Informacioni sistemi: koncepti i definicije

Definisali smo informacioni sistem (IS) kao sistem koji sakuplja, procesira, skladiti, analizira, i
iri informacije za specifinu svrhu. Sastav informacionih sistema je obino isti: svaki sadri
hardver, softver, podatke, procedure i ljude. Kljuni elementi jednostavnog desktop informacionog
sistema dati su na slici.
Sledea mogua konponenta informacionog sistema je jedan ili vie manjih informacionih
sistema. Informacioni sistemi koji sadre manje sisteme su tipino u velikim kompanijama. Na
primer, korporacijski informacioni sistem FedEx-a sadri stotine manjih informacionih sistema, koji
su poznati kao aplikacije. Aplikativni program je kompjuterski program dizajniran da podri
specifian zadatak ili poslovni proces (kao to je izvrenje naplate) ili, u nekim sluajevima, drugi
aplikativni program.
Postoje desetine aplikacija u svakom funkcionalnom delu. Na primer, u menadmentu
ljudskih resursa mogue je nai jednu aplikaciju za praenje kandidata za posao a drugu za
nadgledanje promene zaposlenih. Neke aplikacije mogu biti potuno nezavisne jadna od druge, dok
su druge zavisne meusobno. Skup aplikativnih programa u jednom sektoru se obino naziva
sektorski informacioni sistem, iako je sastavljen od vie aplikacija. Na primer skup aplikativnih
programa u odeljenju ljudskih resursa naziva se informacioni sistem ljudskih resursa (human
resources information system HRIS).
Informacioni sistemi su uglavnom povezani elektronskim mreama. Mree mogu biti iane
i/ili beine. Informacioni sistemi mogu povezati celu organizaciju, ili ak vie organizacija. Ako je
cela kompanija u mrei i ljudi mogu komunicirati jedni sa drugima i pristupati informacijama iz
cele organizacije, onda se takav poredak naziva enterprisewide informacioni sistem.
Interorganizcijski informacioni sistem kao to je FedEx, ukljuuje tok informacija izmeu dve ili
vie organizacija, i primarno se koristi u e-biznis aplikacijama.
Organizacija i mendment informacionih sistema se pre pojavljuje kao teoretska disciplina,
nego jednostavno kao primenjeno polje nauke (ODonovan i Roode, 2002). Pre nogo to se
okusiramo na detalje IT i njihov menadment, neophodno je da opiemo glavne koncepte
informacionih sistema i organizujemo te sisteme u nekom loginom smislu.

Podaci, informacije, i znanje

Informacioni sistemi su napravljeni da postignu nekoliko ciljeva. Jedan od glavnih ciljeva je
da ekonomino pretvore podatke u informacije ili znanje. Hajde da definiemo ove koncepte:
Podaci se odnose na elementarne opise stvari, dogaaja, aktivnosti, i transakcija koje su
snimljene, razvrstane i skladitene, ali nisu organizovane da prenesu neko specifino znaenje.
Ocena uenika u odeljenju je podatak, a takoe je i broj sati koje je zaposleni odradio u toku
odreene nedelje. Baza podataka sastoji se od skladitenih podataka organizovanih za
pretraivanje.
Informacija su podaci koji su organizovani tako da imaju znaenje i vrednost njihovom
primaocu. Na primer, prosena ocena uenika je informacija. Primalac interpretira znaenje i izvlai
zakljuke i implikacije iz podataka. Podaci su tipino procesirani u informacije posredstvom
aplikacije. Takvo procesiranje predstavlja specifiniju upotrebu i viu dodatu vrednost nego
jednostavno pregledanje i sumiranje iz baze podataka. Aplikacija moe biti inventar menadment
sistema zasnovan na web-u, univerzitetski online registracioni sistem, ili sistem kupovine i prodaje
zasnovan na internetu.
Konano, znanje se sastoji iz podataka i/ili informacija koje su organizovane i procesirane
tako da prenesu, razumevanje, iskustvo, akumulisano uenje, i ekspertizu dok se primenjuju u
trenutnom problemu ili aktivosti. Podaci koji su procesirani da izvlae kritine implikacije i da
reflektuju preanja iskustva i ekspertiza snabdeva primaoca sa organizacijskim znanjem, koje ima

veoma visoku potencijalnu vrednost. Trenutno, menadment znanja je jedan od najvruih tema u
polju IT-a.
Podaci, informacije, i znanje mogu biti inputi informacionog sistema, a takoe mogu biti i
outputi. Na primer, podaci o zaposlenima, njihove plate, i vreme koje su proveli u radu se
procesiraju kao inputi u cilju da se proizvede organizacijska informacija o isplati (output).
Informacija o isplati se kasnije moe koristiti kao input u drugi sistem koji priprema budet ili
savetuje menadment o visini plata.

Konfiguracije informacionih sistema

Informacioni sistemi su napravljeni od komponenti koje mogu biti sastavljene u razliite
konfiguracije, to rezultira razliitim informacionim sistemima i aplikacijama, kao to su
graevinski materijali mogu biti sastavljeni da se izgrade razliite kue. Veliina i cena kue zavisi
od svrhe zgrade, dostupnost novca, i raznih ogranienja kao to su ekoloki pravni zahtevi. Kao to
postoje razliite tipovi kua, tako postoje i razliiti tipovi informacionih sistema. Kue
klasifikujemo kao kue za jednui porodicu, apartmane (ili stanove), gradske kue i vikendice.
Slino tome korisno je klasifikovati informacione sisteme u grupe koje imaju sline karakteristike.
Takva klasifikacija moe pomoi identifikovanju sistema, njihovom analiziranju, planiranju novih
sistema, planiranju integracija sistema, i donoenju odluka kao to je mogunost outsorsinga
sistema. Klasifikacija moe biti uraena na nekoliko alternativnih naina.

2 Klasifikacija i evolucija informacionih sistema

Informacioni sistemi su u ovom delu klasifikovani po organizacionim nivoima i po tipu pomoi
koju pruaju. Ovaj deo takoe posmatra i evoluciju pomonih sistema.

Klasifikacija po organizacionim nivoima

Organizacije su sastavljene od komponenti kao to su odeljenja, odseci, radne jedinice, koji
su organizovani po hijerarhijskim nivoima. Na primer, veina organizacija ima organizacijske
odseke, kao to su proizvodnja i knjigovostvo, koji podleu menadmentskoj kancelariji, koja
podlee pod vrh odeljenja. Odeljenja podleu korporacijskom tabu. Iako su se neke organizavcije
restrutuirale na inovativne naine, kao to su one zasnovane na unakrsno-funkcikionalne timove,
danas velika veina organizacija jo uvek ima tradicionalnu hijerarhijsku strukturu. Stoga, moemo
nai informacione sisteme napravljene za vrhovni tab, za odeljenja, za kunkcionalne odseke, za
radne jedinice, i ak za pojedine radnike. Takvi sistemi mogu postojati sami za sebe, ali obino su
povezani jedni sa drugima.
Tipini informacioni sistemi koji prate orgnizacionu strukturu su funkcionalni (odeljenjski),
korporacijski, i interorganizacijski. Ovi sistemi su organizovani u hijerarhiju o kojoj se svaki sistem
vieg nivoa sastoji od nekoliko (ili ak mnogo) sistema iz novoa ispod njih, kao to je prikazano na
slici 2.2. Kao to se moe videti na slici, odeljenjski sistem podrava funkcionalni prostor u svakoj
kompaniji. Na viem nivou korporacijski sistem podrava celu kompaniju, a interorgnizacijski
sistemi povezuju razliite kompanije.

Finansijski IS

Raunovodstveni IS

Ljudski resursi

Marketing IS

Korporativ
ni
A
sistem

Proizvodni IS

SLIKA 2.2 Odeljenjski, korporativni

interorganizacijski informacioni sistemi

Elektronsko trite

Administrativni IS

Korporativ
ni
B
sistem

Korporativ
ni
C
sistem

FUNKCIONALNI (ODELJENJSKI) INFORMACIONI SISTEMI. Glavni kunkcionalni

informacioni sistemi su organizovani oko tradicionalnih odeljenja funkcija, u kompaniji:
industrija (operacije/proizvodnja), raunovodstvo, finasije, marketing, i ljudski resursi.
Specijalni sistem koji prelazi izmau vie odeljenja naziva se transakcioni procesirajui
sistem (TPS). TPS automatizuje rutinske i ponovljajue zadatke koji su kritini za funkcionisanje
organizacije, kao to je priprema plata ili naplata korisnicima.
KORPORACIJSKI INFORMACIONI SISTEMI. Dok se odeljenjski informacioni sistem obino
odnosi na funkcionalno podruje, drugi informacioni sistemi slue vie odeljenja ili celu kompaniju.
Ovi informacioni sistemi zajedno sa odeljenjskim aplikacijama ine korporacijski informacioni
sistem. Jedna od napopularnijih korporacijkih aplikacija je korporacijsko resursno planiranje
(ERP), koja omoguuje kompanijama da planiraju i upravljaju resursima selog preduzea. ERP
sistem predstavljaju relativno nov model korporacijkog computinga.
INTERORGANIZACIJSKI SISTEMI. Neki informacioni sistemi povezuju dve ili vie
organizacija. Oni se nazivaju interorganizacijski informacioni sistemi (IOSs). Na primer, svetski
sistem za rezervaciju avionskih karata je sastavljen od vie sistema koji pripadaju razliitim
avionskim kompanijama. Od ovih, American Airlines-ov SABRE sistem je najvei; hiljade putnih
agenata i stotine avionskih linija su povezani na njega. Takvi sistemi su uobiajeni meu poslovnim
partnerima. Oni koji podravaju internacionalne ili globalne operacije mogu biti posebno
kompleksne (pogledati Mol i Koppius, 2002). Interorganizacijski sistemi igraju veliku ulogu u etrgovini, kao i u lancu snabdevanja menadmentske podrke.

Klasifikacija po tipu podrke

Drugi nain da se klasifikuju informacioni sistemi se odnosi na tip podrke koji pruaju, bez obzira
na funkcionalni prostor. Na primer, informacioni sistem moe podravati radnike u kancelariji u
skoro svakom funkcionalnom prostoru. Takoe, menaderi koji rade sa raznih geografskih lokacija
mogu biti podrani kompjuterizovanim sistemom za donoenje odluka. Glavni tipovi sistema
podrke su nabrojani i opisani u tabeli 2.1 zajedno sa tipom radnika koje podravaju. Sledi evolucija
ovih sistema i kratak opis. Za vie detalja pogledati Online File W2.1.

Evolucija sistema za podrku

Prve kompjuterske biznis aplikacije su izvravali repetitivne, visoko obimne zadatke za
transakcijske proraune. Kompjuteri su izvravali mukotrpne zadatke, sumirali i organizovali
transakcije i podatke u podruju raunovodstva, finansija i ljudskih resursa. Takvi sistemi se
generalno nazivaju sistemi za procesiranje transakcija. Dok se smanjivala cena kotanja obrade po
transakciji a kompjuterski kapaciteti su se poveavali, nova vrsta informacionih sistema, nazvana
menadment informacioni sistemi (MIS), poela je da se razvija. Ovi sistemi su pristupali,
organizovali, sumirali i prikazivali informacije za podruku rutinskom donoenju odluka u
fonkcionalnim podrujima. Kao dodatak, office automation systems (OAS), kao to su sistemi za
procesiranje rei i sistemi za rezervaciju avionskih karata, su razvijeni da bi podrali radnike u
kancelarijama. Kompjuteri su takoe uvedeni u proizvodnom okruenju, sa aplikacijama od
robotike do kompjuterski dirigovanog dizajna i proizvodnje (CAD/CAM).
Dalje, dodatno poveanje kompjuterskih mogunosti i smanjenje kotanja opravdalo je
kompjuterizovanu podrku za rastui broj nerutinskih aplikacija, i razvijeni su sistemi podrke pri
donoenju odluka da bi obezbedili kompjutersku podrku za kompleksne, nerutinske odluke.
Revolucija mikroraunara, koje je poela oko 1980, zapoela je eru end-user computing-a u kojoj
analitiari, menaderi, i mnogi drugi profesionalci grade i koriste sisteme na svojim dektop
raunarima. Podrka u donoenju odluka razvila sa u dva pravca: prvi, prema direktorima i drugim
menaderima (executive support systems i enerprisewide information systems), a drugi prema
ljudima koji rade u grupama (group support systems).
Najzad, interesovanje u programiranju kompjutera da izvravaju reavanje inteligentnih
problema je vodilo do komercijalnih aplikacija poznatih kao inteligent support systems (IIS). Ovi
sadre expert sisteme koji, koji obezbeuju uskladiteno znanje eksperata potrebno da pomognu
neekspertima, i novu vrstu inetligentnih sistema sa machine-learning mogunostima koji ue iz
istorijskih sluajeva.
Kako je naa ekonomija postala vie fokusirana na znanstveni rad, knowledge work szstems
su bili razvijeni specifino da podre kreiranje, sakupljanje, organizovanje, integrisanje,
Sistem
sistem za procesiranje
transakcija (TPS)

Podrani radnici
svi radnici

menadment
informacioni sistem
(MIS)
Kancelarijski sistem
automatizacije (OIS)
sistem za obradu teksta

svi radnici

CAD/CAM

inenjeri, tehniki
crtai

sistemi za komunikaciju i
saradnju (npr. e-mail,
voice mail, call centri i

svi radnici

kancelarijski radnici
kancelarijski radnici

Opis
procesira organizacijske osnovne
poslovne transakcije (kao to su kupovina,
napalata, isplata plata)
prua rutinske informacije za planiranje,
organizovanje i kontrolu operacija u
funkcionalnim poljima
poveava produktivnost kancelarijskih
radnika, ukljuuje procesiranje teksta
pomae u kreiranju, editovajnu,
formatiranju, distribuciji, i tampanju
dokumenata
omoguava inenjerima da dizajniraju i
testiraju prototipove; prenosi specifikacije
do proizvodnih pogona
omoguava zaposlenima i muterijama
komuniciraju i sarauju efikasnije

Detaljan opis u:
pogalavlje 6
poglavlje 6
poglavlja 3, 6
poglavlje 3
poglavlje 6
poglavlje 3

drugi)
sistem za desktop
izdavatvo

kancelarijski radnici

sistem za upravljanje
dokumentima (DMS)
sistem za podrku pri
donoenju odluka (DSS)

kancelarijski radnici

sistem za podrku
izvnom kadru (ESS)
sistem za podrku
grupama (GSS)

izvrni kadar, stariji

menaderi
ljudi koji rade u
grupama

ekspertski sistemi (ES)

nauni radnici, neeksperti

sistem naunog rada

(KWS)
Neuralne mree,
rasuivanje na osnovu
sluajeva
data warehouse

menaderi, nauni
radnici
nauni radnici,
profesionalci

poslovna inteligencija

donosioci odluka,
menaderi

sistemi mobilnog
komputinga

mobilni radnici

donosioci odluka,
menaderi

menaderi, nauni
radnici

kombinuje tekst, fotografije i grafiku da

proizvede dukumente na profesionalnom
nivou
automatizuje tok elektronskih
dokumenata
kombinuje medele i podatke da rei
polustrukturirane probleme sa irokim
udelom korisnika
prua podrku u donoenju odluka u top
menadmentu
prua podrku u radnim procesima
grupama ljudi (osim onih na razliitim
lokacijama)
prua skladiteno znanje eksperata
neekspertima i preporuke odluka
zasnovane na ugraenoj ekspertizi
podrava sakupljanje, organizovanje, i
korienje znanja organizacije
ui od ostorijskih sluajeva, ak i sa
nekompletnim informacijama

poglavlje 3

skladiti ogromne koliine podataka

kojima se moe lako pristupiti i
manipulisati radi podrke u donoenju
odluka
sakuplja i koristi velike koliine podataka
za analizu od stane DSS-a, ESS-a i
inteligentnih sistema
prua podrku radnicima koji rade sa
korisnicima i poslovnim partnerima van
fizikih granica organizacije

poglavlja 10, 11

poglavlje 10
poglavlje 11
poglavlje 11
poglavlje 11
poglavlja 9, 10
poglavlja 9, 10, 11
poglavlja 9, 10

poglavlje 10
poglavlje 5

TABELA 2.1 Glavni tipovi IT sistema za podrku

rasprostiranje znanja organizacije. U ovoj kategoriji su sadrani softwerski produkti za procesiranje
rei, menadment dokumenata, i dektop izdavatvo.
Glavna inovacija u evoluciji sistema za podrku je bio razvoj data warehousing-a. Data warehouse
je baza podataka dizajnirana da podrava DSS, ESS, i druge analitike end-user aktivnosti.
Korienje data warehouse-a je deo poslovne inteligencije, sakupljanje i korienje velike koliine
podataka za upite ili analizu od strane DSS-a, ESS-a, i inteligentnih sistema.
Najnoviji sistem za podrku u organizacijama je mobilno poslovanje. Mobilno poslovanje
podrava mobilne radnike, one koji rade sa ili poslovnim partnerima, van fizikih
granica njihovih kompanija. Mobilni radnici nose prenosive ureaje, u rasponu od PDA ureaja do
mobilnih telefona, digitalnih kamera, i notebook raunara, koji mogu pristupati internetu. Ovi
ureaji omoguavaju komunikaciju sa organizacijom preko ianih ili beinih mrea.
Informacioni sistemi opisani do sad su veinom dizajnirani tako da podravaju aktivnosti unutar
organizacija. Meutim, kompanije su otkrile da njihove eksterne aktivnosti takoe mogu biti
unapreene IT-om. Prvi tip IT sistema, razvijene 1980-ih godina, koji unapreuje komunikaciju
izmeu poslovnih partnera je bio electronic data interchange (EDI), koji ukljuuje raunar-raunar
direktnu komunikaciju standardnih poslovnih dokumenata (kao to su porudbine i potvrde
porudbina) meu poslovnim partnerima. Ovi sistemi postali su osnova za elektronska trita, koja
su se kasnije razvila u elektronsku trgovinu. Ovo se dalje razvijalo u poboljanu saradnju u

planiranju i drugim poslovnim aktivnostima meu poslovnim partnerima, a neki irokopreduzetni

sistemi proirili su se da ukljue vie formalizaovane odnose meu poslovnim partnerima. Kasnije
je doao talas sistema namenjenih da podravaju korisnike; ovi su grupisani pod okriljem termina
customer relationship management (CRM), a sadre servise kao to su call centri.

Transakcioni
procesi

Eksterne
informacije

MIS

DSS

Data
Warehouse

ESS

SLIKA 2.3 meuodnosi sistema podrke.

TPC sakuplja informacije koje se koriste
za izgradnju DSS-a i ESS-a. Informacije
u data warehouse-u i DSS-u mogu se
koristiti kao input u ESS.

Nekompjuterska
podrka

Internet, druga
kompjuterska
podrka

Najvei napredak u eksternoj podrci pripisuje se Web-baziranim i mobilnim sistemima. Webbazirani sistemi poeli su da se razvijaju stredinom 90-tih godina da bi najvei impuls dobili u
2000. Kao to njihovo ime negovetava, ovi sistemi nude poslovne aplikacije preko interneta. Kao
to je prikazano u sluaju Siemens u poglavlju 1 i u sluaju FedEx ovde, organizacije koriste Webbazirane sisteme da transformiu sebe u e-biznis. Kao o e biti prikazano u daljem tekstu, danas
mnogi a verovatno veina inovativnih i strategijskih sistema u srednjim i velikim organizacijama su
Web-bazirani. Koristei svoje browser-e, ljudi u ovim organizacijama komuniciraju, sarauju,
pristupaju ogromnim koliinama podataka, izvravaju veinu organizacijskih zadataka i procesa
posredstvom Web-baziranih sistema. (za vie informacija pogledati Odeljak 2.7.)
Odnosi meu razliitim tipovima sistema za podrku mogu biti opisani kao to sledi: Svaki
sistem za podrku ima dovoljno unikatnih karakteristika da bi mogao da bude klasifikovan kao
poseban entitet. tavie, postoji tok informacija izmeu ovih entiteta i sistema. Na primer, MIS
izvlai informaciju iz TPS, a ESS dobija informaciju od data warehouse-a i MIS-a (pogledati sliku
2.3). U mnogim sluajevima, dva ili vie sistema mogu biti integrisani u formu hibridnog sistema,
kao u sluaju poslovne inteligencije ili CRM. Konano, kako se tehnologija menja, meuodnosi i
kordinacije meu razliitim tipovima sistema nastavlja da evoluira. Za deset godina, odnosi
prikazani na slici 2.3 e verovatno drugaije izgledati nego danas.
INTEGRISANI SISTEMI ZA PODRKU. Iz vremena njihovog poetka, sistemi za podrku su
korieni i kao zasebni sistemi i kao integrisani sistemi dva ili vie sistema. Primetni su bili sistemi
koji su sadrali neku inteligentnu komponentu (kao to je DSS-ES kombinacija). Takva integracija
obezbeuje proirenu funkcionalnost, inei ove sisteme korisnijim. Kao to e biti razmatrano u
poglavlju 6, postoji postoji rastui trend za integracijom raznih sistema za podrku kao i za
integracijom sistema za podrku u druge sisteme. Integrisani sistemi za podrku mogu ponuditi
reenje kopmpleksnih problema, kao to je prikazano u A Closer Look 2.1.

Sada kada smo zavrili opti pregled razliitih tipova sistema za podrku i njihovu evoluciju,
pogledaemo neke od kljunih sistema malo detaljnije.

3 Sistemi za procesiranje transakcija versus Funkcionalni Informacioni

Sistemi
Svaka organizacija koja vri periodine finansijske, raunovodstvene, druge rutinske poslovne
aktivnosti suoava se sa repetitivnim zadacima procesiranje informacija. Na primer, zaposlenima se
zarada plaa u regularnim intervalima, muterije zadaju porudbine i njima se naplauje, a trokovi
se nadgledaju i uporeuju sa budetom. Tabela 2.2 pokazuje listu representativnih rutina,
repetitivnih poslovnih transakcija u proizvodnoj organizaciji. Informacioni sistem koji podrava
takve procese naziva se Sistem za procesiranje transakcija.

Sistem za procesiranje transakcija

Sistem za procesiranje transakcija (TPS) je namenjen za monitoring, prikupljanje, skladitenje,
procesiranje, i prostiranje osnovnih poslovnih transakcija organizacije. Takoe prua ulazne podatke
za mnoge aplikacije koje ukljuuju sisteme za podrku kao to je DSS. Ponekad nekoliko TPS-ova
postoje u jednoj kompaniji. Sistemi za procesiranje transakcija se smatraju kritinim za uspeh svake
organizacije poto oni podravaju sutinske operacije, kao to je kupovina materijala, naplata
muterijama, priprema isplate plata, i dostavljanje dobara klijentima.
TPS prikuplja podatke u kontinuitetu, esto na dnevnoj osnovi, ili ak u realnom vremenu
(npr., im su podaci generisani). Veina ovih podataka se skladiti u korporativnim bazama
podataka ili data warehouse-ima i dostupni su za procesiranje.
PRIMERI TPS-a. U maloprodajnim radnjama podaci se kreu od POS (point-of-sale) terminala do
baze podataka gde se sakupljaju. Prodaja smanjuje koliinu inventara na lageru, a sakupljeni prihod
od prodaje poveava koliinu kea u kompaniji. TPS podaci mogu biti analizirani pomou datamining alata da bi se pronale jasne eme u tome ta ljudi kupuju. Takve transakcije se vre stalno.
U bankarstvu, TPS pokriva podruje deposita i potraivanja (koji si slini koliini
inventara). Oni takoe pokrivaju transfere novca izmeu ranuna u banci i meu bankama.
Generisanje mesenih izvetaja za muterije i odreivanje visine honorara za bankarske usluge su
takoe tipine transakciono-procesirajue akcije za banku.
Plate su jo jedna oblast kpju pokriva TPS za biznis.

Funkcionalni menadment informacioni sistemi

Sistemi za procesiranje transakcija pokrivaju kljune aktivnosti u organizaciji. Funkcionalna oblast,
meutim, vri mnoge druge aktivnosti; od kojih su neke repetitivne, dok su druge samo povremene.
Na primer, odeljenje ljudskih resursa, angauje, savetuje i trenira ljude. Svaki od ovih zadataka
moe biti podeljen na podzadatke. Treniranje moe obuhvatiti biranje sadrine za uenje, odabir
ljudi koji e uestvovati u uenju, pravljenje rasporeda odeljenja, pronalaenje uitelja, i
pripremanje materijala za odeljenje. Ovi zadaci i podzadaci su esto podrani informacionim
sistemima specijalno dizajniranim da podre funkcionalne aktivnosti. Takvi sistemi se nazivaju
funkcionalni menadment sistemi, ili MIS.
Funkcionalni menadmet inforamcioni sistemi se primenjuju da bi se osiguralo da poslovne
strategije budu ostvarene na efikasan nain. Tipino, funcionalni MIS prua periodine informacije
o takvim temama kao to su opertivna efikasnost, efektivnost, i produktivnost na taj nain to
izvlai podatke iz baza podataka i procesira ih u odnosu na potrebe korisnika.

Menadment informacioni sistemi se takoe koriste za planiranje, monitoring, i kontrolu. Na

primer, predvianje prodaje po regionu prikazano je na slici 2.4. Takav izvetaj moe pomoi
marketing menaderu da donese bolje odluke to se tie reklamiranja i odreivanja cene proizvoda.
Sledei primer je da informacioni sistem ljudskih resursa (HRIS), koji obezbeuje menaderu
dneven izvetaje o procentima ljudi koji su na odmoru ili na bolovanju, koje uporeuje sa
predvienom raunicom.
Do sad smo opisali ta su sistemi za podrku. Sada emo da pogledamo kako oni podravaju
zaposlene u organizacijama.

4 Kako IT podrava organizacione aktivnosti

Jo jedan vaan nain da se klasifikuju informacioni sistemi je po prirodi aktivnosti koje oni
pruaju. Takva podrka moe biti operativna, menaderska, ili strategijska, kao i za naune radnike
u organizaciji.

Operativne aktivnosti
Operativne aktivnosti bave se svakodnevnim operacijama u organizaciji, kao to je podela zadataka
zaposlenima i beleenje sati koje provedu na radu, ili postavljenje porudbine za kupovinu.
Operativne aktivnosti su kratkorone po prirodi. Informacioni sistemi koji ih podravaju su TPS,
MIS, i mobilni sistemi. Operativne sisteme koriste supervizori (menaderi prvog nivoa), operatori i
kurirski radnici.

Menaderske aktivnosti
Menaderske aktivnosti, takoe zavne i taktike aktivnosti ili odluke, bave se generalno
aktivnostima srednjeg menadmenta kao to je kratkorono planiranje, organizovanje i kontrola.
Kompjuterizovani menaderski sistemi se esto ravnaju sa MIS, jer su MIS dizajnirani da sumiraju
podatke i pripremaju izvetaje. Srednji menaderi takoe mogu dobiti brze odgovore na upite iz
takvih sistema kako raste potreba za odgovorima.
Menaderski informacioni sistemi imaju ire polje rada nego operativni informacioni
sistemi, ali kao i operativni sisstemi, oni veinom koriste interne izvore podataka. Oni obezbeuju
glavne, reprezentativne tipove podrke prikazane u tabeli 2.3

Strategijske aktivnosti
Strategijske aktivnosti su aktivnosti ili odluke koje se odnose na situacije koje mogu znaajno da da
promene nain poslovanja. Tradicionalno, strategijske aktivnosti odnose se samo na dugorono
planiranje. Otvaranje nove proizvodne linije, proirenje posla obezbeujui dodatne poslove, i
premetanje operacija u strane zemlje, su glavni primeri dugoronih aktivnosti. Dugorono
planiranje dokumentuje uglavnom okvirne strategije i planove za narednih pet ili ak deset godina.
Iz ovog plana kopmpanije izvlae kratkorono planiranje, budetiranje, i lociranje resursa. U
digitalnoj ekonomiji period planiranja je dramatino skraen na jednu do dve godine, ili ak meseci.
Strategijske aktivnosti pomau organizacijama na jo dva naina.
Prvi, aktivnosti strategijskog odziva mogu brzo reagovati na velike akcije konkurencije ili
na bilo koje druge znaajne promene u preduzetnom okruenju. Iako oni ponekad mogu biti
planirani kao deo izdataka, strategijski odziv esto nije ukljuen u dugorono planiranje jer situacije
na koje ono reaguje su nepredvidive. IT se esto koriste za podrku odzivu ili da sami obezbede
odziv. Na primer, kada je Kodak Corporation saznao da japanska kompanija razvija foto-aparat za
jednokratnu upotrebu, Kodak je odluio da i on razvije isti takav. Meutim, Kodak se suoio sa
vremenskim problemom jer su Japanci ve bili u sredini razvojnog procesa. Koristei kompjutersko

dizajniranje i druge informacione tehnologije Kodak je uspeo da razvojno vreme skrati na pola i
tako pobedi Japance u trci da postane prvi koji e imati takve foto-aparate u maloprodaji.
Drugo, umesto ekanja da konkurent predstavi veliku promenu ili inovaciju, kompanija
moe biti inicijator promene. Takve inovativne strategijske aktivnosti su esto podrane IT-om, kao
to pokazuje FedEx u uvodnom sluaju, i druge kompanije koje iskoriavaju prilike koristei IT
E-BIZNIS STRATEGIJKI SISTEMI. Kao to smo videli u poglavlju 1, e-trgovina i e-biznis su
postali nov nain poslovanja u poslednjoj dekadi. U ovako novom pristupu , poslovne transakcije se
odvijaju preko telekomunikacionih mrea ili preko interneta. E-biznis se ne odnosi samo na
kupovinu i predaju ekeltronskim putem, ve takoe ukljuuje i e-saradnju i e-learning. On cilja na
poveanje produktivnosti, dostizanje novih korisnika, i deljenje znanja preko institucija radi
konkurentske prednosti. Strategijski sistemi podrani EC-om menjaju nain poslovanja.

Ko obavlja koje aktivnosti u organizacijama?

Do sada u ovom delu pogledali smo operativne, menaderske i strategijske aktivnosti, i kako ih IT
podrava. Ovde emo te aktivnosti pogledati sa druge strane gledajui na ljude koji ih izvravaju u
organizaciji. Na primer, linijski menaderi i operatori uglavnom donose oparativne odluke, a srednji
menaderi donose veinu menaderskih odluka. Strategijske odluke uglavnom donose top
menaderi. Odnosi meu podranim ljudima i tipovima odluka pokazani su na slici 2.5.
Trougaoni oblik takoe ilustruje kvantitet zaposlenih ukljuenih u razne tipove aktivnosti i odluke
koje je odnose na te aktivnosti. Top menadera ima nekoliko, i oni su postavljeni na vrhu trougla.
NAUNI RADNICI, KANCELARIJSKO OSOBLJE I DATA WORKERS.
Kao to moemo videti dodatni nivo pomonog osoblja se pojavljuje izmeu top i srednjeg
menadmenta. Ovo su profesionalci, kao to su finasijski i marketing analitiari. Oni rade kao
savetnici i asistenti srednjem i top menadmentu. Mnogi od osvih profesionalnih radnika sa takoe
klasifikuju i kao nauni radnici, ljudi koji kreiraju informacije i znanje kao sastavni deo svog posla
i integriu ih u biznis. Nauni radnici su inenjeri, finansijski i marketing analitiari, dizajneri
proizvodnje, advokati, i raunovoe. Oni su odgovorni za nalaenje i razvoj novih znanja za
organizaciju i njihovo integrisanje u postojee znanje. Zbog toga moraju ostati na istom nivou sa
svakim razvojem i dogaajima vezanim za njihove profesije. Oni takoe vre ulogu berzanskih
agenata predstavljajui nove procedure, tehnologije, ili procese. U mnogim razvijenim

zemljama 60 do 80 procenata svih radnika su nauni radnici.

Informacioni sistemi koji podravaju naune radnike proteu se od Internet pretraivaa
(koji pomau naunim radnicima da pronau informacije) i ekspertskih sistema (koji podravaju u
interpretaciji informacija), do Web-baziranih CAD (koji oblikuju i ubrzavaju proces dizajniranja) i
sofisticiranih data menadment sistema (koji pomau u poveanju produktivnosti i kvalitetu posla).
Nauni radnici su glavni korisnici Interneta u poslovne svrhe.
Jo jedna velika klasa zaposlenih su kacelarijsko osoblje, koji podravaju menadere svih
nivoa. Meu kancelarijskim osobljem, oni koji koriste, manipuliu i distribuiraju informacije
nazivaju se data workers. Oni ukljuuju knjigovoe, sekretarice koje rade sa programima za
obradu teksta, radnici koji rade sa elektronskim fajlovima, procesori osiguranja. Data workers imaju
podrku od sistema za automatizaciju i komunikaciju, ukljuujui menadment dokumenata, tok
posla, e-mail, i softver za koordinaciju.
INFRASTRUKTURA ZA SISTEME PODRKE. Svi sistemi u trouglu podrke grade se na
informacionoj infrastrukturi. Prema tome, svi zaposleni koji su podrani u radu sa infrastrukturnim
tehnologijama kao to su Internet, intranet, korporativni portali, i korporativne baze podataka.
Stoga, informaciona infrastruktura je prikazana kao osnova trougla na slici 2.5; to je detaljnije
opisano u odeljku 2.6.

5 Kako IT podrava lance snabdevanja, CRM, i PRM operacije

Kao to je naznaeno, organizacije rade sa poslovnim partnerima na nekoliko polja, esto uz lanac
snabdevanja.

Osnove lanaca snabdevanja *(nabavke) i njihovog menadmenta.

Lanac snabdevanja je koncept koji opisuje tok materijala, informacija, novca, i usluga od
snbdevaa sirovih materijala kroz fabrike i skladita do krajnjih korisnika. Lanac snabdevanja
takoe ukljuuje organizacije i procese koji prave i isporuuje ove proizvode, informacije, i servise
do krajnjih korisnika. Termin lanac snabdevanja (nabavke) potie od slike kako su partnerske
organizacije povezane. Jednostavan linerani lanac snabdevanja povezuje kompaniju koja prerauje
mleko (sredina lanca) sa dobavljaima (na dnu) i njihovim distributerima i potroaima (na vrhu).
Lanci snabdevanja mogu biti mnogo kompleksniji. Primeujemo da lanci snabdevanja pokazuju i
fiziki tok i tok informacija. Nije prikazan tok novca koji ide u suprotnom smeru od toka fizikih
materijala.
DELOVI LANACA snabdevanja. Lanac snabdevanja se rastaviti na tri glavna dela: uzvodni,
interni, i nizvodni deo.

Uzvodni lanac snabdevanja. Uzvodni deo lanca nabavk snabdevanja ukljuuje aktivnosti
kompanije (preraiva mleka, u naem sluaju), sa njihovim snabdevaima prvog nivoa i
njihovu povezanost sa njihovim snabdevaima (nazvani kao snabdevai drugog nivoa).
Odnosi snabdevaa mogu biti proireni na vie nivoa, sve do samog porekla materijala (npr.
iskopana ruda, rastua letina). U uzvodnom delu lanca nabavke, glavna aktivnost je
nabavka.
Interni lanac snabdevanja. Interni deo lanca snabdevanja ulkjuuje sve one in-house
procese koji se koriste u transformisanju inputa dobijenih od snabdevaa u organizacijske
outpute. On se prostire od trenutka kada input ue u organizaciju do trenutka kada produkt
ode u distribuciju van organizacije. Interni lanac nabake se uglavnom brine o menadmentu
proizvodnje, proizvodnji i kontroli inventara.
Nizvodni lanac snabdevanja. Nizvodni deo lanca snabdevanja ukljuuje sve aktivnosti
obuhvaene u isporuci proizvoda finalnim korisnicima. Nizvodni lanac snabdevanja je
okrenut prema distribuciji, skladitenju, transportaciji, i post-prodajnim uslugama.

IT podrka lanaca snabdevanja

Rukovoenje lancima snabdevanja moe biti kompleksno i teko za upravljanje zbog potrebe da se
koordinira vie poslovnih partnera, vie internih korporativnih odeljenja, mnogo poslovnih procesa i
verovatno mnoho potroaa. Manuelno upravljanje srednjim ili velikim lancima snabdevanja je
gotovo nemogue. IT podrka za lance snabdevanja moe se podeliti prema tri segmenta lanaca
nabavke.
PODRKA ZA INTERNI LANAC snabdevanja. IT podrka internom lancu snabdevanja
ukljuuje TPS i druge iroko korporativne informacione sisteme, i ukljuuje sve funkcionalne
informacione sisteme.. Ono takoe podrava razne tipove aktivnosti i uesnike.
PODRKA ZA UZVODNI LANAC snabdevanja. Glavna IT podrka uzvodnom lancu
snabdevanja je da se poboljaju nabavne aktivnosti i odnosi sa dobavljaima. Kao to emo videti u
poglavljima 4 i 6, korienje e-nabavke postaje veoma popularno, to rezultira u visokom
uteevinama u odnosima izmeu kupca i prodavca. E-nabavka se koristi u privatnim i javnim

berzama. Odnosi sa dobavljaima se mogu poboljati koristei portal dobavljaa i drugih IT alata za
odnose sa dobavljaima.
PODRKA ZA NIZVODNI LANAC snabdevanja. IT podrka nizvodnom segmentu lanca
snabdevanja se vri na dva polja. Prvo, IT podrava menaderske aktivnosti u odnosima sa
potroaima kao to je obezbeivanje potroakog call centra. Drugo, IT podrava uzimanje
porudbina i isporuke potroaima).
Mnoge kompanije obezbeuju IT podrku i uzvodnim i nizvodnim segmentima lanaca
nabavke, kao to je opisano u prii o Best Buy u on-line fajlu W2.3.
RUKOVOENJE LANCIMA snabdevanja. IT obezbeuje dva glavna tipa softverskih reenja za
upravljanje-planiranje, organizovanje, koordinisanje, i kontrolisanje aktivnosti lanaca za nabavku.
Prvi je enterprise resource planing (ERP) software, koji pomae u upravljanju i internim i
eksternim odnosima sa biznis partnerima. Drugi je supply chain management (SCM) softver, koji
pomae donoenju odluka koje se odnose i na interne segmente i na njihove odnose sa ekstermnim
segmentima..
Konano, koncepti proizvodnje po porudbini i e-trgovina dali su novi znaaj menadmentu
lanaca nabavk snabdevanja.

6 Infrastruktura i arhitektura informacionih sistema

Infrastruktura
Informaciona infrastruktura sastoji se od fizkih objekata, servisa, i menadmenta koji podrava
sve deljene raunske resurse u organizaciji. Postoji pet glavnih komponenti infrastrukture: (1)
kompjuterski hardver, (2) softver, (3) mree i komunikacioni objekti (ukljuujui Internet i
intranetove), (4) baze podataka, i (5) osoblje informacionog menadmenta. Infrastrukture ukljuuju
ove resurse kao i njihovo integrisanje, operisanje, dokumentovanje, odravanje, i menadment.
IT infrastruktura proistie iz IT arhitekture.

IT arhitektura
Arhitektura informacionih tehnologija je mapa ili plan visokog nivoa informacione imovine u
organizaciji ukljuujui dizajn zgrade u kojoj se nalazi hardver. Na Web-u, IT arhitektura ukljuuje
sadraj i organizaciju na sajtu i interfejs koji podrava browsing i mogunosti pretraivanja. IT
arhitektura nekog e-biznisa (turistika agencija) je prikazana u Tehnology Guide 6. IT arhitektura
je vodi za tekue operacije i plan za budua uputstva. Ona osigurava menadere da e IT struktura
organizacije zadovoljiti strategijske potrebe biznisa. (pogledajte urnal informacione arhitekure za
primere, vodie, novosti, proizvode itd.).
Kreiranje IT arhitekture je ciklini proces, koji je pokretan poslovnom arhitekturom. Ovaj
proces je opisan u Tehnology Guide 6. On je baziran na poslovnoj arhitekturi, koja opisuje
organizacione planove, vizije, ciljeve i probleme i informacije potrebne za njihovu podrku.
Potencijalni korisnice IT-a moraju igrati vanu ulogu u kreiranju poslovne arhitekture, u cilju da
osiguraju da e poslovna arhitektura biti pravilno povezana i da e zadovoljiti dogorone potrebe
organizacije.
Jednom kada je poslovna arhitektura zavrena, sistem developer moe poeti proces
izgradnje IT arhitekture koji se sastoji od pet koraka. Detalji i definicije ovih pet koraka dao je
Koontz (2000) i prokazani su u Tehnology Guide 6. Prevoenje poslovnih ciljeva u IT
arhitekturu moe biti veoma kompleksan poduhvat. Uputstvo za prevoenje u e-biznis okruenje,
pogledati Whipple (2001).
Pogledajmo na razne osnovne elemente IT arhitekture.

Informaciona arhitektura prema raunskim paradigmama (okruenjima)

Uobiajen nain da se klasifikuje informaciona arhitektura je po raunskim paradigmama, koje su
jezgro arhitekture. Glavne raunske paradigme o kojima se ovde govori su: mainframe okruenje,
PC okruenje, distribuisani computing, klijent/server arhitektura, i legacy sistemi.
MAINFRAME OKRUENJE. U mainframe okruenju, procesiranje vri jedan ili vie mainframe
kompjutera. Korisnici rade sa pasivnim (ili glupim) terminalima, koji se koriste za unos ili
promenu podataka i pristupanje informacijama sa mainframe-a i on ih kontrolie. Ovo je bila
dominantna arhitektura do sredina 1980-ih. Vrlo malo organizacija koristi ovaj tip arhitekture
ekskluzivno zbog njene nefleksibilnosti i loeg odnosa cena-performanse (Ahmad, 2000).
Ekstenzija ove paradigme je arhitektura koja kombinuje mainframe sa brojnim PC-evima
koji se koriste kao pametni terminali. Pametni terminal (takoe nazvan inteligentan terminal)
sadri ekran i tastaturu (kao i glupi terminali), ali takoe imaju i hard drajv koji im omoguava da
izvrvaju ograniene zadatke procesiranja kada ne komuniciraju direktno sa centralnim
kompjuterom. Ipak jezgro sistema je mainframe sa svojim monim skladinim i raunskim
sposobnostima. Netvork kompjuteri (NC-ovi) koji su uvedeni 1997 (pogledati razmatranje
klijent/server arhitekture, sledea strana) redefinisali su ulogu centralizavanih mainframe
raunarskog okruenja (za detalje pogledati Amato-McCoy, 2002, i Ahmad 2000).
PC OKRUENJE. U PC konfiguraciji samo PC-evi (bez mainframe-ova) obezbeuju raunarsku
snagu i informacionom sistemu. Inicijalno postojao je samo jedan PC u svakom inforamcionom
sistemu. Kasnije je postatlo mogue da se umrei vie PC-eva zajedno.
PC-LAN-ovi. Kada su PC-evi povezani preko lokalne mree (LAN), nastaje fleksibilniji PC
sistem. Nove funkcije se mogu dodati, ukljuujii e-mail, pristup Internetu, ili deljenje ureaja kao
to su tampai. Ova paradigma nudi skalabilnost (mogunost da se manipulie veim
optereenjem) i efektivnost, ali generalno nedostaje joj visoka sigurnost i integritet mainframe
sistema, kao i mogunost efikasne koordinacije ureaja.
Beini LAN-ovi. Beini LAN (WLAN) je fleksibilan data komunikacioni sistem
implementisan kao ekstenzija, ili alternativa za iani LAN u okviru zgrade, fabrike, ili kampusa.
Koristei elektromagnetne talase WLAN alje i prima podatke kroz vazduh minimizirajui potrebu
za ianim konekcijama.
DISTRIBUIRANA OBRADA. Distribuirana obrada (distributed computing) deli rad na obradi
na tva ili vie kompjutera koristei mreu kao konekciju. Kompjuteri koji u tome uestvuju ogu biti
svi mainframe-ovi, svi PC-evi, ili kao u najvie sluajeva kombinacija ova dva tipa. Oni mogu biti
na jednoj ili na vie lokacija. Kooperativna obrada je tip distribuirana obrade u kojoj su dva ili
vie geografski udaljenih kompjutera ujedinjeni da izvre specifian zadatak.
Zahvaljujui komunikacionim mreama a posebno Internetu i intranetima, distribuirana
obrada je postala dominantna arhitektura u veini organizacija. Ova arhitektura dozvoljava intra- i
interorganizacijsk koopreaciju u obradi; pristup ogromnoj koliini podataka, informacija, i znanju; i
visoku efikasnost u korienju kompjuterskih resursa. Koncept distribuirane obrade pokree
dananje nove arhitekture, ukljuujui i one bazirane na Web-u.
Uticaj distribuirane obrade na IT. Tradicionalne aplikacije kao to je obrada teksta su
modelisane kao zasebne aplikacije: One su nudili korisnicima mogunosti da izvravaju zadatke
koristei podatke koji su smeteni na sistemu. Veina novih softverskih programa, suprotni tome,
bazirana je na modelu distribuirane obrade, gde aplkacije sarauju da bi pruile usluge i iznele
funkcionalnost jedni drugima. Kao rezultat primarna ulaga mnogih novih softverskih programa
podrava razmenu informacija (preko Web servera i browsera), saradnju (npr. preko e-maila i
instant messaging-a), i lino izraaavanje (preko Weblog-ova i e-zines-a).
Najvanija konfiguracija distribuirane obrade je klijent/server arhitektura, gde vie
kompjutera dele resurse i mogu da komuniciraju sa mnogim drugim raunarima preko mrea.
Internet, intranet-i, i ekstranet-i su bazirani na klijent/server modelu distribuirane obrade.
Klijent/server arhitektura. Klijent/server arhitektura deli jedinice za distribuiranu obradu
na dve velike kategorije, klijente i servere, od kojih je svaki povezan na neku mreu. Klijent je

kompjuter kao to je PC povezan na mreu, koji se koristi za pristup deljenim mrenim resursima.
Server je maina koja je povezana na tu istu mreu i prua klijentima neke servise. Primeri servera
su database server koji prua velike kapacitete skladitenja, ili communication server kioji prua
konekcije ka drugim mreama, komercijalnim bazama podataka, ili ka monom procesoru. U nekim
klijent/server sistemima postoje dodatne jedinice za obradu koje se nazivaju middleware. (pogledati
Tehnology Guide 2).
Postoji nekoliko modela klijent/server arhitektura. U najtradicionalnijem modelu, mainframe
se ponaa kao database server, koji obezbeuje podatke za analizu uraenu od strane PC klijenata
koji koriste speadsheet-ove, database management sisteme, i aplikativni softver. Za druge modele i
vie detalja pogledajte Tehnology Guide 2.
Prednosti klijent/server arhitekture. Svrha klijent/server arhitekure je da se maksimizuje upotreba
kompjuterskih resursa. Klijent/server arhitektura prua nain da razliiti ureaji za obradu rade
zajedno, svaki izvravajui posao za koji je najpodesniji. Na primer, veliko skladitenje ili i visoka
mo obrade je isplativija na mainframe-u nego na PC-u. Uobiajena kancelarijska obrada, kao to je
obrada teksta se mnogo lake obavlja na PC-u. Uloga svakog raunara ne mora biti striktno
odreena. PC na primer moe biti klijent u nekom zadatku a server u nekom drugom. Jo jedan
vaan element je deljenje. Klijenti koji su obino jeftini PC-evi dele skuplje ureaje, servere.
Klijent/server arhitektura daje kompaniji toliko pristupnih taaka podacima koliko ima PCa u mrei. Ona takoe dozvoljava kompaniji da koristi vie alata za obradu podataka i informacija.
Klijent/server arhitekura je promenila nain kojim ljudi rade u organizacijama. Na primer, ljudi su
podrani u tome da pristupaju bazama podatak po slobodnoj volji.
Enterprisewide obrada. Klijent/server obrada moe biti implementirana u maloj poslovnoj
jedinisi ili u jednom odeljenju, gde e najvee benefit biti deljenje resursa unutar tog odeljenja.
Meutim. Mnogim korisnicima esto trebaj pristup podacima, aplikacijama, servisima, elektronskoj
poti, i real-time toku podataka iz drugih departmana ili iz drugih baza podataka. Reenje je da se
razvije enterprisewide obrada, klijent/server arhitektura koja povezuje podatke u okviru cele
organizacije. Ova kombinacija klijent/server i irokom pristupu podataka formira kohezivno,
fleksibilno i mono okruenje. Primer ovakve arhitekture prikazano je na sluaju FedExNet-a.
Ovakva arhitektura je jezgro Web-baziranih sistema.
Enterprisewide klijent/server arhitektura obezbeuje totalnu integraciju departmanskih i
korporativnih IS resursa. Ona stoga dozvoljava dodatnu klasu aplikacija koje spaja preduzee i
koristi i korporativnom centralnom menadmentu (pruajui kontrolu) i krajnim korisnicima
(pruajui ovlaenja). Ona takoe prua bolju kontrolu i bezbednost nad podacima u
distribuiranom okruenju. Implementacijom klijent/server computinga kao arhitekure ili
enterprisewide informacionog sistema, organizacije mogu maksimizirati vrednost informacija
poveanjem njihove dostupnosti.
Mnogi novi razvoji IT-a zasnovani su na klijent/server konceptu. Oni sadre preduzetnu
grupnu podrku kao to je Lotus Notes/Domino, Microsoft Exchange, i Microsoft Outlook
(pogledati poglavlje 3) kao i Web-bazirane sisteme i Internet, intranet-e, i ekstranet-e. Klijent-server
arhitektura brzo postaje deo, ili je zamenjena sa Web-baziranim sistemima.
Treba da prodiskutujemo jo nekoliko tema koje se odnose na informacione arhitekturelegacy sisteme i peer-to-peer arhitekturu- pre nego zatvorimo ovaj odeljak i preemo na Webbazirane sisteme.
LEGACY SISTEMI. Legacy sistemi su stariji, obino zreli, informacioni sistemi. Iako su
legacy sistemi obino manje poeljni i manje kompatibilni sa modernim ekvivalentima, oni su ipak
u nekim sluajevima delovi osnove celokupne infrastrukture unutar organizacije. Oni su obino deo
istog mainframe sistema ili distribuiranog sistema u kojem mainframe igra kljunu ulogu. Legacy
sistemi nikad ne ukljuuju jedan ili vie LAN-ova ili neke klijent/server implentacije.
Legacy sistemi su razvijani od kasnih 1950-ih do 1980-ih za uoptenu poslovnu primenu u
srednjim i velikim kompanijama. Oni su bile primarni mehanizam za visoko zahtevne aplikacije.

Legacy sistemi su obino smeteni u obezbeenim i skupim kompjuterskim centrima, i njima

upravlja profesionalno IS osoblje a ne krajnji korisnici. Veliki deo njihovog posla je repetitivan,
uglavnom u obradi transakcija. Neki legacy sistemi su veoma veliki, ukljuujui stotine ili ak
hiljade udaljenih terminala umreenih u mainframe procesor.
Poto su komapanije investirale mnogo novca i ekspertskog znanja u izgradnju legacy
sistema, mnoge komanije pokuavaju radije da urade reinenjering ovih sistema nego da ih zamene
(pogledati Martin 2002). Erlikh (2002) prua neke linije vodilje kako bolje iskoristiti legacy
sisteme sa Web-baziranim arhitekturama. Nov nain da se integriu legacy sistemi sa Webbaziranim sistemima je korienjem Web Servisa.
PEER-TO-PEER ARHITEKTURA. U klijent/server arhitekturi neki kompjuteri ili ureaji slue
drugima. Peer-to-peer arhitektura je specijalna klijent/server arhitekura koja prua neke dodatne
nove i korisne funkcije.
Peer-to-peer (P2P) arhitektura je tip mree u kojoj svaki klijent kompjuter deli fajlove ili
kompjuterske resurse (kao procesorska snaga) direktno sa durgima ali ne preko centralnog servera.
Ovo je u suprotnosti sa tradicionalnom klijent server arhitekturom u kojoj neki kompjuteri slue
drugim kompjuterima preko centralnog servera. P2P deljenje uglavnom se vri preko privatnih
mrea, ali je nedavno prelo na Internet. P2P arhitektura su u sutini dve razliite stvari dirktno
deljenje digitalnih fajlova, ili deljenje procesorske snage drugih kompjutera.
Glavna prednost P2P arhitekture je u tome to moe enormno iriti univerzum informacija
dostupnih sa personalnog raunara ili prenosnog ureaja. Uz to, neki zagovornici tvrde da dobro
dizajnirana P2P arhitektura, posebna ako je uraena na Web-u, moe pruiti veu sigurnost,
pouzdanost, i dostupnost sadraja nego klijent/server model, na kojem je trenutno Web zasnovan.
(npr. pogledati Agre, 2003 i Kini, 2002). Druge prednosti nad klijent/server su te da ne postoji
potreba za administratorom mree, mrea je brza i nije skupa za podizanje i odravanje, i svaki PC
moe uraditi bekap svojih podataka na drugom PC-u radi poveane sigurnosti. Ova tehnologija je
produktivnija nego klijent/server jer omoguava dirktnu konekciju izmeu kompjutera, tako da
nema potrebe izlagati se trokovima postavljanja i odravanja servera.
P2P arhitektura je osnova deljenju fajlova preko Web-a i osnova na kojoj kompanije kao to
su Napster, Kazaa, i Gnutella posluju. Skalabilna P2P arhitektura je takoe pogodna za podrku
mrenim virtualnim okruenjima, kao to su multiplayer online role-playing igre sa stotinama ili
hiljadama uesnika (Kawahara et al., 2004).

7 Web-bazirani sistemi
Koncept klijent/server arhitekture domonirao je IT arhitekturom nakoliko dekada. Ali ak i
specijalno struktuirane klijent/server aplikacije koje su smatrane revolucionarnim sredinom 1990-ih
mogu uskoro postati zastarele zbog brzog razvoja Web-bazirnih sistema, kao i zbog uvoenja novih
koncepata kao to su utility computing i Web Servisi (predstavljeni u odeljku 2.8). Iako je veina
ovih novih tehnologija bazirana na klijent/server konceptu, njihova implementacija je znaajno
jeftinija od specijalno struktuiranih klijent/server sistema. Takoe, konverzija postojeih sistema na
Web-bazirane sisteme moe biti laka i brza, a funkcionalnost Web-baziranih sistema moe biti vea
od onih koji nisu Web-bazirani klijent/server sistemi. Stoga, kao to je prikazano u knjizi a naroito
u poglavljima 3 i 4, Internet, intranet-i, i ponekad ekstranet-i postaju nezamenljivi delovi veine IT
arhitektura. Nove Web-bazirene arhitekture mogu zameniti stare arhitekure, ili mogu integrisati
nalsedne sisteme u svoju strukturu (pogledati Erlikh, 2002).
Tehniki, izraz Web-bazirani sistemi odnosi se na one aplikacije ili servise koji su
rezidentni na serveru koji je dostupan preko Web browsera i stoga je dostupan sa bilo koje lokacije
na svetu preko Web-a. Jedini softver na klijentskoj strani koji je potreban da bi se pristupilo i
izvrila Web-bazirana aplikacija je Web browser okruenje, i naravno aplikacija mora podravati
Internet protokole. Primer takvih aplikacija je online prodavnica. Dodatno, dve druge veoma vane

osobine Web-baziranih funkcionalnosti su (1) da generisani sadraj/podaci se apdejtuju u realnom

vremenu, i (2) da Web-bazirani sistemi su universalno pristupani korisnicima preko Web-a
(zavisno o definisanih korisnikih ovlaenja).
Glavne komunikacione mree Web okruenja su Internet, intranet-i i ekstranet-i.

Internet
Nekad nazivan jednostavno mrea, Internet je worldwide sistem kompjuterskih mrea mrea
sastavljena od mrea, u kojima korisnici sa bilo kojeg kompjutera mogu dobiti informaciju sa bilo
kojeg dugog kompjutera (i ponekad mogu direktno priati sa korisnicima drugih kompjutera).
Danas, je Internet javna, kooperativna i samoodriva ustanova pristupana milionima ljudi irom
sveta. Fiziki, Internet koristi deo ukupnih resursa trenutno postojee javne telekomunikacione
mree. Tehniki, to to razlikuje Internet je to to koristi set protokola koji se nazivaju TCP/IP
(Transmission Control Protocol/Internet Protocol). O Internet aplikacijama i tehnologijama
detaljnije se govori u Tehnology Guide 5. Dve adaptacije Internet tehnologije, intranet i ekstranet,
takoe koriste TCIP/IP protokol.

Intranet
Kocept intraneta prirodni napredak u uniji preduzea i Interneta. Intranet je korienje Web
tehnologija da se naprava privatna mrea, obino unutar jednog preduzea. Iako intranet moe biti
segment LAN mree koji koristi TCP/IP protokol, on je uobiajeno ceo LAN, ili vie povezanih
LAN-ova. Bezbednosni gateway kao to je firewall koristi se da se odvoji intranet od Interneta i da
se selektivno dozvoli pristup spolja u intranet. (pogledati Online Minicase W2.1 za primer u
akademiji).
Intraneti imaju vie primena. One omoguavaju bezbednu online distribuciju mnogih formi
internih kompanijskih informacija. Intraneti se koriste za aktivnosti radnih grupa i distribuirano
deljenje projekata unutar preduzea. Druge primene kljuuju kontrolisan pristup finansijskim
dokumentima kompanije, korienje menadmenta znanja, istraivakih materijala, online trening, i
druge informacije koje zahtevaju distribuciju u okviru preduzea.
Intraneti se obino kombinuju i pristupaju preko korporativnih portala.
KORPORATIVNI PORTALI. Korporativni portali su Web sajtovi koji pruaju gateway do
korporacijskih informacija sa jednog pristupnog mesta. Oni sakupljaju informacije iz mnogih
fajlova i prezentuju ih korisniku. Funkcija korporativnih portala se esto opisuje kao corecasting,
jer podravaju odluke centralne na odreene ciljeve preduzea. Korporativni portali takoe pomau
da se personalizuje inforamcija za individualne korisnike i za zaposlene.

Ekstranet
Ekstranet povezuje vie intraneta preko Interneta tako to Internetu dodaje bezbednosni
mehanizam (VPN; pogledati Tehnology Guide 4) i verovatno neke funkcionalnosti. Oni formiraju
veu virtualnu mreu koja omoguava udaljenim korisnicima (kao to su poslovni partneri ili
mobilni zaposleni) da se bezbedno poveu preko interneta na korporacijski galvni intranet. Tipino,
softver za daljinski pristup se koristi da se autentifikuju i enkriptuju podaci koji prelaze izmeu
udaljenog korisnika i intraneta. Ekstraneti dozvoljavaju da dva ili vie preduzea dele informacije u
kontrolisanim uslovima, i stoga oni imaju veliku ulogu u razvoju business-to-business
eklektronskom poslovanju

Web-bazirani sistemi E-trgovine

Veina e-trgovina aplikacija izvrava se na Internetu, intranetu ili ekstranetu, koristei osobine
zasnovane na Web-u. Stoga su Web-bazirani sistemi motori e-trgovine. Oni omoguavaju da se

poslovne transakcije obavljaju neprekidno 24 asa na dan, sedam dana u nedelji. Centralna osobina
Web-a i e-trgovine je to to moe dosegnuti milione ljudi bilo gde u bilo koje vreme. Glavne
komponente Web-baziranih sistema e-trgovine su elektronski izlozi i trni centri (pogledati
poglavlje 5), elektronska trita, mobilno poslovanje i korporativni Web.
ELEKTRONSKO TRITE. Elektronska trita kojima se moe pristupiti preko Web-a se brzo
pojavljuju kao posledice e-trgovine. Elektronsko trite je mrea interakcija i odnosa preko koje se
razmenjuju informacije, proizvodi, usluge, i isplate. Kada je trite elektronsko, centar poslovanja
nije zgrada nego Web-bazirana lokacija ne kojoj se odvijaju poslovne interakcije. U elektronskim
tritima, principijalni uesnici rukovodioci transakcija, kupci, brokeri, i prodavci ne samo da su
na razliitim lokacijama nego esto i ne poznaju jedni druge. Naini interkonekcije variraju meu
strankama i mogu se menjati od sluaja do sluaja, ak i meu istim strankama. Elektronsko trite
moe se nalaziti u jednoj kompaniji gde ili postoji jedan prodavac a mnogo kupaca, ili jedan kupac
a mnogo prodavaca. Ovo se naziva privatno trite. (pogledati Online Minicase W2.2 za primer
Web-baziranog privatnog trita). Alternativno, elektronska trita mogu imati mnogo kupaca i
mnogo prodavaca. Tada se oni nazvaju javnim tritima ili berze.
Elektronske berze. Jedna forma elektronskih trita su elektronske berze, koje su Webbazirana javna trita gde mnogi poslovni kupci i mnogi prodavci dinamino sarauju. Oni su
originalno bili postavljeni kao mesta za trgovinu robom. Od tada se pojavio veliki broj berzi za sve
vrste proizvoda i usluga.
MOBILNI COMPUTING I MOBILNA TRGOVINA. Mobilni computing je computing
paradigma dizajnirana za mobilne zaposlene i druge koji ele da imaju real-time konekciju izmeu
mobilnog ureaja i drugog computing okruenja. Mobilna trgovina ili m-trgovina (pogledati
poglavlje 5) je trgovina (kupovina i prodaja robe i usluga) u beinom okruenju, kao to je preko
beinih ureaja poput mobilnih telefona i PDA. Takoe nazvan i e-trgovina sledee generacije,
m-trgovina omoguava korisnicima da pristupaju Internetu bez potrebe da nau mesto za
prikljuak. Takozvani smart telefoni pruaju pristup Internetu, mogunosti slanja faksa, e-mail-a, i
funkcije telefona, sve u jednom ureaju, pomaui m-komercu da postane prihvaen od strane sve
veeg broja mobilne radne snage kao i miliona korisnika. Kako beini computing isporuka
sadraja preko beinih ureaja postaje sve bri, bezbedniji, i skalabilniji, tako nastaje iroko
razmiljanje ta e m-trgovina nadmaiti inu e-trgovinu kao metod izbora digitalnih trgovinskih
transakcija.
PREDUZETNI WEB. Preduzetni Web je otvoreno okruenje za upravljanje i isporuku Web
aplikacija. To je suma kompanijskih sistema, informacija, i usluga koji su dostupni na Web-u, radei
zajedno kao jedan entitet. Preduzetni Web kombinuje usluge raznih prodavaca u tehnoloki sloj koji
povezuje rivalske platforme i poslovne sisteme, kreirajui temelj za izgradnju aplikacija po niim
cenama. Ovi temelji sastoje se od usluga koje najee koriste Web aplikacije, ukljuujui poslovne
integracije, saradnju, manadment sadraja, menadment identiteta, i pretragu, koja radi zajedno
preko integrativnih tehnologija kao to je middleware (pogledati Techology Guide 2),
kopmjuterski-baziran razvoj (Techology Guide 6), i Web servisi (Techology Guide 6).
Rezultat je okruenje koje povezuje celo preduzee, otvoreno za sve platforme za koje su
dostupni adapteri (ili potupno otvoreni sa Web Servisima), i dostupno je svim auditorijumima.
Okruenja preduzetnog Web-a dostupno od strane svih veih softverskih prodavaca (kao to su
Microsoft, IBM, SAP, Oracle, BEA Software, PeopleSoft, i drugi).

8 Nova computing okruenja

Tokom prole dekade pojavilo se nekoliko novih computing okruenja, od kojih su neka bazirana na
Web tehnologiji. Ovi sistemi su u ranoj fazi korienja, a neka su jo uvek u razvoju, ali ona mogu
da preoblikuju polje informacionih tehnologija. U ovom odeljku pruiemo nekoliko primera ovih

novih inicijativa. Za diskusiju o spornim pitanjima kojima se novi mreni computing sistemi moraju
obratiti, pogledati Online File W2.5. Slede reprezentativne inicijative computing sistema u razvoju.

Utility computing

Prema Bil Gejtsu, utility computing je computing koji je dostupan, pouzdan, i

bezbedan kao i elektrina struja, vodovod i telefonija (Gates, javni govor, januar
2003). Ova vizija utility computinga je da imamo tok computing resursa kao
elektrinu struju na zahtev iz virtualnih utilitija irom planete uvek ukljueno,
visoko dostupno, bezbedno, efikasno mereno, naplaeno na osnovi plati-kakokoristi, dinamino skalirano, samo-izleivo, i jednostavno za ispravljanje. U
ovakvim podeavanjima, preduzea bi se prikljuila, ukljuila raunar, i (kao to se
nadamo) utedela puno novca. IBM (On-Demand projekat), HP, Microsoft, Oracle,
Sin Microsystems, SAP, i druge velike softverske kompanije podravaju tu ideju
(pogledati Cone, 2001).
Ako (ili kada) ono postane uspeno, utiliti computing e promeniti nain na koje se softver
prodaje, isporuuje i koristi u svetu. Neki eksperti veruju da e sav softver postati usluga i da e se
jednog dana prodavati kao utility (Cone, 2001). Pripremajui se za taj dan, IBM se agresivno kree
u polje provajdera aplikativnih servisa (ASP). ASP e operisati kanalima nabavke utility
computinga.
Primer korienja utility computinga je sluaj Mobil Travel Guide, koji broji preko 25,000
restorana i hotela u Sjedinjenim Dravama i oblavljuje putne vodie za razne regije. Da bi se
prilagodili uvek rastuim prometu Web servera koji trae procenu, kompanijia koristi IBM-ove ondemand hosting usluge. Sa ovim servisom, kompanija ne samo da je reila sve probleme sa
kapacitetom ve je takoe i poveala sigurnost i sve to sa 30 procenata niom cenom nego da
imaju svoje servere (Greenmeier, 2003).
Uprkos velikim obeavanjima i naporima velikih prodavaca, progres je spor. Prema
Marguliusu (2002), kljuni delovi ove tehnologije ipak nedostaju. Na primer, utility computing je
teko raditi u homogenim data centrima. Takoe, utility koncept sa nekim aplikacijama radi bolje
nego sa nekim drugim. Dalje, utility komuting zahteva vie bezbednosti kada ide online. Konano,
distribucija softvera se razlikuje od distribucije utilitija (pogledati Wainewright, 2002).
Dodatno, drugi fundamentalni problemi, kao to je granularno raunsko izvetavanje,
odreivanje kotanja projekta, i operativni procesi, jo uvek nisu na mestu (Kumar, 2003). Prema
nedavnom istraivanju, 55,6 procenata od 310 ispitanika navelo je sigurnost i privatnost kao najvei
razlog za neuspeh integrisanja utility computinga. (Dubie and Bernarz, 2004). Drugi problemi
ukljuivali su zavisnost trgovaca (50,8%), performanse i pouzdanost (45,9%), poslovni podaci su
suvie vani da bi se poverili nekome spolja (41,6%), gubitak kontrole nad kljunim resursima
(38,3%).
Ovi nedostaci treba da prevaziu trgovci u cilju da se ponudi utility computing na nain koji
odgovara korisnicima. Meutim, izgleda da e utility computing poeti unutar kompanija, gde IT
odeljenje moe pruiti usluge u stilu utilitija poslovnim jedinicama za interno korienje, i da se
odatle eventualno proiri na javni computing (pogledati Margulius, 2002).
SUBSCRIPTION COMPUTING. Subscription (service) computing, podvrsta utility
computinga, sastavlja delove computing platforme zajedno kao usluge, a ne kao zbir posebno
kupljenih komponenti (Bantz et al., 2002). Korisnici mogu dobiti programe, informacije, ili mesto
za skladitenje preko Interneta (obino zatieno virtualnim privatni mreama; pogledati
Technology Guide 4). Usluge koje prua subscription computing i njihova vrednost korisnicima
opisane su u Online File W2.6. Interesantna alternativa utility computinga je grid computing.

Grid Computing
Uobiajene mree, ukljuujui i Internet, dizajnirane su da obezbede komunikaciju izmeu ureaja.
Iste te mree mogu se koristiti da podre koncept grid computinga, u kojem neiskorieni
procesorski ciklusi svih kompjutera u datoj mrei mogu da se iskoriste da se naprave moni
komputing kapaciteti. Grid computing koordinira korienje velikog broja servera i skladinih
prostora, ponaajui sa kao jedan kompjuter. (pogledati Online File W2.7) Tako se reavaju pikovi u
potrebama bez potrebe za odravanjem rezervnih kapaciteta (pogledati oracle.com/grid).
Grid computing je ve u ogranienoj upotrebi, i mnoge trenutne grid aplikacije su u poljima
gde bi ranije bili potrebni superkompjuteri. Mason (2004) je najavljivao da e kompanije koje vre
mnogosatne procesirajue poslove, izvravajui kompleksne naune i matematike kalkulacije, i
procesiraju velike koliine podataka za poslovne informacije biti dobri kandidati za iskoriavanje
prednosti vee procesorske brzine grid computinga.
Dobro poznati grid computing projekat je SETI (Search for Extraterrestrial Inteligence)
@Home projekat. U okviru ovog projekta, PC korisnici irom sveta doniraju svoje neiskorieno
procesorsko vreme da pomognu potragu za znacima vanzamaljskih oblika ivota analizirajui
signale koji dolaze iz svemira. Projekat se oslanja na dobrovoljce koji dozvoljavaju projektu da
koristi njihovu neiskorienu procesorsku snagu. Ova metoda projektu tedi i navac i resurse.
Velika komercijalna primena grid computinga je korisniko trite u Sonijevom pokuaju da
povee hiljade Sonijevih igrakih konzola. Za detalje pogledati Lohr (2003).

Pervasive computing
Sa pervasivinim computingom predviamo budunost u kojoj computing postaje deo okruenja.
Proraunavanje e biti ugraeno u stvari a ne u kompjutere. Korienje pervasion computinga ne
samo da poveava efikasnost u radnom i ivotnim zadacima ve takoe obogauje kvalitet ivota
kroz umetnost, dizajn, i zabavu (Benford et al., 2004). Neumoran progres u tehnologiji
poluprovodnika, dizajn sa malom potronjom energije, i beina tehnologija e uiniti ugraeni
computing manje nametljivim. Pervasivni computing je blisko povezan sa IT sistemima podrke,
posebno sa inteligentnim sistemima i DSS-om.

Web Servisi
Web servisi su samosadrive, samoopisujue poslovne i korisnike aplikacije, dostupne preko
Interneta, koje korisnici mogu odabirati i kombinovati preko skoro svakog ureaja, od personalnih
ureaja do mobilnih telefona. Koristei set deljenih protokola i standarda, ove aplikacije
dozvoljavaju razliitim sistemima da priaju meusobno t.j. da dele podatke i usluge bez
potrebe da ljudsko bie prevodi taj razgovor. Rezultat obeava da e biti on-the-fly i u realnom
vremenu link izmeu onlajn procesa i razliitih sistema i kompanija. Ovi linkovi mogu smanjiti
korporacijska IT odeljenja, podstai nove poslovne interakcije i kreirati Web koji je korisnicima
laki za korienje. Web Servisi obezbeuju jeftina i brza reenja za integraciju aplikacija, pristup
informacijama, i razvoj aplikacija. U septembru 2003, Microsoft i IBM su demonstrirali kako
tehnologija Web Servisa moe dozvoliti njihovom softveru da meusobno vri interakciju, i
obavezali su se da sarauju u donoenju standarda. Od takve kooperacije se oekuje da pomogne da
se ubrza usvajanje Web Servisa (The Economist, 2004). Za vie detalja pogledati Technology
Guide 6 i takoe poseban odeljak o Web Servisima u Communications o f the ACM (oktobar
2003).
SERVISNO ORJENTISANA ARHITEKTURA (SOA). Nusprodukt Web Servisa je servisno
orjentisana arhitektura, koje definie kako dva computing entiteta vre interakciju na takav nain
da omogui jednom entitetu da izvri neki posao (uslugu) u korist drugog entiteta. Pogledati
Technology Guide 6 za vie detalja.

Korecijalni napori u novim computing okruenjima

Tri softverske kopmanije trenutno razvijaju glavne proizvode u novim kompjuterskim okruenjima.
Sve e jednom ugraditi utility computing, pervasivni computing i Web Servise. Microsoft pokree
veliki istraivaki projekat, poznatiji kao Microsoft.Net (www.microsoft.com/net/default.asp). IBM
razvija svoju WebSphere platformu (ibm.com/software/websphere). A Sun Microsystems gradi novu
sistem arhitekturu u svom NI projektu. Za vie informacija o ovim komercijalnim poduhvatima,
pogledati Online File W2.8.
Bilo da organizacija koristi legacy sisteme zasnovane na mainframe-u, ili moderne sisteme
bazirane na Web-u, njeni informacioni resursi su veoma vaan resurs koji se mora uvati i kojim se
mora upravljati.

9. Upravljanje informacionim resursima

Moderna organizacija poseduje mnoge informacione resurse. Kao dopuna infrastrukturi, postoje
brojne aplikacije, a nove se razvijaju. Aplikacije imaju ogromnu strateku vrednost. Firme se toliko
jako oslanjaju na njih da, u nekim sluajevima, kada one ne rade ak i za kratko vreme, ni
organizacija ne moe da funkcionie. Dalje, akvizicija, operacija, bezbednost, i odravanje ovih
sistema moe kotati jako puno. Stoga, veoma je bitno da su ovim sistemima pravilno upravlja.
Postoje mnogi tipovi resursa informacionih sistema, i njihove komponente mogu poticati od
raznih trgovaca i brendova. Glavne kategorije su hardver (svi tipovi kompjutera, servera i drugih
ureaja), softver (razvojni alati, jezici i aplikacije), baze podataka, mree (lokalne, iroke, Interet,
intranet i ekstranet, i pomoni ureaji), procedure, bezbednosni objekti, i fizike zgrade. Resursi su
rasuti po organizaciji, a neki od njih se esto menjaju. Stoga, moe biti prilino teko upravljati IS
resursima.

Ko upravlja kojim IT resursima?

Odgovornost za upravljanje Informacionim resursima je podeljena meu dva organizacijska
entiteta: information systems department (ISD), koji je korporativni entitet, i krajnji korisnici koji su
rasuti po celoj organizaciji. Ova podela odgovornosti postavlja ozbiljna pitanja kao to je: Ko
upravlja kojim resursima? Koja je uloga ISD-a, koja je njihova struktura, i koje je njihovo mesto u
organizaciji? Kakvi su odnosi izmeu ISD-a i krajnjih korisnika? Kratki odgovori na ova pitanja
dati su u ovom odeljku.
Ne postoji standardni meni za podelu odgovornosti za razvoj i odravanje IS resursa izmeu
ISD-a i krajnjih korisnika. U nekim organizacijama, ISD upravlja veinom ovih resursa, bez obzira
na to gde se nalaze i kako se koriste. U drugim, ISD upravlja jedino nekolicinom. Podela zavisi od
mnogih stvari: veliina i priroda organizacije, koliina i tipovi njenih IT resursa, stav organizacije
prema computingu, stav top menadmenta prema computingu, nivo zrelosti tehnologije, koliina i
zrelost rada na spoljnim IT resursima, pa ak i zemlja u kojoj kompanija posluje.
Generalno govorei, ISD je odgovoran za korporativni nivo i deljene resurse, dok su krajnji
korisnici odgovorni za odeljenjske resurse. Ponekad je podela izmeu ISD-a i krajnih korisnika
bazirana na drugim pristupima. Na primer, ISD moe da stei ili izgraditi sisteme a krajnji korisnici
njima upravljati i odravati ih. Zbog meuzavisnosti informacionih resursa, vano je da ISD i
krajnji korisnici rade zajedno i sarauju nezavisno od toga ko ta radi.

Uloga IS departmana
Kao to pokazuje tabela 2.4, uloga ISD-a se menja od isto tehnike da vie menaderske i
strateke. Kao rezultat ove promenljive uloge, pozicija ISD-a unutar organizacije tei da se od
uzdigne od jedinice koja podlee funkcionalnom odeljenju (kao to je raunovodstvo), do jedinice
koja podlee starijem podpredsedniku administracije ili ak CEO-u. U ovoj novoj ulozi ISD mora
da bude sposoban da blisko sarauje sa eksternim organizacijama kao to su trgovci, poslovni
partneri, konsultanti, istraivake institucije, i univerziteti. Dodatno, ISD i jedinice krajnjih

korisnika moraju biti bliski partneri. Uloga direktora ISD-a takoe se menja, od tehnikog
menadera do starijeg izvrioca, ponekad nazvanog chief information officer (CIO), ili chief
technology
officer
(CTO).
Detalji
su
dostupni
u
Ball
(2002),
in
cio.com/summaries/roledescription,.
SPORNA PITANJA O IT-u. Krajem 2004., glavna sporna pitanja o IT menadmentu su bila kako
da se dobije navoenje od top menadmenta, kako da se smanje IT trokovi, kako da se poravna IT
arhitektura, kako obezbediti informacione sisteme, koliko vriti outsourcing, kako meriti povratak
ulaganja u IT i kako ga pravdati, i kako se nositi sa novim tehnologijama kao to su Web Servisi.
Sva ova pitanja su pokrivena u mnogim delovima ove knjihe.
BUDUNOST ISD-a. Rastua strateka vanost IT-a i nova arhitektura e promeniti ulogu ISD-a.
Kao to navodi Popp et al. (2004), nalazimo se u tranzijici koja vodi u takve promene.

PRILOG 1.STUDIJA SLUCAJA

IZGRADNJA E-BIZNISA U FEDEX KORPORACIJI
FedEx korporaciju je 1973 osnovao preduzetnik Fred Smith. Danas, sa potpuno integrisanom
fizikom i virtuelnom infrastrukturom, FedEx rukovodi jednim od najposlovnijih data-processing
centara u svetu, rukujui sa preko 100 miliona zahteva za informacijama dnevno iz preko 3.000
baza podataka i vie nego 500.000 arhivskih fajlova. FedEx rukovodi jednom od najveih real-time,
online klijent/server mreom u svetu. Glavna konkurentska prednost FedEx-a je ekspresna
transportacija i e-solutions.

PROBLEM/ANSA
U poetku, FedEx je rastao uz pritiske od strane rastue inflacije i glabalne konkurencije. Ovi
pritisci su doneli rast velikim zahtevima biznisa da se ubrzaju isporuke po niskim cenama i da se
poboljaju korisniki servisi. FedEx nije imao problem u poslovanju ali je ipak pokuao da ostane
ispred konkurencije gledajui unapred pri svakoj prilici da udovolji korisnikim potrebama za
brzom, pouzdanom i priutivom overnight isporukom. Kasnije je internet doneo jeftinu a
pristupanu platformu, gde je FedEx ponovo video priliku da proiri svoje poslovne vidike, i
geografski i u terminima ponude servisa. FedEx pokuava da odjednom dastigne dva svoja glavna
cilja: 100 procentni korisniki servis, 0 procenata vremena u otkazu.

IT REENJE/PROJEKAT
Glavna softverska aplikacija koju koristi FedEx je e-Shipping Tools web orjentisana aplikacija za
isporuke koja dozvoljava korisnicima da provere status isporuka preko web strane kompanije.
FedEx takoe obezbeuje integrisano reenje za adresiranje celog prodajnog i nabavnog lanca
potreba svojih korisnika. Njihov e-Commerce Solutions obezbeuje pun niz servisa koji dozvoljava
biznisu da besprekorno integrie transportacione i informacione sisteme u sopstvene operacije. Ova
reenja su FedEx odvela daleko iznad obine kompanije za isporuku.
FedEx trguje raznim e-commerce hardversko/softverskim reenjima: FedEx PowerShip MC
(multicarrier hardversko/softverski sistem), FedEx Ship Manager Server (hardversko/softverski
sistem koji obezbeuje brze transakcije i superiornu pouzdanost, dozvoljavajui proseno osam
transakcija u sekundi), FedEx ShipAPI (internet bazirana aplikacija koja dozvoljava

kastomizaciju, eliminiui redundandno programiranje), i FedEx Net-Return (web-bazirani itemreturn menadment sistem). Ova infrastruktura je poznata kao FedEx Direct Link. Ona omoguava
bussiness-to-bussiness elektronsko poslovanje preko kombinacije globalnog virtual private network
(VPN) povezivanja, internet povezivanja, povezivanja preko iznajmljene linije, i VAN (value-added
network) povezivanja.
Slika 2.1 (strana 50) prikazuje primer jednog od FedEx-ovog e-commerce reenja. Ona
pokazuje kako kako muterija FedEx-a moe da ue u mreu sistema preko interneta. Kada
muterija zada online porudbinu, ona je poslata do FedEx web servera. Informacija o porudbini i
muteriji se zati m alje do kompjutera prodavca, a poruka se alje muteriji da se potvrdi prijem
porudbine. Nakon to je porudbina primljena i potvrena, FedEx web server alje poruku u
prodavevu banku da bi obezbedila odobrenje kredita. U isto vreme, porudbina se alje preko
elektronske razmene podataka (electronic data exchange - EDI) do FedEx glavnog raunara koji
aktivira skladini menadment sistem. Porudbina se procesira (roba se bira i pakuje), skldini
inventarski sistem se aurira, i proces isporuke je aktiviran. Informacija o procesu porudbine je
dostupna na tri odvojena elektronska data centara (EDC-a) locirna u SAD,
Evropsko/Mediteranskom (EMEA) regionu, i u Azijsko Pacifikom (APAC) regionu. Tokom celog
procesa, u bilo koje vreme muterija, prodavac i zaposleni u FedEx-u mogu preko web-a pratiti
status porudbine i njeno ispunjenje.

REZULTATI
Novi biznis model FedEx-a zasnovan na e-trgovini stvata vrednost za muterije na vie naina:
olakava komunikaciju i kolaboraciju izumeu razliitih grupa u prodajnim i snabdevakim
lancima. On promovie poveanje efikasnosti redukujui cene kotanja i ubrzavajui proces
poruivanja. On ohrabruje muterije ne samo da koriste FedEx kao dostavljaa ali takoe da
postave FedEx kao spoljni izvor svih njihovih logistikih aktivnosti. On takoe obezbeuje za
FedEx konkurentsku prednost, povean prihod i profit. Stoga, se FedEx promenio iz staroekonomske dostavljake kompanije u e-biznis logistiko preduzee.

LEKCIJE KOJE SMO NAUILI IZ OVOG CASE-A

U digitalnoj ekonomiji, koliko uspeno se kompanije transformiu iz tradicionalnih naina
poslovanja u e-biznis e zavisiti od toga koliko uspeno se mogu prilagoditi njihovoj strukturi i
procesima da bi iskoristili prednosti novih tehnologija i arhitekture i infrastrukture koje koriste.
FedEx se transformisao u e-biznis integrisanjem fizike i virtualne infrastrukture u informacione
sisteme, biznis procese, i organizacione granice. Iskustvo FedEx-a u izgradnji e-biznisa pokazuje
kako komanija moe uspeno da primeni svoju ekspertizu u informacionim sistemima u cilju da
vodi customercentric inovacije sa vodeim strukturalnim i strategijskim uticajima. Takoe
prikazuje ulogu outsourcing-a, koji oslobaa kompanije da se koncetriu na svoj osnovni posao. U
ovom poglavlju opisujemo kako razliiti informacioni sistemi strukturisani i organizovani tako da
mogu podrati biznis u davedeset prvom veku.

PRILOG 2
Proizvodnja po narudbi
Kocept proizvodnje po porudbi znai da poinjemo sa izradom proizvoda (usluge) samo nakon to
je obavljena porudbina. Ovaj koncept je star koliko i sama trgovina i bio je jedini nain
proizvodnje sve do poetka industrijake revolucije. Prema ovom konceptu, ako su vam bile
potrebne cipele, ili ste kod prizvoaa cipela koji je uzeo meru. Pregovarali ste o kvalitetu, dizajnu,
ceni i platili ste. Prodavac zatim kupuje materijal i pravi specijalizovan proizvod za vas.
Specijalizovani proizvodi su bili skupi, bilo je potrebno puno vremena za njihovu izradu. Ovo se
promenilo dolaskom indsutrijske revolucije.

Industrijska revolucija je poela sa konceptom deljenja posla na manje delove. Takva podela
radne snage je uinila rad jednostavnijim, zahtevajui manje obuke za zaposlene. Ona je takoe
omoguila specijalizaciju. Razliiti radnici su postajali eksperti u izvravanju odreenih zadataka.
Poto su radni segmenti jednostavniji, lake je da se automatizuju. Sve ovo smanjuje cenu za
potroae, a potranja raste. Tako je razvijen koncept proizvodnje za trite. Da bi se proizvodilo za
trite, bilo je neophodno da se dizajniraju standardizovani proizvodi, da se proizvedu, skladite a
nakon toga da se prodaju. Stvaranje standardnih proizvoda putem automatizacije jo vie je
smanjilo cenu a potranja se poveala. Da bi se zadovoljila uvek rastua potranja nastala je
masovna proizvodnja.
Prema konceptu masovne proizvodnje, proizvoa proizvodi velike koliine standardnih
proizvoda po veoma niskoj ceni, i onda ih predstavlja potroaima. Sa poveanom konkurencijom i
eljom da se prodaje na udaljenim tritima, bilo je neophodno da se naprave specijalne marketing
organizacije koje e vriti prodaju. Ovaj novi model je takoe zahtevao proizvodnju velikih fabrika,
i finansija, raunovodstvo, personal i druga odeljenja koja e pratiti mnoga nove i specijalizovane
poslovne aktivnosti. U masovnoj proizvodnji, radnici ne znaju ko su kupci, a esti i ne mare o
potebama kupaca ili kvalitetu proizvoda. Ali proizvodi su jeftini a njihova cena pokree potranju,
tako da je ovaj koncept postao dominantan. Masovna proizvodnja je takoe zahtevala sisteme
inventara na raznim mestima u lancu nabavke, koji su bili bazirani na predvienoj potranji. Ako je
predviena portranja bila pogrena, inventar su bili pogreni: Ili je inventar bio nedovoljan da se
zadovolji potranja, ili je bilo previe invetara.
Kako je drutvo postajalo bogatije, postranja za specijalizovanim proizvodima, posebno
automobilima, je rasla. Da bi vrili prodaju, proizvoai su morali da zadovolje ovu vrstu potranje.
Sve dok je potranja za specijalizovanim porizvodima bila mala nije bilo problema zadovoljiti je.
Pri kupovini novog automobila, na primer, od kupaca se trailo da plate premiju i da ekaju dugo
vremena, a bili su voljni to da urade. Polako potranja za specijalizovanim proizvodima i uslugama
je rasla. U 1970-tim Burger King je promovisao koncept having it your way, a proizvoai su
poeli da trae reenja kako da ponude specijalizovane proizvode u velikim koliinama. Ova ideja
je sutina masovne specijalizacije. Takva reenja su obino bila unapreena nekom vrstom
informacionih tehnologija. (pine and Gilmore, 1999). Kasnije je Dell Computers predstavio ideju
specijalizovanog PC-ja. Ova strategija specijalizovanja je bila toliko uspena da su i druge idnustrije
htele da isprobaju masovnu specijalizacij. Ipak, shvatili su da to nije ba tako lako (Zipkin, 2001 i
Agrawal et al., 2001).
Koristei e-komerc moe se olakati korienje specijalizacije i ak i korienje masovne
specijalizacije (Howleg i Pil, 2001). Da bi se razumela ova strategija, pogledajmo prvo uporeenje
masovne proizvodnja takoe poznatu i kao push system, sa masovnom specijalizacijom poznatom
kao pull system. Kao to je prikazano na slici 2A.1.

Konvencionalni
push sistem

EC baziran
pull sistem

Proizvoa
Proizvodnja za trite:
predvianje potranje,
upotreba masovne
proizvodnje, zalihe

Veleprodaja
zalihe

Maloprodajni distributivni
centri
zalihe

Maloprodajne radnje
zalihe, porudbine
pomuda potroaima

Potroai

Potroai
Porudbine

Proizvoa ili trgovac na

malo
Konsultuj zalihe za
standardne stvari. Poalji ako
je dostupno; u suprotnom
prosledi porudbinu

Prosleivanje
neispunjenih porudbina
distributivnim centrima, ili
dobavljaima
ako
je
potrebno
Porudbine u proizvodnju,
dobavaljaa, ako je
potrebno napraviti
proizvod, poslati
potroaima

SLIKA 2A.1 Poreenje push baziranog i pull baziranog lanca snabdevanja

Vano polje u u lancu snabdevanja je poruivanje. Koristei EC korisnik moe sam da

konfigurie zahtevani proizvod online. Porudbina se dobija u sekundi, i nakon to je potvrena a
plaanje izvreno, porudbina se elektronski alje u proizvodno odeljenje. Ovo tedi procesno
vreme i novac. Za kompleksne poroizvode, korisnici mogu u realnom vremenu saraivati sa
proizvoaevim dizajnerima, kao to se radi u Cisco Systems. Opet se tedi i vreme i novac a
greke su svedene na minimum zbog dobre komunikacije i saradnje.
Drugi doprinosi EC-a masovnoj specijalizaciji su: potrebe kupaca su vidljive svim
partnerima u lancu postavljanja porudbine (manja kanjenja, bre vreme odziva); inventari se
redukuju zbog brze komunikacije; digitalizovani proizvodi i usluge mogu se iporuiti elektronskim
putem, sa skoro nikakvim dodatnim trokovima.
Jo jedno kljuno polje u masovnoj specijalizaciji je razumevanje ta korisnici ele, a EC
takoe ovde mnogo pomae (. E-komerc moe pomoi i istraivanju proizvodnih promena od jedne
stvari do druge. Takoe, poto je veina masovne proizodnje zasnovana na sklapanju standardnih
komponenti, EC moe pomoi da se proizvodnja konfigurie u nekoliko minuta, ukljuujui i
identifikaciju potrebnih komponenti i njihovu lokaciju. Dalje, proizvodni plan se moe automatski
generisati, sa detaljima o dostupnosti svih potrebnih resursa, ukljuujui i novac. Ovo je razlog
zato mnoge industrije a naroito proizvoai automobila planiraju da preu na proizvodnju po
porudbini koristei EC. Kao rezultat ovih promena u proizvodnim metodama, oni oekuju veliko
smanjenje trokova, krae vreme od porudbine do isporuke, i manje trokove zaliha. (pogledati
Exhibit 1 u Agrawal et al., 2001, i Holweg i Pil, 2001).

Masovna specijalizacija na viskom nivou nije lako izvodljiva (Zipkin, 2001 i Agrawel et al.,
2001), ali ako se pravilno izvede, moe postati dominantan model u mnogim industrijama.