REPUBLIKA SRPSKA

TEHNIKA KOLA
BANJA LUKA

MATURSKI RAD

TEMA -PRIKLJUAK NA KANALIZACIONU CIJEV-

UENIK:

MENTOR:

FILIP DUJAKOVI

FILIP DUJAKOVI

Banja Luka, april, 2015. godine

Sadraj
1. UVOD (TEHNIKI OPIS I NAMJENA) ...................................................... 3
2. RADNI POSTUPCI FAZE RADA ............................................................. 4
3. PRIKLJUAK GLAVNOG KUNOG KANALA NA GRADSKU
KANALIZACIONU MREU .............................................................................. 8
3.1. REVIZIONA OKNA ................................................................................ 8
3.2. KASKADE ............................................................................................. 11
4. ISPITIVANJE KANALIZACIONE MREE .............................................. 12
5. Specifikacija materijala ................................................................................ 13
6. Kalkulacija trokova ..................................................................................... 14
7. ZAKLJUAK ............................................................................................... 15
LITERATURA.................................................................................................... 16

1.

UVOD (TEHNIKI OPIS I NAMJENA)

Kanalizacioni sisem predstavlja osnovni element za odvoenje otpadnih
voda,znai funkcionie kao mrea meusobno povezanih cijevi.
Ta mrea moe biti vanjska tj., u objektu ili vanjska tj.,cjevi koje su
podzemno ukopane i koji ine jednu cjelinu do glavnog prikljuka na
gradsku kanalizacionu mreu.

Postavljanje kanalizacionih cijevi je jedan od bitnih poslova koji mora da

se obavi po pravilima jer ako nije obavljen onda sistem nee biti
funkcionalan i nee imat svrhu.
Ako elimo da kanalizacioni sistem bude funkcionalan;cijevi koje ine
spoj kune kanalizacije i gradske kanalizacione mree moraju da budu
postavljeni u odreenim nagibima,a isto tako i sama gradska kanalizaciona
mrea.

2.

RADNI POSTUPCI FAZE RADA

Donja horizontalna i dvorina kanalizaciona mrea ukopavaju se u
prethodno iskopane rovove. Dno rovova u zgradama je obino do 50 cm
dubine, jer se zatita od mehanikih udara moe postii nasipom 2030 cm
iznad temena cijevi. Van zgrada mrea se mora zatititi i protiv zamrzavanja
(u naim uslovima na najmanjoj dubini od 1,00 m).
Kopanje rovova vri se na osnovu prethodno obiljeene trase mree po
crteima iz projekta, situacije i podunih profila. Kanalizaciona mrea
postavlja se u padu i iz podunih profila oitavaju se kote dna kanala koje su
razliitih dubina.
Duinom trase u zemlju se najpre pobiju koii sa prikovanim ekserima u
sredini (slika 1.-a). Zatim se iznad kolca pobija drveni rad (profil) sa dva
stupca i nastatino prikovanom letvom (slika 1.-b), doteranom u horizontalan
poloaj pomou libele. Na gornjoj strani letve ekserima se oznaava osovina
rova (O) koja se viskom sa eksera na koiu prenosi nanie na tlo. Od
osovine se Ijevo i desno odmerava ukupna irina rova (r.). Zatim se preko
eksera zategne ica izmeu susjednih ramova. Sputanjem viska, od ice
nanie na tlu se oznaavaju take a ivice rova zaparaju se pijukom ili
aovom.
Ako je na terenu bilo trave (Tr), ona se skine i sloi sa jedne strane rova
(primjer C), kao i humus (Hm), a na drugu stranu izbacuje se iskopana
zemlja (Z). Da ne bi dolo do obruavanja i zatrpavanja materijal se udaljuje
po 60 cm od ivice rova. Posle polaganja cevi se zatrpavaju zemljom, a
humus i trava dolaze iznad nje kao to je to bilo i pre kopanja.
Iskop rovova u zgradama vri se jedino runo, a van njih moe runo, ali
bolje ako se to ini rovokopaima. Poinje se sa nizvodnog kraja mree da
bi se eventualna voda sa dna slivala slobodnim padom.
Najmanja irina rova u dvorinoj mrei je 70 cm, da se u njima moe
nesmetano raditi, a u spoljnoj mrei najmanja irina je 80 cm.
Obezbeenje rovova za kanalizaciju vri se prema uputstvima i propisima
o zatiti na radu. Stranice rovova u terenu koji se ne osipa kopaju se
vertikaln da bi se lake mogle razupirati. Rovovi do 2,00 m dubine, u

zdravom terenu koji se ne osipa, razupiru se talpama sa po jednim razupiraem izmeu njih a kroz irinu rova.

Slika 1: Nanosna skela za obiljeavanje rovova

Na sl.2-d prikazano je razupiranje rova vee dubine pomou

horizontalnih talpi i vertikalnih podmetaa, na koje se direktno uvruju
razupirai. Razmaci i dimenzije razupiraa, zbog potiska zemlje odreuju se
statikim proraunima. Najnii razupira se postavlja na dubini koja ne
smeta polaganju cevi.
Iskopani materijal, kod rovova vee dubine, izbacuje se na
improvizovane platforme, postavljene na svakih 1,75 m preko razupiraa.
Meutim, ovaj nain razupiranja ima sve manju primjenu. Specijalizovane

radne organizacije koriste za oblaganje jake table od drveta ili metala, a za

razupiranje upotrebljavaju metalne razupirae.
Ako se u rovu pojavi voda, mora se ispumpati da bi se za rad obezbedilo
suvo dno. Jama za crpku treba da bude na veoj dubini oko 80 cm od dna
kanala.
Planiranje ili izravnavanje povrine dna kanala vri se po zavrenom
iskopu. Sve neravnine se skidaju, prekopani delovi ispunjavaju se sitnim
kamenom ili ljunkom. Cevi se polau pomou ravnjae a tapovima za
niveliranje (krstovi) kontrolie se da Ii je kanal u predvienom nagibu. Na
sl.3 prikazan je nain kontrole postavljanja voda u nagibu 3%.
Polaganje cevi u rovove vri se preko sloja peska jer one moraju
ravnomerno da naleu na podlogu cjelom duinom kako bi se spreilo
pucanje. Ne smeju se oslanjati na naglavke ili izboine u terenu. Ispod
naglavka debljina peska iznosi 5 cm , u istoj zemlji, a 10 cm ako je na
steni. Montirane cevi sa strane se podbijaju peskom uz dodatno vlaenje.
Na sl.3 prikazana su dva naina polaganja cevi na samoniklo zemljite
(po nemakim normama DIN 4033). Po jednom nainu (a), za svaki
naglavak se probudi leite, a cev duinom lei na dnu rova; drugi je nain
(b) kada se radi obezbeenja potrebnog naleganja, vri i podbijanje cevi
peskom.

U gotovoj mrei cevi se iznad temelja prepokrivaju peskom debljine 10 cm. Ovaj sloj se zbija vlaenjem vodom, jer je svako
mehaniko nabijanje zabranjeno. Pesak titi cevi da se ne otete pri
zatrpavanju rova, a slui i za ravnomerno prenoenje pritisaka odozgo.
Zatrpavanje
rovova
poinje
nabacivanjem
zemlje u visini do 50 cm iznad zatitnog sloja peska.

sitne,

zdrave

Slika 2: Kontrola nagiba poloenih cijevi

Slika 3: Polaganje kanalizacionih cijeci

Nabijanje se vri obazrivo runim nabijaima, uz stalno dodavanje

zemlje u slojevima od 20 cm do vrha i uz neprekidno nabijanje. Ako je
potrebno, nai propisi dozvoljavaju i natapanje vodom.

3. PRIKLJUAK GLAVNOG KUNOG KANALA NA

GRADSKU KANALIZACIONU MREU
Prikljunim kanalom povezuje se kuna kanalizacija na cev javne
kanalizacije koja je ukopana ispod terena u ulici. Prikljuni kanal poinje u
revizionom oknu, a zavrava se spojem na ulinoj kanalizaciji.
Kod zgrada bez dvorita i sa fasadom na ulici (na optoj regulacionoj
liniji), reviziono okno se nalazi u podrumu, a kod zgrada sa dvoritem okno
je uz ogradu, na regulacionoj liniji.
U razdjelnom sistemu kanalizacije izrauju se posebno prikljuni kanali
za sanitarnu i posebno za atmosfersku vodu. Komunalna (gradska)
organizacija izrauje prikljuak uglavnom cijevima 150 mm, u nagibu 1 :
50, a kasnije ga odrava o troku vlasnika.
Kuni kanal se spaja na ulini kanal od keramikih cijevi odgovarajuim
fazonskim komadom (sl.4-A). Ako je ulini kanal od betona, (B), tada se na
njemu prosee otvor najmanje 30 cm od dna kanala da mu kuna otpadna
voda ne bi usporila tok. Prikljuak moe da bude i preko okna na ulinom
kanalu (C).

3.1. REVIZIONA OKNA

Reviziona okna (ahtovi) slue za kontrolu, ienje i ispiranje donje
kanalizacione mree a postavljaju se u dvoritima i u ulicama. Ova okna se
postavljaju:
na pravim deonicama, a razmak im zavisi od prenika cijevi, i to za
100 mm razmak je 20 m; za 125 mm - 30 m; 150 mm - 40 m, i
za 200 mm - 50 metara;
na izlasku glavnog kunog kanala, kod zgrada na ulici u podrumu
zgrada, a kod zgrada sa ogradom i dvoritem prema ulici
u dvoritu na 2,00 m iza ograde (regulacione linije);
na prikljucima zgrade na dvorinu mreu;
na promenama pravca dvorinog voda pod manjim uglom ne postavlja
se (postavljaju se samo kada je ugao vei od 45);
na mestima spajanja dva kanala, kada je spoj udaljen od vertikale vie
od 1,00 m;
8

Slika 4: Prikljuci kudnih kanala na gradsku mreu

na promenama prenika cevi;

na promenama nagiba kanala;
za ubacivanje snega.
Prema nainu na koji se otpadna voda sprovodi kroz reviziona okna,
razlikuju se cjevna okna ili okna sa kinetama.
Cjevna reviziona okna koriste se za neprekidno sprovoenje fekalne
vode kroz cevi, a za kontrolu i ienje slui ugraen fazonski komad (GO)
sa revizijom (si. 4.47-C). Cjevna okna se postavljaju u dvorinoj mrei, u
blizini zgrada, udaljena do 5 m.

Slika 5: Kanalizaciona okna

Da bi u oknu maglo raditi najmanje jedno lice, veliine osnove su: za

zgrade 0,80/0,80 m, a van zgrada 0,90/0,90 m pravougaone 0,8/1,00 m, a
krune 1,00 m. Dubina okna rauna se od gornje povrine do dna cevi.
Najmanja je 0,85 m, a prema potrebi kree se i do nekoliko metara. Okna su
istog preseka, do 1,60 m, a dublja se, radi utede, sa gornje strane suavaju u
irinu otvora prenika 0,6 m. Za silaenje u dublja okna od 0,80 m
montiraju se penjalice od gvoa, 0 20 mm, irine 30 cm, sa ispadom od 15
cm, i na meu- sobnom razmaku od 30 cm. Prva penjalica je udaljena 60 cm
od spoljne povrine.
Za okna dubine manje od 1,60 m poklopac je iste veliine kao i osnova.
U zgradama se postavljaju laki poklopci, mase 28 kg, a u dvoritima mase
53 kg.
Betonska montana okna izrauju se slaganjem (jednog na drugi)
prefabrikovanih prstenova, prenika 0 1,00 m. Prvi najnii prsten postavlja
se na izbetoniranu podlogu, a posiednji, najvii prsten konusno je suen i
zavrava se ploom sa metalnim poklopcem.

10

Prsteni su standardizovane visine (0,50 m). Ako se pojavi visinska

razlika treba je izravnati: iznad podloge se ozida zid od opeka u cementnom
malteru i na njega se postavi najnii prsten.
Azbestcementna okna imaju izvesne prednosti u odnosu na prethodno
pomenute: brzo se montiraju, a ako ne odgovaraju standardni modeli mogu
se naruiti od proizvoaa varijantna reenja. Ova okna su i
vodonepropustljiva, a to je vrlo znaajno jer ne zagauju teren oko sebe.
Azbestcementna okna montiraju se od cevi prenika 1,00 i 1,1 m,
visine 20 do 100 cm. Okno moe da bude iz jednog dela, ili sastavljeno od
vie prstenova sa obujmicama na sastavima. Ako se ne nabave sa ograncima
za prikljuke, na licu mesta se izbue otvori, obrade im se ivice, pa se onda
postave i zalepe prikljuni elementi. Najbolje je da se izbor oknu vri prema
katalogu proizvoaa.

3.2. KASKADE
Pri projektovanju i izvoenju donje kanalizacione mree, otpadna
voda se sprovodi najkraim putem kroz cevi postavljene u nagibima (u
dozvoljenim granicama).
Ako su zgrada i dvorite na kosom terenu, ili je cev kunog
prikljuka na visini mnogo veoj od ulinog kanala, visinske razlike
savlauju se u kaskadnim oknima.
Cevi se uvek postavljaju do okna u povoljnijim nagibima, a
prelamanje nagiba pod uglom od 90 (kaskada) vri se u oknu. Na ovaj
nain se omoguavaju i najmanje dozvoljene dubine ukopavanja cevi. Od
dubine kopanja rovova zavise i mesta gde e se postaviti kaskadna
okna.Kaskadna okna su istovremeno i reviziona, a izrauju se kao cjevna
ili sa kinetama. U cevnim oknima nalaze se revizioni komadi, i fekalna
otpadna voda prolazi na zatvoreni nain kroz neprekinuti sistem cevi.

11

4.

ISPITIVANJE KANALIZACIONE MREE

Ispitivanjem
kanalizacije
utvruje
se
tehnika
ispravnost
izvedenih radova i nepropustljivosti mree. Uslovi i nain ispitivanja obino
se preciziraju u ugovoru sa izvoaima, a ispitivanje se vri u prisustvu
nadzornog organa, izvoaa i predstavnika komunalne organizacije, pa se o
tome sastavlja zvanian komisijski zapisnik.
Na svim delovima kanalizacionog sistema koji se vide (na granama ili
kinim vertikalama i si.), ispitivanje se ne obavlja jer se sve nepravilnosti
mogu lako uoiti.
Najbolje je da se ispitivanje vri pre zatrpavanja rovova. Ako je
prikljuni kanal zatrpan, tada mu se krajevi zatvore, a na ulini prikljuak se
postavi meh. Kada se cev sa suprotne strane napuni vodom i stavi pod
pritisak od 3 bara, on se naduje. Prikljuak je bez oteenja ako igla na
manometru
aparata za ispitivanje miruje 15 minuta.
Ispitivanje kune kanalizacije vri se u tri etape. Koriste se vazduh, miris
i dim, a voda samo kada se ne radi pod niskim temperaturama (ispod 0).
Prva etapa ispitivanja obavlja se na donjoj mrei, pre zatrpavanja rova.
Tada se istovremeno vri uporeivanje sa podacima iz projekta da Ii su
cevi predvienih prenika i vrste materijala. Kontroliu se nagibi obino
ravnjaom i libelom, ili geodetskim instrumentom. U najniem oknu zatvori
se cev epom (ili na neki drugi nain), a zatim se mrea ispuni vodom. Ako
nivo vode opada, to je znak da mrea negde curi. Zbog toga se pregleda cela
mrea i pri tome se neispravna mesta obelee. Izvoa ispusti vodu i zatim
izvri popravke, pa se ceo postupak ponovi. Rovovi se mogu zatrpati kada je
sve ispravno uraeno.
Druga etapa ispitivanja vri se na gornjoj, vertikalnoj mrei pomou
vode ili vazduha, i to na svakoj vertikali i granama i ograncima koji joj
pripadaju. Svi otvori na grlima cevi moraju se zaepiti, sem jednog,
najvieg, koji ostaje otvoren. Mrea je ispravna ako izdri pritisak u toku od
15minuta.

12

Ako se umesto vode koristi vazduh, tada se svi otvori na ograncima

zatvore, a vazduh se ubacuje kompresorom do odreenog pritiska i odrava
se 15 minuta (za to vreme nesmje opasti).
Ovaj proces dosta dugo traje, jer se mesta isputanja vazduha teko
pronalaze, pa se zato koristi i sapunica iji mehuri pomau da se kvar lake
pronae.
Trea etapa je finalno ispitivanje, kada su svi sanitarni ureaji
postavljeni, i ono se vri probnim pritiskom. Ako voda nigde ne curi i sifoni
i cevi ispravno funkcioniu, tada se lebovi mogu zatvarati, a cevi maskirati,
oblagati, premazivati i sl.

5.

Specifikacija materijala

U vodovodnoj i kanalizacijskoj praksi dominiraju tvrdi polivinilklorid, PVC-U

(engl. unplasticised PVC) i termoplastian PE, pri emu primat pripada
polivinilkloridu. Plastine, a time i PVC cijevi, sadre neka naroita svojstva
koja im daju prednost u odnosu na druge vrste cijevi, a od kojih se svojstava
posebno istiu:
izuzetno velika otpornost prema koroziji, a time i velika postojanost
dobre hidraulike osobine kao posljedica glatkosti unutarnjih stijenki
mala masa (cca. 1400 kg/m3 ), to u mnogome olakava transport,
manipulaciju i ugradnju
otpornost na mraz, zbog ega su prikladne i za polaganje kod temperatura
i ispod 0 C (imaju simbol ledenog kristala)
dielektrinost
mali koeficijent toplinske vodljivosti, to omoguuje da se cijevi
postavljaju na manju dubinu, smanjujui tako trokove izgradnje
lagana montaa (obrada, rezanje, spajanje)
mogunost recikliranja materijala (zadovoljenje ekolokih kriterija)
Odreeni nedostaci PVC kanalizacijskih cijevi jesu:
neotpornost na visoke temperature (smanjenje vrstoe, istezanje,
zapaljivost), tako da se ove cijevi mogu koristiti pri temperaturi otpadne
vode do najvie 60 C
krutost cijevi pri niskim temperaturama (< -10 C)

13

6.

Kalkulacija trokova

Za jedan kvalitetan kanaliyacioni sistem, potrebno je spojiti sve vode u jedan

sistem i to uz pomo:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

kanalizacione cijevi
PPR cijevi, ventili, koljena, lukovi i mufovi
alkaten 1/1, 1/2, 3/4 cola, PVC koljena, ventili i lukovi
lukovi 50/45-90, 75/45-90, 125/45-90 i 160/45-90
redukcije sa veliina 75, 110, 125 i 160 na manje
revizije i kose raeve 110, 125, 160
koljena i T komadi 90/20, 90/25, 90/32
metalni mufovi i koljena sa metalnim ulokom
draci cijevi, epovi, selne, zaoblizani lukovi, itd.

14

7.

ZAKLJUAK
Na osnovu tematike koja je obraena u ovome maturskom moe se
doi do zakljuka da je postavljanje kanalizacionih cjevi jedna od vanih
karakteristika kada su u pitanju otpadne.
Ne samo da je tehnika postavljanja bitna, nego je cjeloukpan rad oko
postavljanja kanalizacionih cjevu u domenu prakse.
Na osnovu navedenog zakljuak je da se pravilno postavljanje
kanalizacionih cijevi mora izvravati tano po odereenim pravilima koja
to nalau.

15

LITERATURA
1. Alijagi E (2001), Vodovod i kanalizacija knjiga 1, Sarajevo
2. Bonjakovi F., NAUKA O TOPLOTI; Zagreb 1950.
3. Cvitkovi D. (1998), Otpadne vode, Sarajevo
4. Grupa autora (1970), Inenjersko tehniki prirunik OBRADAMONTAA-TEHNOLOGIJA, Beograd
5. Petrovi D., Izistanovi T. (2008), Tehnologija obrazovnog profila
instalater; Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd

16