Montažne konstrukcije

Detalji montažnih veza

Kao što je poznato, montažne konstrukcije nastaju spajanjem na gradilištu
prethodno proizvedenih elemenata (na istom gradilištu ili negde na drugom
mestu, načešće specijalizovanom pogonu za proizvodnju (prefabrikaciju) ovih
elemenata). Montažnom gradnjom se u velikoj meri eliminiše potreba za
oplatama iskelom, čime se proces znatno ubrzava.
Teži se tipizaciji montažnih elemenata i njihovoj ugradnji u što većem broju
na što više objekata. Na ovaj način, gradnja montažnih konstrukcija postaje
rentabilna, sa cenom koja je povoljna i konkurentna ceni klasične gradnje
betoniranjem na licu mesta u oplati i na skeli.
Formiranje pogona za prefabrikaciju zahteva velika početna ulaganja i
kvalifikovanu radnu snagu.
Montažne veze elemenata koje se izvode pri spajanju elemenat montažne
konstrukcije na gradilištu su ključne za ovaj način gradnje, i treba im posvetiti
posebnu pažnju u projektovanju i izvođenju.
Kod montaže, naročito velikih elemenata, mogu se javiti problemi transporta i
raspoložive opreme za dizanje i montiranje na gradilištu (kranovi,
autodizalice).
 Klasifikacija montažnih veza
• Može se izvršiti klasifikacija veza na "suve" veze i veze
sa betoniranjem na licu mesta.
• Termin "suva" veza ovde treba uslovno shvatiti, jer su u
tu grupu, obišno svrstavaju i one veze kod kojih se vrši
premazivanje površina koje se spajaju, postavljanje
slojeva maltera ili drugih materijala za nivelisanje i sl.
• U "suve" veze nisu svrstani oni montažni spojevi kod
kojih je nužno postavljati oplatu za dobetoniranje delova
montažnih elemenata u cilju pokrivanja statičke i
konstruktivne armature i formiranja konačnog preseka.
• U okviru ove prve podele, montažne veze su svrstane
prema statičkom kapacitetu veze, tj. prema statičkim
uticajima koje veze mogu da prime i prenesu.
 Parametri za izbor montažne veze
• veza mora da omogući prenošenje svih uticaja koji se u montažnom
spoju javljaju, kao i sva potrebna pomeranja,
• svi montažni elementi zahtevaju odredjene tolerancije dimenzija,
koje zavise od raspona i tehnologije proizvodnje, pa montažne
veze treba izabrati tako da tolerancije dimenzija elementa budu
obuhvaćene,
• naknadno skupljanje elemenata i eventualno ugradjenog betona u
samu vezu može da naruši nosivost i trajnost veze,
• oblik elemenata koji se sustiču u montažnoj vezi može značajno,
iskomplikovati izradu, transport, uskladištenje i dizanje istih,
• obim radova pri izradi montažnih veza treba da bude što manji,
• kod spojeva koji su otkriveni treba povesti računa i o estetskim
zahtevima,
• loš izbor veze može u znatnoj meri da poveća cenu ukupnih.radova,
na konstrukciji.
 Nosivost montažnih veza
• Montažne veze armiranobetonskih elemenata moraju biti izabrane i
proračunate tako da prenesu sve statičke uticaje koji se u
konstrukciji javljaju u svim fazama izgradnje, montaže i
eksploatacije.
• Posebnu pažnju treba obratiti na veze koje su predvidjene da
prenesu momente savijanja. Takve veze zahtevaju kontiiiualizaciju
zategnute armature ili primenu visokovrednih zavrtnjeva ili
prethodno napregnutih kablova i sipki. Kod ovako projektovanih
veza, po pravilu je potrebno dodatno betoniranje ili injektiranje, što
znatno komplikuje radove i povećava njihov obim.
• U nekim slučajevima uticaji koji se javljaju u spojevima i elementima
u fazi montaže mogu biti znatno veći od onih u eksploataciji. Ukoliko
ovi uticaji nisu obuhvaćeni, javljaju se značajna oštećenja koja
narušavaju funkcionalnost i trajnost konstrukcije (veliki ugibi i
prsline).
• Redosled montiranja elemenata može da. izazove ekscentrična
opterećenja elemenata u fazi montaže i njihovog oštećenja.
Takodje, eventualni privremeni oslonci dovode do promene
statičkog sistema, što može proizvesti čak i promenu znaka uticaja u
montažnim elementima i vezama.
• Kod montažnih veza koje se izvode dobetoniranjem, elementi koji se
u njima sustiču su, po pravilu, redukovanog poprečnog preseka, što
može da naruši nosivost na trensverzalne sile u fazi montaže.
• Vertikalna nosivost veze zavisi od materijala koji se koristi pri
naleganju jednog elementa na drugi. Ukoliko se u tu svrhu koristi
ter-papir dopušteni pritisak je 1.0 MPa, za jastuk od maltera 2.5
MPa, za filc 2.5 MPa, za azbest 5.0 MPa, nearmirana guma ili
neopren 2.0 do 5.0 MPa i armirana guma ili neopren 5.0 do 15.0
MPa. Pri korišćenju ovih materijala treba voditi računa da njihova
ivica bude udaljena od ivice elementa najmanje 1.0 do 2.0 cm.
Pomerljivost montažnih veza

• Veza koja sprečava poprečna

horizontalna pomeranja može se
ostvariti preko čelične ploče (slika
2.1, detalj 1). tako se povećava i
vertikalna nosivost, pogotovu ako
se doda i sloj za nivelisanje od
filca. Ovakva veza se koristi za
grede manjih težina i jednake
širine sa elementom na koji
naleže.
• Veza koja sprečava poprečna i
pođužna horizontalna pomeranja
može se ostvariti pomoću
moždanika (slika 2.1, detalj 2 i
slika 2.2, detalj 3). Ukoliko je
potrebno obezbediti mala
pomeranja, otvor na gredi koji
naleže na moždanik treba ispuniti
nekom elastičnom materijom.
 Betoniranje montažnih veza
• Beton kojim se ispunjavju montažne veze mora da zadovolji
potrebnu čvrstoću, a da tom prilikom skupljanje tako ugradjenog
betona bude što je moguće manje. U tom cilju treba obezbediti
maksimalnu negu betona ugradjenog u montažnu vezu.

• Da bi se obezbedilo što bolje prijanjanje novog i starog betona

potrebno je posebno obraditi spojne površine i po potrebi ih
premazati nekim od polimernih premaza.

• U cilju što bržeg očvršćavanja betona u montažnim vezama moguća

je upotreba aditiva za brzo očvršćavanje, pogotovu u nepovoljnim
klimatskim uslovima.

• Kod betoniranja malih zapremina u montažnoj vezi (debljine slojeva

od 1 do 4 cm) trebakoristiti mešavine sa što manjom količinom vode
("suvi beton1'). I kod slojeva veće debljine završni sloj treba izvesti
na isti način.
• Zavarivanje čeličnih elemenata u montažnoj vezi
– Prilikom zavarivanja čeličnih delova ili šipki treba povesti računa da ne
dodje do pregrevanja okolnog betona. U tom cilju treba odrediti redosled
zavarivanja da bi se beton dovoljno hladio i obezbediti da mesto
zavarivanja sipki bude udaljeno najmanje pet prečnika šipke od mesta
gde šipka ulazi u beton.
• Antikorozivna zaštita
– Kod svih montažnih veza koje sadrže i čelične elemente, neophodno je
provesti antikorozivnu zaštitu. Sve čelične elemente ili šipke koje ostaju
izložene atmosferskim uticajima treba zaštiti slojem epoksija, zaštitne
boje ili bitumena. Posebno treba obratiti pažnju na mesta gde čelični
delovi ulaze u beton.
– Ako se čelični elementi zavaraju, antikorozivnu zaštitu treba provesti
posle zavarivanja jer su materijali za zaštite dobri provodnici toplote.
• Protivpožarna zaštita
– Montažne veze treba, kao i celu konstrukciju, podvrgnuti protivpožarnoj
zaštiti. To je ovde još značajnije jer visoke temperature prvo narušavaju
nosivost montažnih veza izvedenih pomoću čeličnih zavrtnjeva ili
kablova.
– U cilju protivpožarne zaštite treba obezbediti pravilno ugradjivanje
čeličnih elemenata ubeton, premazivanje istih bojama otpornim na
visoke temperature ili pokrivanjem otpornim materijalima.
Veza stub – temelj (ST)
ST1 Zglobna veza stuba i temelja

– Ovakva veza omogućava

slobodno obrtanje preseka i ne
prenosi momente savijanja.
– U varijanti A stub se postavlja na
ležište od cementnog
maltera.Kratak moždanik koji viri
iz temelja prihvata transverzalne
sile.
– Pomerljivost veze se može
povećati ukoliko se umesto
cementnog maltera upotrebi
elastomerno ležište.
– U varijanti C veza je izvedena
preko cilindričnih naležućih
betonskih površina izmedju kojih
je postavljen sloj od bitumenaili
teflona. U varijanti C cilindrične
površine su od čelika i ankeruju se
u stub i temelj preko čeličnih
ploča.
ST2 Veza izmedju stuba i
temelja preko ankera sa
zavrtnjem

– Kod ovakve veze na stubu

postoje otvori za ankere koji
izviruju iz temelja. Veza
prenosi i momente savijanja.
– U varijanti A ankeri su ukriveni
u niše u preseku stuba što
redukuje dimenzije preseka u
osloncu.
– U varijanti B to je izbegnuto, ali
je oplata stuba iskomplikovana.
Ispod stuba se postavlja
pločica za nivelisanje, a posle
postavljanja i zatezanja ankera,
spoj se ispunjava tankim
slojem cementnog maltera.
– Ankeri su različitih visina zbog
lakše montaže stuba.
– Komplokovano je armirati zonu
oko ankera u stubu.
ST3 Veza izmedju stuba i
temelja preko četiri bolcna

– Veza može da prenese velike

momente savijanja.
– U varijanti A iz temelja vire četiri
bolcna različite visine. Stub sa
četitri rupe se postavlja preko
pločice za nivelisanje a zatim se
spoj i rupe injektiraju kroz
ostavljene otvore.
– U varijanti B u temelju se ostavljaju
rupe u koje ulazi armatura
ispuštena iz stuba. Neposredno pre
postavljanja stuba rupe u temelju
se ispunjavaju malterom. Preko
ugaonika i zavrtnjeva sa strane
stub se postavlja u projektovani
položaj.
– U obe varijante dužina ispuštenih
ankera mora da zadovolji uslove
sidrenja ili preklapanja. Rupa i
anker su postavljeni neposredno uz
podužnu armaturu stuba, u cilju
efikasnog nastavljanja
preklapanjem. Na taj način se veza
kontinualizuje i omogućava prenos
sile sa armature stuba na anker i
temelj.
ST4 Veza izmedju stuba i
temelja preko čeone
čelične ploče sa
ukrućenjem

– Veza može da ponese vrlo

velike momente savijanja. Kod
ove veze na stub se postavlja
tanka čeona čelična ploča sa
vertikalnim ukrućenjima
zavarenim za ploču i armaturu
stuba čime je obezbeđen
kontinuitet.
– Na ploči postoje otvori kroz
koje prolaze narezani ankeri
ispušteni iz temelja. Na ankeru
postoje dve matice, jedna
ispod ploče koja služi za
nivelisanje, i druga kojom se
anker priteže. Spoj se
ispunjava suvim betonom.
– Malo skupljanje ovog betona
može da. naruši ovu vezu, pa
matice za nivelisanje treba
ostaviti slobodne za naknadne
korekcije.
Stubovi sa betoniranjem na licu mesta
ST5 Veza stuba i temelja
preko armiranobetonske
čašice

– Veza prenosi velike momente

savijanja. Kod ove veze stub
se postavlja na pločicu za
nivelsanje i pomoću drvenih
klinova dovodi u projektovan
položaj, a zatim se čašica
ispunjava betonom.
– Varijanta ovog rešenja je da
se u temelju ostavi prostor za
smeštanje stuba. Čašica može
biti nazubljena i mora da bude
armirana tako da prihvati sve
uticaje u uklještenju.
– U fazi montiranja stabilnost
stuba se može obezbediti
kosnicima.
ST6 Veza izmedju stuba i
temelja prgko zavarivanja
armature na sučeljak

– Veza prenosi velike momente

savijanja i praktično predstavlja
monolitan spoj.
– Posle postavljana stuba na ležište
od nekog blago elastičnog
materijala, ugaone šipke se
hvataju u stege (kleme) koje treba
da budu dovoljno čvrste da
osiguraju stabilnost stuba u fazi
montaže.
– Prvo se zavaraju šipke
prihvaćene klemama, a zatim
ostale, i to dijaginalno, da bi se u
što većoj meri smanjio uticaj
kontrakcije vara.
– Posle skidanja stega postavljaju
se uzengije i vrši dodatno
betoniranje do punog preseka
stuba.
– Varijanta ovog rešenja je spoj koji
prenosi momente samo u jednom
pravcu (detalj 4).
ST7 Veza izmedju stuba i
temelja preko
zavarivanja
preklopljene armature

– Veza prenosi velike momente

savijanja i praktično
predstavlja monolitan spoj.
– Posle postavljanja stuba u
projektovan položaj i
prihvatanja kosnicima vrši se
zavarivanje preklopljene
armature redosledom
opisanim u prethodnoj vezi.
– Posle obavljenog zavarivanja
postavljaju se uzengije i vrši
se dodatno betoniranje.
– Varijanta ovog rešenja je spoj
koji prenosi momente samo u
jednom pravcu (detalj 4).
ST8 Veza izmedju stuba i
temelja preko
armature nastavljene
armaturnim spojnicama
(kaplerima)

– Veza prenosi velike momente

savijanja i praktično predstavlja
monolitan spoj.
– Treba proveriti da li ovako
nastavljena armatura prenosi
samo zatezanje, pa se pri
dimenzionisanju stuba ne
može računati kao pritisnuta
armatura.
ST9 Veza, izmedju stuba i
temelja preko zavarenih
čeličnih pločica -
podvezica
– Veza prenosi velike momente
savijanja. Presek stuba je
redukovan i prsten od čeličnih
pločica zavaren na glavnu
armaturu stuba.
– Na temelj se postavlja
propisno usidrena
horizontalna ploča. Stub se
postavlja na pločicu za
izravnanje i zavarivanjem
podvezica spaja sa čeličnom
pločom usidrenom u temelj.
Prostor izmedju stuba i
temelja se injektira, a presek
stuba se dobetonira na licu
mesta.
– Varijanta A ove veze prenosi
momente u oba pravca, a
varijanta B samo u jednom.
Veza stub-stub (SS) – suvi spojevi

SS1 Zglobna veza

izmedju dva stuba
– Veza analogna
zglobnoj vezi stuba i
temelja
SS2 Veza izmedju dva stuba
preko zavarenih čeonih
čeličnih ploča
– Ova veza može da prenese
male momente savijanja.
– Oba stuba imaju čeone
čelične ploče u obliku
ugaonika (varijanta A) ili ravne
(varijanta B). U oba slučaja
armatura je zavarena za
čelične ploče stim što je to
jednostavnije učiniti u varijanti
A.
– Zahteva se potpuno naleganje
dve čelične ploče, pa je
potrebno u tom cilju obezbediti
i čeličnu ispunu. Za lakše
postavljanje stuba u
projektovani položaj koristi se
kratki moždanik na sredini
stuba. Zavarivanje se vrši po
obodu čeličnih ploča.
SS3 Veza izmedju dva
stuba preko
zavrtnjeva
– Ova veza može da
prenese male
momente savijanja.
– Treba uzeti u obzir
redukciju preseka
stuba na mestu spoja.
– Veza je analogna
odgovarajućoj vezi
stuba i temelja.
SS4 Veza izmedju dva
stuba preko četiri
bolcna
– Veza je analogna
odgovarajućoj vezi
stuba i temelja.
Spojevi sa betoniranjem na licu mesta
SS5 Veza izmedju dva stuba
preko zavarenih čeličnih
ploča - podvezica
– Veza može da prenese velike
momente savijanja.
– Na oba stuba su za armaturu
zavarene vertikalne čelične ploče
koje opasuju redukovani presek
stuba.
– Po postavljnju stuba u
projektovani položaj dodatne
podvezice se zavarivanjem
povezuju za oba stuba. Prostor
izmedju dva stuba se zapunjava
cementnim malterom, pa ova veza
dopušta veliku vertikalnu
toleranciju.
– Varijanta A je namenjena za
stubove koji prenose momente
savijanja u oba pravca, a varijanta
B za jedan pravac.
– Posle zavarivanja vrši se dodatno
betoniranje preseka stuba.
SS6 Veza izmedju dva
stuba preko
armature,
zavarene na sučeljak

– Veza je analogna
odgovarajućoj vezi
stuba i temelja.
SS7 Veza izmedju dva
stuba preko
armature
zavarene na preklop

– Veza je analogna
odgovarajućoj vezi
stuba i temelja.
SS8 Veza izmedju dva
stuba preko armature
nastavljene mufom

– Veza je analogna
odgovarajućoj vezi
stuba i temelja.
Veza izmedju dva stuba ili temelja i stuba preko posebno
dizajniranih elemenata – „Column shoes”
Nastavak se sastoji od ugaonog elementa
sa rupom za zavrtanj ankera. Za ugaoni
element su zavarene šipke za sidrenje koje
se preklapaju sa ugaonom armaturnom
šipkom u stubu.

Elementi se lako postavljaju

u oplatu, zajedno sa
armaturnim košem, pre
betoniranja. Sam ugaoni
element je tako oblikovan da
formira oplatu za nišu na
uglu stuba, gde kasnije
dolazi glava ankera (matica),
tako da nisu potrebne
intervencije na oplati stuba.
Moguća je ugradnja i
duž stranica stuba
Armaturni koš sa
nastavcima pre
betoniranja

Ankeri se u temelj
ugrađuju pomoću
šablona
 Nakon postavljanja montažnog stuba sa
ugrađenim nastavcima na ankere ugrađene
u temelj (ili neki drugi deo konstrukcije),
pristupa se dobetoniranju niša sitnozrnim
betonom, „nadbetoniranjem” u kosoj oplati.
Napomena:
„Nadbetoniranje” se koristi kada treba ispuniti neki prostor manjih dimenzija betoniranjem sa strane
tako što se sa strane postavi kosa oplata, ispuni većom količinom svežeg betona, obično preko
gornje ivice prostora koji se betonira, čime se stvara nadpritisak koji obezbeđuje efikasno ugradnju
u prostr koji se betonira. Višak betona se mora ukloniti pre početka vezivanja.
Elementi koji se ugrađuju duž ivice
montažnog zida ili stuba izduženog preseka
Elementi koji se ugrađuju duž ivice
montažnog zida ili stuba izduženog preseka
Elementi koji se
ugrađuju duž ivice
montažnog zida ili stuba
izduženog preseka
Detalji preklapanja sa
armturom
Elementi koji se
ugrađuju duž ivice
montažnog zida ili stuba
izduženog preseka
Detalji pre i posle
betoniranja montažnog
elementa
Veza stub – greda (SG) – suvi spojevi
SG1 Veza izmedju stuba i
grede preko čeličnog
ugaonika
– U varijanti A ove veze greda se
oslanja preko ugaonika vezanog
zavrtnjima za stub. Ovakva veza
je zglobna i može da prenese
male transverzalne sile, pa je
pogodna samo za privremene
konstrukcije.
– U varijanti B greda se oslanja na
ugaonik koji je ugradjen u stub.
Ugaonik je zavaren za armaturu
stuba i postoje dodatne zavarene
poprečne šipke ispod ugaonika
kod srednjeg stuba (detalj 9), a
kod krajnjeg stuba jedna iznad a
jedna ispod ugaonika (detalj 7).
Ispod i iznad ubetoniranog
ugaonika se postavljaju i dodatne
uzengije.
SG2 Veza izmedju stuba i
grede preko čeličnog
kratkog elementa

– Kod ove veze, koja je zglobna

i može da prenese velike
transverzalne sile, greda sa
upuštenim krajem se oslanja
na čelični kratki element
formiran iz vertikalnih čeličnih
rebara sa horizontalnom
flanšom od čeličnog lima za
oslanjanje (varijanta A) ili
vertikalno postavljenim
ugaonicima i flanšom
(varijanta B).
– U oba slučaja važe iste
napomene o vezivanju ovih
elemenata za armaturu stuba
kao u predhodnom slučaju.
SG4 Veza izmedju stuba i
grede preko
armiranobetonskog
kratkog elementa

– Veza je zglobna i dopušta

prenošenje transverzalnih sila
proizvoljne veličine u
zavisnosti od materijala od
koga je naležuća površina.
– U varijanti A greda je iznad
elementa, u varijanti B kraj
grede je upušten, a u varijanti
C betonski kratki element je
zavrtnjima vezan za stub.
– U svim varijantama se mogu
upotrebiti moždanici i ankeri
sa ili bez matice u zavisnosti
od veličine aksijalne sile koju
treba prihvatiti.
– Ovakva veza je veoma česta
kod montažnih AB hala i
sličnih objekata
SG5 Veza izmedju
stuba i grede
preko
armiranobetonskog
kratkog elementa
ojačanog čeličnim
elementima

– Veza je analogna
predhodno opisanoj, stim
što čelični elementi
povećavaju transverzalnu
silu koju veza može da
ponese i smanjuju veličinu
naležuće površine.
SG6 Veza izmedju
stuba igrede na
vrhu stuba

– Veza je analogna,onoj
iz stava SG4 ovog
poglavlja.
SG7 Veza izmedju stuba i
grede na vrhu stuba
sa ležištem od
čeličnih elemenata

– Veza je analogna onoj

iz stava SG5 ovog
poglavlja.
SG8 Veza između stuba i
grede preko
zavarenih čeličnih
pločica
– Veza prenosi sve statičke
uticaje. Kontinuitet je
ostvaren pomoću čeličnih
pločica na dnu i vrhu
grede. Pločice moraju biti
proračunate na sve uticaje
kojima su izložene i
pravilno usidrene u beton.
– Uticaj skupljanja betona na
ovakvu vezu je vrlo
nepovoljan, pa skupljanje
elemenata treba da se u
što većem obimu ostvari
pre montiranja.
– Veza je slabo duktilna, i
veoma ostljiva na koroziju
čelika.
SG9 Veza između stuba i
grede preko
prednapregnutih šipki ili
visokovrednih zavrtnjeva
– Veza u varijanti A prenosi sve
statičke uticaje, a u varijanti B
ne prenosi momente savijanja.
– Tanak sloj maltera između
grede i stuba treba da
dostigne potrebnu čvrstoću
pre utezanja.
– U varijanti A pri utezanju se
mogu javiti kontra momenti.
Rupe za zavrtnjeve treba da
budu izradjene sa posebnom
preciznošću, jer bi mala
odstupanja onemogućila
izvodjenje veze.
– Na gredi treba da postoje
džepovi dovoljne dužine da
omoguće smeštanje
zavrtnjeva u rupe.
– Posle utezanja džepovi se
mogu zapuniti suvirn betonom.
SG10 Veza izmediu stuba i
grede preko kablova sa
naknadnim
prednaprezanjem

– Veza prenosi sve uticaje i

predstavlja monolitan spoj. Po
postavljanju grede
– na kratak element na stubu kroz
otvore se provlači kabl. Prostor
izmedju čela grede i stuba se
ispunjava tankim slojem betona
koji treba da dostigne potrebnu
čvrstoću pre početka
prednaprezanja.
– Ukoliko mogu da se očekuju
alternativni momenti u spoju,
donja strana grede može da se
zavarivanjem usidrene pločice
veže za čelično ojačanje na
kratkom elementu.
– Kod ovog spoja posebno je
značajna antikorozivna i
protivpožarna zaštita.
SG11 Veza između stuba i
grede na vrhu stuba
preko kablova, sa
naknadnim
prednaprezanjem

– Veza prenosi sve uticaje i

predstavlja monolitan spoj.
– Greda se postavlja na
pločicu za nivelisanje i sloj
suvog betona, a zatim se
spoj prednapreže
vertikalnim kablovima koji
prolaze duž stuba.
Spojevi sa betoniranjem na licu mesta
SG12 Veza izmedju stuba i grede
preko nastavljanja armature i
dobetoniranja preseka grede

– Veza prenosi sve statičke uticaje,

– Prefabrikovana greda se postavlja na
kratki element. Armatura koja viri iz
stuba se preklapa (detalji 1 do 5) ili
zavaruje (detalji 7 i 8) sa armaturom
grede. Uzengije koje vire iz grede su
otvorene i preklapaju se pošto se
završi preklapanje ili zavarivanje
podužne armature.
– U drugom slučaju broj takvih uzengija
koje se naknadno preklapaju je manji.
Preklapanje uzengija se može izbeći
ako se delovi šipki koje treba da se
preklope sa armaturom grede spoje sa
svojni nastavkom u stubu preko
narezane čaure na ulazu u stub (detalj
9). Ako se očekuju alternativni
momenti, greda može da se privari za
kratak element (detalj 9).
– Ukoliko redukovan presek
prefabrikovane grede ne može da
ponese uticaje od sopstvene težine
treba predvideti privremene dodatne
oslonce.
– Ova veza se veoma često primenjuje
kod konstrukcija sa polumontažnim
tavanicama, kao i tavanicama od HC
ploča.
SG13 Veza između stuba i
grede preko
naknadnog
prednaprezanja kablova i
dobetiniranja preseka
grede

– Veza prenosi sve uticaje.

– U varijanti A prednaprežu
se sve grede u redu od
jednom, a u varijanti B
greda po greda, što
zahteva kotve za nastavak
koje zauzimaju dosta
mesta.
– I ovde važe sve napomene
iz predhodnog veze.
SG14 Veza izmedju stuba i
grede betoniranjem čvora
na licu mesta
– Veza prenosi sve uticaje.
– Pre dobetoniranja čvora vrši
se zavarivanje armature.
– U varijanti A se mogu preneti
male transverzalne sile, a u
varijanti B, preko vute, znatno
veće.
– Prefabrikovana greda mora da
ima posebne privremene
oslonce dok novi beton ne
očvrsne. Površine koje dolaze
u dodir sa novim betonom
moraju biti dobro
orapavljene, očišćene i
premazane nekim od
polimernih premaza.
– Novi beton treba da bude
spravljen sa aditivima za brzo
očvršćavanje i protiv
skupljanja.
SG16 Veza između stuba i
grede na vrhu stuba
betoniranjem na licu
mesta
– Veza prenosi aksijalne i
transverzalne sile i manje
momente savijanja.
– U varijanti A greda se na
stub oslanja preko kratkog
elementa, a u varijanti B za
gredu su u fazi montaže
neophodni privremeni
oslonci.
– Važe sve napomene
navedene za vezu ST14.
Veza glavna greda – sekundarna greda (GG)
-suvi spojevi
GG1 Veza izmedju glavne grede i
sekundarne grede preko
čeličnog kratkog elementa i
čelične papuče

– Veza ne prenosi momente savijanja.

– U varijanti A ove veze kratak element je
ugaonik ubetoniran u glavnu gredu u
horizontalnom položaju. Ovakva veza
može da prenese male transverzalne sile.
– U varijanti B kratak element je formiran od
dva vertikalno postavljena ugaonika i
horizontalne zavarene čelične ploče na
koju, naleže sekundarna greda. Ovakva
veza može da prenese velike
transverzalne sile.
– U varijanti C kratak element je formiran od
dve vertikalno postavljene čelične ploče
ubetonirane u glavnu gredu i na njih
navarene horizontalne ploče na koju se
oslanja sekundarna greda. Ovakva veza
prenosi velike transverzalne sile.
– U varijanti D sekundarna greda se na
glavnu oslanja preko čelične papuče.
Ovakva veza može da prenese male
transverzalne sile.
– Posebnu pažnju treba obratiti na armaturu
u glavnoj gredi (uzengije i podužne šipke)
u okolini ugradjenog čeličnog ugaonika.
GG2 Veza izmediuglavne i
sekundarne grede
preko
armiranobetonskog
kratkog elementa

– Veza prenosi samo

transverzalne sile.
– Kratki element može da
bude izbetoniran u isto
vreme kada i glavna greda,
dobetoniran kasnije ili
prikačen na glavnu gredu
preko zavrtnjeva.
– Takodje su mogući različiti
položaji u vertikalnom
pravcu sekundarne grede u
odnosu na glavnu.
GG3 Veza izmedju glavne
i sekundarne grede
preko
prednapregnutih sipki
ili visokovrednih
zavrtnjeva
– Sekundarna greda se
oslanja na glavnu preko
betonskog kratkog
elementa a zatim, povezuje
pomoću prednapregnutih
sipki ili zavrtnjeva.
– Veza prenosi velike
aksijalne sile i velike
transverzalne sile.
– U varijanti A veza prenosi i
velike momente savijanja.
– I ovde važe sve napomene
navedena za odgovarajuću
vezu stub greda (SG9).
GG4 Veza između
glavne grede na
vrhu glavne grede

– Veza je zglobna.
– Ovde se mogu
upotrebiti bolcnovi
različitih dužina, sa ili
bez navrtke
GG5 Veza između glavne i
sekundarne grede prko
naležućih površina
ojačanih čeličnim
elementima

– Ovakva veza može da

prenese velike transverzalne
sile preko malih naležućih
površina.
– Ako se čelični elementi
postavljeni na mesto
naleganja zavaraju, veza
može da prenese i male
aksijalne sile.
– U varijanti B je mesto
oslanjanja sekundarne grede
u glavnu povučen ka osovini
grede da bi se smanjio
ekscentricitet oslanjanja.
– Kod ove veze treba posebno
obratiti pažnju na
antikorozivnu zaštitu.
GG6 Veza izmedju glavne i
sekundarne grede na
vrhu glavne preko
prednapregnutih sipki ili
visokovrednih zavrtnjeva

– Za ovu vezu važe sve

napomene navedene za
vezu GG3.
GG7 Veza izmedju glavne i
sekundarne grede ispod
glavne mekom
armaturom ili
visokovrednim
zavrtnjima
– Ovakva veza može da
prenese male vertikalne sile
ako se upotrebi meka
armatura.
– Veza sa visokovrednim
zavrtnjima može da prenese
vrlo velike transverzalne sile a
veličina momenta savijanja
koju ovakva veza može da
prenese zavisi od razmaka
zavrtnjeva.
– Kod ovakve veza
antikorozivna i protivpožarna
zaštita su od velikog značaja.
Spojevi sa betoniranjem na licu mesta
GG8 Veza izmedju glavne i
sekundarne grede na vrhu
glavne, preko armaturnih
petlji

– Veza može da prenese velike

transverzalne sile.
– U varijanti A iz sekundarne grede
je ispuštena horizontalna kuka
koja se postavlja oko bolcna
ispuštenog iz glavne grede.
Ovakva veza prenosi male
aksijalne sile.
– U varijanti B od glavne armature
sekundarne grede formirana je
petlja koja se postavlja preko dva
bolcna iz glavne grede. Ovakva
veza može da prenese velike
aksijalne sile.
– Po smeštanju sekundarnih greda
spojevi se dobetoniraju na licu
mesta betonom koji mora dobro
da se ugradi oko armaturnih petlji.
GG9 Veza izmedju glavne
i sekundarne grede
dobetoniranjem na l
icu mesta

– Ovakva veza prenosi velike

aksijalne i transverzalne
sile, a u varijanti B, gde
zategnuta armatura
kontinualno prelazi preko
spoja, i velike momente
savijanja.
GG10 Veza izmedju glavne i
sekundarne grede preko
nastavljanja zategnute
armature zavarivanjem

– Veza prenosi sve uticaje.

– Sekundarna greda se
postavlja na betonski kratak
element na glavnoj gredi a
zatim se zavarivanjem
gornja armatura sekundarne
grede spaja sa ankernim
šipkama usidrenim u ivičnu
glavnu gredu.
– Druga varijanta je da se ova
armatura spaja preko šipki
za nastavljanje koje prolaze
kroz gornju flanšu glavne
grede.
– Dobetoniranje treba vršiti
betonom koji ima što je
moguće manje skupljanje, a
takodje i skupljanje
sekundarne prefabrikovane
grede treba da je u što većoj
meri obavljeno pre montaže.

Ovi sistemi su bili popularni u drugoj polovini
prošlog veka, kao vid jeftinije gradnje, često
lošijeg kvaliteta, naročito na spojevima.
Panelni sistem
Podrazumeva prefabrikaciju i
montažu elemenata
međuspratne konstrukcije
veličina jednakih rasponima, ili
zidnih elemenata spratne visine.
Zidni elementi se često
betoniraju sa otvorima za
prozore i vrata, a fasadni sa
termoizolacijom i završnim
slojem.
Panelni elementi se proizvode u posebnim oplatnim sistemima za prefabrikaciju,
koji zahtevaju velika ulaganja, a time i veoma obimnu proizvodnju da bi bili
isplativi. (Stambeni blokovi građeni u istom sistemu).
Primeri veza fasadnih i unutrašnjih zidnih elemenata

Horizontalni
presek

Veze panelnih elemenata su najčešće preko armaturnih petlji ili kuka ispuštenih iz
elementa duž spojnice, koje se međusobno preklapaju, a zatim se prostor
spojnice zaliva sitozrnim betonom.
Primeri veza fasadnih zidnih elemenata i panela međuspratne konstrukcije

I ovde su veze najčešće preko armaturnih petlji ili kuka ispuštenih iz elementa
duž spojnice, koje se međusobno preklapaju, a zatim se prostor spojnice zaliva
sitozrnim betonom.
U pojedinim sistemima elementi ploča i zidova se povezuju prednapregnutim
užadima koja prolaze kroz elemente i njihove spojeve (Sistem IMS, primer:
zgrade u naselju na Konjarniku)
Primer veze zidnih panelnih elemenata preko dva jaka ankera na krajevima koji
se injektiraju. Veza je jednostavna za montažu, i primenljiva u konstrukcijama
otpornim na dejstvo seizmike.