасте арматуре. ПН се може, када се располаже одговарајућом опремом,
реализовати „намотавањем“ ужади уз истовремено затезање, као што је
приказано на слици 1.12.

Сл. 1.12 – Кружно претходно напрезање резервоара (BBRV)

Алтернативно, ПН се може остварити стандардним поступком накнадног утезања

каблова постављених у цевима унутар зидова. У овом случају потребно је
пројектовање и извођење прилагодити решавању два проблема: доста великом
губитку силе услед трења и знатној променљивости силе у каблу по обиму
конструкције.
Кружном ПН је посвећена засебна лекција у другом делу овог курса. Као почетну
информацију, погледати и В.А.1-2,3,4.

3. Фазно (постепено) претходно напрезање

У Лекцији 4, при разматрању оптималних ефеката ПН, у смислу најучинковитијег

ефекта еквивалентног оптерећења, закључили смо да оно зависи од величине
максималног оптерећења у експлоатацији. С друге стране, ПН се реализује
приликом грађења, а тада је на конструкцији присутан само део оптерећења.
Може се десити да је оптимално еквивалентно оптерећење, одређено из каснијих,
накнадних оптерећења превелико за прихватање од стране конструкције у првим
фазама градње: позитиван учинак ПН се заснива на томе да конструкција у свим
прорачунским ситуацијама прихвата само разлику оптерећење-минус-ПН.
Конструкције се често ПН у условима када од оптерећења делује само њихова
сопствена тежина. Проблем може настати када је ПН калибрисано према укупном,
доста већем оптерећењу – разлика тежина-ПН (тачније ПН минус тежина, јер је
ефекат ПН већи) постаје меродавна за димензионисање, увећавајући захтеве у
погледу величине пресека.
Претходно се може „решити“ фазним ПН: док конструкција „располаже“ са мање
оптерећења затеже се само део од укупног предвиђеног броја каблова. Када се
оптерети са додатним теретима, затегну се и преостали каблови. На пример:

5
носач крова се у првој фази претходно напреже у односу на оптерећење од
сопствене тежине и од тежине крова. Када је нането стално оптерећење од
тежине крова и део еквивалентног оптерећења компензован, у другој фази се
додаје ПН намењено за прихват укупних променљивих оптерећења са крова (снег,
ветар).
Фазно ПН је често присутно код конструкција које током градње мењају статички
систем по фазама градње. То је данас случај код градње већине мостова, а број
фаза ПН углавном прати број фаза градње.

1.3.4 Степен претходног напрезања

У оквиру Лекције 4, као један од мотива за примену ПН, наведено је избегавање
или умањење настајања прслина, пре свега услед нормалних напона затезања.
То се постиже уношењем довољног напона притиска при ПН (сл. 1.1b), у зоне које
ће накнадна оптерећења затезати. Тиме се постиже да та зазезања, у ствари,
троше „резерву“ притиска остварену ПН, слика 1.1с).

Сл. 1.1 – а) Шема носача b) Напони у средини након ПН

c) Напони у средини након при укупном експлоатационом оптетећењу

У зависности од величине постигнуте резерве притиска услед ПН (у односу на

каснија затезања од оптерећења), ПН се дели на:
- потпуно (пуно) ПН, за које се уопште не јављају напони затезања у бетону ни за
најнеповољнију комбинацију укупних дејстава у експлоатацији;
- ограничено ПН, за које су у пресеку допуштени напони ограничени затезања
који за најнеповољнију комбинацију укупних дејстава не прелазе дозвољену
границу (80 – 100 % чврстоће при затезању) и теоријски не изазивају прслине у
бетону;
- парцијално (делимично) ПН, које чак и под експлоатационим оптерећењима
подразумева напоне затезања у бетону који прелазе границу чврстоће, а тиме и
појаву прслина. Другим речима, то значи да напоне затезања у пресеку прихватају
арматура и каблови и, као код класично армираних конструкција, бетон се
искључује из активног пресека у областима напона затезања. ПН заправо
представља само додатно оптерећење које побољшава напонску слику.
На сл. 1.1 је приказан случај потпуног ПН, јер је преостали напон на доњој ивици у
експлоатацији ≈ 0, сл. 1.1с), тј. нема затезања. Када би напони од момента били
нешто већи, појавило би се затезање. Уколико оно не би прелазило чврстоћу на
затезање, то би било ограничено ПН. За још веће моменте прелази се у
парцијално ПН.

6
2 ПН – Материјали
2.1 Челик за ПН

За ПН се користи челик са великом чврстоћом при затезању fpk = 1500÷2000 MPa

(у домаћој терминологији овај челик се често назива „високовредни“; термин се не
односи на велику цену, већ на велику чврстоћу – цена није већа пропорционално
већој чврстоћи у односу на обични арматурни челик B500; оно што радове на ПН
чини скупљим у односу на армирани бетон доминантно потиче од захтеваног
вишег квалитета рада и радне снаге, додатних материјала, операција и потребне
опреме, а не од разлике у цени челика).
Производи од високовредног челика, који се широко комерцијално користе, су:
- жице (  2,5  12 mm)
- ужад (снопови упредених тањих жица); каблови се састоје од више
оваквих ужади;
- шипке (  12  50 mm)
Велика чврстоћа се постиже на мањим пречницима. Максималне чврстоће (2000
MPa) добијају се на жицама пречника пар милиметара; (дебље) шипке имају
чврстоће тек нешто преко 1000 MPa. Велика чврстоћа није последица знатније
различитог металуршког састава (у односу на обични арматурни челик). Велика
чврстоћа се добија серијом поступака обраде који су описани у наставку.
На дијаграму на слици 2.1 приказани су σ-ε дијаграми испитивања неколико
високоврених челика и обичног арматурног челика (RA400/500, раније у употреби;
400/500 = fyk/ftk, за петину мање чврстоће у односу на B500), ради поређења.
Приметно је смањивање издужења при кидању са повећањем чврстоће, односно
мање изражено дуктилно понашање у односу на обичан арматурни челик.

Сл. 2.1 - Дијаграм    високовредних челика

У укупној потрошњи челика за ПН, највећи део отпада на ужад и то ону са 7
упредених жица (сл. 1.10 и сл. 2.4). Ужад се испоручује у котуровима, одакле се на
градилишту исецају сегменти потребне дужине, на пример за формирање
каблова. Заштити од корозије лагероване необложене ужади (сл. 2.4) мора се
посветити велика пажња. Због тога се не препоручује лагеровање на дуже време у
незаштићеним градилишним условима.

7
 Сл. 2.3 Уже за претходно напрезање (испорука у котуру)

Сл. 2.2 - Високовредне жице за претходно напрезање

Сл. 2.6 - Шипка за претходно напрезање

2.1.2 Процес производње

Процес производње челика за ПН је релативно сложен поступак који се спроводи
у више фаза, за које се овде дају само основна објашњења појединих појмова.
Сировина за производњу жица и шипки за ПН мора имати прописан хемиски
састав, погодан за одговарајући технолошки поступак. Најчешће су то тзв. ниско
легирани челици са угљеником, силицијумом и манганом, узпосебно ограничење
фосфора и сумпора.

Сл. 2.7 – Шематски приказ процеса производње челика за ПН

8
Патентирање је процес термичког третмана којим се добија топло вањани челик
погодне металуршке структуре у погледу хомогености, чврстоће и жилавости.
Жица добијена врућим ваљањем се загрева (усија) на температури од 900 до
1000 оС, затим се у оловном или соном купатилу нагло охлади до температуре од
400 до 550 оС и најзад се после извесног времена охлади до нормалне
температуре.
Хладно извлачење је поступак обраде који се састоји у провлачењу жице кроз
низ калибрираних матрица све мањег отвора, тако да се почетни пречник жице
оваквом обрадом постепено смањује, чиме се постиже и повећање чврстоће
челика.
Опуштање (старење) је накнадна термичка обрада која се састоји у краткотрајном
загревању жице до подесне температуре (најчешће између 200 и 450 оС
провлачењем кроз оловно купатило), чиме се постиже побољшање
деформацијских карактеристика челика, нарочито дуктилности.
Темперирање (каљење) је процес врућег третмана у коме се челик загрева
(усијава) на температуру од 800 до 850 оС, а затим се нагло охлади (кали) у
уљаном купатилу до температуре од 50 оС, а затим се врши опуштање накнадним
загревањем у оловном купатилу до температуре од 450 оС, чиме се добија веома
ситнозрна структура челика.
Стабилизација је посебан вид накнадне термичке обраде у којој се жица или уже,
при довољно високим напонима затезања, загрева на температуру од 350 ÷ 400 оС
и на тај начин у извесној мери пластично деформише. Тиме се побољшавају
главне механичке карактеристике и смањује релаксација.

Особине челика за претходно напрезање које су битне за пројектовање:

2.1.3 Механичке карактеристике челика за претходно напрезање

Сл. 2.8 – Типични дијаграм    челика за претходно напрезање

Механичке карактеристике битне за прорачун су:

 модул еластичности Ер
 чврстоћa при затезању fpk (карактеристична вредност)
 дилатација (издужење) при кидању εuk (карактеристична вредност; на сл. 2.8
означена са εpn)
 конвенционална граница развлачења fp0,1k (карактеристична вредност)
Модул еластичности материјала челика за ПН је око 205 GPa. Међутим, ако се
прорачун односи на ужад, користи се вредност од 195 GPa, иако је модул
материјала исти (205). Разлог је практичне природе: модул се користи за
израчунавање издужења, према Хуковом закону. Када се уже затеже, осим

9
истезања жица, долази и до „одмотавања“, због спиралне увијености. Последица
одмотавања је повећање дужине, које се сабира са издужењем од затезања.
Укупно издужење добија се применом „фиктивног“, мањег, модула од 195 GPa.
Чврстоћа fpk и издужење при кидању εuk имају идентично значење као и за обичан
арматурни челик.
Граница развијеног пластичног понашања није јасно уочива на дијаграмима
испитивања челика за ПН (види сл. 2.8), као што је то случај код арматурног
челика. Због тога се користи конвенционална граница еластичности/пластичности
челика за ПН - fp0,1, која означава напон који ће, након растерећења, оставити
неповратну (пластичну) дилатацију у износу од 0,1 % (напомена: није fp0,1 =
Еp×0.001, честа груба грешка студената).

2.1.4 Релаксација челика за ПН

Релаксација представља пад почетно унетог напона у челику за ПН. Квантификује
се при константном издужењу (дилатацији) и температури („чиста релаксација“). У
конструкцији се одвија под променљивим условима, па се обично тако и
урачунава („редукована релаксација“).
Познавање особине релаксације је од значаја за процену (у фази диспозиционог
решавања) и израчунавање (у фази прорачуна конструкције) ишчезлог дела силе
којом је кабл био првобитно затегнут у фази градње (ефекти ПН се могу приказати
еквивалентним оптерећењем (ЕО) – Лекција 4; сви делови ЕО су директно
пропоционални величини силе у каблу; када се она промени (смањи), смањује се у
истом проценту и ЕО, а тиме и пресечне силе - ефекти услед ПН; постоји више
узрочника губитака силе ПН – релаксација челика за ПН је само један од њих).
На коначни пад напона услед релаксације (вредност након више година) највише
утичу два фактора:
 величина почетног напона → изражава се односом тог напона и чврстоће fpk,
 тип челика и врста обраде → изражава се кроз класу релаксације.
Утицај (релативне) величине почетног напона илустрован је на слици 2.9 (за један
изабрани тип челика). Види се да већи почетни напон изазива веће губитке. Тако
је, на пример, истовремени губитак при почетном напону који одговара 80 %
чврстоће око 3 пута већи од оног који одговара напону од 60 %. Ово опажање
значи да се, уколико се каблови затежу са максималним допуштеним силама ради
повећања ефеката ПН, може очекивати да релаксација анулира добар део
почетно оствареног увећања ефеката ПН (то јест, дође на слично као да су
каблови у почетку били затегнути до мањег напона).

Сл. 2.9 – Типичан утицај величине почетних напона на релаксацију челика за ПН

10
Претходни коментар о утицају почетног напона на величину губитка силе ПН
услед релаксације односи се и на чињеницу да је Еврокод 2 допустио веће
почетне напоне у челику за ПН (до 80 % од fpk) у односу на наш претходни
правилник који је је допуштао 70 – 75 % од fpk. Уследе ефеката релаксације,
бенефит од повећања допуштеног почетног затезања је скромнији од процента
повећања.
Релаксација зависи и од типа и класе челика. За потребе пројектовања, челици за
ПН су генерално подељени у две основне групе типова релаксације:
 челици са нормалном релаксацијом, и
 челици са ниском релаксацијом.
У поређењу са другим грађевинским челицима оба ова типа имају (знатно) мању
релаксацију.
За израчунавање ефеката релаксације, у погледу типа челика и врсте обраде,
користи се конвенционална мера чисте релаксације ρ1000. Она представља
измерени пад напона након 1000 часова при почетном напону од 0,7∙fp, где је fp
стварна чврстоћа узорка. Еврокод 2 класификује челике за ПН у три класе
релаксације:
 класа 1: жице или ужад са обичном (нормалном) релаксацијом (ρ1000 ~ 8 %)
 класа 2: жице или ужад са ниском релаксацијом (ρ1000 ~ 2,5 %)
 класа 3: вруће ваљане и накнадно обрађене шипке (ρ1000 ~ 4 %).

2
2
13

Сл. 2.13 – Пад напона услед релаксације после 1000 часова у функцији
односа почетног напона σро и чврстоће fpk

Еврокод 2 даје обрасце за прорачун губитка напона ПН услед релаксације у

функцији класе релаксације, почетног напона и времена, који ће бити
представљени у каснијим деловима курса. Од интереса је, најчешће, укупни
губитак након доста времена. Он, генерално, није мањи конвенционалне мере
релаксације ρ1000, а може бити чак и до три пута већи. Величина суштински зависи
од величине почетног напона и класе релаксације.

2.1.5 Дуктилност челика за ПН

Дуктилност каблова за ПН регулисана је у EN 10138, пре свега кроз издужење при
кидању. Еврокод 2 поставља и услов да буде fpk /fp0,1k ≥ 1,1. Иако мање дуктилни
од арматурних челика, челици за ПН имају задовољавајући дуктилност, што је
предуслов за дуктилно понашање ПН бетонских конструкција.

11