Tehnički Opis PDF

SADRŽAJ ARHITEKTONSKO-GRAĐEVINSKOG DELA_________
1. TEHNIČKI IZVEŠTAJ
2. STATIČKI PRORAČUN
3. PREDMER I PREDRAČUN
4. GRAFIČKA DOKUMENTACIJA
− AG-01 Situacija
− AG-02 Osnova kota 255.00
− AG-03 Osnova kota 259.80
− AG-04 Presek 1-1
− AG-08 Izgled, fasada
# Šeme bravarije
− K-01 Plan armature - osnova rezervoara kota 255.00

− K-02 Plan armature - osnova rezervoara kota 259.80
− K-03 Plan armature - osnova zidova rezervoara, kota 256.80
− K-04 Plan armature - presek 1-1
# Specifikacija i izvod armature
− K-06 Plan armature - osnova zatvaračnice kota 257.55

− K-07 Plan armature - osnove zidova zatvaračnice, kota 256.80
# Specifikacija i izvod armature
5. TIPSKI ŠAHT
6. OPŠTI TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE GRAĐEVINSKIH RADOVA

1. TEHNIČKI IZVEŠTAJ
1
1. TEHNIČKI IZVEŠTAJ uz statički proračun
Rezervoar “Osečina” je lociran na k.p. br. 1384 i 1385 KO Plužac i zapremine je 700m3.
1.1. OPŠTE O KONSTRUKCIJI
Rezervoar “Osečina” je projektovan je kao ukopan rezervoar, gabarita

20.23×10.10×5.10m i ima kotu dna na 255.00mm. Maksimalana visina vodenog stuba u
rezervoaru je 4.0m. Rezervoar se sastoji od dve identične komore koje imaju zajedničku
zatvaračnicu. Zapremina jedne komore je 350m3 i unutrašnjeg gabarita je
9.50×9.50×4.55m. Donja ploča i zidovi rezervoara su debljine 30cm, gornja ploča je
debljine 25cm, a pregradni zidovi (šikane) su debljine 20cm. Postoji po jedan revizioni
ulaz na koti 259.55mnm za svaku komoru. Ukoliko bi se i ovaj rezervoar gradio fazno –
prvo samo jedna komora i zatvaračnica, a kasnije druga, onda bi trebalo privremeno
zazidati deo revizionog ulaza na zatvaračnici za drugu komoru. Donja ploča je u nagibu
0.5 % prema zatvaračnici, što se finalizuje u iskopu. Sve betonske površine u kontaktu
sa vodom su izolovane krutom hidroizolacjom na bazi penetrata. Detalji obrade ploča i
zidova kao i predviđene izolacije date su u okviru grafičke dokumentacije projekta.
Pristup zatvaračnici je na koti 257.55mnm, a njena osnova je spoljašnjih dimenzija

7.5×6.0m. Sastoji se od ukopanog dela visine 3.50m i nadzemnog dela čija je najmanja
visina 2.77m. Donja ploča zatvaračnice je debljine 30cm, zidovi su debljine 25cm,
krovna ploča je debljine 15cm, a ploča na koti 257.55mnm je debljine 20cm. Krovna
ploča ima nagib od 10o i preko nje se polažu hidro i termoizolacija. Krovni pokrivač je
profilisani aluminijumski trapezasti lim na darvenim letvama. Fasadne površine su hidro
izolovane. Detalji obrade podova, plafona i zidova kao i predviđene izolacije dati su u
okviru grafičke dokumentacije projekta.
1.2. PODLOGE
Za izradu ovog projekta bio je na raspolaganju:

− Geodetski plan lokacije u razmeri R 1:250.
− Elaborat o geotehničkom ispitivanju tla na lokaciji rezervoara “Osečina”.
1.3. MATERIJAL
Za rezervoar i zatvaračnicu predviđen je beton MB 30, V6 i aramatura RA 400/500-2.
Rezervoar se iznutra premazuju penetratom prema upustvima proizvodjača. Tip

penetrata nije propisan, ali mora imati atest o inertnosti i neškodljivosti, bez topivih
sastojaka, bez uticaja na promenu boje, mirisa i ukusa vode, kao i dokaz da primenjeni
materijal zadovoljava tražena fizičko-hemijska svojstva (vodonepropustivost, prionjivost
na podlogu, penetraciju, čvrstoću na pritisak, zatezanje, savijanje, habanje i slično).
2
1.4. USLOVI FUNDIRANJA
Dubina fundiranja je proizašla iz uslovljene kote dna rezervoara. Očekuje se fundiranje

objekta na stabilnom, stenovitom, dobro nosivom i vodonepropusnom terenu, tako da
se ne očekuju problemi sa nosivošću tla i stabilnošću objekta.
Iskop je predviđen da se radi sa nagibom kosina 1.5:1 sve dok se ne dođe do

stenovitog tla gde će se iskop raditi sa strmijim nagibom 5:1. Iskop u steni treba obaviti
uglavanom ručno i to pneumatskim alatima. Ako se pokaže neophodna primena
eksploziva, on se mora koristiti vrlo pažljivo, kontrolisano i u manjim količinama da se
ne bi rastresla okolna stenska masa prilikom miniranja. Radovi na miniranju se ne
smeju izvoditi fazno, tj. nije dozvoljeno miniranje u blizini izvedenih delova objekta, da
ne bi došlo do njihovog oštećenja. Prilikom izvođenja radova ne očekuje se prisustvo
podzemne vode, a ni u toku eksploatacije. Temeljnu spojnicu mora da primi Nadzorni
inženjer. Iskop treba raditi u sušnom periodu u svemu prema Projektu.
1.5. OPTEREĆENJA
U proračunu statičkih uticaja uzeta su u obzir sledeća opterećenja:

− sopstvena težina konstrukcije γ = 25.0kN / m 3
težina nasipa. Usvojene karakteristike nasipa su: γ = 22.0kN / m 3 , ϕ = 30o
− pritisak tla u stanju mirovanja p = γ ⋅ h ⋅ (1 − sin ϕ )
− hidrostatički pritisak vode γ w = 10.0kN / m 3
Rezervoar se nalazi u VIII seizmičkoj zoni sa povratnim periodom od 500 godina.

Seizmičko opterećenje nije razmatrano, jer za ovakav tip objekta ono nije merodavno
za dimenzionisanje.
1.6. STATIČKI PRORAČUN I DIMENZIONISANJE
Statički proračun i dimenzionisanje je urađeno uz pomoć programskog paketa Tower.

Tlo je modelirano koeficijentom posteljice k = 10 5 kN / m 3 . Razmatran je
trodimenzionalni model konstrukcija, koji u potpunosti odgovara realnom stanju.
Proračun statičkih uticaja i dimenzionisanje konstrukcije rezervoara je urađeno za tri

faze rada i to:
− probno punjenje - pre zasipanja
− remont - kada je rezervoar prazan i zasut do projektovane kote
− eksploatacija rezervoara - napunjen vodom i zasut do projektovane kote.
Dimenzionisanje je izvršeno prema graničnim stanjima nosivosti i graničnim stanjima

prslina. Za graničnu vrednost širine prslina usvojeno je za sve spoljašnje površine
au = 0.2mm što odgovara srednje agresivnoj sredini za elemente izložene vlazi,
atmosferskim i korozivnim uslovima za stalno, dugotrajno i kratkotrajno promenljivo
opterećenje. Za sve površine unutar rezervoara granična vrednost širine prslina
ograničena je na au = 0.1mm prema važećim propisima.
3
1.7. ISPITIVANJE REZERVOARA
Pre zasipanja rezervoara, a posle premaza penetratom uraditi probno punjenje do

maksimalnog projektovanog nivoa vode. Osmatranje se vrši najmanje nedelju dana.
Ako se iz rezervoara gubi voda, potrebno je uraditi sledeće:

− sa spoljne strane obeležiti mesta gubitka vode po klasama (teče, curi, kaplje, vlaži)
− snimiti sve pukotine, prsline, segregirana i druga loša mesta na betonu sa spoljne i
eventualno unutrašnje strane i sačiniti zapisnik
− pozvati projektanta radi definisanja potrebnih sanacionih mera.
1.8. PROGRAM PROBNOG PUNJENJA
Osim provere projektovanog kvalitetnog izvođenja, neophodno je u cilju provere

vodonepropustivosti vodne komore izvršiti probno punjenje rezervoara do kote
maksimalnog nivoa. Probno punjenje treba izvoditi pre bilo kojih hidroizolacionih
unutrašnjih ili spoljnih radova.
Punjenje komore vodom mora biti kontrolisano (sa poznatom količinom vode u jedinici
zapremine) i to fazno. Prva faza je punjenje vodom do 1.0m visine, sa stalnim
praćenjem eventualnih vidnih gubitaka vode. Merenje nivoa vode u komori može biti
izvršeno pomoću plovka sa pištaljkom ili drugačije. Nakon završetka I faze, treba
zatvoriti zatvarače na dovodu i ispustu, pa očitati pijezometre, ako postoje u blizini
rezervoara.
Treba pratiti eventualne gubitke vode iz rezervoara osmatranjem nivo vode u njemu i
vizuelnim pregledom spoljašnosti rezervoara. Obeležiti sva mesta na spoljnim zidovima
gde dolazi do gubitka vode i to po klasama: curi, kaplje, vlaži, ....
Ako rezervoar u I fazi punjenja ne gubi vodu, ili su vrlo mali gubici vode, može se preći
na konačnu fazu punjenja do projektovane kote.
Vodna komora se smatra vodonepropustivom ako nije utvrđeno merljivo sniženje nivoa
vode. Sniženje manje od 1mm se toleriše.
Tokom probnog punjenja neophodno je voditi zapisnik, koji treba da sadrži sledeće
podatke:
− opis
− naziv Izvođača radova
− zapremina, maksimalan nivo vode
− prodori cevi
− trajanje punjenja vodom
− odstojanje od repera do vodenog ogledala u milimetrima
− temperatura vode
− temperatura vazduha u rezervoaru
− spoljašnja temperatura vazduha.
Zapisnik mora potpisati Šef gradilišta i Nadležni organ za prijem radova.
Na osnovu zapisnika sa probnog punjenja u kome su beleženi eventualni gubici vode,

naznačena mesta i način gubitka, donosi se odluka o potrebnim merama sanacije.
4
1.9. ZATRPAVANJE REZERVOARA
Posle probnog punjenja i eventualne sanacije rezervoara, pristupiti njegovom zasipanju.

Zatrpavanje uraditi, uglavnom, materijalom iz iskopa.
Nasip se izvodi ravnomerno po visini oko rezervoara u slojevima od po 30cm uz

ravnomerno nabijanje po celoj površini sloja. Potrebna zbijenost nasipa izražena preko
zapreminske težine iznosi γ = 22.0kN / m 3 . Kontrolu zbijenosti nasipa vršiti direktnim
merenjem na terenu preko opita zapreminske težine.
Sve kosine nasipa treba obložiti trodimenzionalnom geosintetičkom mrežom za

sprečavanje erozije (geomat-om) i zatim ih zatravniti.
Na gornjoj ploči, iznad hidrizolacije je predviđen sloj šljunka debljine 10cm za zaštitu
iste od nasipa, a koji istovremeno služi i kao sloj za oceđivanje površinske vode. Nasip
treba zatraviti, ali se ne sme dozvoliti rast vegetacije sa korenjem, jer može doći do
razaranja hidroizolacije na gornjoj ploči.
ODGOVORNI PROJEKTANT
___________________________
Klara Dragojević, dipl. inž. građ.
Licenca br.310 5459 03
5
2.1. DISPOZICIJA
6
7
2.2. ANALIZA OPTEREĆENJA
POS GP - gornja ploča
− Nasip 0.80 ⋅ 22.0 = 17.60kN / m 2

− Sopstvena težina 0.25 ⋅ 25.0 = 6.25kN / m 2
− Hidroizolacija 0.5kN / m 2
− Korisno opterećenje p = 2.00kN / m 2
POS Z - bočni zidovi
− Horizontalni pritisak zemlje:

računa se sa pritiskom tla u stanju mirovanja.
Usvojene geotehničke karakteristike nasutog materijala:
γ = 22.0kN / m 3 , ϕ = 30o , c = 0
p = 2.0kN / m 2
p0 = p ⋅ (1 − sin ϕ ) = 2.0 ⋅ (1 − sin 30o ) = 1.0kN / m 2
p1 = p0 + γ ⋅ h1 ⋅ (1 − sin ϕ ) = 1.0 + 22.0 ⋅ 0.93 ⋅ (1 − sin 30o ) = 11.23kN / m 2
p2 = p0 + γ ⋅ h2 ⋅ (1 − sin ϕ ) = 1.0 + 22.0 ⋅ 5.76 ⋅ (1 − sin 30o ) = 64.36kN / m 2
− Opterećenje od vode pw = 10.0 ⋅ hw = 40.0kN / m 2
Zatvaračnica:
POS P2 – ploča na koti 257.55mnv

− Korisno opterećenje p = 3.00kN / m 2
8
POS P3 – krovna ploča

− Krovni pokrivač i hidroizolacija 1.00kN / m 2
− Sneg i vetar s = 1.50kN / m 2
− Korisno p = 1.00kN / m 2
POS Z5
p = 2.0kN / m 2
p0 = p ⋅ (1 − sin ϕ ) = 2.0 ⋅ (1 − sin 30o ) = 1.0kN / m 2
p1 = 1.0 + 22.0 ⋅ 3.05 ⋅ (1 − sin 30o ) = 34.55kN / m 2
p2 = 1.0 + 22.0 ⋅ 6.4 ⋅ (1 − sin 30o ) = 71.4kN / m 2
POS Z7
p = 2.0kN / m 2
p1 = p ⋅ (1 − sin ϕ ) = 2.0 ⋅ (1 − sin 30o ) = 1.0kN / m 2
p2 = 1.0 + 22.0 ⋅ 3.05 ⋅ (1 − sin 30o ) = 34.55kN / m 2
POS ST
− težina stepenika 0.25 ⋅ 0.2133 / 2 ⋅ 25.0 = 0.67kN / m

0.67 / 0.33 = 2.03kN / m 2
− ograda 0.10kN / m 2
− sopstvena težina 0.15 ⋅ 25.0 = 3.75kN / m 2
− korisno opterećenje p = 3.00kN / m 2
9
2.3. STATIČKI PRORAČUN REZERVOARA
STATIČKI SISTEM
POS Z1
POS Z3
POS Z2
POS Z4
POS Z1
Šema nivoa
Naziv z [m] h [m] Naziv z [m] h [m]
POS GP 4.83 4.83 POS DP 0.00
Tabela materijala
No Naziv materijala E[kN/m2] μ γ[kN/m3] αt[1/C] Em[kN/m2] μm
1 Beton MB 30 3.150e+7 0.20 25.00 1.000e-5 3.150e+7 0.20
Setovi ploča
No d[m] e[m] Materijal Tip proračuna Ortotropija E2[kN/m2] G[kN/m2] α
<1> 0.250 0.125 1 Tanka ploča Izotropna
Setovi greda
Set: 1 Presek: Pravougaoni
Mat. P/Z A1 A2 A3 I1 I2 I3
2 1 9.000e-2 7.500e-2 7.500e-2 1.000e-9 3.000e-4 1.519e-3
10
3
45
20
[cm]
Set: 2 Presek: Pravougaoni

Mat. P/Z A1 A2 A3 I1 I2 I3
2
1 1.200e-1 1.000e-1 1.000e-1 1.000e-9 1.600e-3 9.000e-4
30
T 3
40
[cm]
Setovi površinskih oslonaca

Set K,R1 K,R2 K,R3
1 1.000e+5 1.000e+5 1.000e+5
Ram: POS Z1 Ram: POS Z2
Tower - 3D Model Builder 5.5

10
Nivo: POS GP [4.83] Nivo: POS DP [0.00]
OPTEREĆENJE
Lista slučajeva opterećenja

No Naziv No Naziv
1 stalno (g) 8 Kombinacija: 1.6xI+1.8xII+1.8xIII+1.8xV
2 horizontalni pritisak nasipa 9 Kombinacija: 1.6xI+1.8xIV
3 težina nasipa 10 Kombinacija: 1.6xI+1.8xII+1.8xIII+1.8xIV
4 voda 11 Kombinacija: 1.6xI+1.8xII+1.8xIII+1.8xIV+1.8xV
5 korisno 12 Kombinacija: I+II+III (remont) (I+II+III)
6 Kombinacija: 1.6xI+1.8xII 13 Kombinacija: I+IV (probno punjenje) (I+IV)
7 Kombinacija: 1.6xI+1.8xII+1.8xIII 14 Kombinacija: I+II+III+IV+V
Opt. 1: stalno (g) Opt. 2: horizontalni pritisak nasipa
q=-11.23 q=-11.23
q=-0.50
q=-64.36 q=-64.36
POS GP [4.83] POS Z1, POS Z2, POS Z3

Opt. 3: težina nasipa Opt. 4: voda
q=-17.60 q=-40.00
Nivo: POS GP [4.83] Nivo: POS DP [0.00]

11
Opt. 4: voda Opt. 5: korisno
q=0.00 q=0.00
q=-2.00
q=40.00 q=40.00
POS Z1, POS Z2, POS Z3 Nivo: POS GP [4.83]
STATIČKI UTICAJI
Uticaji u pločama: max: |Mx|
Čvor LC Mx [kNm/m] My [kNm/m]
10343 2 -75.178 -11.898
5254 2 -75.178 -11.898
10302 2 -74.861 -11.763
5106 2 -74.861 -11.763
10343 2 74.737 11.740
5254 2 -74.737 -11.740
Uticaji u pločama: max: |My|

9696 2 -24.618 -124.99
7201 2 -24.354 -106.75
7063 2 -7.980 -64.535
7336 2 -7.980 -64.535
9622 2 -8.001 -58.343
9768 2 -8.001 -58.343
Uticaji u gredama: max: |M3|

Čvor I - Čvor J LC x [m] M3 [kNm]
9025 - 9696 2 1.444 -37.679
6010 - 7201 2 1.500 24.923
9025 - 9696 4 1.444 15.434
6010 - 7201 4 1.500 -11.824
9025 - 9696 3 0.619 7.002
POS GP
Opt. 1: stalno (g) Opt. 1: stalno (g)
0.50 0.94 0.55

0.00
0.
00
0.00 0.
00
0.00
-3.78
-3.78
2.96 2.53 8.37
6.76 0.90
-3.78
-7.56
2.81 -11.34 -17.64 -22.52

0.00
6.76 0.90
-15.01
-7.51
2.96 8.37
-3.78
2.53
-3.78
0.50 0.
0.94 0.00 0.55
00
00
0.00
0.
Nivo: POS GP [4.83] Nivo: POS GP [4.83]

Uticaji u ploči: max Mx= 6.76 / min Mx= -11.34 kNm/m Uticaji u ploči: max My= 8.37 / min My= -22.52 kNm/m
Opt. 2: horizontalni pritisak nasipa Opt. 2: horizontalni pritisak nasipa
-29.77
0.
5.24 3.49
0.00
0.
0 0
00
00
0. -14.89
.78
0.00
0.00
-27
-41.67
-13.89
16.39 28.55
-1
-41.67 14.
3. 27.78
27
89
-
0.00
0. -14.89
00
0.00
5.24 00
3.49
0. -29.77
00
0.


12
Opt. 3: težina nasipa Opt. 3: težina nasipa
0.84 0.93 1.36 1.34

0.
00
0.
00
00
0. -13.55
00
0.
-11.
81
-11.
-17.72 -17.00 20.63
81
-5.91
-5.91
7.46 7.60
0.00
1.22
0.0 -5.91 3.64 -40.65
-27.10 0.58
0.
0.
0 0
00
0
-13.55
0.00
7.46 7.60
-5.91
-5.91
-17.72 -17.00 20.63
-11.
81
-11.
81
0.84 0.00 0.93 1.36 1.34
0.
0.
00
00 00 -13.55
0.
00
0.
Opt. 4: voda Opt. 4: voda
12.14
0.00
-2.41 -1.58 0.0
0
0.
0
00
0.0
00
0.
6.07
0.00
11.45 11.45
0.00
17.17
-7.31 --12.32
5.73
6.16
5.
17.17
73
0.00
6.07
0.0
-2.41 -1.58
00
0.
0.00
00
0.
0
12.14 0
0.0

POS DP
-0.68 -1.14
0.00
0. 0 0
0.00 0.00 10.39
0.00
16.69 -13.89
16.72
-5.19
-9.28
8.36
8.36
-10.37
-5.19
-9.96 -0.40 31.17 -1.26

0.00
20.79 0.
0
00
0
0.
10.39
-10.37
8.36
-5.19
-9.28
8.36
16.72 16.69
-13.89
0. 0 0
0.00
-0.68 0.00 -1.14

0.00 0.00 10.39
Nivo: POS DP [0.00] Nivo: POS DP [0.00]

-0.26 57.63 -3.08

-3.88 -3.51 0.00
0.00
0.0
00
38.42
0.
19.21
18.50
55.48
-2.05 -12.28
36.
36.99
18.50
-14.14 -26.14 -4.93

55.48 0.00
9 9
0.0
0
18.50
0.00
19.21
-3.88 -3.51
0
0.
0.0
38.42
00
-0.26 57.63 -3.08

0.00
0.00


13
Opt. 3: težina nasipa Opt. 3: težina nasipa
-0.80 -0.71
0.00 0.00
0.00 0.00
10.51 -10.60
11.44
5.72
0.00
5.72
-4.03
-6.42
-7.10
0.00
9.83 29.48 -0.46
-4.03
9.35-8.06
0.0
5.7 19.65
0
-7.10
-4.03
-6.42
0.00
5.72
5.72
11.44 10.51 -10.60
-0.80 -0.71
0.00 0.00
0.00

POS Z1
-0.20 -0.32
0 0. 0 0
0.0
0.00
0.00
0.00
3.37
3.37
1.24
3 1.47
6.74
.0
6.74
0.
9.36 10.10 -5
00
-3.26
-3.32
-10.06
-14.90 -15.09

0.48 0.22 -29.79

0 0.0
0.0 0
00
-28.56
0.
0.00
-24.91
-24.91
-49.83
0.00
-67.31 20.96 21.30 -74.74 54.75

-49.
83
27.38
0.00 0.00
-57.12
-28.56

-0.36 -0.26
00 0. 0
0. 0 0
0.0 0.00
0.00
-9.42 -9.57
11.45
11.45
34.35 -25.26
31.24
22.90
22.9
-12.63
0
0.00 0.00
27.04
13.52


14
POS Z2
-0.17 -0.17 21.71
10.86
3.40
0 0.0
0.0 0
0.0
0
0.00
3.40
3.40
6.79
00
0.
6.79
0.
00
10.18 10.18
0
0.0
0.0
0
-3.57 -3.57 -8.30
-2.54
-16.58 -10.76 -16.58
30
-8.30
-8.
5.14 -124.99 5.14 0.03 0.03
-25
0 0.0
0.0 0
.06
-41.67
0.00
0.00
-25.06
-25.06
0.00
0.00
51.44 -75.18 20.62 20.62 -75.18
-50.
12
-50.
12
0.00
-25.06
6.34 -106.75 6.34
-41.67

Uticaji u ploči: max My= 51.44 / min My= -124.99 kNm/m Uticaji u ploči: max Mx= 20.62 / min Mx= -75.18 kNm/m
-2.11 51.36 -2.11 -0.18 -0.18

0.0
11
0
0.0 0
.5
0.00 17.12 0.00

2
0.00
11.52
0.00
11.52
-23.97 34.57 -9.36 -9.36 34.57

23.05
23.05
0.00
11.52
-2.97 50.66 -2.97

17.12

POS Z3
-1.78
0.
00
0.00
22.34
22.34
22.34
0.00
67.03 -24.80 -24.80 67.03

0.00
0.00
0.00
0.00
44.69
53.31
-22.34 -22.34
44.69
44.69
-11.17 -11.17
24.55 24.55
12.28 12.28


15
1.17
0.
00
0. 0 0 0.00
0.00
-10.39
-10.39
-10.39
0.00
11.34 11.34
0.00
-20.77
0.00
-31.15 -25.05 -31.15
11.93 11.93
7
-20.
7
-20.
7 7
5.97 5.97
-12.64 -12.64
-6.32 -6.32

POS G1
Opt. 1: stalno (g) Opt. 2: horizontalni pritisak nasipa Opt. 3: težina nasipa Opt. 4: voda
28.88
N1
2.35
N1 N1 N1
-4.33
-2.42
-57.18
13.84
T2 T2
2.33
2.29
0.17
T2 T2
-0.45
-0.95
-29.18
-6.03
-11.82
-4.29
-3.45
M3 M3
M3 M3
24.92
1.22
Uticaji u gredi: 6010-7201 Uticaji u gredi: 6010-7201 Uticaji u gredi: 6010-7201 Uticaji u gredi: 6010-7201
N1 [kN], T2 [kN], M3 [kNm] N1 [kN], T2 [kN], M3 [kNm] N1 [kN], T2 [kN], M3 [kNm] N1 [kN], T2 [kN], M3 [kNm]
POS G2
Opt. 1: stalno (g) Opt. 2: horizontalni pritisak nasipa Opt. 3: težina nasipa Opt. 4: voda
20.74
8.01
2.88
N1 N1 N1 N1
-2.67
-2.32
-54.23
3.69
4.12
8.41
2.25
T2 T2 T2
-9.17
T2
-3.49
-2.96
-4.29
-1.69
-37.68
M3
-0.09
M3 M3 M3
7.00
6.85
15.43
Uticaji u gredi: 9025-9696 Uticaji u gredi: 9025-9696 Uticaji u gredi: 9025-9696 Uticaji u gredi: 9025-9696
N1 [kN], T2 [kN], M3 [kNm] N1 [kN], T2 [kN], M3 [kNm] N1 [kN], T2 [kN], M3 [kNm] N1 [kN], T2 [kN], M3 [kNm]

16
DIMENZIONISANJE
MB 30
RA 400/500-2
Dimenzionisanje je izvršeno prema graničnim stanjima nosivosti i graničnim stanjima prslina. Za graničnu vrednost širine prslina
koje se nalaze na spoljašnjim stranama ploča i zidova, a ispod hidroizolacije, (ao=3.0cm), usvojeno je a u=0.2mm što odgovara
srednje agresivnoj sredini za elemente izložene vlazi, atmosferskim i korozivnim uticajima za stalno, dugotrajno i kratkotrajno
promenljivo opterećenje.
POS GP
Nivo: POS GP [4.83] - PBAB 87 X=4.77 m; Y=4.90 m; Z=4.83 m Pravac 2: (α=90°)
MB 40 (d,pl=25.0 cm) Pravac 1: (α=0°) Merodavna kombinacija:
Gornja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) Merodavna kombinacija: 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xV
Donja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV+1.80xV Mu = -13.32 kNm
Mu = -15.90 kNm Nu = 0.00 kN
X=9.59 m; Y=3.14 m; Z=4.83 m Nu = 0.00 kN εb/εa = -0.596/10.000 ‰
Pravac 1: (α=0°) εb/εa = -0.583/10.000 ‰ Ag2 = 1.53 cm2/m
Merodavna kombinacija: Ag1 = 1.93 cm2/m Ad2 = 0.66 cm2/m
1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xV Ad1 = 0.00 cm2/m
Mu = -59.36 kNm X=4.77 m; Y=2.35 m; Z=4.83 m
Nu = 0.00 kN Pravac 2: (α=90°) Pravac 1: (α=0°)
εb/εa = -1.322/10.000 ‰ Merodavna kombinacija: Merodavna kombinacija:
Ag1 = 7.25 cm2/m 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV+1.80xV 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV+1.80xV
Ad1 = 1.85 cm2/m Mu = -89.02 kNm Mu = 13.94 kNm
Nu = 0.00 kN Nu = 0.00 kN
Pravac 2: (α=90°) εb/εa = -1.635/10.000 ‰ εb/εa = -0.542/10.000 ‰
Merodavna kombinacija: Ag2 = 11.17 cm2/m Ag1 = 0.00 cm2/m
1.60xI+1.80xIV Ad2 = 0.06 cm2/m Ad1 = 1.69 cm2/m
Mu = 4.75 kNm
Nu = 0.00 kN X=9.59 m; Y=4.31 m; Z=4.83 m Pravac 2: (α=90°)
εb/εa = -0.510/10.000 ‰ Pravac 1: (α=0°) Merodavna kombinacija:
Ag2 = 1.46 cm2/m Merodavna kombinacija: 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV+1.80xV
Ad2 = 0.37 cm2/m 1.60xI+1.80xII Mu = 47.12 kNm
Mu = -48.96 kNm Nu = 0.00 kN
Nu = 0.00 kN εb/εa = -1.085/10.000 ‰
εb/εa = -1.272/10.000 ‰ Ag2 = 0.00 cm2/m
Ag1 = 5.79 cm2/m Ad2 = 5.81 cm2/m
Ad1 = 3.88 cm2/m
Usvojena armatura u x-pravcu: ±R Φ 10/12.5 (6.32cm2/m' )

Usvojena armatura u y-pravcu u gornjoj zoni: R Φ 10/12.5 (6.32cm2/m' )
Usvojena armatura u y-pravcu u donjoj zoni: R Φ 12/12.5 (9.04cm2/m' )
Usvojena dodatna armatura na mestu veze sa POS Z1 i POS Z2: R Φ 12/12.5 (9.04cm2/m' )
Usvojena armatura Aa - d.zona [cm2/m] Usvojena armatura Aa - g.zona [cm2/m]

PBAB 87, MB 40, RA 400/500, a=4.00 cm 0.00 PBAB 87, MB 40, RA 400/500, a=4.00 cm -11.17
2.91 -5.59
5.82 0.00
5(α= 90°)
Ø12/12.
5(α=0°)
90 )
α= 0 °
0°)
°)
5 ( ( α=
( α=9
/1 2.5
/12.5
Ø12/12.
Ø10
12 0/1
2.
1
Ø
Ø
α= °)
5( =0
°)
90
α
/1 .5(
10 /12
2.
10
Ø
Ø
5(α=90°)
Ø12/12.

Aa - d.zona Aa - g.zona

17
Proračun prslina:
Nivo: POS GP [4.83] - PBAB 87 μz,ef = 1.23% T = 0 Presek sa prslinom

MB 40 (d,pl=25.0 cm) Rastojanje prslina Lps = 13.31 cm Merodavna kombinacija: I+II+III+IV
Gornja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) Širina prslina ak(t0) = 0.081 mm N1 = 0.00 kN/m
Donja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) M = -46.99 kNm/m
Eb(t0) = 3.15e+007 kN/m2 T = ∞ Presek sa prslinom Ivični naponi u betonu
Ea = 2e+008 kN/m2 Dugotrajni uticaji [-9465.38 , 38193.42] kN/m2
fbzs = 2366.34 kN/m2 Merodavna kombinacija: I+II+III Ivične dilatacije
φ = 2.60 N1 = 0.00 kN/m [-0.30‰ , 1.21‰]
Χ = 0.80 M = -39.09 kNm/m k2 = 0.125
εs = 0.000‰ Kratkotrajni uticaji σa1,II = 194082.59 kN/m2
k1 = 0.40 N1 = 0.00 kN/m β2 = 1.00
β1 = 1.00 M = 0.00 kNm/m ζ = 0.69
Ivični naponi u betonu εsr = 0.67‰
X=4.97 m; Y=0.00 m; Z=4.83 m [-4047.41 , 5058.24] kN/m2 Mr = 26.36 kNm/m
Gornja zona Ivične dilatacije Nr = 0.00 kN/m
Ø10/12.5 α = 0° [-0.52‰ , 0.93‰] σa,r = 108873.40 kN/m2
Ø10/12.5 α = 90° k2 = 0.125 μz,ef = 1.11%
Ø12/12.5 α = 90° σa1,II = 139790.56 kN/m2 Rastojanje prslina Lps = 14.88 cm
Donja zona β2 = 0.50 Širina prslina ak(t0) = 0.168 mm
Ø10/12.5 α = 0° ζ = 0.79
Ø12/12.5 α = 90° εsr = 0.55‰ T = ∞ Presek sa prslinom
Mr = 26.66 kNm/m Dugotrajni uticaji
Pravac 1: (α=0°) Nr = 0.00 kN/m Merodavna kombinacija: I+II+III+IV
σa,r = 90977.96 kN/m2 N1 = 0.00 kN/m
T = 0 Presek bez prsline μz,ef = 1.23% M = -46.99 kNm/m
Rastojanje prslina Lps = 13.31 cm Kratkotrajni uticaji
T = ∞ Presek bez prsline Širina prslina ak(t∞) = 0.125 mm N1 = 0.00 kN/m
M = 0.00 kNm/m
Pravac 2: (α=90°) X=4.97 m; Y=4.90 m; Z=4.83 m Ivični naponi u betonu
Gornja zona [-5190.88 , 7234.08] kN/m2
T = 0 Presek sa prslinom Ø10/12.5 α = 0° Ivične dilatacije
Merodavna kombinacija: I+II+III Ø10/12.5 α = 90° [-0.66‰ , 1.34‰]
N1 = 0.00 kN/m Ø10/12.5 α = 90° k2 = 0.125
M = -39.09 kNm/m Donja zona σa1,II = 203513.05 kN/m2
Ivični naponi u betonu Ø10/12.5 α = 0° β2 = 0.50
[-7253.29 , 26392.78] kN/m2 Ø12/12.5 α = 90° ζ = 0.86
Ivične dilatacije εsr = 0.87‰
[-0.23‰ , 0.84‰] Pravac 1: (α=0°) Mr = 26.36 kNm/m
k2 = 0.125 Nr = 0.00 kN/m
σa1,II = 133393.08 kN/m2 T = 0 Presek bez prsline σa,r = 108873.40 kN/m2
β2 = 1.00 μz,ef = 1.11%
ζ = 0.53 T = ∞ Presek bez prsline Rastojanje prslina Lps = 12.74 cm
εsr = 0.36‰ Širina prslina ak(t∞) = 0.189 mm
Mr = 26.66 kNm/m Pravac 2: (α=90°)
Nr = 0.00 kN/m
σa,r = 90977.96 kN/m2
m ax a ≤ a u = 0.20m m
POS DP
Nivo: POS DP [0.00] - PBAB 87 X=4.77 m; Y=0.20 m; Z=0.00 m Pravac 2: (α=90°)

Gornja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) Merodavna kombinacija: 1.60xI+1.80xII
Donja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) 1.60xI+1.80xIV Mu = 18.83 kNm
Mu = -7.24 kNm Nu = 0.00 kN
X=9.39 m; Y=4.12 m; Z=0.00 m Nu = 0.00 kN εb/εa = -0.558/10.000 ‰
1.60xI+1.80xII Ad1 = 2.10 cm2/m
Mu = 68.53 kNm X=3.98 m; Y=0.20 m; Z=0.00 m
Ag1 = 4.47 cm2/m 1.60xI+1.80xII 1.60xI+1.80xIV
Ad1 = 6.68 cm2/m Mu = 100.60 kNm Mu = -7.01 kNm
Nu = 0.00 kN Nu = 0.00 kN
1.60xI+1.80xII Ad2 = 10.02 cm2/m Ad1 = 2.02 cm2/m
Mu = 15.62 kNm
Ag2 = 0.64 cm2/m Merodavna kombinacija: 1.60xI+1.80xIV
Ad2 = 1.47 cm2/m 1.60xI+1.80xIV Mu = -33.36 kNm
Mu = -30.04 kNm Nu = 0.00 kN
Nu = 0.00 kN εb/εa = -1.038/10.000 ‰
εb/εa = -0.989/10.000 ‰ Ag2 = 2.84 cm2/m
Ag1 = 2.52 cm2/m Ad2 = 11.14 cm2/m
Ad1 = 9.89 cm2/m
Usvojena armatura u oba pravca: ±R Φ 10/12.5 (6.32cm2/m' )

Usvojena dodatna armatura (ankeri) na mestu veze sa POS Z1 i POS Z2: R Φ 14/12.5 (12.32cm2/m' )
Usvojena dodatna armatura (ankeri) na mestu veze sa Pos Z3: R Φ 12/12.5 (9.04cm2/m' )

18

5.57 -2.24
11.14 0.00
5(α=90°)
Ø14/12.
°)
=0
)
0°
(α
.5
=9
2
(α
/1
.5
10
2
Ø
/1
10
5(α=0°)
5(α=0°)
Ø
90 )
α= 0 °
°)
5 ( ( α=
5(α=90°)
Ø10/12.
/1 2.5
Ø12/12.
Ø14/12.
10 0/1
2.
1
Ø
Ø
5(α=90°)
Ø14/12.

Proračun prslina:
Nivo: POS DP [0.00] - PBAB 87 μz,ef = 1.30% T = 0 Presek sa prslinom

MB 40 (d,pl=30.0 cm) Rastojanje prslina Lps = 13.65 cm Merodavna kombinacija: I+II+III+IV+V
Gornja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) Širina prslina ak(t0) = 0.082 mm N1 = 0.00 kN/m
Donja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) M = 49.31 kNm/m
Eb(t0) = 3.15e+007 kN/m2 T = ∞ Presek sa prslinom Ivični naponi u betonu
Ea = 2e+008 kN/m2 Dugotrajni uticaji [-7064.56 , 30722.46] kN/m2
fbzs = 2315.17 kN/m2 Merodavna kombinacija: I+II+III Ivične dilatacije
φ = 2.60 N1 = 0.00 kN/m [-0.22‰ , 0.98‰]
Χ = 0.80 M = 56.41 kNm/m k2 = 0.125
εs = 0.000‰ Kratkotrajni uticaji σa1,II = 163074.21 kN/m2
k1 = 0.40 N1 = 0.00 kN/m β2 = 1.00
β1 = 1.00 M = 0.00 kNm/m ζ = 0.44
Ivični naponi u betonu εsr = 0.36‰
X=4.77 m; Y=9.60 m; Z=0.00 m [-4071.35 , 4530.98] kN/m2 Mr = 36.90 kNm/m
Gornja zona Ivične dilatacije Nr = 0.00 kN/m
Ø10/12.5 α = 0° [-0.51‰ , 0.84‰] σa,r = 122018.89 kN/m2
Ø10/12.5 α = 90° k2 = 0.125 μz,ef = 1.11%
Donja zona σa1,II = 132649.82 kN/m2 Rastojanje prslina Lps = 12.74 cm
Ø10/12.5 α = 0° β2 = 0.50 Širina prslina ak(t0) = 0.078 mm
Ø10/12.5 α = 90° ζ = 0.79
Ø14/12.5 α = 90° εsr = 0.53‰ T = ∞ Presek sa prslinom
Mr = 37.77 kNm/m Dugotrajni uticaji
Pravac 1: (α=0°) Nr = 0.00 kN/m Merodavna kombinacija: I+II+III+IV+V
σa,r = 85594.12 kN/m2 N1 = 0.00 kN/m
T = 0 Presek bez prsline μz,ef = 1.30% M = 49.31 kNm/m
Rastojanje prslina Lps = 13.65 cm Kratkotrajni uticaji
T = ∞ Presek bez prsline Širina prslina ak(t∞) = 0.122 mm N1 = 0.00 kN/m
M = 0.00 kNm/m
Pravac 2: (α=90°) X=3.38 m; Y=4.90 m; Z=0.00 m Ivični naponi u betonu
Gornja zona [-4039.11 , 5590.07] kN/m2
T = 0 Presek sa prslinom Ø10/12.5 α = 0° Ivične dilatacije
N1 = 0.00 kN/m Donja zona k2 = 0.125
M = 56.41 kNm/m Ø10/12.5 α = 0° σa1,II = 169008.26 kN/m2
[-6893.26 , 24291.92] kN/m2 Ø10/12.5 α = 90° ζ = 0.74
[-0.22‰ , 0.77‰] Pravac 1: (α=0°) Mr = 36.90 kNm/m
k2 = 0.125 Nr = 0.00 kN/m
β2 = 1.00 μz,ef = 1.11%
Mr = 37.77 kNm/m Pravac 2: (α=90°)
Nr = 0.00 kN/m
σa,r = 85594.12 kN/m2
max a ≤ au = 0.20mm

19
POS Z1
Ram: POS Z1 - PBAB 87 X=4.77 m; Y=0.00 m; Z=0.20 m Pravac 2: (α=90°)

Donja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) 1.60xI+1.80xIV Mu = -14.08 kNm
Mu = 1.04 kNm Nu = -88.76 kN
X=9.59 m; Y=0.00 m; Z=1.81 m Nu = 88.34 kN εb/εa = -0.668/10.000 ‰
1.60xI+1.80xIV Ad1 = 1.22 cm2/m
Mu = 56.03 kNm X=6.16 m; Y=0.00 m; Z=2.62 m
Ag1 = 6.84 cm2/m 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xV 1.60xI+1.80xIV
Ad1 = 6.84 cm2/m Mu = -93.77 kNm Mu = -20.62 kNm
Nu = -173.12 kN Nu = 54.71 kN
Mu = 9.88 kNm
Ag2 = 0.17 cm2/m Merodavna kombinacija: 1.60xI+1.80xIV
Ad2 = 1.50 cm2/m 1.60xI+1.80xII Mu = -45.12 kNm
Mu = -79.33 kNm Nu = -46.67 kN
Nu = -179.45 kN εb/εa = -1.093/10.000 ‰
εb/εa = -1.423/10.000 ‰ Ag2 = 3.52 cm2/m
Ag1 = 5.32 cm2/m Ad2 = 8.13 cm2/m
Ad1 = 7.94 cm2/m
Usvojena vertikalna armatura sa obe strane zida: ±R Φ 12/12.5 (9.04cm2/m' )

Usvojena horizontalna armatura sa unutrašnje strane zida: R Φ 12/12.5 (9.04cm2/m' )
Usvojena horizontalna armatura sa spoljašnje strane zida: R Φ 10/12.5 (6.32cm2/m' )
Usvojena dodatna horizontalna armatura na mestu veze sa POS Z2 i POS Z3: R Φ 12/12.5 (9.04cm2/m' )
Usvojena vertikalna armatura (ankeri) na mestu veze sa POS DP: R Φ 14/12.5 (12.32cm2/m' )

4.07 -3.52
8.14 0.00
0 °)
°)
°)
(α=9
(α=0
(α=0
0°) /12.5 0°)
(α= 0°) Ø12 .5(
α=
2.5 9 2
/12.5
/12.5
1 2/1 .5(α= 0/1
Ø 2 Ø1
2/1
Ø1
Ø12
Ø12
5(α=90°)
Ø14/12.

Proračun prslina:
Ram: POS Z1 - PBAB 87

MB 40 (d,pl=30.0 cm) T = ∞ Presek bez prsline T = ∞ Presek sa prslinom
Gornja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) Dugotrajni uticaji
Donja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) Pravac 2: (α=90°) Merodavna kombinacija: I+II+III
Eb(t0) = 3.15e+007 kN/m2 N1 = -65.70 kN/m
Ea = 2e+008 kN/m2 T = 0 Presek sa prslinom M = -42.19 kNm/m
fbzs = 2315.17 kN/m2 Merodavna kombinacija: I+II+III Kratkotrajni uticaji
φ = 2.60 N1 = -65.70 kN/m N1 = 0.00 kN/m
Χ = 0.80 M = -42.19 kNm/m M = 0.00 kNm/m
εs = 0.000‰ Ivični naponi u betonu Ivični naponi u betonu
k1 = 0.40 [-6865.66 , 29216.38] kN/m2 [-3771.88 , 5483.39] kN/m2
β1 = 1.00 Ivične dilatacije Ivične dilatacije
[-0.22‰ , 0.93‰] [-0.48‰ , 1.02‰]
X=4.77 m; Y=0.00 m; Z=4.63 m k2 = 0.125 k2 = 0.125
Gornja zona σa1,II = 154955.16 kN/m2 σa1,II = 163675.13 kN/m2
Ø10/12.5 α = 0° β2 = 1.00 β2 = 0.50
Ø12/12.5 α = 90° ζ = 0.40 ζ = 0.60
Donja zona εsr = 0.31‰ εsr = 0.49‰
Ø12/12.5 α = 0° Mr = 39.69 kNm/m Mr = 39.69 kNm/m
Ø12/12.5 α = 90° Nr = -61.80 kN/m Nr = -61.80 kN/m
σa,r = 145750.68 kN/m2 σa,r = 145750.68 kN/m2
Pravac 1: (α=0°) μz,ef = 0.74% μz,ef = 0.74%
Rastojanje prslina Lps = 17.40 cm Rastojanje prslina Lps = 17.40 cm
T = 0 Presek bez prsline Širina prslina ak(t0) = 0.092 mm Širina prslina ak(t∞) = 0.146 mm

20
Ivični naponi u betonu Kratkotrajni uticaji

X=4.77 m; Y=0.00 m; Z=0.20 m [-7591.12 , 26422.62] kN/m2 N1 = 0.00 kN/m
Gornja zona Ivične dilatacije M = 0.00 kNm/m
Ø10/12.5 α = 0° [-0.24‰ , 0.84‰] Ivični naponi u betonu
Ø14/12.5 α = 90° k2 = 0.125 [-4317.09 , 5095.45] kN/m2
Donja zona σa1,II = 138967.97 kN/m2 Ivične dilatacije
Ø12/12.5 α = 0° β2 = 1.00 [-0.55‰ , 0.93‰]
Ø12/12.5 α = 90° ζ = 0.40 k2 = 0.125
εsr = 0.28‰ σa1,II = 147365.30 kN/m2
Pravac 1: (α=0°) Mr = 40.89 kNm/m β2 = 0.50
Nr = -75.47 kN/m ζ = 0.74
T = 0 Presek bez prsline σa,r = 107260.00 kN/m2 εsr = 0.54‰
μz,ef = 0.89% Mr = 40.89 kNm/m
T = ∞ Presek bez prsline Rastojanje prslina Lps = 16.97 cm Nr = -75.47 kN/m
Širina prslina ak(t0) = 0.081 mm σa,r = 107260.00 kN/m2
Pravac 2: (α=90°) μz,ef = 0.89%
T = ∞ Presek sa prslinom Rastojanje prslina Lps = 16.97 cm
T = 0 Presek sa prslinom Dugotrajni uticaji Širina prslina ak(t∞) = 0.156 mm
Merodavna kombinacija: I+II+III Merodavna kombinacija: I+II+III
N1 = -97.78 kN/m N1 = -97.78 kN/m
M = -52.92 kNm/m M = -52.92 kNm/m
POS Z2
Ram: POS Z2 - PBAB 87 X=9.80 m; Y=4.90 m; Z=4.83 m X=9.80 m; Y=9.60 m; Z=1.61 m
MB 40 (d,pl=30.0 cm) Pravac 1: (α=0°) Pravac 1: (α=0°)
Gornja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) Merodavna kombinacija: Merodavna kombinacija:
Donja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) 1.60xI+1.80xIV 1.60xI+1.80xII
Mu = 20.50 kNm Mu = -80.70 kNm
X=9.80 m; Y=0.20 m; Z=1.81 m Nu = 81.18 kN Nu = -179.56 kN
Mu = 56.79 kNm
Ag1 = 6.95 cm2/m 1.60xI+1.80xII 1.60xI+1.80xIV
Nu = 49.98 kN Nu = 43.47 kN
Mu = 10.40 kNm
Nu = 39.86 kN
εb/εa = -0.300/10.000 ‰
Ag2 = 0.18 cm2/m
Ad2 = 1.56 cm2/m
Usvojena vertikalna armatura sa obe strane zida: ±R Φ 12/12.5 (9.04cm2/m' )

Usvojena dodatna horizontalna armatura na mestu veze sa POS Z2 i POS Z3: R Φ 12/12.5 (9.04cm2/m' )
Usvojena vertikalna armatura (ankeri) na mestu veze sa POS DP: R Φ 14/12.5 (12.32cm2/m' )

5.05 -7.55
10.10 0.00
°)
°)
°)
0
(α=9
(α=0
(α=0
0°) /12.5 0°)

(α= 0°) Ø12 (α=
2.5 9 12.
5
/12.5
/12.5
1 2/1 .5(α= 0/
Ø 2 Ø1
2/1
Ø1
Ø12
Ø12
5(α=90°)
Ø14/12.


21
Proračun prslina:
Ram: POS Z2 - PBAB 87 μz,ef = 0.89% Merodavna kombinacija: I+II+III

MB 40 (d,pl=30.0 cm) Rastojanje prslina Lps = 16.97 cm N1 = -70.64 kN/m
Gornja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) Širina prslina ak(t0) = 0.077 mm M = 43.52 kNm/m
Donja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) Ivični naponi u betonu
Eb(t0) = 3.15e+007 kN/m2 T = ∞ Presek sa prslinom [-7075.81 , 29846.76] kN/m2
Ea = 2e+008 kN/m2 Dugotrajni uticaji Ivične dilatacije
fbzs = 2315.17 kN/m2 Merodavna kombinacija: I+II+III [-0.22‰ , 0.95‰]
φ = 2.60 N1 = -97.29 kN/m k2 = 0.125
Χ = 0.80 M = -51.06 kNm/m σa1,II = 158246.06 kN/m2
εs = 0.000‰ Kratkotrajni uticaji β2 = 1.00
k1 = 0.40 N1 = 0.00 kN/m ζ = 0.40
β1 = 1.00 M = 0.00 kNm/m εsr = 0.32‰
Ivični naponi u betonu Mr = 39.83 kNm/m
X=9.80 m; Y=4.70 m; Z=0.00 m [-4170.43 , 4887.81] kN/m2 Nr = -64.65 kN/m
Gornja zona Ivične dilatacije σa,r = 144836.68 kN/m2
Ø10/12.5 α = 0° [-0.53‰ , 0.90‰] μz,ef = 0.74%
Ø14/12.5 α = 90° k2 = 0.125 Rastojanje prslina Lps = 17.40 cm
Donja zona σa1,II = 141094.76 kN/m2 Širina prslina ak(t0) = 0.094 mm
Ø12/12.5 α = 0° β2 = 0.50
Ø12/12.5 α = 90° ζ = 0.71 T = ∞ Presek sa prslinom
εsr = 0.50‰ Dugotrajni uticaji
Pravac 1: (α=0°) Mr = 41.02 kNm/m Merodavna kombinacija: I+II+III
Nr = -78.07 kN/m N1 = -70.64 kN/m
T = 0 Presek bez prsline σa,r = 106676.30 kN/m2 M = 43.52 kNm/m
μz,ef = 0.89% Kratkotrajni uticaji
T = ∞ Presek bez prsline Rastojanje prslina Lps = 16.97 cm N1 = 0.00 kN/m
Širina prslina ak(t∞) = 0.145 mm M = 0.00 kNm/m
Pravac 2: (α=90°) Ivični naponi u betonu
X=9.80 m; Y=4.90 m; Z=2.21 m [-3893.96 , 5614.86] kN/m2
T = 0 Presek sa prslinom Gornja zona Ivične dilatacije
N1 = -97.29 kN/m Ø12/12.5 α = 90° k2 = 0.125
M = -51.06 kNm/m Donja zona σa1,II = 167296.29 kN/m2
[-7321.93 , 25285.99] kN/m2 Ø12/12.5 α = 90° ζ = 0.63
[-0.23‰ , 0.80‰] Pravac 1: (α=0°) Mr = 39.83 kNm/m
k2 = 0.125 Nr = -64.65 kN/m
β2 = 1.00 μz,ef = 0.74%
Mr = 41.02 kNm/m Pravac 2: (α=90°)
Nr = -78.07 kN/m
σa,r = 106676.30 kN/m2 T = 0 Presek sa prslinom
POS Z3
Gornja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) Merodavna kombinacija: 1.60xI+1.80xIV
Donja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) 1.60xI+1.80xIV Mu = -5.46 kNm
Mu = 23.96 kNm Nu = 4.63 kN
X=0.00 m; Y=0.20 m; Z=1.81 m Nu = 79.34 kN εb/εa = -0.249/10.000 ‰
1.60xI+1.80xII Ad1 = 3.31 cm2/m
Mu = 75.03 kNm X=0.00 m; Y=7.25 m; Z=0.00 m
Nu = -176.97 kN Pravac 2: (α=90°) Pravac 2: (α=90°)
Ag1 = 7.35 cm2/m 1.60xI+1.80xIV 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xV
Ad1 = 4.92 cm2/m Mu = 19.61 kNm Mu = 62.10 kNm
Nu = -61.70 kN Nu = -170.23 kN
Mu = -9.72 kNm
Nu = 33.22 kN X=0.00 m; Y=4.90 m; Z=2.01 m
εb/εa = -0.298/10.000 ‰ Pravac 1: (α=0°)
Ag2 = 1.40 cm2/m Merodavna kombinacija:
Ad2 = 0.16 cm2/m 1.60xI+1.80xIV
Mu = -46.33 kNm
Nu = 26.82 kN
εb/εa = -1.018/10.000 ‰
Ag1 = 4.66 cm2/m
Ad1 = 6.97 cm2/m
Usvojena vertikalna armatura sa spoljašnje strane zida: R Φ 10/12.5 (6.32cm2/m' )

Usvojena vertikalna armatura sa unutrašnje strane zida: R Φ 12/12.5 (9.04cm2/m' )
Usvojena horizontalna armatura na mestu veze sa POS Z1: R Φ 12/12.5 (9.04m2/m' )

22
Usvojena armatura Aa - g.zona [cm2/m] Usvojena armatura Aa - d.zona [cm2/m]

PBAB 87, MB 40, RA 400/500, a=4.00 cm -7.35 PBAB 87, MB 40, RA 400/500, a=4.00 cm 0.00
-3.68 3.49
0.00 6.97
)
0°
°) α=
°)
°)
0
(α=9 .5(
(α=0
(α=0
0°) /12.5 2
(α= ) Ø10 0 /1
2.5 =90° Ø1
/12.5
/12.5
2/1 α
Ø1 12.5(
2 /
Ø1
Ø12
Ø12
5(α=90°)
Ø12/12.

Aa - g.zona Aa - d.zona
Proračun prslina:
Ram: POS Z3 - PBAB 87 N1 = -51.52 kN/m M = 0.00 kNm/m

MB 40 (d,pl=30.0 cm) M = 39.04 kNm/m Ivični naponi u betonu
Gornja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) Ivični naponi u betonu [-3950.07 , 7242.74] kN/m2
Donja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) [-7451.86 , 39376.97] kN/m2 Ivične dilatacije
Eb(t0) = 3.15e+007 kN/m2 Ivične dilatacije [-0.51‰ , 1.36‰]
Ea = 2e+008 kN/m2 [-0.24‰ , 1.25‰] k2 = 0.125
fbzs = 2315.17 kN/m2 k2 = 0.125 σa1,II = 221843.54 kN/m2
φ = 2.60 σa1,II = 210369.07 kN/m2 β2 = 0.50
Χ = 0.80 β2 = 1.00 ζ = 0.56
εs = 0.000‰ ζ = 0.40 εsr = 0.62‰
k1 = 0.40 εsr = 0.42‰ Mr = 38.72 kNm/m
β1 = 1.00 Mr = 38.72 kNm/m Nr = -51.13 kN/m
Nr = -51.13 kN/m σa,r = 208786.28 kN/m2
X=0.00 m; Y=4.90 m; Z=2.21 m σa,r = 208786.28 kN/m2 μz,ef = 0.60%
Gornja zona μz,ef = 0.60% Rastojanje prslina Lps = 17.86 cm
Ø12/12.5 α = 0° Rastojanje prslina Lps = 19.53 cm Širina prslina ak(t∞) = 0.188 mm
Ø12/12.5 α = 90° Širina prslina ak(t0) = 0.140 mm
Donja zona Pravac 2: (α=90°)
Ø10/12.5 α = 0° T = ∞ Presek sa prslinom
Ø10/12.5 α = 90° Dugotrajni uticaji T = 0 Presek bez prsline
Merodavna kombinacija: I+II+III
Pravac 1: (α=0°) N1 = -51.52 kN/m T = ∞ Presek bez prsline
M = 39.04 kNm/m
T = 0 Presek sa prslinom Kratkotrajni uticaji
Merodavna kombinacija: I+II+III N1 = 0.00 kN/m
POS Z4
Ram: POS Z4 - PBAB 87 Pravac 2: (α=90°) X=8.15 m; Y=4.90 m; Z=0.00 m

MB 40 (d,pl=20.0 cm) Merodavna kombinacija: Pravac 2: (α=90°)
Gornja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) 1.60xI+1.80xII Merodavna kombinacija:
Donja zona: RA 400/500 (a=4.0 cm) Mu = 0.00 kNm 1.60xI+1.80xII
Nu = 172.06 kN Mu = 0.00 kNm
X=7.95 m; Y=4.90 m; Z=4.83 m εb/εa = -0.011/10.000 ‰ Nu = 805.26 kN
Pravac 1: (α=0°) Ag2 = 2.15 cm2/m εb/εa = -0.021/10.000 ‰
Merodavna kombinacija: Ad2 = 2.15 cm2/m Ag2 = 10.07 cm2/m
1.60xI+1.80xIV Ad2 = 10.06 cm2/m
Mu = 0.00 kNm
Nu = 220.50 kN
εb/εa = -0.011/10.000 ‰
Ag1 = 2.76 cm2/m
Ad1 = 2.76 cm2/m
Usvojena armatura u oba pravca: ±R Φ 10/12.5 (6.32cm2/m' )

Usvojena armatura na slobodnom kraju zida: ±2R Φ 12

23
POS G1
Greda 6010-7201 MB 40 (RA 400/500) Merodavna kombinacija za smicanje: Merodavna kombinacija za smicanje:
PBAB 87 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xV 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xV
T2u = -63.72 kN T2u = -63.45 kN
T3u = 0.00 kN T3u = 0.00 kN
3
M1u = 0.00 kNm M1u = 0.00 kNm
Aa2 εb/εa = -1.515/10.000 ‰ εb/εa = -0.840/10.000 ‰
Aa1 = 2.81 cm2 Aa1 = 3.63 cm2
Aa2 = 2.81 cm2 Aa2 = 2.43 cm2
30
Aa3 = 0.00 cm2 Aa3 = 0.00 cm2

Aa4 = 0.00 cm2 Aa4 = 0.00 cm2
Aa1 Aa,uz = 0.00 cm2/m (m=2) Aa,uz = 0.00 cm2/m (m=2)
x = 1.50m
3
2 Merodavna kombinacija za savijanje:

40 1.60xI+1.80xIV
3 [cm] N1u = 48.11 kN
M2u = 0.00 kNm
x = 1.44m M3u = -19.33 kNm
Merodavna kombinacija za savijanje:
1.60xI+1.80xII
N1u = -106.78 kN
M2u = 0.00 kNm
M3u = 43.33 kNm
Usvojeno: ±3R Φ 14 (4.62cm2 )

U Φ 8/20
POS G2
Greda 9025-9696 MB 40 (RA 400/500) Merodavna kombinacija za smicanje:

PBAB 87 1.60xI+1.80xII
T2u = -13.11 kN
4.5
T3u = 0.00 kN
M1u = 0.00 kNm
Aa2 εb/εa = -1.059/10.000 ‰
Aa1 = 3.13 cm2
Aa2 = 3.13 cm2
45
Aa3 = 0.00 cm2

Aa4 = 0.00 cm2
Aa,uz = 0.00 cm2/m (m=2)
Aa1
4.5
2
20
3 [cm]
x = 1.44m
Merodavna kombinacija za savijanje:
1.60xI+1.80xIV
N1u = 50.14 kN
M2u = 0.00 kNm
M3u = 38.73 kNm
Usvojeno: ±2R Φ 16 (4.02cm 2 )

U Φ 8/20

24
2.4. STATIČKI PRORAČUN ZATVARAČNICE
STATIČKI SISTEM
POS Z6
POS Z5
POS Z5
POS Z7
Šema nivoa
6.07 2.82 POS P1 0.00
POS P2 3.25 3.25
Tabela materijala
1 Beton MB 30 3.150e+7 0.20 25.00 1.000e-5 3.150e+7 0.20
Setovi ploča

Set K,R1 K,R2 K,R3
1 1.000e+5 1.000e+5 1.000e+5
Nivo: POS P2 [3.25] Nivo: POS P1 [0.00]

25
M1=M2=M3=N1=T2=T3=0
Pogled: POS P3 Pogled: POS ST
OPTEREĆENJE

No Naziv No Naziv
1 stalno (g) 5 Kombinacija: 1.6xI+1.8xII
2 horizontalni pritisak nasipa 6 Kombinacija: 1.6xI+1.8xII+1.8xIII
3 vetar + sneg 7 Kombinacija: 1.6xI+1.8xII+1.8xIV
4 korisno 8 Kombinacija: 1.6xI+1.8xII+1.8xIII+1.8xIV

p=-0.10
q=-1.00
p=-0.10
p=-0.10
p=-0.10
Nivo: POS P2 [3.25] Pogled: POS P3

Opt. 1: stalno (g) Opt. 2: horizontalni pritisak nasipa
q=1.00
q=1.00
q=1.00
p=-0.10
q=-2.03 q=1.00
q=34.55 q=71.40
q=71.40
q=71.40
Pogled: POS ST Ram: POS Z5

26
Opt. 2: horizontalni pritisak nasipa Opt. 3: vetar + sneg
q=-1.50
q=-1.00 q=-1.00
q=-34.55 q=-34.55
Ram: POS Z7 Pogled: POS P3

Opt. 4: korisno Opt. 4: korisno
q=-3.00 q=-2.00

q=-1.00
q=-3.00
Pogled: POS ST Pogled: POS P3
STATIČKI UTICAJI

6497 2 -33.962 -42.962
4155 2 33.324 6.165
4277 2 33.150 6.091
4033 2 33.089 6.166
4398 2 32.549 5.939
3906 2 32.470 6.100

6497 2 -33.962 -42.962
6551 2 -28.135 -41.141
6429 1 6.538 39.040
7144 1 6.976 37.934
4155 2 -4.333 -33.146
4277 2 -4.283 -32.959

27
POS P1
18.55 18.52
9.28
0.00
0.00
-8.84
-17.67
19.34
18.91 -14.30
9.68
-14.70
9.68
0.00
0.00
0.00
36
-7.
-14.20
0 0
0.
17.30 0.00
0.00
0.00 9.28

POS P2
0.34 0.080.21 1.21
00
0.
0.00
0. 0.0
00
-5.84 0
0.00 1.73
-4.86
-4.86 0.00 -5.84

-4.8
7.18
6
-9.
-14.57 5.72 10.48

27
2.87 -13.06
0
0.0
-4 0.00
0. .8
0 6
0
-17.52 -5 0.60
.8
-11.6 4
8 -5. 00
84 0.

0.06 0.08 0.07 0.17

0.
00 0.0
00
0. 00
0
0.
-3.41
0.00 -9.64
3
.4 0.00 -3.41
-6
-3.21
4.15
-6.
-8.46 3.23 6.00

43
1.65 -7.67
0
0.0
-3.
0.00
2
0.
1
00
0.04 -10.21 -3.4 0.21
1
-6.81
0 4 1 00
0.0 -3. 0.


28
POS P3
0.25 -10.01 4.69 -10.64 0.25 0.15 -16.79 -18.09 0.13

0.
00
0.
00
00
-3.
5
0. .0
3
03
.5
00
0.
-6 -6.
5
-3
5
4.68
-9.24 5.23
-9.05
-7.09
-7.09
-3.55
-3.55
0.00
0.00
0.15 0.39 0.23 -6.03 0.28
0.
0.
00
00
00
00
0.
0.
Pogled: POS P3 Pogled: POS P3

Uticaji u ploči: Mx Uticaji u ploči: My
Opt. 3: vetar + sneg Opt. 3: vetar + sneg
0.07 -5.11 -5.48 0.07 0.07 -3.19 1.50 -3.38 0.07
0 0.
-1.1
0 00
3
0.
0.
00
3 3
.1
.8 -1.
8
00
0.
-1
-1
3
1.50
1.67 -2.87
-2.92
-2.25
-2.25
-1.13
-1.13
0.00
0.00
0.08 -1.83 0.11 0.08 0.11
0. 0.
00 00 00
0. 00
0.
Pogled: POS P3 Pogled: POS P3

Uticaji u ploči: My Uticaji u ploči: Mx
POS Z5
-0.22
-2.34
-2.28
2 3 0.24
-6.
0
0.11 0.15
0.0
0.00
0.00
-0.53
-2.00
0.00
0.00
0.51 4.09 5.18

3.4
3.4
8 0.00
8
0.00
0.00
0.00
1.16 1.27
3.48
3.48
8.10 10.42
6.95
-4.14
. 23
6.9
-6
-1.78 -12.46
-18.68
5


29

0.24
2.18
2.06
-0.13
0
0.0
6.21
0.00
0.00
2.34
0.13 -7.94
0.00
-1.22 -1.33
0.00
-3.54
-3.54
0.00
-9.59 -10.60
4.10 6.2
1
-7.0
7
12.43
- 7. 0
18.63
7

0.06
0.00
0.
0 0 0.37
0.93
4.13
2.79
0.00
-31.31 -33.96 3.79 0.55 -31.01 -42.96

-11.32
-22.65
0.00
0.0
-11.32
-22.65
-14.32 -28.65
0
18.86 -14.32
21.05
-11.32
-11.32
0.99 2.13 0.00 -33.15 1.72

0.00 0. -14.32
00
00
0 -28.65
0.0
0.

-0.45
0.00
0.00
-3.10
0.0
0
0.
00 21.90
13.49
0.00
21.94 -10.72
7.32
19.22 -21.57
7.32
3
14.6
-10.78
-0.90 26.97
0.00
00
13.49
0
0.0
0.

30
POS Z6
6.54 6.98 39.04 37.93
0 0.0
3.4
9
0.0 0
1
13
4
.0
3.
.0
9
13
1
-0.20
0.00 -0.36
0.00
-2.82 -2.88
0.00
0.00
0.00
0.0
0
0.00
00
-7.53
0.
0.00 0.00 0.00
-1.33 -1.33
-5.25
-5.25
-10.49 -10.41
3.49
3.81 3.76
13.01
3.49

POS Z7
-11.02 -2.04
-2.12 -1.05
-12.86 -3.49
8
.4
-8.4 -1.25 -0.850.00

-8
0.00
3.16
0.00
0.00
0.00
0.00
-2.06
13.70 -1.45
6. 8 5
0.00
0.00
0.00
16
3.
0.00
0.00
0.00
3.16
3.16
6.32
9.47 8.12
4 8 -3.40
-8.
2
-3.49
6.3
-16.95

0.01 0.16
0.00 0.28
0.00
0.
0.03 0.00 0.0

0
00
0
0.0
0.00
0.00
0.00
2.48
-8.17
0.0
0.0
-5.74
0
0
0.00
0.00
5.93
5.28
-21.55
-7.21
4.31 -21.61 11.86

0.00
-7.21
.41
-14
0.00 -11.48
0.00
-5.74


31
DIMENZIONISANJE
MB 30
RA 400/500-2
MA 500/560
POS P1
Nivo: POS P1 [0.00] - PBAB 87 X=3.57 m; Y=4.24 m; Z=0.00 m Pravac 2: (α=90°)

Donja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV Mu = 12.49 kNm
Mu = -17.33 kNm Nu = 0.00 kN
X=5.12 m; Y=3.65 m; Z=0.00 m Nu = 0.00 kN εb/εa = -0.438/10.000 ‰
1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV Ad1 = 0.00 cm2/m
Mu = -24.17 kNm X=3.18 m; Y=0.19 m; Z=0.00 m
Ag1 = 2.29 cm2/m 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV
Nu = 0.00 kN Nu = 0.00 kN
1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV Ad2 = 0.00 cm2/m Ad1 = 0.65 cm2/m
Mu = -28.18 kNm
Ag2 = 2.66 cm2/m Merodavna kombinacija: 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV
Ad2 = 0.00 cm2/m 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV Mu = 36.92 kNm
Mu = 67.72 kNm Nu = 0.00 kN
Nu = 0.00 kN εb/εa = -0.795/10.000 ‰
εb/εa = -1.137/10.000 ‰ Ag2 = 0.00 cm2/m
Ag1 = 0.00 cm2/m Ad2 = 3.51 cm2/m
Ad1 = 6.51 cm2/m
Usvojena armatura u donjoj zoni u oba pravca: R Φ 12/15 (7.53cm2/m' )

Usvojena armatura u gornjoj zoni: MA Q-424
POS P2
Nivo: POS P2 [3.25] - PBAB 87 X=3.38 m; Y=0.19 m; Z=3.25 m Pravac 2: (α=90°)

Gornja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) Merodavna kombinacija: 1.60xI+1.80xII+1.80xIV
Donja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) 1.60xI+1.80xII+1.80xIV Mu = 1.26 kNm
Mu = -2.48 kNm Nu = 0.00 kN
X=7.25 m; Y=4.63 m; Z=3.25 m Nu = 0.00 kN εb/εa = -0.213/10.000 ‰
1.60xI+1.80xII+1.80xIV Ad1 = 0.00 cm2/m
Mu = -47.84 kNm X=3.38 m; Y=2.23 m; Z=3.25 m
Ag1 = 7.42 cm2/m 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV 1.60xI+1.80xII+1.80xIV
Nu = 0.00 kN Nu = 0.00 kN
1.60xI+1.80xII+1.80xIV Ad2 = 0.00 cm2/m Ad1 = 1.16 cm2/m
Mu = -16.65 kNm
Ag2 = 2.52 cm2/m Merodavna kombinacija: 1.60xI+1.80xII+1.80xIV
Ad2 = 0.00 cm2/m 1.60xI+1.80xII+1.80xIV Mu = 25.21 kNm
Mu = 14.02 kNm Nu = 0.00 kN
Nu = 0.00 kN εb/εa = -1.096/10.000 ‰
εb/εa = -0.776/10.000 ‰ Ag2 = 0.00 cm2/m
Ag1 = 0.00 cm2/m Ad2 = 3.85 cm2/m
Ad1 = 2.11 cm2/m
Usvojena armatura: ±MA Q-424

Usvojena dodatna armatura na mestu veze sa POS Z5, POS Z6 i POS Z7: R Φ 12/15 (7.53cm2/m' )

32
POS P3
Pogled: POS P3 - PBAB 87 X=3.57 m; Y=3.65 m; Z=6.71 m X=3.57 m; Y=3.07 m; Z=6.61 m

Donja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV
Mu = 12.01 kNm Mu = 11.71 kNm
X=5.15 m; Y=5.75 m; Z=7.08 m Nu = -12.66 kN Nu = -12.13 kN
Mu = -19.72 kNm
Nu = -6.97 kN Nu = -7.97 kN
Mu = -29.65 kNm
Nu = 15.38 kN
εb/εa = -1.912/10.000 ‰
Ag2 = 6.80 cm2/m
Ad2 = 0.00 cm2/m

Usvojena dodatna armatura na mestu veze sa POS Z5 i POS Z6: R Φ 12/15 (7.53cm2/m' )
Usvojena dodatna armatura na mestu veze sa POS Z7: R Φ 10/15 (5.27cm2/m' )
POS Z5
Donja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) 1.60xI+1.80xII+1.80xIV 1.60xI+1.80xII+1.80xIV
Mu = 30.20 kNm Mu = 23.18 kNm
X=7.25 m; Y=4.63 m; Z=3.25 m Nu = -1.49 kN Nu = 2.08 kN
Mu = -50.56 kNm
Ag1 = 6.67 cm2/m 1.60xI+1.80xII 1.60xI+1.80xII
Nu = -74.64 kN Nu = -104.24 kN
Mu = -57.66 kNm
Nu = -49.79 kN
εb/εa = -1.398/10.000 ‰
Ag2 = 6.16 cm2/m
Ad2 = 0.00 cm2/m

Donja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) 1.60xI+1.80xII 1.60xI+1.80xII
Mu = -12.22 kNm Mu = 19.30 kNm
X=0.00 m; Y=4.63 m; Z=1.63 m Nu = -5.57 kN Nu = -45.79 kN
Mu = -16.43 kNm
Nu = 7.32 kN Pravac 2: (α=90°) X=0.00 m; Y=3.46 m; Z=0.00 m
εb/εa = -0.620/10.000 ‰ Merodavna kombinacija: Pravac 2: (α=90°)
Ag1 = 2.01 cm2/m 1.60xI+1.80xII Merodavna kombinacija:
Ad1 = 0.00 cm2/m Mu = -32.57 kNm 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV
Nu = -110.65 kN Mu = 57.46 kNm
Pravac 2: (α=90°) εb/εa = -1.107/10.000 ‰ Nu = -161.10 kN
Merodavna kombinacija: Ag2 = 2.31 cm2/m εb/εa = -1.550/10.000 ‰
1.60xI+1.80xII Ad2 = 0.00 cm2/m Ag2 = 0.00 cm2/m
Mu = -25.24 kNm Ad2 = 4.67 cm2/m
Nu = -95.62 kN
εb/εa = -0.967/10.000 ‰
Ag2 = 1.64 cm2/m
Ad2 = 0.00 cm2/m

Usvojena dodatna horizontalna armatura na mestu veze sa POS Z6 i POS Z7: R Φ 12/15 (7.53cm2/m' )
Usvojena dodatna armatura na mestu veze sa POS P2 I POS P3: R Φ 12/15 (7.53cm2/m' )

33
POS Z6
Ram: POS Z6 - PBAB 87 Pravac 2: (α=90°) Pravac 2: (α=90°)

MB 30 (d,pl=25.0 cm) Merodavna kombinacija: Merodavna kombinacija:
Gornja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV
Donja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) Mu = 36.24 kNm Mu = 2.89 kNm
Nu = 20.95 kN Nu = 137.45 kN
X=1.94 m; Y=5.75 m; Z=7.08 m εb/εa = -0.965/10.000 ‰ εb/εa = 0.520/10.000 ‰
Pravac 1: (α=0°) Ag2 = 0.00 cm2/m Ag2 = 1.41 cm2/m
Merodavna kombinacija: Ad2 = 4.54 cm2/m Ad2 = 2.10 cm2/m
1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV
Mu = 0.59 kNm X=0.00 m; Y=5.75 m; Z=0.00 m
Nu = 473.63 kN Pravac 1: (α=0°)
εb/εa = 0.569/10.000 ‰ Merodavna kombinacija:
Ag1 = 6.00 cm2/m 1.60xI+1.80xII
Ad1 = 6.00 cm2/m Mu = 2.17 kNm
Nu = 75.58 kN
εb/εa = 0.187/10.000 ‰
Ag1 = 0.82 cm2/m
Ad1 = 1.23 cm2/m

Usvojena dodatna horizontalna armatura na mestu veze sa POS Z5: R Φ 12/15 (7.53cm2/m' )
Usvojena dodatna armatura na mestu veze sa POS P2 I POS P3: R Φ 12/15 (7.53cm2/m' )
POS Z7

Donja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV Mu = 0.20 kNm
Mu = -7.94 kNm Nu = 91.40 kN
X=4.92 m; Y=0.00 m; Z=5.65 m Nu = -22.69 kN εb/εa = -0.026/10.000 ‰
1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV Ad1 = 0.00 cm2/m
Mu = -8.06 kNm X=6.12 m; Y=0.00 m; Z=3.45 m
εb/εa = 0.426/10.000 ‰ Merodavna kombinacija: Merodavna kombinacija:
Nu = -96.20 kN Nu = 30.48 kN
Mu = -2.51 kNm
Ag2 = 0.54 cm2/m Merodavna kombinacija: 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV
Ad2 = 0.00 cm2/m 1.60xI+1.80xII+1.80xIII Mu = 9.76 kNm
Mu = -0.96 kNm Nu = 176.52 kN
Nu = 91.03 kN εb/εa = -0.112/10.000 ‰
εb/εa = 0.188/10.000 ‰ Ag2 = 1.51 cm2/m
Ag1 = 1.26 cm2/m Ad2 = 3.48 cm2/m
Ad1 = 1.26 cm2/m

Usvojena dodatna horizontalna armatura na mestu veze sa POS Z5: R Φ 12/15 (7.53cm2/m' )
Usvojena dodatna armatura na mestu veze sa POS P2: R Φ 12/15 (7.53cm2/m' )
Usvojena dodatna armatura na mestu veze sa POS P3: R Φ 10/15 (5.27cm2/m' )
POS ST
Pogled: POS ST - PBAB 87 Pravac 2: (α=90°) X=7.25 m; Y=4.41 m; Z=3.05 m

MB 30 (d,pl=15.0 cm) Merodavna kombinacija: Pravac 1: (α=0°)
Gornja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) 1.60xI+1.80xII+1.80xIV Merodavna kombinacija:
Donja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) Mu = -10.98 kNm 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV
Nu = 175.17 kN Mu = 1.08 kNm
X=7.25 m; Y=4.63 m; Z=3.25 m εb/εa = -0.501/10.000 ‰ Nu = 70.02 kN
Pravac 1: (α=0°) Ag2 = 5.03 cm2/m εb/εa = -0.218/10.000 ‰
Merodavna kombinacija: Ad2 = 0.00 cm2/m Ag1 = 0.76 cm2/m
1.60xI+1.80xII+1.80xIV Ad1 = 1.13 cm2/m
Mu = -1.63 kNm
Nu = 58.33 kN
εb/εa = -0.076/10.000 ‰
Ag1 = 1.18 cm2/m
Ad1 = 0.30 cm2/m

34
Pravac 2: (α=90°) X=7.25 m; Y=3.07 m; Z=1.81 m Pravac 2: (α=90°)

Merodavna kombinacija: Pravac 1: (α=0°) Merodavna kombinacija:
1.60xI+1.80xII+1.80xIV Merodavna kombinacija: 1.60xI+1.80xII+1.80xIV
Mu = -13.09 kNm 1.60xI+1.80xII+1.80xIII+1.80xIV Mu = 10.98 kNm
Nu = 212.58 kN Mu = 0.10 kNm Nu = 75.02 kN
εb/εa = -0.539/10.000 ‰ Nu = 6.17 kN εb/εa = -0.817/10.000 ‰
Ag2 = 6.06 cm2/m εb/εa = -0.033/10.000 ‰ Ag2 = 0.00 cm2/m
Ad2 = 0.00 cm2/m Ag1 = 0.00 cm2/m Ad2 = 3.50 cm2/m
Ad1 = 0.11 cm2/m
Usvojena glavna armatura: ±R Φ 12/15 (7.53cm2/m' )

Usvojena podeona armatura: ±R Φ 8/15 (3.33cm2/m' )
ODGOVORNI PROJEKTANT
___________________________
Klara Dragojević, dipl. inž. građ.
Licenca br.310 5459 03

3. PREDMER I PREDRAČUN
1
3. PREDMER I PREDRAČUN RADOVA
Rezervoar " Osecina " V=2 x 350m3
Red. Jed. Jed. Ukupno

br. OPIS POZICIJE mere Količina cena (din)
I PRIPREMNI RADOVI
1. Geod.obeležavanje X,Y,H gl. tačaka objekta prema

elementima iz Projekta . Paušalno 62.000,00
2. Sečenje stabala i uklanjanje panjeva debljine do 40

cm, čišćenje terena od sitnog rastinja sa
odnošenjem na deponiju udaljenu do 1 km.
Obračun po m2 očišćene površine. m2 1110,0 350,00 388.500,00
UKUPNO I 450.500,00
II ZEMLJANI RADOVI
1. Iskop materijala III i IV kategorije u širokom otkopu

sa odbacivanjem i deponovanjem na stranu van
radnog prostora, uključujući obradu škarpi.U svemu
po tehničkim uslovima. Obračun po m 3 m3 4714,0 350,00 1.649.900,00
2. Izrada dren. sloja debljine d=10 cm od granulisanog

šljunka nad g. pločom rezervoara.Obračun po m 3. m3 20,0 1.800,00 36.000,00
3. Zatrpavanje i nasip. rezervoara materijalom iz

iskopa . Obračun po m 3. m3 1353,0 330,00 446.490,00
4. Utovar i odvoz viška materijala do deponije udaljene

do 1km. Obračun po m 3. m3 3361,0 370,00 330,00
5. Nabavka, transport i oblaganje svih kosina
trodimenzionalnom geosintičkom mrežom (Geomat) m2 340,0 980,00 333.200,00
6. Humusiranje površina u nasipu slojem 20cm

zatravljenim smešom plemenitih trava. Obračun po
m2. m2 404,0 120,00 48.480,00
UKUPNO II 2.514.400,00
III BETONSKI RADOVI
Armirani beton MB-3o , V-6 . Cena obuhvata

proizvodnju, transport do 15 km i ugrađivanje u
svemu prema Tehn uslovima za ovu vrstu radova ,
potrebnu oplatu, skelu, izradu i obradu radnih
spojnica, negu betona i završnu obradu površina.
1. Izrada beton. posteljice d=6-10 cm beton MB 20 m3 25,0 12.500,00 312.500,00

2

2. Betoniranje temeljne ploče

- rezervoara d=30 cm, MB 30, V 6 m3 61,2 17.500,00 1.071.000,00
- zatvaračnice d=30 cm , MB 30 m3 13,5 17.500,00 236.250,00
3. Betoniranje spoljnih zidova

- rezervoara d=30 cm, MB 30, V 6 m3 110,2 18.700,00 2.060.740,00
- zatvaračnice d=25 cm MB 30 m3 40,1 18.700,00 749.870,00
4. Betoniranje unut. zida rezervoara.d=20 cm, MB -30 m3 14,4 18.700,00 269.280,00
5. Betoniranje ploča MB 30.

- krovna ploča rezervoara d= 25 cm m3 50,5 19.000,00 959.500,00
- međuploča zatvaračnice d=20cm m3 5,6 19.000,00 106.400,00
- krovna ploča zatvaračnice d=15cm m3 7,5 19.000,00 142.500,00
6. Izrada armirano-betonske konstrukcije stepeništa,

d=15cm, MB 30 m3 0,7 22.000,00 15.400,00
7. Izrada arm-beton olučne grede, MB 30 m3 0,6 20.000,00 12.000,00
8. Izrada trotoara debljine ~ 7 cm, sa nagibom m2 60,0 700,00 42.000,00
UKUPNO III 5.977.440,00
IV ARMIRAČKI RADOVI
1. Nabavka, ispravljanje, sečenje, čišćenje, savijanje i

postavljanje glatkog i rebrastog betonskog gvožđa
RA 400/500-2 ; MA 500/560 ( obe komore +zatv ) kg 31749,0 110,00 3.492.390,00
UKUPNO IV 3.492.390,00
V IZOLATERSKI RADOVI
1. Izrada hidroizolacije iznad gornje ploče (bitulit + 2

sloja "kondor-3") rezervoara i zatvaračnice m2 249,8 1.350,00 337.230,00
2. Izrada vertikalne hidroizolacije na delu zidova koji

su pod zemljom (bitulit + 2 sloja "kondor-3") m2 362,9 1.500,00 544.350,00
3. Premaz penetratom unutrašnjosti rezervoara izuzev

pregradnog zida (2 premaza 1,5 kg m 2) m2 703,0 1.100,00 773.300,00
4. Postavljanje dren. bobičaste NP folije oko zidova. m2 362,9 850,00 308.465,00
UKUPNO V 1.963.345,00
VI BRAVARSKI RADOVI
1. Nabavka transport i ugradnja, metalnih vrata

dimenzija 90+90/230 cm . Po shemi Pos 01 . kom. 1 33.000,00 33.000,00
3

2. Izrada, transport i ugradnja zaštitne ograde u

zatvračnici. U svemu po šemi Pos 02 m 15,3 2.600,00 39.650,00
3. Nabavka, transport i ugradnja metalnih penjalica sa

leđobranom za potrebe revizije rezervoarskog
prostora. Po shemi Pos 03 kom. 2 15.000,00 30.000,00
4. Nabavka transport i ugradnja metalnog prozora

dimenzija 80/50cm. U svemu po šemi Pos 04 kom. 1 4.500,00 4.500,00
5. Nabavka i montaža mont/demont poklopaca

revizionog silaza od rebrastog lima. U svemu po
šemi Pos 05 kom. 2 7.000,00 14.000,00
6. Nabavka transport i ugradnja, met merdevina.

U svemu po šemi Pos 06 m 2 3.650,00 7.300,00
7. Izrada i postavljanje ventilacione kape. U svemu po

šemi Pos 07 kom. 2 8.450,00 16.900,00
8. Ograda od kutijastih profila 60x60 na 2.5 m i

žičanog pletiva h= 2.20+0.30 u polje, min. 3m od
nožice nasipa. m 170,0 2.600,00 442.000,00
9. Nabavka, transport i ugradnja ulazne kapije. U

svemu po šemi Pos 08 kom. 1 45.000,00 45.000,00
UKUPNO VI 632.350,00
VII KROV.POKRIV. I LIMARSKI RADOVI
1. Opšivanje krovne konstrukcije Alu-limom TR 40-

230 sa izradom podkonstrukcije m2 50,30 4.250,00 213.775,00
2. Opšivanje limom olučne grede m2 9,70 700,00 6.790,00
3. Ugradnja oluka m 10,4 900,00 9.360,00
UKUPNO VII 229.925,00

4

R E K A P I T U L A C I J A
I PRIPREMNI RADOVI 450.500,00
II ZEMLJANI RADOVI 2.514.400,00
III BETONSKI RADOVI 5.977.440,00
IV ARMIRAČKI RADOVI 3.492.390,00
V IZOLATERSKI RADOVI 1.963.345,00
VI BRAVARSKI RADOVI 632.350,00
VII KROV.POKRIV. I LIMARSKI RADOVI 229.925,00
UKUPNO: 15.260.350,00
4. GRAFIČKA DOKUMENTACIJA
# ŠEME BRAVARIJE
# SPECIFIKACIJA ARMATURE
IZVOD ARMATURE RA 400/500-2
Pos Tip Dimenzije šipke (cm) n ∅ ∑lg

a b c d e f lg kom mm m’
1 A 1004 1004 160 10 1606,40
2 D 25 1004 25 1054 80 10 843,20
3 D 24 1004 24 1052 80 10 841,60
4 B 240 25 265 6 14 15,90
5 B 150 150 300 230 14 690,00
6 B 150 150 300 66 12 198,00
7 B 140 25 165 284 12 468,60
8 B 200 25 225 20 12 45,00
9 H 24 82 154 210 470 14 12 65,80
10 H 24 84 204 210 522 10 14 52,20
11 D 23 154 23 200 12 10 24,00
12 D 25 204 25 254 8 10 20,32
13 # Na licu mesta 10 62,00
14 G 32 24 24 24 32 136 8 8 10,88
15 B 120 100 220 128 10 281,60
16 B 464 150 614 126 10 773,64
17 B 464 150 614 4 12 24,56
18 G 16 16 16 16 16 80 36 8 28,80
19 G 39 15 100 100 39 293 9 8 26,37
20 B 250 30 280 4 16 11,20
21 B 462 150 612 230 12 1407,60
22 B 462 100 562 66 10 370,92
23 B 462 24 486 14 10 68,04
24 B 462 24 486 10 12 48,60
25 B 462 25 487 304 12 1480,48
26 D 23 1001 23 1047 144 12 1507,68
27 D 60 1001 60 1121 144 10 1614,24
28 B 150 150 300 144 12 432,00
29 B 824 100 924 72 10 665,28
30 G 24 24 24 24 24 120 12 8 14,40
31 D 20 1005 20 1045 132 10 1379,40
32 D 20 875 20 915 28 10 256,20
33 D 20 1005 20 1045 70 10 731,50
I komora - Rezervoar "Osečina"

34 D 20 834 20 874 10 10 87,40

35 D 19 1005 19 1043 70 12 730,10
36 D 19 834 19 872 10 12 87,20
37 B 70 70 140 20 10 28,00
38 B 65 15 80 20 10 16,00
39 A 100 100 8 10 8,00

REKAPITULACIJA ARMATURE
RA400/500 -2
∅
(mm) m kg/m ∑ kg
8 80,45 0,405 32,58
10 9677,74 0,633 6126,01
12 6495,62 0,911 5917,51
14 758,10 1,242 941,56
16 11,20 1,621 18,16
19 0 2,288 0
22 0 3,058 0
25 0 3,951 0
UKUPNO: 13036 kg
Obe komore: 26072 kg

# SPECIFIKACIJA ARMATURE
IZVOD ARMATURE RA 400/500-2

40 D 70 594 70 734 50 12 367,00
41 D 70 744 70 884 36 12 318,24
42 B 65 20 85 160 10 136,00
43 B 80 80 160 546 12 873,60
44 G 19 19 19 19 19 95 15 8 14,25
45 C 80 80 a=100o 160 46 12 73,60
o
46 C 70 70 a=80 140 34 10 47,60
47 * 6000 8 60,00
48 D 24 51 10 85 25 8 21,25
49 O 51 41 10 6 41 149 25 8 37,25
50 D 20 744 20 784 2 10 15,68
51 D 20 270 20 310 4 12 12,40
52 L 37 40 21 50 21 a=80o 169 9 8 15,21
53 G 14 14 14 14 14 70 90 8 63,00
54 D 15 220 15 250 8 14 20,00
55 D 15 594 15 624 4 14 24,96
56 D 15 450 15 480 4 14 19,20
57 D 15 330 15 360 4 14 14,40
o
58 C 520 60 a=41 580 14 12 81,20
59 D 10 95 10 115 64 8 73,60
60 0 0,00
61 0 0,00
(I) MA Q - 335 135,0m2
( II ) MA Q - 424 440,0m2
Zatvaračnica - Rezervoar "Osečina"

RA400/500 -2
∅
(mm) m kg/m ∑ kg
8 284,56 0,405 115,25
10 199,28 0,633 126,14
12 1726,04 0,911 1572,42
14 78,56 1,242 97,57
16 0 1,621 0
19 0 2,288 0
22 0 3,058 0
25 0 3,951 0
UKUPNO: 1911 kg

MA 500/560
∅
(mm) m
2
kg/m2 ∑ kg
Q 188 3,09 0
Q 257 4,20 0
Q 295 4,78 0
Q 335 135 5,44 734,4
Q 424 440 6,89 3031,6
Q 524 8,50 0
Q 577 9,37 0
UKUPNO: 3766 kg
MA 500/560: 3766,0 kg
RA 400/500-2: 1911,4 kg
UKUPNO: 5677 kg

5. TIPSKI ŠAHT
1
1. TEHNIČKI IZVEŠTAJ uz statički proračun
Svi šahtovi su projektovani kao ukopane sandučaste konstrukcije. Debljina zidova i

gornjih ploča je 20cm, a debljina donjih ploča je 30cm. Sprečavanje prodora spoljne
vode je obezbeđeno unutrašnjom krutom hidroizolacijom na bazi penetrata.
Iskope za sve šahtove treba raditi u ''malovodnom'' periodu kada nema problema sa
podzemnim vodama. Neophodno je posle završenog iskopa dodatno nabiti podtlo.
Predviđeno je da se temeljne spojnice pripreme sa slojem od 15cm dobro zbijenog
šljunka prirodne granulacije sa minimalnim modulom stišljivosti od Mv = 20MPa .
Temeljne spojnice mora da primi Nadzorni inženjer.
Zatrpavanje svih objekata uraditi, ukoliko je moguće, uglavnom probranim materijalom

iz iskopa. Nasip se izvodi ravnomerno po visini oko objekata u slojevima od po 30cm uz
ravnomerno nabijanje po celoj površini sloja. Potrebna zbijenost nasipa izražena preko
zapreminske težine iznosi γ = 19.0kN / m 3 .
U proračunu statičkih uticaja uzeta su u obzir sledeća opterećenja:

− težina konstrukcije γ = 25.0kN / m 3
− saobraćajno opterećenje p = 15.00kN / m 2
− pritisak tla u stanju mirovanja p = γ ⋅ h ⋅ (1 − sin ϕ )
Predpostavljene geotehničke karakteristike nasutog materijala za sve objekte:

γ = 19.0kN / m 3 , ϕ = 21° , c = 0
Statički proračun i dimenzionisanje je urađeno uz pomoć programskog paketa Tower.

Tlo je modelirano koeficijentom posteljice k = 10 4 kN / m 3 . Razmatran je
trodimenzionalni model konstrukcija, koji u potpunosti odgovara realnom stanju.
Za sve šahtove je predviđen beton MB 30, V4 i aramatura RA 400/500-2 i MA

500/560.
2. STATIČKI PRORAČUN ŠAHTA 2.5x2.5x2.5m
ANALIZA OPTEREĆENJA
POS Gp - gornja ploča
− sopstvena težina g = 0.20 ⋅ 25.0 = 5.0kN / m 2

− asfalt 4 ⋅ 0.20 = 0.8kN / m 2
− korisno opterećenje p = 15.0kN / m 2
POS Z
− horizontalni pritisak zemlje

računa se sa pritiskom tla u stanju mirovanja
predpostavljene geotehničke karakteristike nasutog materijala:
γ = 19.0kN / m 3 , ϕ = 21o , c = 0
2
p = 15.0kN / m 2
p0 = p ⋅ (1 − sinϕ ) = 15.0 ⋅ (1 − sin 21o ) = 9.62kN / m 2
p1 = 9.62 + 19 ⋅ 2.85 ⋅ (1 − sin 21o ) = 44.36kN / m 2
STATIČKI UTICAJI
Šema nivoa
POS GP 2.75 2.75 POS DP 0.00
Tabela materijala
1 Beton MB 30 3.150e+7 0.20 25.00 1.000e-5 3.150e+7 0.20
Setovi ploča

Set K,R1 K,R2 K,R3
1 1.000e+4 1.000e+4 1.000e+4

No Naziv No Naziv
1 stalno (g) 4 Kombinacija: 1.6xI+1.8xII
2 zemlja 5 Kombinacija: 1.6xI+1.8xII+1.8xIII
3 korisno
Opt. 1: stalno (g) Opt. 2: zemlja Opt. 3: korisno
q=-9.62 q=-9.86
q=-0.80 q=-15.00
q=-44.36 q=-44.60
Nivo: POS GP [2.75] Ram: POS Z Nivo: POS GP [2.75]

1070 2 -11.984 -1.477
1070 2 11.984 1.479
547 2 -11.979 -1.479

72 2 -0.615 -7.787
576 2 -0.614 -7.785
65 2 0.614 7.774

3
DIMENZIONISANJE
Nivo: POS DP [0.00] - PBAB 87 X=0.00 m; Y=1.35 m; Z=0.00 m X=1.35 m; Y=0.00 m; Z=0.00 m
Donja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) 1.60xI+1.80xII+1.80xIII 1.60xI+1.80xII
Mu = 14.60 kNm Mu = 1.59 kNm
X=1.35 m; Y=1.35 m; Z=0.00 m Nu = 0.00 kN Nu = 0.00 kN
1.60xI+1.80xII+1.80xIII Ad1 = 1.37 cm2/m Ad1 = 0.15 cm2/m
Mu = -11.63 kNm
Ag1 = 1.09 cm2/m 1.60xI+1.80xII 1.60xI+1.80xII+1.80xIII
Nu = 0.00 kN Nu = 0.00 kN
Mu = -11.63 kNm
Nu = 0.00 kN
εb/εa = -0.421/10.000 ‰
Ag2 = 1.09 cm2/m
Ad2 = 0.00 cm2/m
Nivo: POS GP [2.75] - PBAB 87 X=1.35 m; Y=0.00 m; Z=2.75 m X=1.35 m; Y=1.35 m; Z=2.75 m
Donja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) 1.60xI+1.80xII+1.80xIII 1.60xI+1.80xII+1.80xIII
Mu = -1.18 kNm Mu = 5.46 kNm
X=0.00 m; Y=1.35 m; Z=2.75 m Nu = 0.00 kN Nu = 0.00 kN
Mu = -9.23 kNm
Ag1 = 1.38 cm2/m 1.60xI+1.80xII+1.80xIII 1.60xI+1.80xII+1.80xIII
Nu = 0.00 kN Nu = 0.00 kN
Mu = -1.18 kNm
Nu = 0.00 kN
εb/εa = -0.206/10.000 ‰
Ag2 = 0.17 cm2/m
Ad2 = 0.00 cm2/m
Ram: POS Z - PBAB 87 X=2.70 m; Y=1.35 m; Z=1.38 m X=2.70 m; Y=1.35 m; Z=1.18 m

Donja zona: RA 400/500 (a=3.0 cm) 1.60xI+1.80xII+1.80xIII 1.60xI+1.80xII+1.80xIII
Mu = 7.71 kNm Mu = 7.63 kNm
X=2.70 m; Y=2.70 m; Z=1.38 m Nu = -36.82 kN Nu = -37.22 kN
Mu = -13.60 kNm
Nu = -62.79 kN Pravac 2: (α=90°) Pravac 2: (α=90°)
Ag1 = 1.15 cm2/m 1.60xI+1.80xII 1.60xI+1.80xII
Nu = -12.05 kN Nu = -14.78 kN
X=2.70 m; Y=1.35 m; Z=0.00 m εb/εa = -0.586/10.000 ‰ εb/εa = -0.606/10.000 ‰
Pravac 2: (α=90°) Ag2 = 0.00 cm2/m Ag2 = 0.00 cm2/m
Merodavna kombinacija: Ad2 = 0.97 cm2/m Ad2 = 0.98 cm2/m
1.60xI+1.80xII
Mu = -12.93 kNm
Nu = -48.35 kN
εb/εa = -0.845/10.000 ‰
Ag2 = 1.25 cm2/m
Ad2 = 0.00 cm2/m

6. OPŠTI TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE
GRAĐEVINSKIH RADOVA
1
OPŠTI TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE GRAĐEVINSKIH RADOVA
SADRŽAJ
1. PRIPREMNI RADOVI
2. ZEMLJANI RADOVI
3. ZIDARSKI RADOVI
4. BETONSKI I ARMIRANO-BETONSKI RADOVI
5. ARMIRAČKI RADOVI
6. FASADERSKI RADOVI
7. MOLERSKO FARBARSKI RADOVI
8. IZOLATORSKI RADOVI
9. STAKLOREZAČKI RADOVI
10. BRAVARSKI RADOVI
11. LIMARSKI RADOVI
12. KERAMIČARSKI RADOVI
1. PRIPREMNI RADOVI NA GRADILIŠTU
1.1. OPŠTI USLOVI
Investitor je dužan da za potrebe podizanja privremenih-pomoćnih objekata kao što su barake, magacin i drugo sa Izvođačem
odredi najpogodnije lokacije ili ustupi svoje na korišćenje.
Investitor je dužan da Izvođaču radova preda spisak repera i drugih geodetskih tačaka i na terenu pokaže njihove lokacije, da
blagovremeno dostavi tehničku dokumentaciju ili delove dokumentacije neophodne za izvođenje radova.
Izvođač radova je dužan da se blagovremeno snabde i dopremi na gradilište potreban građevinski materijal, alat, mehanizaciju i
sve ostalo što je neophodno da bi izgradnja počela na vreme i završila u ugovorenom roku.
Pored navedenih elemenata, kao preduslov za kvalitetno i blagovremeno izvršenje radova je stručni i kvalifikovan kadar kojim
Izvođač radova mora raspolagati u dovoljnom broju na gradilištu.
Izrada pristupnih puteva i pomoćnih objekata ne plaća se posebno ( ukoliko nije drugačije rečeno u predračunu radova ), već ulazi
u jedinične cene date u predračunu.
Po završetku radova, a pre tehničkog prijema objekata od strane investitora, izvođač radova je u obavezi da izvrši detaljno čišćenje
svih prostorija, zastakljenih površina, bravarije, stolarije i svih ostalih površina, kako u samom objektu, tako i u krugu gradilišta. Sav
otpadni materijal kao što je smeće, građevinski šut i dr, zatim preostali građevinski materijal, te mehanizacija i alat, mora se ukloniti
- transportovati van gradilišta.
Pomoćni objekti kao što su barake, magacini silosi i svi drugi, moraju se porušiti, a materijal takođe ukloniti.
Ovi radovi se ne palćaju posebno ( ukoliko u predračunu nije drugačije predviđeno ).
1.2. RADOVI NA GORNJEM STROJU SAOBRAĆAJNICE
Po obeležavanju trase cevovoda i obavljenim pripremnim radovima, pristupa se rušenju kolovoza, trotoara i ivičnjaka. Porušeni
materijal gornjeg stroja skloniti u stranu i odvojiti materijal završnog sloja ( asfalt, kocke, prizma, kaldrma i dr. ) od materijala
podloge. Ovako odvojen materijal ne sme se mešati sa zemljom ili drugim materijalima.
Kada se završi zatrpavanje rovova, pristupa se opravci gornjeg stroja. Raskopani i oštećeni delovi kolovoza, troroara i ivičnjaka
moraju se opraviti tako da saobraćajnice dobiju prvobitan izgled.
Pre podnošenja ponude, podrazumeva se da će izvođač radova obići teren i na licu mesta ustanoviti o kakvim se kolovozima radi.
2
2. ZEMLJANI RADOVI
2.1. ISKOPI
2.1.1. Iskopi za objekte
Opšte odredbe
Iskopi za objekte obuhvataju sve iskope temeljnih jama, temelja, rovova, kanala i sve ostale iskope koji moraju biti izvršeni u cilju
izgradnje objekata koji su predmet ovog Projekta.
Iskop će se izvoditi u širokom otkopu uz mogućnost pripreme svih vrsta mehanizacije za iskop.
Izvođač je obavezan da sve iskope izvrši do granica, nagiba i kota prikazanih na crtežima. Iskopi koji se vrše neposredno uz
izvedene objekte ili njihove delove moraju biti izvedeni sa puno pažnjom u cilju zašitite ovih objekata od oštećenja. Sve nastale
štete Izvođač će opraviti o svom trošku.
Izvođač je dužan da predloži dokopavanje u svim slučajevima kada utvrdi ili smatra da iskop, koji je izvršen prema nagibima,
kotama i dimenzijama prikazanim na crtežima ili određenim od strane Nadzornog organa nije stabilan ili ne odgovara projektnim
zahtevima fundiranja. Dokopavanje će se izvršiti samo ako Nadzorni organ utvrdi da je predlog Izvođača opravdan i isti odobri.
Ovakvo odobreno i izvedeno dokopavanje biće prilikom merenja za plaćanje iskopa uzeto u obzir i plaćeno Izvođaču po
ugovorenim jediničnim cenama odnosne pozicije iskopa.
Ukoliko Izvođač izvede iskop van granica, nagibna i kota označenih na crtežima ili određenim od strane Nadzornog organa, biće
obavezan da izvrši popunjavanje prekopa na način kako to odobri nadzorni organ, a o svom trošku.
Izvođač je obavezan da vrši odvodnjavanje gradilišnih jama i isušivanje radnih mesta po potrebi prenosnim crpkama od
atmosferske vode.
Merenje za plaćanje
Merenje količina iskopa za plaćanje vršiće se do nagiba, linija i kota prikazanih na crtežima, za svaku klasu kako je to određeno
članom 1.3. ovog poglavlja.
Plaćanje iskopa
Plaćanje iskopa će se vršiti po ugovorenim jediničnim cenama po m3 iskopa. Jedinične cene obuhvataju:
− koštanje iskopa;
− odbacivanje van radnog prostora ( do 50 m ) sa razastiranjem;
− razupiranje i druga osiguranja površine iskopa na način i u obimu koji garantuje stabilnost i bezbedan rad ( ukoliko budu
primenjene );
− održavanje kosina iskopa tokom celog perioda izgradnje;
− isušivanje radnih mesta crpljenjem i odvođenjem atmosferskih voda sekundarnim prenosnim crpkama, saglasno članu 4. ovog
poglavlja;
− sve ostale troškove koji mogu biti učinjeni da bi se iskopi izveli i održavali u potpunoj saglasnosti sa odredbama ovih Tehničkih
uslova.
Izvođaču neće biti priznati nikakvi zahtevi za dodatnim plaćanjem iznad ugovorenih jediničnih cena na račun toga što se iskop
izvodi u vlažnom ili mokrom materijalu.
2.1.2. Iskop rovova za dovode
Investitor je dužan da Izvođaču radova, ako drukčije nije ugovoreno, preda trasu dovoda kao i skice osiguranja temena. Iskop
izvršiti sa pravilnim odsecanjem bočnih strana i uravnanjem dna na projektovanim kotama. Iskopanu zemlju odbaciti do ivice rova
najmanje 1 m, da se ne obrušava u rov i da rad u rovu bude stopostotno bezbedan.
Na spojevima cevi izvršiti iskop niša takvih dimenzija da se obezbedi nesmetan rad prilikom montaže.
Ostalo u svemu kao u opisu “opšti uslovi” i opisu datom za široki otkop.
Obračun po m3 iskopa samonikle zemlje obuhvata sve radove kao cenu su uračunate i smetnje od razupiranja i podzemnih
instalacija.
2.1.3. Klasifikacija iskopa
Pre početka bilo kog iskopa ili pri prelasku iz iskopa jedne klase materijala u drugu, Izvođač i nadzorni organ će zajednički izvršiti
potrebno geodetsko snimanje terena.
3
Ukoliko tokom iskopa dođe do promene klase materijala, Nadzorni organ i Izvođač će zajednički izvršiti klasifikaciju i geodetski
snimiti granice promene klase materijala.
2.1.4. Iskop u mekanom materijalu
Iskop u mekanom materijalu obuhvata sve iskope u metrijalima u kojima se iskop može obaviti ručno ili mehanizacijom bez
upotrebe eksploziva.
Pod mekanim materijalom podrazumeva se onaj materijal koji buldozer tipa D-8 sa “riperom” može da izrije.
2.1.5. Iskop u steni
Iskop u steni obuhvata sve iskope u materijalu za čije je kopanje potrebno primeniti eksploziv.
Pored ovoga, ovim iskopom obuhvaćen je iskop samaca čija zapremina prelazi 1,0 m3.
Ekspoloziv i miniranje
Izvođač je dužan da izradi projekat organizacije miniranja za sve objekte gde se predviđa iskop miniranjem koji će detaljno
prikazati metode bušenja i miniranje uključujući lokaciju, dubine i zone miniranja, prečnik, raspored, dubinu i nagib bušotina.
Takođe, treba da budu prikazani tip, jačina, količina i raspored eksploziva i detonatora po bušotini, kao i šeme miniranja, sa
odgovarajućim proračunom i objašnjenjima. Ovaj projekat treba da da i redosled radova na izradi osiguranja površina gde je iskop
završen u odnosu na redosled i napredovanje miniranja.
Ukoliko se miniranje vrši u okolini objekata, Izvođač je dužan da dostavi Nadzornom organu na odobrenje plan miniranja u kome će
se dati crteži položaja objekta i bušotina, redosled miniranja i prikaz mere sigurnosti.
Nije dozvoljeno miniranje u zoni objekata gde je mesto miniranja udaljeno manje od 30 metara od izvedenog betona ili mesta
injektiranja koji nisu stariji od sedam dana na stalnim objektima, odnosno dva dana na privremenim objektima.
Izvođač je dužan da u saglasnosti sa Pravilnikom o merama zaštite pri rukovanju eksplozivnim sredstvima i miniranju u rudarstvu
(“Sl. list SFRJ” br. 9/1967, Ispravke 35/1967; Dopuna 35/1972) izradi i dostavi Nadzornom organu na odobrenje organizaciju
obezbeđenja javne sigurnosti prilikom miniranja.
Organizacija treba da obuhvati sve detalje obezbeđenja kao što su vizuelna i zvučna signalizacija početka i završetka miniranja,
raspored čuvara i druge vrste obeležavanja koje će u potpunosti omogućiti bezbedno miniranje.
Dužnost je Izvođača da za skladištenje i rukovanje eksplozivom i ostalim materijalima, kao i za miniranje, zaposli odgovorna i za tu
vrstu radova kvalifikovana lica.
Bez obzira na odobrenja dobijena od Nadzornog organa jedino je Izvođač odgovoran da o svom trošku izvrši sve popravke
oštećenja nastalih kao posledica miniranja. Za svaki konkretan slučaj Izvođač će podneti predlog popravke oštećenja na odobrenju
Nadzornom organu.
Izvođač preuzima potpunu odgovornost za sve nesretne slučajeve koji nastanu kao posledica miniranja.
Koštanje sprovođenja gore navedenih mera neće se posebno plaćati, već će biti obuhvaćena jediničnim cenama iskopa.
Eksploziv i uskladištenje
Izvođač je dužan da u saglasnosti sa Pravilnikom o merama zaštite pri rukovanju eksplozivnim sredstvima i miniranju u rudarstvu
(“Sl. list SFRJ” br. 9/1967, Ispravke 35/1967; Dopuna 35/1972) izradi projekat magacina sa svim merama obezbeđenja i pisanim
upozorenjima koji će obuhvatiti i način skladištenja, transport i manipulaciju eksploziva i drugog materijala potrebnog za miniranje,
i da ga podnese Nadzornom organu i nadležnom organu unutrašnjih poslova na odobrenje.
Izvođač će u saradnji sa Nadzornim organom odrediti lokaciju magacina eksploziva.
Izvođač je dužan da obezbedi neprekidno čuvanje magacina, i da vodi zvaničnu evidenciju o uskladištenim i izdatim količinama
eksploziva i ostalih materijala.
Koštanje uskladištenja eksploziva i drugog materijala potrebnog za miniranja i svi drugi troškovi vezani za ovu tačku neće se
posebno plaćati, već će biti obuhvaćeni jediničnim cenama iskopa.
Miniranje
U cilju dobijanja iskopa do linija, nagiba i dimenzija datih projektom ili naređenih od strane Nadzornog organa i smanjenja prekopa i
oštećenja stene izvan ovih linija Izvođač može primeniti jedno od sledećih kontrolisanih miniranja:
− prethodno cepanje
4
− glatko miniranje
Pored ovih, Izvođač može podneti na odobrenje Nadzornom organu predlog i drugih tehnika miniranja, koje zadovoljavaju gore
navedene zahteve. Usvajanjem predložene tehnike miniranja Izvođač nema pravo na promenu ugovorene jedinične cene iskopa.
Prethodno cepanje
Tehnika prethodnog cepanja stene primenjivaće se za oblikovanje spoljnih iskopa i za oblikovanje iskopa na koje beton direktno
naleže. Ova tehnika sastoji se od jednostrukog reda bušotina, lakog kontinualnog punjenja eksplozivom slabije brizantnosti koji se
pale istovremeno.
U cilju stvaranja prethodne pukotine duž definitivne linije iskopa, prvo se završi ovo miniranje, a zatim miniranje stenske mase
ispred linije prethodnog cepanja.
Glatko miniranje
Tehnika glatkog miniranja sastoji se od sistema radova bušotina na pogodnom međusobnom razmaku. Bušotine u redu su na
malom odstojanju, lakog kontinualnog punjenja eksplozivom slabije brizantnosti. Paljenje u okviru jednog reda je istovremeno. U
šemi miniranja obodni red bušotine pali se poslednji.
Bez obzira koja je tehnika miniranja primenjena odmah posle otpucavanja Izvođač je obavezan da na novootkopanim površinama
izvrši uklanjanje svih rastresitih i labavih komada stene.
Dužnost je Izvođača da pre početka radova na iskopima izvrši probe različitih tehnika bušenja i miniranja u cilju iznalaženja
najpovoljnijeg razmaka i dubine bušotina, razmaka redova, visine etaža, dužine deonica, tipa i jačine eksploziva, načina i količine
punjenja, vrste detonatora i šeme miniranja.
Tokom celog perioda iskopa, Izvođač je dužan da vrši potrebna prilagođavanja metoda bušenja i miniranja koja će smanjiti na
minimum prekop izvan zahtevanih linija i nagiba.
Nikakva merenja površina dobijenih kontrolisanim miniranjem niti bilo kojih drugih elemenata miniranja neće se posebno vršiti.
Plaćanje
Bez obzira na primenjenu tehniku miniranja, svi troškovi primenjene tehnike miniranja i probnih miniranja neće se posebno plaćati
već će biti obuhvaćeni ugovorenom jediničnom cenom iskopa u steni odnosne pozicije.
2.2. TRANSPORT MATERIJALA
2.2.1. Opšte odredbe
Pod transportom materijala iz iskopa podrazumeva se:

− transport materijala iz iskopa u deponiju
− transport materijala iz deponije do mesta ugrađivanja
2.2.2. Merenje i plaćanje
Iskopani materijal će biti delimično trajno deponovan sa razastiranjem, a delimično deponovan u deponiju iz koje će se vršiti
nasipanje objekata.
Srednji transport iskopanog materijala iznosi 50,0 m, a povratak materijala za nasipanje 25,0 m. Nije predviđeno transportovanje
materijala na veće dužine od naznačenih.
2.2.3. Plaćanje
Transport iskopanog materijala do 50,0 m je obuvaćen jediničnom cenom 1 m3 samonikle zemlje, a povraćaj materijala iz deponije
za nasipanje na srednjoj udaljenosti od 25,0 m je obuhvaćen jediničnom cenom za nasipanje, Veće dužine transporta nisu
predviđene.
2.3. DEPONOVANJE
Deponovanje materijala iz iskopa vršiće se na privremenim i/ili stalnim deponijama čije je lokacije odobrio Nadzorni organ.
5
Čišćenje terena na mestima deponija vršiće se samo u onolikoj meri koja je potrebna za nesmetano deponovanje.
Deponije moraju biti stabilne, uniformnih nagiba kosina, oblikovane tako da se lako koriste, a površine stalnih deponija izložene
pogledu uređene prema uputstvu Nadzornog organa.
2.3.2. Merenje za plaćanje
Neće se vršiti nikakvo merenje vezano za radove na deponovanju, uređenju i održavanju deponije.
2.4. ZAŠTITA OD VODA
Pod zaštitom od voda podrazumeva se odvodnjavanje temeljne jame ručnim crpljenjem ili prenosnim crpkama.
Ponuđač je dužan da u okviru Idejnog projakte organizacije građenja uz ponudu priloži projekat odvodnjavanja i isušivanja radnih
mesta. Rešenje treba da prikaže mesta crpljenja prenosnim crpkama. Pri izradi rešenja koristiti gravitaciono odvođenje vode gde
god je to moguće.
Izvođač je dužan da u okviru Glavnog projekta organizacije građenja posle ugovaranja dostavi na odobrenje Nadzornom ogranu
detaljno rešenje odvodnjavanja radnih mesta.
2.4.2. Crpljenje vode sekundarnim crpkama
Crpljenje vode sekundarnim prenosnim crpkama vršiće se na mestima gde je potrebno relativno kratkotrajno crpljenje vode usled
atmosferskih uticaja ili sl.
Merenje za plaćanje crpenja vode sekundarnim prenosnim crpkama neće se vršiti.
2.5. NASIPANJE
Pod nasipanjem se podrazumevaju sva zatrpavanja temeljnih jama, rovova i sva druga zatrpavanja, nasipanje sloja peska ili
šljukovito/peskovitog materijala na dnu temeljne jame ili rova ( zamena materijala u temelju ) pre betoniranja odnosno polaganja
cevi, nasipanje oko i iznad objekata i sva ostala nasipanja predviđena u listama pozicija radova sa količinama uključivo nasipanje
prekopa. Materijal za nasipanje mora biti odgovarajući, bez organiskih materija korenja i ostalih neodgovarajućih primesa, o čemu
će odluku doneti Nadzorni organ.
Materijal za peščane i šljunčane tamponske slojeve ( zamena materijala ) biće prirodni pesak ili prirodna mešavima peska i šljunka
sa maksimalnim zrnom od 10 cm. Ovaj materijal će se dobiti sa najbližih lokacija koje odobri Nadzorni organ.
Materijal za nasipanje sa zbijanjem ili bez zbijanja ne sme sadržati komade šljunka ili kamena veće od 10cm.
Sva nasipanja će biti izvedena do linija, kota i nagiba prikazanih na crtežima, odnosno onih koje odredi Nadzorni organ.
Materijal za nasipanje oko objekta, prvenstveno će se dobijati iz iskopa.
Izvođač je obavezan da najkasnije 15 dana pre početka radova nasipanja dostavi Nadzornom organu detaljnije podatke o
mehanizaciji za nabijanje, radi dobijanja saglasnosti za korišćenje iste.
Nadzorni organ će odrediti koji će se materijal koristiti za nasipanje, način nasipanja i mere zaštite izvedenih objekata za vreme
nasipanja što uključuje u ručno nasipanje i nabijanje na mestima gde to bude zahtevao Nadzorni organ.
2.5.2. Zbijanje materijala
Na mestima gde se bude zahtevalo nasipanje sa nabijanjem, materijal će se zbijati prema sledećim zahtevima.
Zbijanje nekoherentnog materijala
Nasipanje peskom ili peskovito šljunkovitim materijalom može početi na pripremljenim deonicama temelja odobrenim od
Nadzornog organa.
Nekoherentni materijal pesak ili šljunkoviti pesak, čiju je upotrebu odobrio Nadzorni organ, biće polagan u horizontalnim slojevima
debljine posle zbijanja do 30 cm, što će odrediti Nadzorni organ u zavisnosti od vrste mehanizacije kojom se materijal zbija.
6
Materijalu će se dodati voda u količini koja je potrebna da bi se postigle zahtevane zbijenosti. Zbijanje će se generalno vršiti vibro
valjkom sa 4 prelaza uz intenzivno kvašenje vodom. Zbijanje i kvašenje će se vršiti u prisustvu Nadzornog organa.
Zbijanjem materijala potrebno je postići relativnu zbijenost od Rd = 0,70 koja je određena izrazom:
γ d max ⋅ (γ d .urg − γ d min )
Rd = × 100
γ d .urg ⋅ (γ d max − γ d min )
gde je :
γd - zapreminska težina, utvrđena na terenu metodom sa vodom u plastičnoj foliji ili kalibrisanim peskom
max γd - maksimalna suva zapreminska težina dobijena u laboratoriji
minγd - minimalna suva zapreminska težina utvrđena u laboratoriji
U zoni denivelacije tampona od peska ili šljunka, u cilju korektnog zbijanja granične zone između dva nivoa (kosina) izvršiće se
proširenje nasipanja dela sa višom kotom, a nakon zbijanja će se izvršiti uklanjanje nezbijenog dela i oformljene kosine prema
procentu.
Nadzorni organ može zahtevati da se izvrši kontrola kvaliteta ugranje materijala.
Propisi kojima se vrši kontrola kvaliteta ugrađenog materijala:

− JUS U.B1.010 - uzimanje uzoraka;
− JUS U.B1.016 - određivanje zapreminske težine tla;
− JUS U.B1.018 - određivanje granulometrijskog sastava;
− JUS U.B1.024 - sadržaj sagorljivih i organskih materijala.
U zoni neposredno pored betonskih objekata u cilju njihove zaštite od oštećenja teškom mehanizacijom, nabijanje trake nasipa
neposredno uz objekat u širini od 1 m vršiće se ručnim mehaničkim nabijačima (vibro-ploče isl.) u slojevima debljine do 20 cm u
nezbijenom stanju. Zahtevana zbijenost je ista kao i na ostalim delovima nasipa.
Zbijanje koherentnog materijala
Dovoženje i nasipanje materijala na pripremljeno temeljno tlo ili na već izgrađeni sloj nasipa može početi po preuzimanju donjih
slojeva od strane Nadzornog organa.
Svaki pojedini sloj mora biti razastrt u podužnom smeru horizontalno ili najviše u nagibu 5 %. U poprečnom smislu svaki pojedini
sloj mora imati dvostrani ili jednostrani nagib od 2-5 %. Taj nagib je potreban radi odvođenja atmosferske vode, zbog čega
površina sloja pri ugrađivanju koherentnih zemljanih materijala mora biti razastrta i odmah zbijena (svakodnevno).
Svaki pojedini sloj mora biti nasipan prema projektovanom poprečnom profilu. Pri navoženju prolazi transportnih sredstava moraju
biti što ravnomernije raspoređeni po čitavoj širini platoa.
Visina (debljina) pojedinog razastrtog sloja mora biti u skladu sa efektom zbijanja po dubini upotrebljenog sredstva za zbijanje i
vrstom nasipanog materijala (max.20 cm).
Svaki sloj nasipa mora biti nabijen u punoj širini odgovarajućim maehaničkim sredstvom pri
čemu zbijanja treba u načelu izvoditi od ivice prema sredini.
Sva nepistupačna mesta za mehanizaciju ili mesta gde bi bila upotreba teških sredstava za nabijanje iz drugih razloga neprikladna
(nasipanje uz objekte), treba nabijati drugim pogodnim sredstvima ili metodama, čiju upotrebu će odobriti Nadzorni organ.
Svaki sloj nasipa mora biti pre početka nabijanja ovlažen ili prosušen do vlažnosti koja je 2% iznad ili ispod optimalne vlažnosti.
Ukoliko se nakon nabijanje i kontrole kvaliteta ne nastavlja odmah s nasipanjem sledećeg sloja, već se nastavlja s nasipanjem
posle većeg vremenskog perioda, pod različitim vremenskim prilikama, pre nasipanja treba ponovo kontrolisati kvalitet zbijenosti. S
nabijenjem se u tom slučaju može početi tek onda kada je ispitivanjem dokazan kvalitet zbijenosti.
Kada u toku dana preti opasnost od kiše, Nadzorni organ će prema potrebi odrediti obustavljanje daljeg rada na nasipima, bez
nadokande troškova. Na nasipu od koherentnog materijala treba isplanirati i uvaljati gornju površinu sloja laganim glatkim valjkom
(3-5 tona), tako da površina bude u nagibu od 2 do 5% na jednu stranu, da bude glatka i bez udubljena u kojima bi se mogla
sakljupati atmosferska voda. Pre nasipanja novog sloja, potrebno je ovako zaglađenu površinu ohrapaviti radi postizanja što bolje
veze među slojevima. Ovo važi i kod drugih većih prekida radova na izradi nasipa (zbog prestanka sezone građenja i sl.).
Nasipanje se mora izvoditi tako da slojevi u uzdužnom smislu budu po mogućnosti horizontalni i tako da se izbegnu nagli visinski
prelazi među slojevima razne visine, a izvedu se pod nagibom pod kojim se još može provesti propisno zbijanje.
Rad na nasipanju će se prekinuti u svako doba kad nije moguće postići zadovljavjuće rezultate, naročito zbog kiše ili nekih drugih
atmosferskih nepogoda. Po ovom osnovu Izvođač nema pravo na bilo kakvu naknadu.
Materijal nasipa se ne sme ugraditi na smrznute površine, niti se sme ugraditi na sneg i led.
7
Propisi po kojima se vrši kontrola:

− JUS U.B1.010 - uzimanje uzoraka;
− JUS U.B1.012 - određivanje vlažnosti tla;
− JUS U.B1.016 - određivanje zapreminske težine tla;
− JUS I.B1.046 - određivanje modula stišljivosti kružnom pločom.
Kontrola zbijenosti
Nadzorni organ može zahtevati kontrolu kvaliteta zbijenosti i u tom slučaju, Izvođač je dužan da obezbedi kontrolu zbijenosti
ugrađenih slojeva. Kontrolu zbijenosti vršiće Izvođač, a mesta uzimanja uzoraka i njihov broj odrediće Nadzorni organ, koji će i
kontrolisati rezultate kontrole.
Vlažnost materijala treba da bude oko 2 % iznad ili ispod standarnog Proktorovog optimuma itreba da bude uniformna u svakom
sloju. Zahtevana minimalna zapreminska težina ugrađenog materijala u suvom stanju je 95 % od laboratorijske zbijenosti po
standardnom Proktoru.
Merenje za plaćanje izvršenog nasipanja po m3 vršiće se do linije, nagiba i kota označenih na crtežima ili onih koje odredi Nadzorni
organ. Merenje je za plaćanje nasipanja prekopa nastalih greškom Izvođača neće se vršiti.
2.5.4. Plaćanje
Plaćanje nasutog materijala vršiće se po ugovorenim jediničnim cenama po m3 za nasipanje sa zbijanjem.
3. ZIDARSKI RADOVI
3.1. ZIDANJE GAS-BETONSKIM BLOKOVIMA
Zidovi od gas-betona objedinjuju funkciju nosivosti i toplotne izolacije. Za zidanje nosećih zidova mogu se upotrebiti blokovi
minimalne debljine 20 cm. Ako se zidanje vrši u produžnom cementnom malteru onda je debljina spojnica 1,0 cm; ukoliko se za
zidanje upotrebe lepljivi malteri onda se debljina spojnica na svega 1-3 mm, te se time otklanjaju toplotni mostovi koji se inače
prisutni kod upotrebe produžnog maltera.
Prilikom transporta gas-betonski blokovi ne smeju bacati ili kipovati. Utori, udubljenja ili proboji na gas-betonskim zidovima ne
smeju se izrađivati udarnim alatom. Ovo se izvodi specijalnim alatima za sečenje ili bušenje. Treba vodtiti računa da svi gvozdeni-
čelični elementi koji se ugrađuju ili prolaze kroz gas-betonske zidove moraju biti pocinkovani ili ne odgovarajući način antikorozivno
zaštićeni.
Popravka oštećenja na gas-betonskim blokovima kao i zaptivanje utora ili proboja vrši se posle odprašivanja i vlaženja produženim
malterom 1:3:9.
Ukoliko se zidanje vrši lepljivim malterom treba se u svemu držati uputstava Proizvođača. Načelno pripremljeni lepljivi malter mora
se upotrebiti za 4-5 časova.
Budući da se horizontalne i vertikalne spojnice svode na minimalnu debljinu to se naročita pažnja mora posvetiti apsolutnoj
horizontalnosti spojnica, kod čega presudni značaj ima ležajna - temeljna spojnica zida kojom se počinje zidanje zida.
Nanošenje maltera ili lepljivog maltera mora biti takvo da ne prelazi širinu zida. Blok treba odmah postaviti na pravo mesto i
izbegavati uzdužno pomeranje.
Blokove od gas-betona treba pre zidanja odprašiti i odgovarjuće navlažiti.
Samo zidanje izvodi se po opštim pravilima za zidanje, tako što se postavljaju uglovi i zateže konac za pravac svakog reda. Svaki
red-sloj zida kontroliše se libelom u uzdužnom i poprečnom pravcu. Eventualne manje neravnine izbruse se brusnom daskom, tako
da svaki sledeći red ima potpuno ravnu i horizontalnu podlogu. Otvore za vrata i prozore kao i kosine zabatnih zidova doterujemo
testerom za gas-beton uz upotrebu vođice. Termičke mostove kod spoljnih serklaža, greda, nadvratnika i nadprozornika možemo
sprečiti oblogama od izolacionih gas-betonskih ploča tražene debljine sa spoljne strane.
Iako gas-betonski blokovi imaju zatvorene pore zbog održavanja termičkih karakteristika i sprečavanja upijanja vlage poželjno je da
budu malterisani.
8
3.2. MALTERISANJE
Malterisanje se vrši kad se objekat stabilizuje, a zidovi dovoljno osuše. Temperatura i vlažnost vazduha moraju biti povoljni. Malter
za malterisanje mora odgovarati zahtevima standarda JUS U.M2.012, a kvalitet maltera će se ispitivati na način propisan
standardom JUS U.M8.002.
Cement i voda za spravljanje maltera moraju biti istog kvaliteta kao i za beton. Kreč za spravljanje maltera mora odgovarati
zahtevima standarda JUS B.C1.020, a kavlitet će se ispitivati na način propisan standardima JUS B.C8.040 i B.C8.042. Pesak
mora biti čist, odgovarajuće oštrine, zrna ujednačene krupnoće i da odgovara tehničkim standardima. Spravljanje maltera se mora
vršiti po propisima, a razmera dati tačno prema zahtevu u pojedinim pozicijama. Zidove pre malterisanja moraju biti čisti i suvi,
odnosno nakvašeni do potrebne mere, naročito kod malterisanja cementnim malterom. Spojnice se moraju čistiti od suvišnog i
otpadnog maltera do dubine od 1,5 cm radi boljeg prianjanja. Ukoliko je na zidovima izbila salitra, treba ih očisti zičanom četkom i
oprati rastvorom sone kiseline 1:10.
Sve betonske površine moraju se prethodno prešprisati retkim cementnim malterom što ulazi u jediničnu cenu, odnosno pozicije i
ne plaća se posebno.
Malterisanje vršiti u slojevima kako je naznačeno u predračunu. Svi radovi na malterisanju, kao i na površinskoj obradi maltera, te
perdašenje, filcovanje, gletovanje i dr. moraju biti izvedeni na čisto, ravno i glatko, bez talasa i udubljenja, a sve ivice i sastavi oštri i
pravi.
Skele za malterisanje pokretne i nepokretne, bez obzira na visinu, ručne ili motorne diazlice, pumpe za malter, alat, rad, materijal i
rastur ulaze u jediničnu cenu.
Zabranjuje se ponovna upotreba opalog maltera. Kod malterisanja na većim visinama, kao i kod malterisanja fasada, skelu prima
Nadzorni organ. Omalterisane površine koje su nekvalitetno izvedene, ispucale ili odlepljene od podloge ( sobocu), Izvođač će
porušiti i ponovo omalterisati o svom trošku. Spojevi pri nastavku malterisanja moraju biti čisti, glatki, ravni i tako izvedeni da deluju
kao celina.
Gletovanje površina izvršiće se čeličnom gletalicom, cementnim malterom ber posipanja cementnim prahom. Preporučuje se da se
cement za gletovnje većih površina naruči posebno uz konsultovanje sa laboratorijom proizvođača jer prilikom rada sa standardnim
portland cementom dolazi do mikrofisura, mrežastog prskanja omalterisanih površina - što se neće tolerisati.
Dodavanje aditiva malteru - cementu ili betonu, radi poboljšavanja traženih svojstava može se dopustiti samo uz podnošenje
potrebnih atesta, referenci i rezultata prethodnih isoitvanja od strane ovlašćenih instituta, saglasnosti Investitora, s tim što načelno
ne može uticati na promene jediničnih cena.
Naročitu pažnju posvetiti pravilnom negovanju gletovanog cementnog maltera, temperaturama pogodnim i dozvoljenim za rad,
kvalitetu izrade i upotrebljenog materijala kao i propisnom spravljanju.
3.3. MALTERISANJE ZIDOVA OD GAS-BETONA I BETONA
Površine zidova koji se malterišu treba odprašiti, očisttiti od labavih i ostalih čestica navlažiti prskanjem do 5 mm ispod površine
zida (odnosi se na sve gas-betonske zidove izložene nevremenu, mogu sadržati i 30 % vlage).
Po navlaživanju na zidne površine se špricanjem nabaciti retki cementni malter sa oštrim peskom “jedinicom”, tako da prekrije
čitavu površinu u sloju debljine oko 3 mm.
Ispravno nanošenje ovog sloja od izuzetne je važnosti za ograničavanje upijanja vlage zidovima od gas-betona. Posle 24 h
pristupa se nanošenju prvog sloja grubog maltera debljine za spoljne zidove 15-20, a za unutrašnje oko 10 mm. Pošto je ovaj sloj
dovoljno vezao nanosi se završni sloj finog maltera u debljini oko 5 mm sa perdašenjem vidnih površina drvenom ili filcanom
perdaskom.
Poželjno je u završni sloj spoljnih maltera dodati neko od preporučenih hidrofobnim sredstava (koje poboljšava odbijanje vode) ili
za zavšni sloj upotrebiti već fabrički pripremljen malter sa hidrofobnim svojstvima.
3.4. PLAĆANJE
Obračun će se vršiti po kvadratnom metru. Jedinične cene obuhvataju koštanje rada i materijala, postavljanje i uklanjanje skela u
prostorijama i na faasadi, krpljenje šliceva instalacija i sve ostale direktne i indirektne troškove vezane za malterisanje.
9
4. BETON, BETONSKI I ARMIRANO BETONSKI RADOVI
SADRŽAJ
4.1. OPŠTI DEO

4.1.2. Propisi i standardi
4.1.3. Sastav betona
4.1.4. Prethodna i kontrola ispitivanja betona i njegovih komponenti
4.1.5. Betonska laboratorija
4.1.6. Dnevnik betonskih radova
4.1.7. Oragnizacija izvođenja betonskih radova i program betona
4.1.8. Odobrenje za betoniranje
4.2. KOMPONENTE BETONA
4.2.1. Cement
4.2.2. Agregat
4.2.3. Voda
4.2.4. Dodaci betonu
4.3. BETON
4.3.1. Vrste i kvalitete betona
4.3.2. Prethodna ispitivanja betona
4.3.3. Kontrola ispitivanja betona
4.3.4. Definicije
4.3.5. Ispitivanje postignutog kvalitete očvrslog betona
4.4. BETONSKI RADOVI
4.4.1. Spravljanje betona
4.4.2. Transport betona
4.4.3. Priprema površine za betoniranje
4.4.4. Ugrađivanje betona
4.4.5. Radne spojnice betona
4.4.6. Dilatacione spojnice betona
4.4.7. Ubetonirani delovi
4.4.8. Negovanje betona
4.4.9. Betoniranje pri niskim temperaturama
4.4.10. Površinska obrada betona
4.4.11. Dozvoljena odstupanja od projektovanih dimenzija betonskih konstrukcija
4.4.12. Oplata i skela
4.4.13 Postupak sa betonom koji ne odgovara propisanom kvalitetu
4.4.14. Agresivnost vode i tla
4.4.15. Merenje i plaćanje betona
4.1. OPŠTI DEO
Pod betonskim radovima u smislu ovih Tehničkih uslova podrazumeva se izbor, priprema i rukovanje materijalima koji čine
komponente betona, mešanje, transport, ugrađivanje, zaštita i nega betona, isporuka, postavljanje i uklanjanje skele i oplate, izrada
i obrada spojnica, priprema površina betona, ugrađivanje svih delova koji idu u beton, kao i sva prethodna i kontrolna ispitivanja
sastavnih komponenti i samog betona.
Svi betonski radovi izvodiće se prema oblicima i dimanzijama, kao i prema fazama odnosno redosledu koji su dati na izvođačkim
crtežima ili koji su naređeni ili odobreni od strane Nadzornog organa. Ako Izvođač predlaže neku izmenu u izvođenju radova,
dužan je predlog sa obrazloženjem i potrebnim dokazima neponskih stanja i deformacija dostaviti Nadzornom organu na odobrenje
najmanje (30) dana pre početka izrade tog dela.
4.1.2. Propisi i standardi
Pored odredaba ovih Tehničkih uslova Izvođač je dužan pri izvođenju svih faza betonskih radova slediti i odgovarajuće odredbe
važećih Propisa i Pravilnika kao i svih standarda koji se direktno ili indirektno odnose na betonske radove i to
− Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za beton i armirani beton (u daljem tekstu BAB);
− Jugoslovenski standardi (u daljem tekstu JUS).
4.1.3. Sastav betona
Beton se sastoji od cementa, sitnog i krupnog agregata, vode i obavezno dodatka koji stvara vazdušne mehuriće u svežem betonu.
Svi materijali od kojih se sastoji beton moraju da ispunjavaju odredbe ovih Tehničkih uslova odnosno odgovarajućih Propisa i
Standarda.
10
4.1.4. Prethodna i kontrolana ispitivanja betona i njegovih komponenata
Izvođač je obavezan da pribavi podatke o prethodnim ispitivanjima betona. Kontrolna ispitivanja betona i njegovih komponenti
tokom izvođenja radova, Izvođač će vršiti pod kontrolom Nadzornog organa saglasno odredbama ovih Tehničkih uslova.
Sva ispitivanja će, za račun Izvođača, vršiti ovlašćena specijalizovana organizacija koju će Izvođač angažovati u tu svrhu. Svi
troškovi kontrolnih ispitivanja betona i njegovih komponenti neće Izvođaču biti posebno plaćeni, već će biti obuhvaćeni jediničnim
cenama betona.
U toku izvođenja bewtonskih radova Izvođač je dužan da omogući Nadzornom organu uzimanje uzoraka za kontrolna ispitivanja
svih komponenti betona i samog betona u cilju dokazivanja propisanih kvaliteta betona kao i uzimanje uzoraka za čuvanje.
U svim slučajevima kada kontrolna ispitivanja komponenti betona ili svežeg betona ne daju zahtevane rezultate po kvalitetu,
Izvođač je dužan odmah i neodložno izvršiti neophodne intervencije i korekture u radnom procesu da bi obezbedio zahtevani
kvalitet, što se dokazuje novim kontrolnim ispitivanjima. Ako Izvođač ne uspe ovim hitnim intervencijama i korekturama dobiti
zahtevani kvalitett ili ako Nadzorni organ smatra da se kvalitet ne može popraviti hitnim intervencijala i korekturama, započeto
betoniranje biće prekinuto, a Nadzorni organ je jedini merodavan da odluči o načinu prekida rada kao i o tretmanu već ugrađenog
betona (uklanjanje, eventualne sanacije i slično).
U svim služajevima kada kontrolna ispitivanja probnih kocki ili druga kontrolan ispitivanja koja se vrše posle određenog vremena na
daju zahtevane rezultate po kvalitetu ugrađenog betona, Izvođač je dužan izvršiti uzimanje uzoraka iz očvrslog betona na mestima
koja odredi Nadzorni organ i da ih preda Nadzornom organu na ispitivanje. Ispitivanje ovih uzoraka izvršiće specijalizovama
organizacija iz tačke 1.4. ovih uslova, a pod kontrolom Nadzornog organa. Ako i ova dodatna kontrolna ispitivanja daju
nazadovoljavajuće rezultate Nadzorni organ će odlučiti o daljem tretmanu dotičnog bloka (uklanjanje, evenualne sanacije i slično).
Izvođač je dužan izvršiti, o svom trošku, sve naknadne radove po nalogu Nadzornog organa, na sanaciji, uklanjanju i ponovnom
betoniranju i sližno, betonskih blokova i elemenata kod kojih su rezultati kontrolnih i dodatnih kontrolnih ispitivanja pokazali da
ugrađeni beton ne zadovoljava zahteve ovih Tehničkih uslova. Takođe, Izvođač neće imati pravo na naknadu bilo kakvih troškova i
šteta zbog eventualnih zastoja u radu koji su prouzrokovani ovim naknadnim radovima.
Troškovi svih kontrolnih ispitivanja koja daju nezadovoljavajuće rezultate biće na teret Izvođača.
4.1.5. Betonska laboratorija
Izvođač je dužan da obezbedi ispitivanja betona i njegovih komponenti tokom izvođenja radova u specijalizovanoj organizaciji,
laboratoriji.
U laboratoriji se vodi dnevnik sa tačnom evidencijom o svim uzetim uzorcima i izvršenim ispitivanjima.
Laboratorija vodi evidenciju i o svim ostalim prethodnim i kontrolnim ispitivanjima i atestima komponenata betona.
4.1.6. Dnevnik betonskih radova
Izvođač je dužan da, od početka do kraja betoniranja, vodi dnevnik betonskih radova. U ovaj dnevnik unose se svi podaci koji su
potrebni za utvrđivanje celokupnog procesa betoniranja i uslovi pod kojima je isto izvršeno. Kao obavezno, u ovaj dnevnik se unosi
objekat i blok koji se betonira, početak i kraj betoniranja, vrsta betona, poreklo i kvalitet cementa, agragata i aditiva, sastav
mešavine i količina cementa i vodocemntni faktor, način spravljanja, transporta i ugrađivanja betona sa debljinom i brojem slojeva,
sve promene ovih podataka, ako di istih dođe u toku betoniranja, eventualni zastoj u radu, njihovi uzorci i vreme trajanja istih, svi
eventualni događaji od bitnog značaja do kojih dođe u toku betoniranja, vlažnost vazduha na početku i kraju betoniranja, odnosno
na svakih šest (6) sati, ako betoniranje traje duže, podaci o izvršenim kontrolnim ispitivanjima i uzimanju uzoraka za kontrolna
ispitivanja i svi ostali podaci po zahtevu Nadzornog organa.
4.1.7. Organizacija izvođenja betonskih radova i program betoniranja
Shodno odredbama Ugovora o građenju, Izvođač je dužan uraditi odgovarajući projekat celokupne organizacije radova. U okviru
istoga, Izvođač će razraditi organizaciju izvođenja betonskih radova i generalnu tehnologiju transporta i ugrađivanja betona. Pored
ovog Izvođač je dužan da najmanje trideset (30) dana pre početka betoniranja svakog objekta, odnosno svakog specifičnog dela
objekta dostavi Nadzornom organu ne odobrenje detaljan program betoniranja kojim će posebno obraditi metodu transporta i
prenosa betona i način ugrađivanja, uključujući i redosled blokova, broj i debljine pojedinih slojeva, kao i projekte odgovarajućih
skela i oplate (saglasno odredbama tačke 14).
Nadzorni organ će najkasnije petnaest (15) dana posle dobijanja Izvođačevod detaljnog projekta betona dati saglasnost, odnosno
dostaviti primedbe na taj projekat. U ovom slučaju Izvođač će dostaviti korigovan ili prerađeni program betoniranja na ponovno
odobrenja u roku od narednih deset(10) dana.
11
Ukoliko svojim programom betoniranja odnosno projewktom skela i oplate Izvođač predviđa izvršenje odgovarajućih pripremnih
radova, dužan je voditi ražuna o vremenu potrebnom za njihovo izvršenje i projekat betoniranja dostaviti Nadzornom organu na
odobrenje dovoljno unapred.
Izvođač neće imati pravo ni na kakvu naknadu eventualnih troškova i šteta zbog odlaganja početka betoniranja ako je isto
uzrokovano neblagovremenom dostavom projekta betoniranja kao i u svim slučajevima kada Nadzorni organ, iz bilo kojih razloga
ne odobri program betoniranja, nego isti vrati Izvođaču sa primedbama za njegovu izmenu i ponovno odobrenje.
Pri izradi programa betoniranja Izvođač je dužan maksimalno voditi računa o usklađivanju svojih radova sa radovima ostalih
učesnika u izgradnji.
4.1.8. Odobrenje za betoniranje
Izvođač ne sme početi betoniranje bilo kojeg bloka pre nego što od Nadzornog organa dobije odobrenje upisom u građevinski
dnevnik i odgovarajući obrazac.
Ovo se odnosi na odobranje svih elemenata betonskih i armiračkih radova i to: temeljne spojnice, radne spojnice, oplate, skele,
armature, svih delova koji se ugrađuju u beton. Pre upućivanja poziva Nadzornom organu za odobrenje betoniranja, Izvođač je
dužan sve radove izvršiti u skladu sa odredbama ovih Tehničkih uslova i u skladu sa odobrenim programom betoniranja. Poziv za
kontrolu i odobrenje Izvođač je dužan dostaviti Nadzornom organu najmanje tri (3) sata pre roka u kome želi da Nadzorni organ
počne kontrolu, s tim da zahtev mora podneti u toku radnog vremena. Početak kontrole ne može biti na manje od jednog sata pre
završetka radnog vremena, ukoliko Izvođač nije prethodno dobio saglasnost za neprekidan rad (tri smene).
Ukoliko Nadzorni organ pri ovoj kontroli za odobrenje ustanovi da Izvođač nije u bitnim elementima postupio i pripremio blok za
betoniranje prema odredbama ovih Tehničkih uslova i prema odobrenom programu betoniranja, Nadzorni organ ima pravo da sam
odredi novi početak kontrole procenivši vreme koje je Izvođaču potrewbno da sve elemente dovede u zahtevano stanje.
Kontrola i odobrenje za betoniranje vršiće se i izdavati parcijalno za pojedine lelemente u svim slučajevima kada Nadzorni organ to
bude smatrao potrebnim, s tim da betoniranje ne može početi pre konačnog odobrenja svih elemenata bloka. Izvođač neće imati
pravo ni na kakvu nadoknadu eventualnih troškova i šteta zbog neblagovremenog zahteva za odobrenje betoniranja, zbog
vremena trajanja kontrole, niti zbog odlaganja odobrenja i ponovne kontrole u napred navedenom smislu.
4.2. KOMPONENTE BETONA
4.2.1. Cement
Opšte odredbe
Cement u smislu ovih Tehničkih uslova podrazumeva vezivno sredstvo za izradu betona
Kvalitet cementa
Za sve betonske radove upotrebiće se Portland Cement za hirdotehničke konstrukcije 15Z PC 35 čvrstoće na pritisak 35 kN/cm2
posle 28 dana.
Ukoliko tokom gradnje dođe do potrebe primene specijalnih vrsta cementa, promena mora biti odobrena od strane Nadzornog
organa.
Izvođač je dužan da stavi na uvid Nadzornom organu podatke o prethodnim ispitivanjima cementa. Izvođač je dužan da za sve
vreme izvođenja betonskih radova vrši kontrolna ispitivanja cementa na način predviđen odgovarajućim standardima.
Plaćanje
Troškovi oko nabavke, transporta i uskladištenja cementa neće se plaćati posebno već će biti uključeni u jediničnu cenu ugrađenog
betona.
4.2.2. Agregat
Opšte odredbe
Pod agregatom u smislu ovih Tehničkih uslova podrazumeva se granulisani pesak i šljunak ili lomljeni kamen.
Kvalitet agregata
Za spravljanje betona upotrebiće se samo agregat koji zadovoljava uslove kvaliteta utvrđene odredbama Pravilnika BAB i JUS
B.B3.100 po zahtevima mineraloško-petrografskog sastava, oblika i kvaliteta zrna, čvrstoće pri pritisku kamena koji se drobi,
postojanost na mraz, sadržaj organskih sastojaka, sulfata i sulfida i sitnih čestica.
12
Frakcija agregata
Agregat za spravljanje betona mora biti podeljen i doziran u frakcijama. Ne dozvoljava se spravljanje betona marke 30 od prirodne
mešavine agregata. Optimalni granulometrijski sastav mešavine agregata utvrdiće se eksperimentalno u okviru prethodnih
ispitivanja.
Prethodna ispitivanja agregata
Izvođač je dužan da dostavi Nadzornom organu podatke o prethodnim ispitivanjima agregata koji se upotrebljava za izradu betona.
Kontrolna ispitivanja agregata
Kontrolna ispitivanja agregata vršiće se kontinualno tokom izvođenja radova, a u cilju dokaza da upotrebljavani agregat odgovara
zahtevima pravilnika BAB i da se sastav materijala ne razlikuje od sastava ustanovljenog prethodnim ispitivanjima u tolikoj meri da
bi mogao uticati na kvalitet betona.
Ukoliko kontrolna ispitivanja pokažu da karakteristike ispitavanog materijala ne zadovoljavaju propisane, Izvođač će izvršiti
adekvatnu korekciju.
Plaćanje
Svi troškovi vezani za agregat neće se plaćAti posebno već će biti uključeni i jediničnu cenu ugrađenog betona.
4.2.3. Voda
Opšte odredbe
Pod vodom u smislu ovih Tehničkih uslova podrazumeva se voda za spravljanje i negovanje betona.
Kvalitet vode
Za spravljanje betona upotrebiće se samo voda za koju je odgovarajućim prethodnim ispitivanjima potvrđeno da ne šteti betonu,
odnosno da ima propisana svojstva prema JUS U.M1.058.
Za negovanje betona dozvoljava se upotreba voda koja ne šteti betonu u direktnom kontaktu sa betinskom površinom, odnosno da
ima propisana svojstva prema Pravilniku BAB po parametrima sadržaja sulfata i organskih sastojaka.
Prethodna i kontrolna ispitivanja vode
Prethodna i kontrolna ispitivanja vode vršiće se na način i u skladu sa odgovarajućim JUS.
Plaćanje
Svi troškovi oko snabdevanja, razvoda, grejanja i sl. i drugi troškovi vezani za vodu neće se plaćati posebno već će biti uključeni u
jediničnu cenu ugrađenog betona.
4.2.4. Dodaci betonu
Opšte odredbe
Pod dodacima betonu u smislu ovih Tehničkih uslova podrazumevaju se materije koje se pre ili za vreme mešanja dodaju betonu u
veoma malim količinama radi postizanja određenih osobima svežeg ili očvrslog betona. Upotrebljeni dodaci moraju da zadovolje
uslove kvaliteta prema JUS U.M1.035. Pre spravljanja betona sa upotrebom dodataka mora se proveriti da li dodatak betonu
odgovara projektovanoj betonskoj mešavini prema JUS U.M1.037.
Obavezni dodaci betonu
Za sve betone obezbediće se stvaranje vazdušnih mehurića u svežem betonu, osim ako Nadzorni organ drukčije ne naredi.
Stvaranje vazdušnih mehurića obezbeđuje se dodavanjem u bubanj mešalice odgovarajućeg dodatka betonu prema JUS
U.M1.034. Ovaj dodatak betonu doziraće se u količini koja obezbeđuje da sadržaj vazduha u svežem betonu ne bude manji od 3,5
% niti veći od 6 % u odnosu na zapreminu betona.
Neobavezni dodaci betonu
Upotreba ostalih tipova dodataka betonu dopuštena je na predlog Izvođača i uz odobrenje Nadzornog organa, samo u slučajevima
kada Izvođač dokaže njihovu neophodnost u smislu postizanja potrebne fluidnosti svežeg betona ili regulisanja potrebnog vremene
vezivanja cementa u betonu, a uz istovremeni dokaz prethodnim ispitivanjima betona i odgovarajućim atestima, da se njihovom
upotrebom ne slabe osnovna svojstva betona i armature.
13
Ispitivanje karakteristika dodataka betonu
Ispitivanje samih dodataka betonu Izvođač neće posebno vršiti, ali je obavezan da uz svaku novu količinu isporučenih dodataka
pribavi i odgovarajuće ateste od proizvođača i iste da na uvid Nadzornom organu i čuva u tehničkoj dokumentaciji za dokaz
kvaliteta izvršenih radova.
Izvođač je dužan da skladištenje, čuvanje i upotrebu dodataka betonu sprovodi striktno prema uputstvima proizvođača. Nije
dozvoljena upotreba dodataka betonu bez atesta i posle isteka roka upotrebe.
Na zahtev Nadzornog organa Izvođač je dužan izvršiti kontrolno ispitivanje dodataka betonu koji su zbog nepropisnog ili drugog
skladištenja, iako nije istekao propisani rok upotrebe, mogli promeniti proizvodna svojstva. Troškovi ovih ispitivanja neće se
posebno plaćati. Sva ostala ispitivanja dodataka betonu ostvaruju se kroz prethodna i kontrolna ispitivanja samog betona.
Plaćanje
Svi troškovi vezani za dodatke betonu neće se posebno plaćati već će biti uključeni u jediničnu cenu ugrađenog betona.
4.3. BETON
4.3.1. Vrste i kvalitete betona
Vrste i kvalitete betona definišu se na odgovarajućim crtežima objekata i u opisu pozicija radova.
Za izvođenje betonskih radova i okviru ovih Tehničkih uslova propisuju se klase betona sa sledećim karakteristikama:
1. Hidrotehnički beton marke betona MB 30, vodonepropustljivost V-4 i otpornost na mraz M-100, u konstrukcijama u dodiru sa
vodom.
2. Beton marke MB 30 koji će se upotrebiti u konstrukcijama gde se ne zahteva vodonepropustnost.
3. Beton marke MB 15 odnosno MB 20 koji će se upotrebiti za ispunu, izravnavajući sloj i sl.
Za sve nevedene klase betona upotrebiće se agregat sa maksimalnom veličinom zrna do 32 mm.
Količina cementa i vodocementni faktor za svaku vrstu betona odobriće Nadzorni organ na osnovu rezultata prethodnih ispitivanja
betona imajući u vidu uslove transporta i ugrađivanja betona.
4.3.2. Prethodna ispitivanja
Prethodna ispitivanja betona vrše se na način opisan u tački 3.4.1.4. ovih Tehničkih uslova.
Prethodnim ispitivanjima betona utvrdiće se i dokazati optimalan sastav betonske mešavine uključujući granulometrijski sastav tj
procentualno učešće pojedinih frakcija, vodocementni faktor, količinu cementa i količinu dodataka za stvaranje vazdušnih mahurića
u betonu, ostvarivši pri tome sve zahtevane karakteristike betona utvrđene tačkom 3.4.3.1. ovih Tehničkih uslova tj odgovarajuću
marku, čvrstoću na zatezanje pri savijanju, vodonepropusnost i otpornost na mraz, a pri tome i potrebnu konsistenciju svežeg
betona koja omogućava dobru ugradljivost pri datim uslovima transporta i ugrađivanja. Ukoliko se prethodnim ispitivanjima zaključi
da su potrebni i drugi dodaci betonu, utvrdiće se i optimalna količina tih dodataka.
Ovim Tehničkim uslovima ostavlja se mogućnost smanjivanja količina cementa poboljšanjem granulometrijskog sastava mešavine,
kvaliteta izrade i uniformnosti vodocementnog faktora.
Na osnovu rezultata prethodnih ispitivanja Nadzorni organ će naknadno propisati uslove konzistencije svežeg betona na fabrici
betona i na mestu ugrađivanja koji će se kontrolisati metodom zarubljene kupe (Slump test).
4.3.3. Kontrolna ispitivanja betona
Kontrolna ispitivanja betona vršiće se na način opisan u tački 4.1.4. ovih Tehničkih uslova.
Kontrolna ispitivanja betona vršiće se u cilju dokazivanja zahtevanih svojstava betonske mešavime i ugrađenog betona. U svim
slučajevima, kada zahtevana svojstva nisu dokazana, Izvođač je dužan izvršiti o svom trošku sve radove na dovođenju kvaliteta
betona do zahtevanog nivoa, uključujući korekcije sastava betona, način spravljanja, transport i ugrađivanja kao i sanaciju već
očvrslog betona, a po zahtevu Nadzornog organa uklanjanje i zamenu istog.
Najmanje jedanput nedeljno, a na zahtev Nadzornog organa i češće mora se uzeti uzorak betona iz betonske mešalice i ispitati
sastav betonske mešavine radi utvrđivanja stepena homogenosti, granulometrijskog sastava mešavine agregata i količine vode i
cementa u betonu.
Konzistencija svežeg betona (slump) kontrolisaće se najmanje svaka 2 (dva) časa prema JUS U.M8.050.
Koližina vazduha u svežem betonu meri se najmanje jedanput u radnoj smeni prema JUS U.M1.031.
14
Temperatura svežeg betona po izlasku iz mešalice se meri najmanje jedanput u radnoj smeni, a pri temperaturama spoljneg
vazduha nižim od -5oC i višim od 25oC najmanje jedanput svaka 2 (dva) časa.
Maksimalna temperatura betona u trenutku ugrađivanja ne sme da pređe 30oC niti da bude niža od 5oC.
Kontrola transporta betonske mešavine se sastoji u proveri, u vremnskim intervalima koje određuje Nadzorni organ, homogenosti,
konsistencija i temperature betonske mešavine u odnosu na čiste karakteristike na izlasku iz betonske mešalice, pri čemu promene
moraju biti u granicama koje propisuje Nadzorni organ na osnovu rezultata prethodnih ispitivanja i odobrenog načina transporta.
Kontrola ugrađenog betona sastoji se u dokazivanju kvaliteta betona očvrslog na mestu njegove proizvodnje i pod laboratorijskim
uslovima i u dokazivanju kvaliteta očvrslog betona ugrađenog u objekat.
Kontrola kvaliteta proizvedenog betona, sprovodi se određivanjem njegove čvrstoće pri pritisku, prema JUS UM1.020 čvrstoće na
zatezanje pri savijanju, prema JUS U.M1.010, vodonepropustljivost prema JUS U.M1.015 kao i otpornost prema dejstvu mraza
prema JUS U.M1.016 za delove objekte za koje se to zahteva. Takođe se pri svakom navedenom ispitivanju mora odrediti
zapreminske težina betona merenjem opitnih tela.
Radi kontrole čvrstoće pri proizvedenog betona potreban broj opitnih tela spravljenih od pojedinih mešunga iznosi najmanje 3 (tri)
na svakih 500 m3 ugrađenog betona u slučaju kontinuiranog betoniranja ili iz svakog bloka, kampade, dela konstrukcije ake se
betonira sa prekidima. Kada se na gradilištu ugrađuje više vrsta betona, onda potreban broj opitnih tela treba uskladiti prema
prednjim zahtevima. Nadzorni organ može odrediti da se uporedo prave betonska tela koja će se ispitivati u vremenskom intervalu
kraćem ili dužem od 28 dana.
Radi kontrole čvrstoće na zatezanje pri savijanju proizvedenog betona potreban broj opitnih tela iznosi najmanje 3 na svakih 500-
700 m3 ugrađenog betona.
Radi kontrole vodonepropustljivosti betona potrebno je izvršiti ispitivanje najmanje 1 serije od 6 (šest) opitnih tela za svakih 500 m3
ugrađenog betona i to za svaku vrstu betona ponaosob ili i serije iz konstrukcije za koju je zahtevan vodonepropusan beton, a
sadrži manje betona od 500 m3.
Nadzorni organ će naknadno propisati za koje delove objekta i u kom vremeneskom intervalu će se vršiti određivanje otpornosti
prema dejstvu mraza. Rezultati ispitivanja čvrstoće pri pritisku i zatezanju moraju se obraditi statistički i pri tom ispunitii utvrđeni
kriterijum u pogledu kvaliteta.
Ukoliko za pojedine delove objekata ispitana opitna tela ne potvrde kvalitete koji su propisani, Nadzorni organ može zatražiti da se
rotacionim bušenjem izvadte jezgra prečnika 15 cm na mestima i u dubinama koje smatra pogodnim, koja će se ispitati u
laboratoriji koju on odredi. Ukoliko ispitaivanja u laboratoriji ili naknadna ispitivanja pokažu da je kvalitet betona nezadovoljavajući,
Nadzorni organ će odlučiti o daljem tretmanu dotičnog betona. Troškovi ovih ispitivanja biće na teret Izvođača.
4.3.4. Definicije
Armirani beton
Pod armiranim betonom u smislu ovih Tehničkih uslova podrazumeva se beton koji u sebi sadrži armaturu, minimalne količine 20
kg/m3 betona.
Nearmirani beton
Pod nearmiranim bertonom u smislu ovih Tehničkih uslova podrazumeva se beton koji u sebi ne sadrži armaturu ili je količina
aramtura manja od 20 kg/m3 betona.
4.3.5. Ispitiavnje postignutog kvaliteta očvrslog betona
Opšte odredbe
Kontrolom kvaliteta očvrslog betona vrše se sledeća ispitivanja

− čvrstoće na pritisak posle 7, 28 i 90 dana;
− čvrstoće na zatezanje posle 7, 28 i 90 dana;
− vodonepropustljivost posle 28 i 90 dana;
− otpornost na mraz posle 28 dana
Nadzorni organ može zahtevati proveru kvaliteta za pojedina ispitivanja i posle 180 dana. Kvalitet betona će se ocenjivati prema
standardizovanim kriterijumima.
Probno opterećenje
Probno opterećenje vrše se shodno pravilniku o tehničkim merama i uslovima za beton i armirani beton, odnosno zahtevima
projekta (probno punjenje).
15
Destruktivne metode ispitivanja
Radi pouzdanijeg i tačnijeg ispitivanja kvaliteta ugrađenog betona Nadzorni organ može zahtevati vađenje uzoraka iz gotove
konstrukcije.
Osim toga uzorci će se vaditi u svim slučajevima kada se sumnja u kvalitet proizvedenog ili ugrađenog betona, a na osnovu
kontrolnog ispitivanja.
Ispitivanje uzoraka vršiće se na osnovu programa koji će biti definisan za svaki poseban slučaj od strane Nadzornog organa.
Uzorke treba po pravilu vaditi iz betona starog najmanje 28 dana pod uslovom da se očvršćavanje obavilo pod normalnim
uslovima.
Za ocenjivanje čvrstoće betona u dubini masiva, uzimanje uzoraka se vrši pomoću Kreliusove bušilice. Pri tom se mora upotrebiti
oprema sa kojom se mogu izvaditi jezgra prečnika najmanje 15 cm.
Od jezgra se sečenjem dobijaju opitna tela u obliku cilindra čija je visina jednaka njihovom prečniku. Za svaku deonicu betona u
kojoj se vrši bušenje, ttreba da bude izrađeno 3 ili 6 opitnih tela, koja će biti ispitana na pritisak.
Čvrstoće dobijene pri ispitivanju cilindričnih opitnih tela moraju se preračunati na čvrstoću kocke 20x20x20cm.
Ovo se odnosi i na opitna tela koja imaju oblik kocke, kad je veličina njihovih ivica manja ili veća od 20cm.
Pri uzimanju uzoraka betona bušilicom, pored ispitivanja jezgara na čvrstoću, mora se određivati broj jezgara po dužini bušotine na
pojedinim deonicama betona, a isto po dužini bušotine na pojedinim deonicama betona, a isto tako se mora opisati spoljašnji izgled
betona koji je izvađen i karakteristika njegove strukture ( šljunkovita, peskovita, zbijena, porozna, sunđerasta i sl. ).
Postupak pri ispitivanju u svemu je isti kao kod ispitivanja analognih betonskih probnih tela.
Izvođač je obavezan da u svemu izvršava destruktivna ispitivanja koja se budu definisala programom, odnosno pismenim nalogom
koji mu bude izdat od strane Nadzornog organa.
Izvođač je dužan u tom smislu da angažuje specijalizovanu organizaciju.
Nedestruktivne metode ispitivanja
Za ispitivanje pojedinih kvaliteta betona mogu se upotrebiti sledeće nedestruktivne metode:

− metode ultrazvučnih impulsa za ocenu elastičnih osobina betona (dinamički modul elastičnosti), utvrđivanje defektnih mesta
koja su se pojavila prilikom izrade, utvrđivanje debljine sloja u kome je došlo do razaranja fizičkim uticajem (vatra, mraz) ili
hemijskim uzorcima (korozija) kao i očvrslog betona;
− mehaničke metode za određivanje površinske čvrstoće betona (metoda otskoka, metoda otisaka, metoda nabijanja i
izvlačenja klinova).
Gore navedene pojedine metode mogu se kombinovati i to:

− brzina prostiranja ultra zvuka i veličina odskoka ili otiska;
− brzina prostiranja i slabljenja ultra zvuka.
Nedestruktivna ispitivanja vršiće se po nalogu Nadzornog organa. Izvođač je dužan da za ova ispitivanja angažuje specijalizovanu
organizaciju.
Plaćanje
Troškovi ispitivanja kvaliteta očvrslog betona neće se plaćati posebno. Oni su uključeni u jediničnu cenu betona.
4.4. BETONSKI RADOVI
4.4.1. Spravljanje betona
Opšte odredbe
Izvođač je dužan da drži u pogonu i održava fabriku betona koja će biti u stanju da proizvodi beton zahtevanog kvaliteta i dovoljnog
kapaciteta da odgovori zahtevima koji proizilaze iz dinamike građenja, sa razumnim faktorom sigurnosti koji treba da pokrije
eventualno ispadanje iz pogona, smanjivanje učinka pri hladnom vremenu i slične uzorke. Opis fabrike betona sa svim
karakteristikama, Izvođač će dostaviti Nadzornom organu na odobrenje uz ponudu na nivou Idejnog rešenja radova.
Fabrika betona treba da je u pogonu dovoljno vremena pre planiranog početka betoniranja da bi se omogućio dokaz prethodnim
ispitivanjem betona. Dozvoljena je upotreba isključivo automatske fabrike betona.
16
Doziranje komponenata betona
Doziranje komponenata betona vrši se u fabrici betona ručno ili automatski.

Ne dozvoljava se kumulativno merenje agregata i prema tome svaka frakcija agregata treba da ima posebnu vagu. Cement se meri
i dozira odvojeno od agregata. Kontrole doziranja treba da su tako podešene da novi ciklus doziranja ne može da požne dok nisu
svi levkovi dozatora prazni.
Mešanje betona
Vreme mešanja treba odrediti eksperimentalno vodeći računa da se postigne optimalne homogenost sastava betonske mešavine
odnosno usvojiti preporuku proizvođača betonske mešalice u pogledu vremena mešanja. Dozvoljena granica nehomogenosti je da
rzlika u odnosu cement-pesak i u vodocementnom faktoru bude manja od 10 % između uzoraka svežeg betona uzetih iz prednjeg
kraja, zadnjeg kraja i sredine mešalice ili uzetih na početku, u sredini i na kraju izručivanje betona iz mešalice.
Fabrika betona mora da se sastoji iz dve mešalice istog ili približno istog kapaciteta.
Ne dozvoljava se premeštanje betona koji je delimično vezao.
Plaćanje
Svi troškovi vezani za spravljanje betona neće se plaćati posebno već će biti uključeni u jediničnu cenu ugrađenog betona.
4.4.2. Transport betona
Opšte odredbe
Pod transportom betona u smislu ovih Tehničkih uslova podrazumeva se transport betona od fabrike betona do mesta istovara i od
mesta istovara do mesta ugrađivanja.
Transport od fabrike betona do objekta
Transport betona od fabrike betona do objekta mora da se odvija što je moguće brže, na odobren način koji sprečava segregaciju,
gubitke sastojaka, nepropisan porast temperature betonske mešavine ili gubitak vode.
Transport od mesta istovara do mesta ugrađivanja
Transport do mesta istovara do mesta ugrađivanja mora da se obavi na način koji će sprečiti segregaciju i gubitke sastojaka
betona.
Primena kosih rampi je zabranjena, sem onih čija je dužina manja od 3,0 m minimalnog nagiba 1:2, na koju se beton direktno
izručuje i sa koje se beton direktno ugrađuje.
Padanje betona na mesto ugrađivanja nije dozvoljeno. Gde je nemoguće izbeći padanje betona, Izvođač će upotrebiti levak čiju će
upotrebu Investitor prethodno odobriti.
Sva sredstva transporta betona moraju se održavati u zadovoljavajućim uslovima. Ne sme se dozvoliti zaostajanje očvrslog betona.
Početak odnosno završetak ugrađivanja betona u radni betonski sloj mora da se obavi u sledećim vremenskim intervalima
računajući od trenutka ispuštanja betonske mešavine iz mešalice.
Temperatura Maximalni interval od mešanja do Maximalni interval od mešanja do

mešavine u oC početka ugrađivanja betona završetka ugrađivanja betona
5 - 10 1 h 30 min. 3h
10 - 15 1 h 15 min. 2 h 30 min.
15 - 20 45 min. 2 h 15 min.
Za temperature betonske mešavine od 20 - 30 oC intervale će propisati Nadzorni organ.
Ukoliko se upotrebi cement čiji je početak vezivanja pre 1 h i 30 min. navedene vrednosti intervala ne važe i Nadzorni organ će
propisati nove.
Vremenski intervali iz prethodne tablice mogu se produžiti za vreme transporta od fabrike betona do objekta ukoliko se u toku
transporta vrši polagano premeštanje betonske mešavine, s tim da produženje vremenskog intervala ne može premeštati 60 min.
Kod visokih i niskih temperatura vazduha ( iznad 30oC i ispod +5oC ), betonske mešavina mora biti adekvatno zaštićena za vreme
transporta.
17
Plaćanje
Troškovi transporta i ugrađivanja betona neće se plaćati posebno već će biti uključeni u jediničnu cenu betona.
4.4.3. Priprema površina za betoniranje
Opšte odredbe
Betoniranje će se vršiti na površinama prethodno izvršenog iskopa, bez ili sa izvršenom zaštitom iskopa, na površinama
prethodnog betona, na površinama koje su oplaćene odgovarajućom oplatom i na površinama hidromehaničke, mašinske i druge
opreme koja se ubetonirava.
Pod površinama, u napred navedenom smislu, podrazumevaju se sve površine na koje i uz koje se ugrađuje svež beton bez obzira
na ugao koje zaklapaju sa horizontom.
Izvođač je dužan sve površine za betoniranje pripremiti, u skladu sa odredbama ovih Tehničkih uslova, a Nadzorni organ će izvršiti
kontrolu i prijem istih u okviru odobrenja betoniranja ( tačka 1.8. ).
Priprema temeljne spojnice
Pod temeljnom spojnicom, u smislu ovih Tehničkih uslova podrazumevaju se sve kontaktne površine između betona i tla. Izvođač
je dužan da temeljnu spojnicu pripremi u svemu prema rešenju projekta.
Plaćanje
Troškovi pripreme površina za betoniranje neće se posebno plaćati već će biti uključeni u jediničnu cenu ugrađenog betona.
4.4.4. Ugrađivanje betona
Opšte odredbe
Izvođač će blagovremeno podneti Nadzornom organu na odobrenje, program ugrađivanja betona iz koga će se moći sagledati
položaj blokova, redosled betoniranja i odgovarajući datumi betoniranja.
Ugrađivanje betona
Pre početka ugrađivanja betona, Izvođač će podneti Nadzornom organu na odobrenje standardni formular, potpisan od strane
odgovornih lica o spremnosti oplate, podgrade, armature, elemenata koji trajno ostaju u betonu, pripreme površine kao i
spremnosti fabrike betona i sredstava za transport, ugrađivanje i negu betona.
Ugrađivanje će se vršiti prema projektu blokova odobrenom od strane Nadzornog organa. Ugrađivanje betona će početi tek nakon
dobijanja pismenog odobrenja od strane Nadzornog organa za svaki pojedini blok.
Ugrađivanje betona neće se odobriti ukoliko, prema mišljenju Nadzornog organa, za to ne odgovaraju vremenski uslovi.
Početak odnosno završetak ugrađivanja biće u saglasnosti sa odredbama tačke 4.4.2.3. Ugrađivanje će se obaviti kao neprekidna
operacija do završetka bloka.
Izvođač će odrediti takvu organizaciju ugraivanja betona da promene smene, odlazak na obrok i sl. ne ometaju kontinuitet
betoniranja.
Vibriranje betona
Beton će se zbijati iskljuživo mašinskim putem, upotrebom pervibratora. Veličina pervibratora mora biti prilagođena vrsti betona,
veličini agregata, dimenzijama radnog bloka i debljini slojeva. Prilikom zbijanja svakog sloja igla pervibratora mora ulaziti u
prethodni sloj oko 5 cm. Zbijanje se vrši do trenutka dok se cementno mleko ne pojavi na površini sloja, odnosno na spojevima
oplate. Izvođač je dužan posebnu pažnju obratiti ugrađivanju i zbijanju betona oko svih ugrađenih elemenata, opreme, zaptivki i uz
oplatu. U specijalnim slučajevima, Izvođaču se može, na njegov predlog dostavljen uz projekat betona odobriti upotreba oplatnih
vibratora za zbijanje betona.
Debljina pojedinih slojeva utvrdiće se projektom betona, zavisno od kapaciteta fabrike betona i dimenzija bloka, s tim da je
minimalna debljina sloja 20 cm, a maksimalna debljina 50 cm. Betoniranje oko ugrađene opreme i cevovoda vršiće se sa
posebnom pažnjom u tanjim slojevima i ravnomerno tako da ne dođe do bilo kakvih pomeranja.
Prekidi u betoniraju
Ukoliko tokom ograđivanja betona, zbog više sile, dođe do prekida betoniranja, a da pri tom blok nije dovršen, Izvođač će formirati
ravnu ravnu horizontalnu spojnicu ili će je formirati na način kako Nadzorni organ u tom trenutku odluči.
Pre nastavka betoniranja ova spojnica se mora obraditi na način opisan u tački 4.4.5.
18
Plaćanje
Troškovi ugrađivanja betona neće se posebno plaćati već će biti ukljuženi u jediničnu cenu ugrađenog betona.
4.4.5. Radne spojnice betona
Opšte odredbe
Pod radnim spojnicama, u smislu ovih Tehničkih uslova, podrazumevaju se sve kontaktne površine između prethodno izvedenog i
očvrslog betona i novog, svežeg betona koji čine jedinstvenu celinu i duž kojih se mora ostvariti monolitna veza.
U smislu ovih Tehnižkih uslova razlikuju se dve vrste radnih spojnica i to: slobodne radne spojnice ( horizontalne ili pod blagim
nagibom u kojima je površina prethodno izvedenog i očvrslog betona slobodna i pristupačna) i radne spojnice sa oplatom -
vertiklne i strme površine koje su formirane postavljenom oplatom za prethodno izveden beton.
Način obrade spojnica
Sve radne spojnice moraju pre početka betoniranja biti propisno orapavljene, očišćene, izduvane i oprane. Rapavljenje će se vršiti
uklanjanjem cementne skrame sa površine radne spojnice, s tim da se kod slobodnih radnih spojnica isto vrši spiranjem sa
mešavinom vazduha i vode pod pritiskom, a kod vertikalnih i strmih radnih spojnica isto se vrši posle skidanja i uklanjanja oplate,
pikovanjem ručno ili pickhamerima, ili na drugi odobreni način.
Za rapavljenje slobodnih radnih spojnica Nadzorni organ će naknadno propisati vreme kada se može pristupiti spiranju cementne
skrame, zavisno od godišnjeg doba vodeći računa o efikasnosti istog i sprečavanju izbacivanja krupnih zrna iz površinskog sloja
betona. Ukoliko Izvođač iz bilo kojih razloga ne izvrši rapavljenje slobodnih radnih spojnica spiranjem, dužan je isto uraditi takođe
pikovanjem, s tim da pickhamere može primeniti najranije 24 (dvadeset i četiri) sata po završetku vezivanja betona.
Pre početka betoniranja Nadzorni organ će u okviru odobrenja za betoniranje izvršiti kontrolu i prijem radnih spojnica. Neposredno
pre nanošenja svežeg betona radne spojnice će se navlažiti u dovoljnoj meri da se spreči povlačenje vlage iz svežeg betona.
Horizontalne i vertiklne spojnice u spoljnim zidovima rezervoara poseduju zaptivne trake od 150 mm, koje su obrađene u
odgovarajućim detaljima.
Plaćanje
Troškovi izrade radnih spojnica i ugrađivanja zaptivnih traka neće se posebno plaćati već će biti uključeni u jediničnu cenu
ugrađenog betona.
4.4.6. Dilatacione spojnice
Ovim projektom nisu predviđene dilatacione spojnice
4.4.7. Ubetonirani delovi
Opšte odredbe
Pod ubetoniranim delovima podrazumevaju se svi delovi koji se u skladu sa detaljnim crtežima, odnosno po nalogu i uputstvima
Nadzornog organa postavljaju i ugrađuju u celosti ili delimično u svež beton, uključujući i delove koji se postavljaju u unapred
izbetonirane niše, a zatim naknadno zabetoniraju sekundarnim betonom.
Svi delovi koji se ubetoniraju mogu biti delovi koje isporučuje Izvođač i delovi koje isporučuju drugi učesnici u izgradnji objekata.
Izvođač nije odgovoran za funkcionalnost i kvalitet ubetoniranih delova isporučenih od drugih učesnika u izgradnji ako je evidentno
da iste nije oštetio i da je sa njima postupao i ugradio ih u svemu prema odgovarajućim uputstvima.
4.4.8. Negovanje betona
Opšte odredbe
Negovanje betona u smislu ovih Tehničkih uslova predstavlja zaštitu slobodnih površina betona od gubitaka vlage najmanje 14
dana posle betoniranja.
Nadzorni organ može ovaj rok da skrati ili produži, ukoliko to prilike dozvoljavaju odnosno zahtevaju, a zavisno od klimatskih
uslova, vrste upotrebljenog cementa i dodatka betonu i vlažnosti cvazduha u podzemnim objektima.
Oprema i sredstva za negu betona biće spremna na svakom mestu betoniranja pre nego što betoniranje počne.
Sve izložene površine betona biće zaštićene od direktnih sunčevih zraka najmanje 3 (tri) dana od dana betoniranja.
Nega betona kvašenjem

19
Nega betona kvašenjem vršiće se polivanjem vodom, odnosno njenim raspršivanjem, pravljenjem betona bazena punim vode,
pokrivanjem ciradama ili jutanim prekrivkama koje se vlaže i sl.
Voda koja se upotrebljava za negovanje u svemu mora da zadovolji zahteve date u tački 4. ovih Tehničkih uslova.
Ukoliko je oplata drvena, mora se i ona za sve vreme negovanja održavati u vlažnom stanju. U slučaju ranijeg skidanja oplate,
otkrivene površine betona imaju se smatrati slobodnim u smislu prvog stava ove tačke i održavati u vlažnom stanju do utvrđenih
rokova za negovanje betona.
Beton, naročito dok je još svež, za vreme radova mora biti zaštićen od slučajnog oštećenja oblaganjem daskama ili na drugi način,
naročito ukoliko se radi o izloženim površinama.
Membranska zaštita betona
Ukoliko Izvođač želi da upotrebi mambransku zaštitu betona, podneće predlog sa detaljnim objašnjenjem o vrsti membranske
zaštite, mestu, načinu i uslovu primene.
Membranske zaštite betona primeniće se jedino uz pismeno odobrenje Nadzornog organa za svaki konkretan slučaj.
Plaćanje
Troškovi negovanja betona neće se posebno plaćati već će biti uključeni u jediničnu cenu ugrađenog betona.
4.4.9. Betoniranje pri niskim temperaturama
Spravljanje, transport, ugrađivanje i zaštita betona pri niskim temperaturama vazduha nižim od +5oC do -10oC, moraju se tako
izvoditi da obezbeđuju monolitnost betona i projektovane zahteve u pogledu čvstoće i vodonepropustljivosti.
Temperaturni režim pri očvršćavanju mora da obezbedi najmanje 50 % projektovane čvrstoće betona pri pritisku, pre nego što
beton bude izloen dejstvu mraza.
Pri spravljanju betona u agregatu ne smeju biti smrznute grudve, zrna niti komadi leda.
Pri temperaturi spoljneg vazduha od +5oC do -10oC temperatura betonske mešavime mora da bude najmanje od +6oC do +9oC.
Da bi se postigla potrebna temperatura betonske mešavine, zagrevaju se njeni sastavni delovi. Pri temperaturi spoljneg vazduha
do -5oC, dovoljno je zagrevati vodu (ne više od 80oC), a pri nižim temperaturama spoljneg vazduha mora se zagrevati sitan agregat
i evenualno frakcija do 30 mm ( ne preko 70oC ).
Moraju se takođe predbideti i sprovesti potrebne mere da u toku transporta betonske mešavine ne dođe do znatnijeg snižavanja
njene temperature.
Betoniranje se može vršiti samo preko terena ili površine ranije ugrađenog betona čija je temperatura iznad 0oC. Ukoliko to nije
slučaj mora se veštačkim zagrevanjem postići temperatura od najmanje 0oC do dubine od najmanje 30 cm. Dejstvujuća
temperatura pri zagrevanju ne sme biti viša od 90oC.
Prijem svakog bloka ili kampade koji je betoniran pri niskim temperaturama vrši se komisijski. Oštećena mesta Izvođač je dužan
sanirati prema posebnom uputstvu Nadzornog organa.
4.4.10. Površinska obrada betona
Opšte odredbe
Obradu površina Izvođač će vršiti na način specificiran ovim Tehničkim uslovima, zavisno od položaja i uloge površine izvedenog
betona u eksploataciji objekta.
Svi radovi koji su glavnim projektom predviđeni kao poseban tretman betonskih površina (bojenje, premazi bitumenom i epoxy
smolama, malterisanje, razne vrste izolacije i sl.) ne smatraju se obradom površina u smislu ovih Tehničkih uslova, nego se
tretiraju kao posebni radovi i obračunavaju i plaćaju na način utvrđen ovim Tehničkim uslovima za te vrste radova.
Podela površina betona
Prema položaju i ulozi betonskih površina u eksploataciji objekta, sve površine se dele na:
− zatrpane površine, tj površine koje će biti trajno ukopane, odnosno zasute;
− vidljive površine tj površine koje će trajno ostati slobodne i vidljive na objektima;
− kvašene površine tj površine koje su u dodiru sa vodom.
20
Kod svih specificiranih površina razlikuju se prema načinu izrade, slobodne površine koje se izvode bez oplate i površine sa
oplatom.
Obrada slobodnih površina - bez oplate
Obrada slobodnih površina koje se izvode bez oplate (horizontalne i subhorizontalne površine) vršiće se sukcesivno sa
betoniranjem dok beton na površini još nije završio vezivanje.
Kod slobodnih površina, koje će biti zatrpane, svež beton će se samo izravnati prema zahtevanim dimenzijama.
Kod slobodnih površina, koje će biti vidljive, ali se tretiraju kao spoljne vidljive površine, sveži beton će biti zaglađen. Kod slobodnih
površina koje će biti vidljive, a tretiraju se kao unutrašnje vidljive površine, sveži beton će se zagladiti i poravnati da se dobije
potpuno glatka površina bez tragova glačanja. Ako ova površina služi kao podloga za postavljanje raznih vrsta podova ili asfaltnih
zastora, obradiće se na način kako se zahteva obrada podloge za te vrste radova.
Kod slobodnih površina koje će biti kvašene, svež beton će se ugrađivati ručno ili mašinski, dok se ne dobije potpuno glatka
površina bez tragova glačanja.
Cena obrade površine bez oplate uračunata je u cenu 1 m3 betona i neće se possebno računati.
Obrada površina pod oplatom
Obrada površina koje se izvode pod oplatom vršiće se posle skidanja i uklanjanja oplate. Obrada površina vršiće se samo na
kvalitetno izvedenim površinama, dok će se nekvalitetno izvedene površine pre obrade popraviti u skladu sa odredbama tačke
4.4.13. ovih Tehničkih uslova.
Kod površina pod oplatom koje će biti zatrpane i kod spoljnih vidljivih površina ne vrši se nikakva obrada.
Kod površina pod oplatom koje će biti vidljive, a smatraju se kao unutrašnje površine, obrada se takođe neće vršiti, ukoliko je
prisustvo mehurića na oplaćenoj površini neznatno i manjih dimenzija, tako da mehurići nisu izrazito uočljivi kada se površina
betona posmatra sa rastojanja od 3,0 m. Ukoliko nije ispunjen ovaj uslov, Izvođač je dužan izvršiti obradu ovakvih vidljivih
unutrašnjih površina popunjavanjem i zaglađivanjem mehurića primenom aparata na bazi epoxy smola (sica top i sl.). Jedino je
Nadzorni organ merodavan da u smislu nepred navedenih odredbi odluči da li je neophodno vršiti obradu ovakvih površina ili ne.
Ukoliko vidljive unutrašnje površine betonirane pod oplatom služe kao podloga za postavljanje raznih vrsta zidnih obloga (pločice,
malterisanje, bojenje i sl.), obradiće se na način kako zahteva obrada podloge za te vrste radova.
Izvođač je dužan obraditi površine pod oplatom koje će biti kvašene, tako da će sve mehuriće i evenualne druge lokalne neravnine
izravnati i uglačati primenom preparata na bazi epoxy smola (sica top i sl.).
Plaćanje
Troškovi površinske obrade betona neće se posebno plaćati već će biti uključni u jedinižnu cenu ugrađenog betona.
4.4.11. Dozvoljena odsstupanja od projektovanih dimenzija betonskih konstrukcija
Neravnine
Sve betonske površine, koje nemaju tretman radne spojnice, Izvođač je dužan izvesti ravno u skladu sa oblicima i dimenzijama
datim na odgovarajućim crtežima. Eventualne neravnine moraju biti u granicama ovim Tehničkim uslovima propisanih tolerancija. U
svim služajevima kada su neravnine veće od propisanih smatraće se da je beton izveden nekvalitetno i Izvođač je dužan izvršiti
popravke takvih neravnih površina bewtona, u skladu sa odredbama tačke 4.13. ovih Tehničkih uslova.
Neravnine na betonskim površinama meriće se ravnjačama za ravne površine, odnosno odgovarajućim šablonima za krive
površine. Merene dužine će biti 1,5 m za površine koje su betonirane pod oplatom, odnosno 3,0 m za površine koje su betonirane
bez upotrebe oplate.
Tolerancija dimenzija
Za sve betonske i armirano betonske objekte dozvoljavaju se sledeća odstupanja dimenzija poprečnih preseka stubova, greda,
temelja i debljina ploča i zidova
− za površine koje se zatrpavaju od +12 mm do -6 mm;
− za vidljive površine od +6 mm do -3 mm;
− za kvašene površine od +4 mm do -3 mm.
Znak plus (+) odnosi se na povećanje debljine elemenata i naziva sa pozitivna tolerancija, a znak minus (-) odnosi se na smanjenje
debljine elemenata i naziva se negativna tolerancija.
− odstupanje od projektovanog do 3 m +/- 3 mm
21
pravca u osnovi do 6 m +/- 6 mm

− odstupanja za sve ostale
projektovane pravce 12 m i više +/- 12 mm
s tim da maksimalna negativna tolerancija uslovljena i debljinom elemenata koje ne može biti manja od 97 % projektovane debljine.
Tolerancija neravnina
U skladu sa odredbama tačke 4.4.11.1. visina lokalnih neravnina za površine koje se rade u oplati ne sme preći sledeće granice:
− za zatrpane površine +/- 12 mm
− za vidljive površine +/- 3 mm
− za površine u dodiru sa vodom +/- 2 mm
U slučaju prekoračenja propisanih tolerancija, kako dimenzija tako i neravnina Nadzorni organ je merodavan da u svakom
konkretnom slučaju odluči, zavisno od vrste prekoračenja na druge faktore (uklapanje u opremu, estetski izgled, naponska stanja u
konstrukciji i sl.), da li se ta prekoračenja mogu tolerisati ili će ih tretirati kao nekvalitetno izveden beton i narediti odgovarajuće
popravke u skladu sa odredbama tačke 4.4.13. ovih Tehničkih uslova.
4.4.12. Oplata i skele
Opšte odredbe
Na svim mestima, gde je to oblikom i položajem konstrukcije i usvojenim metodama rada neophodno, Izvođač će izgraditi i
montirati odgovarajuće skele i postaviti odgovarajuće oplate kojima će oblikovati beton prema dimenzijama datim na crtežima i
obezbediti nošenje istog do očvršćavanja.
Razlikuju se sledeći tipovi oplate:

− OR 1 - Gruba ravna oplata - prema uslovima tačaka 4.4.10.2/a i 4.4.11;
− OR 2 - Obična ravna oplata - prema uslovima tačaka 4.4.10.2/b i 4.4.11;
− OR 3 - Specijalna ravna oplata - prema uslovima tačaka 4.4.10.2/a i 4.4.11.
NAPOMENA: Oplata koja se postavlja između radnih spojnica pojedinih blokova betona nije posebno specificirana. Njena cena
ulazi u cenu betona. U radne spojnice se ubrajaju i površine raznih niša i otvora u koje se ubetonirava oplata koja se kasnije zaliva
sekundarnim betonom.
Materijal oplate i skele
Materijal za izradu svih oplata i skela se posebno ne specificira i dozvoljava se upotreba razližitih materijala, kao što su: drvo, lim,
čelične konstrukcije, lesonit i slični fabrikati od drveta, prefabrikovani ili pravljeni i krojeni na lice mesta i sližno, s tim da svi
primenjeni materijali zadovoljavju odgovarjuće standarde i propise po pitanju kvaliteta i nosivosti, što se dokazuje odgovarajućim
atestima. Za oplaćivanje prefabrikovanih elemenata obavezna je upotreba čelične oplate.
Projekat oplate i skele
Izvođač je dužan da u projektu betona dostavi Nadzornom organu na odobrenje projekat oplate i skele koje namerava primeniti.
Projektom oplate i skele Izvođač je dužan dokazati stabilnost i nosivost istih za sve faze izvođenja radova. Naponi u svim
elementima oplate i skele moraju biti u granicama dozvoljenih napona za primenjene materijale i privremene objekte. Svi elementi
moraju biti sračunati za prijem opterećenja od težine svežeg betona i horizontalnih pritisaka na oplatu. Za sve elemente moraju biti
sračunati ugibi i deformacije skele i oplate, a projektom moraju predvideti odgovarajuća nadvišenja.
U okviru odobrenja za betoniranje Nadzorni organ će nakon montaže i postavljanja i fiksiranja skele i oplate izvršiti kontrolu svih
delova i dimenzija.
Ukoliko se oplate i skele oslanjaju na već izvedene objekte i konstrukcije, mora se dokazati nosivost istih za ovo opterećenje.
Projektom oplate i skele Izvođač mora obezbediti nosivost celog opterećenja sopstvene težine betona i korisnog tereta koji se
može javiti u ovom periodu. Kod faznog betoniranja, Izvođaču se može dopustiti i preuzimanje opterećenja betona naredne faze,
konstrukcijom prethodne faze, ukoliko je takav redosled izvođenja predviđen Glavnim projektom, odnosno ako nije ugrožena
stabilnost i nosivost te prethodne faze i konačnog stanja objekta. Ako se ovakav redosled odobrava po zahtevu, odnosno želji
Izvođača, a kontrole stabilnosti i nosivosti pokažu da je neophodna dodatna armatura u odnosu na Glavni projekat, sva ta dodatna
armatura ići će na teret i trošak Izvođača bez prava naplate tog dodatnog armiranja.
Bez obzira na odobrenje projekta i izvršenog postavljanja oplate i skele jedino je Izvođač odgovoran za ispravnost istih, kao i
njihovu stabilnost i sigurnost.
Izrada, montaža i demontaža oplate i skele

22
Izvođač je dužan na svim objektima i delovima objekata, gde je to fizički moguće, koristiti klizni sistem montažno-demontažnih
panela sa višestrukom upotrebom. Krojenje oplate na licu mesta dozvoliće se samo u slučajevima isticanja cementnog maltera.
Zazor između pojedinih tabli ne treba da bude veći od 1 do 2 cm. Svi elementi za držanje oplate koji se ubetoniravaju kao ankeri u
prethodnu fazu, odnosno blok, moraju biti dovoljno udaljeni od ivice betona da ne dođe do odlamanja i krzanja ivica.
Izradom i montažom oplate i skele moraju se zadovoljiti teorijski oblici dati projektom i ispuniti uslovi iz tačke 4.4.10. i 4.4.11. ovih
Tehničkih uslova.
Krojenje, montažu i demontažu oplata i skela moraju vršiti samo kvalifikovani radnici za ovu vrstu posla. Izvođač je dužan preuzeti
sve mere sigurnosti za rad na visini, z pristup oplati i skeli, radi čišćenja, kontrole i prijema mora biti osiguran.
Površina oplate mora biti očišćene, bez ostataka stvrdnutog betona i ostalog materijala i po pravilu premazana motornim uljem ili
slično z lakše odvajanje betona. Pre početka betoniranja sve površine drvene oplate nakvasiće se vodom da se spreči povlačenje
vlage iz svežeg betona.
Bočne oplate skidaće se tek kada beton dostigne čvrstoću na pritisak od najmanje 3 Mpa, što se utvrđuje iz prethodnih ispitivanja
betona.
Horizontalna, noseća oplata i skela koja drži opustiće se i skidati tek nakon perioda koji je utvrđen projektom skele i oplate tj kada
je dokazana stabilnost i nosivost svih faza betona. Odluku o opuštanju i skidaju ove oplate i odgovarajuće skele donosi Nadzorni
organ.
Merenje za plaćanje oplate i skele neće se vršiti.
Plaćanje
Plaćanje oplate neće se vršiti posebno. Sva koštanja oplate i skele biće obuhvaćena jediničnim cenama betona.
4.4.13. Postupak sa betonom koji ne odgovara propisnom kvalitetu
Opšte
U svim slučajevima kada rezultat kontrolnih ispitivanja betona pokažu da ugrađeni beton nema zahtevane karakteristike po
kvalitetu, Izvođač je dužan izvršiti popravke betona na način kako to odredi Nadzorni organ, ukoliko Nadzorni organ ne naredi
uklanjanje i zamenu takvog betona. Pored toga, u svim slučajevima, čak i onda kada kontrolna ispitivanja betona dokažu zahtevani
kvalitet, ali se vizuelnim pregledom izvedenog betona uoče loše i nekvalitetno izvedene zone, Izvođač je dužan izvršiti popravke tih
zona na način kako to odredi Nadzorni organ. Pod loše i nekvalitetno izvedenim zonama podrazumeva se postojanje nedovoljno
homogenih i nezbijenih i segregiranih gnezda, pojava pukotina, vlaženja i procurivanja kroz beton, kao i sva druga oštećenja
betona koja su evidentno rezultati nestručnog i nekvalitetnog rada i nepridržavanja odredaba ovih Tehničkih uslova, odnosno
uputstva dobijenih od Nadzornog organa.
Popravke betona vršiće se u principu zamenom nekvalitetnog betona ili injektiranjem istog, s tim da Nadzorni organ može odrediti i
kombinaciju ova dva načina ili i neki treći način, koji nije specificiran ovim Tehničkim uslovima, kada se evidentno može zaključiti
da specificiran način popravke neće dati zadovoljavajuće rezultate, odnosno kada Izvođač predloži, a Nadzorni organ mu odobri
takav način popravke betona.
Zabranjuje se Izvođaču bilo kakav rad na popravci betona, pre nego što je Nadzorni organ naložio, odnosno odobrio način
izvršenja popravke za svako konkretno mesto.
Sve troškove popravke betona čiji rezultati kontrolnih ispitivanja pokažu da ugrađeni beton nema zahtevane karakteristike, troškove
dodatnih radova njime izazvanih i troškove popravki opisanih u tački 4.4.11.3. ovih Tehničkih uslova snosiće u potpunosti Izvođač.
Zamena nekvalitetnog betona
Zamena nekvalitetnog betona vršićee se pikovanjem (štemovanjem) ili na neki drugi način uklanjanjem zone betona koja je
utvrđena kao nekvalitetna i ponovnim betoniranjem. Zavisno od veličine uklonjenog betona, te pristupačnosti i mogućnosti
postavljanja oplate, Nadzorni organ će propisati maksimalno zrno agregata i način popunjavanja, koji može biti betoniranje ili
torketiranje.
Veza sa “starim” betonom u principu će se ostvariti odgovarajućim oblikom zaseka, ali Nadzorni organ može za pliće otvorene
zaseke zahtevati premazivanje materijalima koji će pospešiti lepljenje novog betona za stari. Ivice zaseka moraju da budu oštre sa
minimalnom dubinom uz ivicu od 1,5 maksimalnog zena agregata.
Ukoliko zona nekvalitetnog betona zahvata i mesta gde je postavljena armatura ili neki drugi ugradbeni elemenat, Izvođač je dužan
uklanjanje nekvalitetnog betona izvršiti bez oštećenja armature, odnosno ugradbenog elementa i iste očistiti na propisan način pre
novog betoniranja.
23
Na svim mestima gde se vrši zamena nekvalitetnog betona većeg obima ili ako se zamena vrši na vitalnim nosećim delovima
objekta, Nadzorni organ može narediti postavljanje dodatne armature, ankera ili čeličnih mreža za čvršće povezivanje novog i
starog betona. Sve ove radove Izvođač je dužan izvršiti o svom trošku.
Injektiranje nekvalitetnog betona
Injektiranje nekvalitetnog betona vršiće se u principu u slučajevima kada su rezultati kontrolnih ispitivanja nezadovoljajajući i treba
popraviti kvalitet betona u unutrašnjosti bloka kao i u slučajevima vlaženja i procurivanja kroz nekvalitetno izveden beton.
Broj, pravac i dimenzije bušotina za injektiranje, sastav smeše, radne pritiske i sve ostale parametre injektiranja utvrdiće Nadzorni
organ za svaki konkretan slučaj, zavisno od položaja i dimenzija nekvalitetne zone odnosno bloka i uloge u konstruktivnom sistemu
i mogućnosti izvođenja. U slučajevima vlaženja i procurivanja kroz nekvalitetno izveden beton primenjivaće se injektiranje
specijalnim smešama i materijalima kao što su “syprogel” i slično.
Radni pritisci pri injektiranju nekvalitetnog betona utvrdiće se tako da ne dođe do daljeg oštećenja i prskanja betona.
Sve radove Izvođač je dužan izvršiti o svom trošku.
Rušenje betonskih konstrukcija
Ako nadzorni organ ustanovi da izvedena betonska konstrukcija bitno otstupa od zahtevanog kvaliteta i projektovanih mera te da
time ugrožava opštu stabilnost objekta, njegovu funkciju te da ugrožava život i zdravlje ljudi i da se gornje konstatacije ne mogu
sanirati u okviru mera predviđenih članom 8.27., izdaće nalog Izvođaču za rušenje nekvalitetno izvršenih radova.
Nalog za rušenje nekvalitetno izvršenih radova navedenih u prednjem stavu može se izdati i prilikom tehničkog prijema objekta.
Plaćanje
Radovi iz ovog člana izvršiće se po nalogu Nadzornog organa odnosno po nalogu Komisije za tehnički prijem objekta.
Ovi radovi izvode se zbog nekvalitetnog rada Izvođača te njihovo koštanje u celini pada na njegov teret.
4.4.14. Agresivnost vode i tla
Opšte odredbe
Agresivnost tla nije utvrđena.
Kvalitet betona
Uslovi za kvalitet betona koji se izvode u agresivnim sredinama su sledeći:

− beton mora biti što gušći;
− granulometrijski sastav agregata i količina cementa moraju biti tako odabrani da se predviđenim postupkom sabijanja dobije
besprekoran, ravnomerno gust beton;
− betonu se dodaje agregat s tim da se sadržaj vazduha ograniči na max. 5 %;
− betonska tela izraditi po mogućnosti bez prekida, a ako su radne spojnice neophodne onda ih predvideti ispod ili iznad nivoa
kolebanja vodostaja.
Kod nastavljanja betona brižljivo ukloniti sloj betonskog mulja na priključnim površinama. Uklanjanje ovog sloja vrši se posle
dovršenog vezivanja.
Kontakt agrsivne vode i sveže betonske mase nije dozvoljen. Ukoliko Nadzorni organ izuzetno dozvoli betoniranje u agresivnoj
vodi, onda sadržaj cementa ne sme biti manji od 400 kg/m3 gotovog betona.
Kod vrlo agresivnih voda potrebno je preduzeti dodatne mere izolovanja betona premazima, pastama, asfalt mastiksom,
omotačima od veštačkih materija, oblaganje klinkerom odnosno izolovanje glinom ili izolacionim trakama.
− zaštitni sloj za armaturu mora biti min. 4 cm debljine;
− svi armirano betonski elementi moraju biti izrađeni od iste vrste cementa.
Merenje za plaćanje će se izvršiti prema merama zone betonskog preseka koji se zaštićuje od agresivnosti vode i tla.
Plaćanje
Plaćanje će se izvršiti po m3 specijalno ugrađenog betona otpornog na agresivnost vode ili tla.Izvođač je dužan da u označenom
mestu svoje ponude unese dodatno koštanje po jedinici mere betona, koje je prouzrokovano prilagođavanjem kvaliteta betona
agresivnim uticajima vode i tla.
24
4.4.15. Merenje i plaćanje betona
Merenje za plaćanje betonskih radova vršiće se prema količini ugrađenog betona unutar teorijskih linija oplate i teorijskih linija
iskopa, uključujući i beton ugrađen u odobreni prekop.
Zapremina ubetonirane armature i ubetoniranih delova i rupa, odnosno otvora u betonu čija je pojedinačna zapremina manja od
2000 cm3, odnosno pojedinačna površina manja od 20 cm3 bez obzira na dužinu, neće se odbijati od količine ugrađenog betona.
Plaćanje
Plaćanje će se vršiti prema jediničnim cenama za kubni metar ugrađenog betona.
U jedinične cene pored ostalog uključen je sav rad, materijal, mehanizacija i svi ostali troškovi vezani za nabavku komponenti
betona, uključujući pranje, separaciju agregata za beton; nabavku, transport i uskladištenje cementai dodataka betonu; potrošnju
vode, zatim spravljanje, transport, ugrađivanje i negovanje betona; izradu, montažu i demontažu svih skela i oplata, uključujući i
oplate svih otvora i rupa, galerija i šahtova; sve obrade površina betona, pripremu svih temeljnih i radnih spojnica i ostalih površina
za betoniranje, uključujući i sva prethodna i kontrolna ispitivanja betona i njegovih komponenti, izradu svih projekata betona sa
pratećim crtežima i proračunima, te potrebe osvetljenja za rad noću, a sve u skladu sa odredbama ovih Tehničkih uslova i
odgovarajućim važećim Propisima, Pravilnicima i Standardima i Ugovorom. Izvođaču neće biti priznat nikakav eventualni zahtev za
dodatno plaćanje bilo kojih troškova u vezi betona već je Izvođač obavezan da sve troškove obuhvati jediničnom cenom betona.
5. ARMIRAČKI RADOVI
SADRŽAJ
5.1. Opšte odredebe

5.2. Vrste i kvalitet
5.3. Nabavka i uskladištenje armature
5.4. Nastavljanje armature
5.5. Sečenje, savijanje i postavljanje armature
5.6. Prethodna i kontrolna ispitivanja
5.7. Merenje za plaćanje
5.8. Plaćanje
5.9. Pravilnici, propisi i standardi (armatura i armirački radovi)
5.1. OPŠTE ODREDBE
Pod armiračkim radovima, u smislu ovih Tehničkih uslova, podrazumeva se nabavka, krojenje, sečenje, nastavljanje, savijanje,
čišćenje, postavljanje i učvršćivanje čelične armature.
5.2. VRSTE I KVALITET
Svi armirački radovi izvodiće se prema oblicima i dimenzijama datim na izvođačkim crtežima ili kako budu naređeni, odnosno
odobreni od strane Nadzornog organa.
Za sve armiračke radove upotrebljavaće se visokovredni prirodno tvrdi rebrasti čelik RA 400/500-2 i glatki čelik GA 240/360.
Kvalitet čelika i njegove karakteristike moraju zadovoljiti sve uslove i zahteve utvrđene Pravilnikom o tehničkim merama i uslovima
za beton i armirani beton, kao i Pravilnikom o tehnižkim propisima za upotrebu rebrastog betonskog čelika za armirani beton i
Pravilnikom o tehničkim merama i uslovima za upotrebu mrežaste armatura u armirano-betonskim konstrukcijama.
5.3. NABAVKA I USKLADIŠTENJE ARMATURE
Uz svaku isporuku armature Izvođač je dužan dostaviti Nadzornom organu odgovarajuće ateste o kvalitetu čelika. Ne dozvoljava
se doprema na gradilište i uskladištenje bilo kakve armature bez odgovarajućih atesta, kao ni armature koja prema atestima ne
odgovara propisanom i zahtevanom kvalitetu.
Dopremljena armatura na gradilištu mora biti razvrstana po prečnicima i uskladištena. Skladištenjem armature može biti i na
otvorenom prostoru. Sva armatura mora biti postavljena na odgovarajuće držače, tako da se ne dozvoljava skladištenje direktno na
tlu. Ako Nadzorni organ ne odredi, armatura mora biti razdvojena i po pojedinim isporukama, tako da se ne meša armatura istih
25
prečnika, a različitih isporuka. Kada se radi o isporukama različitih proizvođača, odnosno o isporukama sa različitim kvalitetom
prema atestima, ovo razdvajanje po isporukama je obavezno.
Nadzorni organ može dozvoliti Izvođaču da na gradilište doprema unapred isečenu i skrojenu armaturu po pozicijama, bilo da
sečenej i krojenje radi proizvođač armature u svojoj radionici ili neka stalna radionica Izvođača ili njegovih koopreanata izvan
gradilišta.
U ovom slučaju Izvođač je dužan omogućiti Nadzornom organu kontrolu rada takve radionice, a isporučenu armaturu na gradilištu
uskladištiti odvojeno po pozicijama iz detaljnih specifikacija i pribaviti takođe odgovarajuće ateste.
U svim slučajevima, Izvođač je dužan na skladištu armature postaviti vidljive i pregledne tablice sa oznakama prečnika armature,
proizvođača i datumom isporuke kao i brojem pozicije odgovarajućeg elementa.
Izvođač je dužan obezbediti na gradilištu dovoljne rezerve armature svih potrebnih prečnika da može nesmetano obavljati sve
radove prema dinamici i u slučaju kada Nadzorni organ saglasno odredbama tačke 5.6. obustavi upotrebu pojedine isporuke.
Izvođač je dužan da kroz dnevnik armiračkih radova vodi evidenciju o isporučenoj, uskladištenoj i ugrađenoj armaturi, tako da u
svakom trenutku Nadzorni organ može utvrditi tačno stanje armature na gradilištu.
5.4. NASTAVLJANJE ARMATURE
Svi nastavci armature moraju biti izvedeni na način i na mestima kako je pokazano na detaljnim crtežima, odnosno kako bude
naređeno ili odobreno od strane Nadzornog organa.
Za slučaj da Izvođač želi nastaviti armaturu na mestu gde to nije predviđeno detaljnim crtežima ovakve nastavke može vršiti samo
po odobrenju Nadzornog organa. Nastavci će se vršiti odgovarajućim preklopima ili zavarivanjem, pod uslovom da raspolaže
atestom da je betonski čelik zavarljiv.
Zavarivanje armaturnih šipki Izvođač će se vršiti automatskim strojem na sučeljak, na takav način da zavareni spoj ima najmanje
istu čvrstoću na zatezanje i kidanje kao osnovni materijal. U izuzetnim slučajevima Nadzorni organ može dozvoliti i zavarivanje na
preklop ili sa podvezicama na licu mesta, s tim da zavariavnje mogu vršiti isključivo atestirani zatvarači sa odgovarajućim
elektrodama, a prema propisima za zavarene čelične konstrukcije.
5.5. SEČENJE, SAVIJANJE I POSTAVLJANJE ARMATURE
Sečenje, savijanje i postavljanje armature Izvođač je dužan izvršiti prema detaljnim crtežima i specifikacijama, kao i eventualnim
dopunama naređenim od strane Nadzornog organa.
Savijanje armaturnih šipki Izvođač će vršiti u hladnom stanju. Naprsle šipke moraju biti odbačene i zamenjene novim.
Pre postavljanja svaka šipka armature mora biti očišćena od rđe, ulja, masti, zemlje ili bilo kog drugog materijala koji može
prouzrokovati smanjenje prianjanja između čelika i betona.
Postavljena armature mora biti solidno učvršćena i povezana. Fiksiranje armature u projektovani položaj može se vršiti pomoću
čeližnih ili betonskih podmetača, armaturnih skeleta i stolica s tim da nije dozvoljena upotreba čličnih podmetača sa spoljnim
površinama. Međusobno vezivanje i učvršćenje armature vršiće se paljenom žicom i heftanjem - kratkim varovima.
Za upotrebu povezivanja armature u jedinstven sistem uzemljenja Izvođač će izvesti odgovarajuće varove na armaturi. Kvalitet,
debljina i raspored varova daće se glavnim projektom. Sva zavarivanja armature bilo za potrebe uzemljenja ili za potrebe
učvršćenja ili izradu nastavka na licu mesta mogu vršiti isključivo atestirani zatvarači sa odgovarajućom opremom i elektrodama.
Ukoliko nije drugačije naznačeno na crtežima, zaštitni sloj betona iznosi 4 cm za sve kvašene površine i površine u dodiru sa tlom.
Dozvoljena tolerancija u debljini zaštitnog sloja je +- 0,5 cm. Rastojanje između dve susednešipke koje se raspoređuju po dužnom
metru može odstupati za +- 1/20 od projektovanog, s tim da međusobno rastojanje svake četvrtine šipke ne može biti veće od
projektovanog.
Pre početka betoniranja, u okviru odobrenja za betoniranje, Nadzorni organ će izvršiti pregled i kontrolu armature u skladu sa
odredbama tačke 4.4.2. ovih Tehničkih uslova.
5.6. PRETHODNA I KONTROLNA ISPITIVANJA
Kao prethodna i kontrolna ispitivanja armature smatraju se svi atesti proizvođača koje će Izvođač dostaviti nadzornom organu, pre
početka isporuke i za svaku novu isporuku.
Izvođač je dužan putem ovlašćene organizacije vršiti prethodna i kontrolna ispitivanja nastavljanja armature zavarivanjem. Pre
početka radova, kao i u svim služajevima promene tehnologije, odnosno stroja za zavarivanje, izvršiće se prethodno ispitivanje
26
čvrstoćee na zatezanje i kidanje sučeonog zavarivanja na po deset uzoraka svih prečnika armature (koji će se nastavljati
zavariavanjem) zavarenih na sučeljak gradilišnim automatskim stojem. Isti obim ispitivanja Izvođač je dužan putem ovlašćene
organizacije vršiti kao kontrolno ispitivanje najmanje jedanput u šest meseci za sve vreme trajanja armiražkih radova. Iz ovih
kontrolnih ispitivanja mogu biti izostavljeni prečnici armature koji se neće upotrebljavati na gradilištu do sledećeg kontrolnog
ispitivanja.
U izuzetnim slučajevima kada Nadzorni organ posumnja u kvalitet isporučene i uskladištene armature (neujednačenost rezultata
datih u atestima, značajna korozija i slično), Izvođač će biti dužan, da po zahtevu Nadzornog organa i putem ovlašćene
organizacije izvrši kontrolna ispitivanja ovakve armature.
Vrstu kontrolnih ispitivanja u ovom slučaju propisaće Nadzorni organ, s tim da se može zahtevati kontrolno ispitivanje prečnika,
čvrstoće na zatezanje i granice razvlačenja, maksimalno izduženje pri kidanju i savitljivost armature. Kontrolno ispitivanje čvrstoće
na zatezanje, granice razvlačenja i maksimalnog izduženja vršiće se na deset uzoraka, a ostala ispitivanja na šest uzoraka.
Za izvršenje prethodnih i kontrolnih ispitivanja čvrstoće na zatezanje i kidanje zavarenih spojeva, kao i eventualna kontrolna
ispitivanja armature Izvođač može, ukoliko je to ekonomski opravdano u gradilišnoj laboratoriji, instalirati odgovarajuću opremu i
instrumente, a može ova ispitiavnja vršiti u laboratoriji odgovarajuće ovlašćene radne organizacije, koju odobri Nadzorni organ. U
ovom slučaju, uzimanje uzoraka, pakovanje i upućivanje na kontrolno ispitivanje uzoraka vršiće se u prissustvu i uz punu kontrolu
Nadzornog organa.
Svi troškovi prethodnih i kontrolnih ispitivanja zavarenih spojeve i armatura neće biti posebno plaćeni.
Ukoliko bilo koja kontrolna ispitivanja zavarenih spojeva na zatezanje i kidanje ne daju zahtevane rezultate Izvođaču se neće
dozvoliti dalja upotreba zavarene armature. Ponovna upotreba mu se može dozvoliti tek nakon što ponovnim prethodnim
ispitivanjima dokaže valjanost tehnologije sučeonog zavarivanja.
Ukoliko rezultati eventualnih kontrolnih ispitivanja armature izvršene po posebnom zahtevu Nadzornog organa ne pokažu
zahtevane rezultate, Nadzorni organ će odlučiti o daljem tretmanu ove armzture, uključujući i eventualni nalog za uklanjanje iste sa
gradilišta.
5.7. MERENJE ZA PLAĆANJE
Merenje za plaćanje armiračkih radova vršiće se na osnovu teorijskih težina, a prema detaljnim specifikacijama datim na
izvođačkum crtežima odnosno odobrenim ili naređenim od strane Nadzornog organa. Sva armatura koju Izvođač ugradi za svoje
potrebe neće se meriti i plaćati.
5.8. PLAĆANJE
Plaćanje će se vršiti prema jediničnim cenama za kilogram armature. Jedinižne cene su jedinstvene za pojedine objekte odnosno
delove objekata, a prema specifikaciji u predmeru. Izvođač je dužan na osnovu svojih iskustava i projektnih podloga, pri formiranju
jediničnih cena u ponudi voditi računa o komplikovanosti oblikovanja i montiranja armature.
U jedinične cene uključen je sav rad, materijal, mehanizacija i svi ostali troškovi vezani za nabavku, transport, uskladištenje,
nastavljanje, sečenje, savijanje svih oblika, čišćenje i postavljanje armature, uključujući i sve varove za potrebe uzemljenja i sve
pomoćne skelete, sttolice i ostalu armaturu za potrebe Izvođača i kontrolna ispitivanja, a sve u skladu sa odredbama ovih
Tehničkih uslova.
5.9. PRAVILNICI, PROPISI I STANDARDI (ARMATURA I ARMIRAČKI RADOVI)
Čelik za armiranje mora odgovarati sledećim propisima i standardima:

− Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za beton i armirani beton (PBAB) br. 11/87;
− Tehnički propisi za upotrebu rebrastog betonskog čelika za armirani beton od 13.8.1965;
− Pravilnik o tehnižkim merama i uslovima za upotrebu mrežaste armature u armirano betonskim konstrukcijama;
− Opšti konstruktivni čelici, tehnički uslovi za izradu i isporuku JUS C.B.021;
− Betonski čelik okrugli (vruće valjani) JUS C.6.020;
− Tor-čelik - tehnički propisi za izradu JUS C.K6.021;
− Betonski čelik - oblik i mere JUS C.K6.120.
6. FASADERSKI RADOVI
Pod fasaderskim radovima podrazumeva se obrada fasada fasadnim bojama, u cilju zaštite od atmosferskih padavina, toplotnih i
zvučnih uticaja, požara i odvođenja atmosferskog taloga i difuzne pare.
27
6.1. MATERIJALI
Disperzione boje za fasadu
Disperzione boje su fabrički izrađene boje na bazi sintetskih smola dispergovanih u vodi. One moraju biti otporne prema pranju,
koroziji i attmosferilijama.
6.2. IZVOĐENJE RADOVA
Fasadne disperzivne boje
Nanose se na podloge od maltera (cementnog i produžnog) betona. Prvo se vrši grundiranje, pa premazivanje u dva sloja pomoću
četke, valjka ili aparata za prskanje s tim što se drugi sloj nanosi tek pošto se prvi osuši. Prilikom izrade nužno je raditi po uputstvu
koje daje proizvođač.
6.3. USLOVI RADA I ZAŠTITNE MERE
Fasaderski radovi se ne smeju izvoditi po lošem vremenu koje bi moglo uticati na kvalitet radova. Kao loše vreme i loši uslovi koji bi
mogli uticati na kvalitet radova smatraju se:
− padavine (kiša, sneg, grad);
− jaka magla i zasićen vazduh;
− bura i vetar jačine preko 30 km/h;
− temperatura vazduha ispod +3oC i temperature iznad 35o za sve materijale na površini ugrađivanja.
Pre početka fasaderskih radova na fasadnim površinama moraju biti izvedeni svi prethodni radovi.
6.4. KONTROLA KVALITETA
Sve fasadne površine izrađene od fasadnih premaza, moraju biti ujednačenog tona i strukture, bez pojave mrlja, bez uočljivih
radnih nastavaka što se utvrđuje posmatranjem na licu mesta.
6.5. MERENJE I NAČIN OBRAČUN RADOVA
1. Fasadne površine obračunavaju se po 1m2, s tim što će se svi elementi na fasadi (upusti, ispusti, trake, venci, solbanci,
brisoleji, međuprozorski stupci, grede pilasteri, nutne i slično), bilo da se radi ručno ili šablonom, obračunavati u m2, razvijene
površine bez koeficijenta uvećanja.
2. Otvori ooko kojih postoje uložine (špaletne), odbijaće se na sledeći način:

− otvori veličine do 1,00 m2 ne odbijaju se, a njhove uložine se ne obračunavaju;
− za otvore veće od 1,00 m2 odija se razlika veća od 1,00 m2, a njihove uložine se ne obražunavaju posebno.
7. MOLERSKO FARBARSKI RADOVI
7.1. MOLERSKI RADOVI
Ovi tehnižki uslovi odnose se na obradu spoljnih i unutrašnjih površina zidova i plafona, pripremu podloge i premazivanje,
disperzionim, ručno - alatom za bojenje ili mašinski - prskanjem.
7.1.1. Materijali
Materijali koji se upotrebljavaju za izvođenje molerskih radova moraju odgovarati zahtevanim jugoslovenskim standardima kojima
se utvrđuje njihov kvalitet. Materijali koji nisu obuhvaćeni jugoslovenskim standardima moraju imati uverenje o kvalitetu. Za ove
materijale Izvođač je dužan da podnese naručiocu uverenje o kvalitetu. Odstupanje i greške u materijalu koji se ugrađuje dozvoljeni
su samo u granicama kje utvrđuje odgovarajući jugoslovenski standard.
Ako je u tehničkom opisu određeni materijal pomenut ili utvrđen, može se sa odobrenjem naručioca i uz saglasnost projektanta
upotrebiti i drugi proizvod odgovarjućeg kvaliteta.
Materijali se mogu upotrebljavati i primenjivati samo na onim površinama za koje su prema svojim fizičko-hemijskim i mehaničkim
osobinama i namenjeni. Za sve premaze potrebno je upotrebiti boje sa pigmentima otpornim prema svetlosti.
28
Ako se u garantnom roku pojave bilo kakve promene na radovima zbog lošeg kvaliteta, Izvođač o svom trošku uklanja nedostatke.
7.1.2. Izvođenje radova
Opšte
Označeni radovi se moraju obaviti kao standardno izvođenje ako u tehničkom opisu nije ništa drugo utvrđeno ili naknadno
ugovoreno.
Premazivanje može biti ružno ili mašinsko - špricanjem, ako u tehničkom opisu nije mašinsko izvođenje isključeno.
Gotovi, fabrižki proizvodni materijali moraju se upotrebiti prema uputstvima proizvođača. Radovi na otvorenom ne smeju se
obavljati pod nepovoljnim vremenskim uslovima.
Kvalitet premaza
Premazi moraju čvrsto da prianjaju, da odaju ujednačnu površinu, bez tragova četke ili valjka. Boja mora biti ujednačenog
intenziteta (bez mrlja). Pokrivni premazi moraju potpuno da pokrivaju podlogu.
Kada ima više premaza, prethodni premaz mora biti sasvim suv kada se sledeći nanosi (ovo važi jedino u služaju primene tehnike
“mokro na mokro”).
Sastavi sa vratima, prozorima, podnozjima i podnožnim letvicama moraju biti izvedeni čisto. Ostaci boje ne smeju se baciti u
sanitarne odvode.
Podloga
Po pravilu, za sve vrste molerskih radova podloge moraju biti očišćene od prašine i drugih prljavština, kao što su smola, ulje, mast,
rđa, cementni malter, čađ, gar, bitumen i slično. Bojiti je dozvoljeno samo suvu i pripremljenu podlogu, bez nedostataka.
7.1.3. Način obračuna radova
Izvršeni radovi se obračunavaju po 1 m2 površine.
Obračunavanje
1. Pri bojenju disperzionim bojama u unutrašnjosti zgrade meri se i obračunava obrađena površina po m2. Pri tom se otvori
veličine do 1 m2 ne odbijaju. Za veće otvore odbija se razlika veća od 1 m2. Njihove uložine se ne obračunavaju posebno.
2. Ispadi i udubljenja obračunavaju se posebno, iako su obrađeni u istoj tehnici kao zidovi i plafon.
7.2. FARBARSKI RADOVI
7.2.1. Opšte
Ovi tehnički uslovi odnose se na obradu, spoljne i unutrašnje bravarije i limarije.
7.2.2. Materijali
Materijali koji se primenjuju za farbarske radove moraju odgovarati zahtevima jugoslovenskih standarda kojima se utvrđuje njihov
kvalitet. Materijali koji nisu obuhvaćeni jugoslovenskim standardima moraju imati uverenje o kvalitetu.
Odstupanje i greške u materijalu koji se ugrađuje mogući su samo u granicama koje utvrđuje odgovarajući standard. Ako je u
tehničkom opisu pomenut ili utvrđen određeni materijal, može se sa odobrenjem naručioca i uz saglasnost projektanta upotrebiti i
drugi proizvod odgovarajućeg kvaliteta. Ako se u garantnom roku pojave bilo kakve promene na radovima zbog lošeg kvaliteta
materijala, Izvođač o svom trošku uklanja nedostatke.
7.2.3. Izvođenje radova
Opšte
Premazivanje može biti ručno ili mašinski prskanjem, osim ako u tehničkom opisu mašinsko izvođenje nije isključeno. Gotovi,
fabrički proizvedeni materijali moraju se upotrebiti prema uputstvima proizvođača. Radovi na otvorenom prostoru ne smeju se
obavljati pod nepovoljnim vremenskim uslovima.
Premazi moraju čvrsto da prianjaju, da odaju ujednačenu površinu, bez tragova četke. Boja mora biti ujednačenog intenziteta i bez
mrlja. Pokrivni premazi moraju potpuno pokrivati podlogu.
29
Ako se nanose višestruki premazi, prethodni premaz mora biti sasvim suv kada se nanosi sledeći (ovo ne važi jedino u slučaju
primene tehnike “mokro na mokro”). Spoljni premazi moraju biti otporni prema atmosferilijama.
Podloga
Za sve vrste radova, podloga mora, po pravilu, biti očišćena od prašine i drugih prljavština kao što su: smola, ulja, mast, rđa,
malter, čađ, gar, bitumen i sližno.
Bojiti je dozvoljeno samo suvu i pripremljenu podlogu, bez nedostataka. Kao nedostaci podloge smatraju se, pored ostalog:
− podloge koje su zaprljane sodom, plastičnom masom ili drugim prljavštinama koje se teškoo skidaju;
− metal zaštićen osnovnim premazom nanesenim na nečišćenu ili zarđalu podlogu.
Sredstva za osnovne premaze moraju odgovarati karakteristikama podloge. Ona moraju biti podesna za naredne premaze koji se
predviđaju.
Materijal koji rđa mora se zaštiti antikorozionim sredstvom. Za čelične podloge koje se premazuju uljanim bojama ne sme se kao
osnovni premaz uzeti sredstvo koje sadrži ter ili bitumen.
Prilikom premaza vrata, prozora i sličnog, potrebno je da Izvođač radova vodi računa o njihovom podešavanju i zatvaranju i da
naručiocu obrati pažnju na nedostatke kako bi se izbegli dodatni radovi po završetku bojenja.
7.2.4. Merenje i način obračuna radova
Merenje i obračun se vrši po 1 m2 ili po komadu.
8. IZOLATERSKI RADOVI
8.1. HIDROIZOLACIJA
8.1.1. Neorganski hidroizolacioni materijali
Pod neorganskim hidroizolacionim materijalima podrazumevaju se svi zaptivni proizvodi koji, pored cementa kao osnovnog veziva,
sadrže mineralni materijal i hemijski aktivna sredstva za zaptivanje (vodonepropustljivost). Ova hemijska sredstva, poznata kao
hidrofobni aditivi, koji se dodaju u vidu praha, tečnosti ili paste, pomešani sa cementom, mineralnim punilom i vodom, formiraju
zaptivne proizvode u vidu betona, maltera, premaza i namaza, tzv. šljeme. Fizički posmatrano, to su čvrsti - kruti proizvodi, čiji
modul elastičnosti približan modul standardnih betona.
8.1.2. Izrada krute hidroizolacije cementnim sistem “penetrat”
Vrstu cementa i peska, njihov odnos mešanja kao i tehnologiju nanošenja premaza propisuje isporučilac vodozaptivnog sredstva.
Premaz se nanosi na pripremljenu i vlažnu podlogu u odgovarajućim vremenskim razmacima. Pri premazivanju se vodi računa da
se premazi preklapaju u nastavcima.
8.2. MATERIJALI I SASTAVI ZA TOPLOTNU IZOLACIJU
Materijali za toplotnu izolaciju
Svi građevinski materijali ( i elementi) imaju manje ili više izraženu osobinu da pružaju otpor prolazu toplote, ali se samo jedan mali
broj njih primenjuje isljuživo kao toplotni izolator.
Pored toga što su izrazito slabi provodnici toplote, odnosno da pružaju veliki otpor njenom prolazu i što imaju mali koeficijent
toplotne provodljivosti, dobri toplotniizolacioni materijali moraju imati i druge povoljne osobine, kao što su:
− odgovarajuća (potrebna) čvrstoća;
− postojanost na višim temperaturama i promena temeperatue;
− negorivost (neupaljivost) ili (bar) samogasivost;
− nepromenljivost zapremine i oblika;
− suvoća;
− vododbojnost ili malo upijanje vode i vlage;
− postojanost na atmosferske uticaje i vlagu uopšte;
− ne trule;
− mala zapreminska masa;
− laka obradljivost;
− lako i prosto ugrađivanje;
30
− niska cena i dr.
Ekspandirani polistrol za toplotnu izolaciju treba da je obavezno:

− zapreminske mase veće od 20 kg/m3;
− samogasiv;
− da ne upija vodu i da je pre ugrađivanja, radi stabilizacije zapremine, odležao najmanje 90 dana.
Ostale osobine ploča od stiropora treba da su u skladu sa JUS G.C7.201.
Mineralna vuna se za toplotne izolacije u krovovima primenjuje uglavnom samo u hladnim krovovima i to u vidu tvrdih ploča, ploča
(običnih), dušeka, jastuka i rolni.
Zapreminska masa mineralne vune je:

− tvrdih ploča je 80 - 200 kg/m3;
− ploča 40 - 80 kg/m3;
− dušeka i jastuka 70 - 100 kg/m3;
− rolni 40 - 70 kg/m3.
Proizvodi se (u prednjem asortimanu) u različitim debljinama, od 3 cm do 10 cm. Računski koeficijent toplotne provodljivosti,
prema JUS U.J5.600, za mineralnu i staklenu vunu kao “termoizolatora” je 0,041 W/mK (bez obzira na asortiman i zapreminsku
masu), a za mineralnu i staklenu vunu “materijal za ispunu” 0,046 W/mK.
Ploče od drvene vune: Od ostalih materijala za toplotnu izolaciju primenjuju se ploče od drvene vune poznate pod raznim
nazivima, kao npr. izolit, heraklit, tarolit, drvolit itd. Svi ovi materijali imaju približno iste osobine i ukoliko su zapreminske mase 400
- 550 kg/m3 i potpuno suve, računski koeficijent njihove toplotne provodljivosti je 0,081 - 0,140 W/mK, a ukoliko su veće
zapreminske težine, onda je i toplotna provodljivost veća.
Perlit-malter je mešavine cementa i peska u određenoj razmeri, zapreminske mase 500 - 800 kg/m3, koeficijenta toplotne
provodljivosti 0,11 - 0,23 W/mK. Budući da mu je provodljivost toplote relativno mala može se primenjivati za toplotnu izolaciju.
9. STAKLOREZAČKI RADOVI
9.1. IZOLACIONA STAKLA
Izolaciona stakla sastoje se od dve ili više planparalelno postavljenih staklenih ploča za međuprostorom od 6 do 15 mm i čine
hermetičku celinu u odnosu na spoljne uticaje. Ova stakla smanjuju spoljne temperaturne uticaje i buku i sprečavaju zamagljivanje
na unutrašnjem staklu pri normalnim temperaturnim razlikama. Izolaciona bezbojna stakla proizvode se od dve ili više ploča ravnog
vučenog stakla.
9.2. ZASTAKLJIVANJE IZOLACIONIM STAKLOM
Izolaciono staklo se zaptiva trajnoelastičnim kitom ili kombinacijom trajnoelastičnog kita kao ispunom i trajnoelastičnog kao
zaštitom.
10. BRAVARSKI RADOVI
10.1. OPŠTE O MATERIJALIMA
Materijali i elementi koje Izvođač isporučuje i ugrađuje na objektu moraju biti novi (neupotrebljavani) ako to nije drugačije
predviđeno u opisu radova. Moraju biti u skladu sa propisima JUS-a, a oni za koje JUS ne postoji moraju posedivati ateste da
odgovaraju predvuđenoj nameni.
10.2. ZAŠTITA OD KOROZIJE
Definicija radova na zaštiti od korozije
Pod radovima na zaštiti od korozije u smislu ovih Tehničkih uslova, podrazumeva se izvođenje zaštite od korozije premaznim
sredstvima, toplim cinkovanjem, metalizacijom i katodnom zaštitom.
Premazna sredstva
31
Premazna sredstva koja se primenjuju za zaštitu čeličnih konstrukcija od korozije su materijali koje posle sušenja na vazduhu
ostavljaju suvi film (sloj) kao zaštitnu prevlaku. Osnovna premazna sredstva se nanose u jednom sloju ili dva sloja, a pokrivna
premazna sredstva se nanose u dva ili više slojeva.
Radovi na premazivanju ne smeju se izvoditi ako je:

− čelična površina vlažna;
− relativna vlažnost cazduha iznad 80 %;
− pesak ili prašina naneta na sveže premazanu površinu;
− temperatura vazduha ispod +5oC ili iznad +40oC.
Gornji podaci variraju u zavisnosti od specifižnosti upotrebljenog materijala i uputstva Proizvođača za isti. Prvi osnovni premaz se,
po pravilu nanosi u radionici Proizvođača čeližnih konstrukcija, a ostali premazi na gradilištu posle završne montaže. Prvi premaz
osnoovnim premaznim sredstvom nanosi se četkama neposredno posle završene pripreme čelične površine. N ačeližnim
konstrukcijama u slobodnom prostoru i sa ekstremno agresivnim uslovima, dodirne (preklopne) površine u slojevima sa zakivcima i
zavrtnjevima treba pre spajanja dobro očistiti i zaštititi prvim osnovnim premazom. Spajanje treba izvršiti dok je premaz još vlažan.
Dodirne površine na rezervoarimatreba ostaviti bez premaza. Posle završenog spajanja moraju se naročito pažljivo premazati ivice
i uglovi u spoju kao glave, navrtke i podložne pločice zavrtnjeva i glave zakivaka.
U zavarenim čeličnim konstrukcijama, ne premazuju se dodirne površine koje se potpuno zatvaraju. Ako se dodirne površine ne
zatvaraju potpuno, osnovni premaz nanosi se na rastojanju od 50 mm od ivice koja se zavaruje. Umesto ovoga može se premazati
cela površina, ali se pre zavarivanja na širini 50 mm od šava premazno sredstvo mora skinuti. Na pripremljenu čeližnu površinu se
prvi osnovni premaz nanosi odmah, a najdocnije u roku od osam časova od završetka pripreme površine. Ako čišćenju čeliučne
površine plamenom prvi osnovni premaz mora se naneti dok temperatura površine iznosi 30oC i 70oC.
Pre nanošenja na čeličnu površinu sledećeg sloja premaznog sredstva, oštećeni delovi površine moraju se prethodno očistiti i
ponovo premazati istim slojem premaznog sredstva. Ako se ošteti jedan od sistema zaštite na bazi metala i metalnih pigmenata
(cinka), oštećenje se popravlja upotrebom osnovnog premaznog sredstva za cinkom u prahu. Naredni sloj premaznog sredstva ne
sme se nanositi pre nego što prethodni sloj bude potpuno suv. Vreme sušenja određuje se prema tipu premaza i prema uslovima
sušenja. Za vreme premaznih sredstava i kontrole njihovog stanja moraju se registrovati i unositi u dnevnik radova podaci o
vlažnosti vazduha, temperaturi, vetru i atmosferskim padavinama. Čelične konstrukcije ne mogu se transportovati ako film
premaznog sredstva nije potpuno suv.
11. LIMARSKI RADOVI
11.1. MATERIJALI
Opšta
Materijali koje Izvođač ugrađuje i koji na taj način postaju sastavni deo objekta, moraju biti neupotrebljavani - novi, ako u opisu
radova nije drugačije predviđeno. Po kvalitetu i dimenzijama materijali moraju odgovarati jugoslovenskim standardima, a ukoliko
ovih nema, moraju posedovati ateste o ispitivanju.
Po zahtevu Naručioca moraju se dimazije materijala premeriti i proveriti. Prilikom obrade i ugrađivanja limovi ne smeju dobiti
nikakve zareze.
Pocinkovani lim
Pocinkovani lim mora da odogovara odredbama:

− JUS C.B4.081;
− JUS C.E4.020.
Limovi i elementi pocinkovani
Sloj prevučenog materijala mora dobro da pokriva i da bude bez mehurića. Prilikom savijanja ne sme da se odvaja ni lista.
Pomoćni materijal
Pomoćni - vezivni materijal; kalaj, zakivci, zavrtnji i drugo moraju odgovarati odredbama jugoslovenskih standarda.
11.2. IZVOĐENJE
Opšte
32
Izvođač je dužan da pre početka raadova usaglasi detalje sa Projektantom naručioca. Izvođač je dužan da pre početka radova
proveri sve građevinske elemente na koje, ili za koje se pričvršćuje limarija i da pismeno dostavi Naručiocu svoje primdbe u vezi
eventualnih nedostataka, naročito u slučaju:
− nepodesnog izbora projektovanog materijala;
− loše rešenog načina vezivanja limarije za građevinske materijale;
− nemogućnost bezopasnog čišćenja za predviđeno korišćenje.
Izvođač je dužan da pripremi limariju od zahtevanog materijala koja će da odgovara predviđenom načinu vezivanja i svim ostalim
zahtevima. Delovi različitog materijala ne smeju da se dodiruju ako bi usled toga moglo da dođe do korozije ili kakvih drugih štetnih
uticaja. Elementi od čelika za pričvršćivanje cinkovog ili pocinkovanog lima moraju se pocinkovati, ako u opisu radova nije
predviđeno neka druga zaštita (postavljanje podmetača od olova ili plastike otpornih na kiseline i baze).
Sastavi i učvršćivanje moraju biti tako izvedeni da elementi pri toplotnim promenama mogu nesmetano dilatirati, a da pri tom
ostanu nepropusni. Oni se moraju osigurati od oštećenja koje može izazivati oluja. Protiv štetnog uticaja maltera ili opeke limarske
površine se mogu zaštititi međuslojem od čvrstog papira tako da se vodi računa o nepropusnosti i vremenskim uslovima.
Olučni kanali
Olučni kanali se moraju postaviti u ravnomernom padu s tim da je ivica oluka uz krov minimum za 10 mm viša od spoljne ivice.
Olučne kutije ne smeju biti čvrstom vezom spojene sa olucima da bi se omogućila dilatacija. Kuke za oluk od pocinkovanog lima i
cinka moraju biti pocinkovane. One moraju biti, bez obzira da li su proizvedene sa ili bez opruge, od čelika, postavljene na takvim
razmacima, da usled spoljnih uticaja ne dođe do nikakvih promena oblika niti izvijanja olučnih kanala. Kuke se moraju učvrstiti za
letve ili gredice.
Olučne cevi
Preko olučnih obujmica moraju se ostaviti “nosevi”. Obujmice se moraju pocinkovati. One moraju biti tako izrađene da se oluci
mogu izvaditi i namestiti, a da se pri tom obujmice ne vade iz zida. Moraju biti postavljene na razmaku max. 3 mm kod oluka do
100 mm prečnika, a kod većih prečnika ne smeju preći razmak od 2 m.
Pojedini delovi olučnih cevi moraju da ulaze jedan u drugi min. 50 mm. Fazonski komadi (kolena itd.) moraju biti oblikovani prema
odgovarajućim građevinskim elementima. Olučne cevi moraju biti tako okrenute, da im je šav sa spoljne strane i moraju biti
udaljene od zida (maltera) min. 20 mm, ako u opisu radova nije drugačije predviđeno. Za vreme građenja objekta moraju sa
postaviti privremeni oluci za odvođenje padavina, koji neće oštetiti glavni odvodni uređaj.
12. KERAMIČARSKI RADOVI
12.1. MATERIJALI
Opšte
Materijal, keramičke kiselootporne pločice, kiselootporne mase i ostali materijali utvrđeni ovim Tehničkim uslovima koji se
dopremaju i ugrađuju u objekte, moraju biti novi, neupotrebljavani, ako nije drugačije predviđeno u opisu radova i moraju
odgovarati postojećim jugoslovenskim standardima za kvalitet i mere ovih materijala ili odredbama ovih Tehničkih uslova.
Ukoliko za navedene materijale ne postoje odgovarajući jugoslovenski standardi, moraju se iz priloženih izveštaja o ispitivanju
utvrditi karakteristike, koje odgovaraju ovim Tehničkim uslovima. Pored izveštaja o ispitivanju mora (uz materijal) postojati i list sa
svim tehničkim podacima za specijalne namene (vrste) i posebnim uputstvima za ugradnju.
NAPOMENA: Prilikom izbora materijala nužna je saradnja Projektanta, statičara, budućeg korisnika, Izvođača radova (ugrađivača)
i oblikovanja potrebne konstrukcije, tako i izbora odgovarajućeg materijala i njegove kvalitetne ugradnje.
12.2. KISELOOTPORNE PLOČICE
Kiselootporne pločice za oblaganje podova
U zavisnosti od namene poda, keramičke pločice moraju da imaju sledeće karakteristike:

− pritisna čvrstoća, srednja 170 MPa najmanje 120 MPa;
− savijna čvrstoća, srednja 25 MPa najmanje 22 MPa;
− habanje suvo cm3/50 cm2 prema standardu JUS B.D8.060;
− tvrdoća po Mosu (Mohs) najmanje 6;
− upijanje vode, u % mase, za neglazirane i sinterovane glazirane pločice najviše 2;
33
− otpornost na kiseline i baze, prema standardu JUS B.D8.070 i B.D8.080 najviše 4%;
− linearni koeficijent toplotnog istezanja od 5 do 8 x 10-6;
− specifična masa do 2,5 gcm3; i
− debljina najmanje 12 mm.
Pločice za oblaganje zidova
Kiselootporne pločice za oblaganje zidova moraju zadovoljiti iste uslove izuzev debljine.
12.3. MALTER ZA POLAGANJE PLOČICA
U industriji se kao malter za polaganje pločica upotrebljava cementni malter 1:3. Debljina sloja maltera na podu mora biti najmanje
3 cm.
12.4. KISELOOTPORNE MASE - KITOVI ZA POLAGANJE I SPOJNICE (FUGOVANJE)
Kitovi na bazi sintetičkih smola
Kitovi na bazi sintetičkih smola koriste se za fugiranje i polaganje kiselootpornih pločica. Odlikuju se velikom prionljivošću,
vodonepropusnošću i kiselootpornošću. U primeni su kitovi na bazi poliesterskih, epoksi, poliuretanskih fenol-formaldehidnih i
furanskih smola. Proizvođač mora da ispita i deklariše sve dole navedene karakteristike na osnovu izveštaja i ispitivanja.
Fizičko-mehaničke karakteristike
Određuju se sledeće karakteristike:

− zapreminska masa; određuje se na 9 epruveta;
− upijanje vode; utvrđuje se na 3 epruvete 4 cm x 4 cm x 16 cm prema standardu JUS B.B8.010;
− pritisna čvrstoća; određuje se na 9 epruveta prema standardu JUS B.C8.022;
− zatezna čvrstoća; određuje se na 9 epruveta prema standardu JUS B.C8.022;
− modul elastičnosti; određuje se prema jugoslovenskim propisima za beton i armirani beton;
− prionljivost na keramiku; i
− koeficijent toplotnog istezanja, 0, 100°C.
Hemijske karakteristike
Otpornost na hemijske agense. Obavezno je ispitivanje na hemijske agense na sobnoj temperaturi i na 50°C i mora biti deklarisana
najveća koncentracija agensa koji kit izdržava. Ispitivanje se vrši:
− mlečnom, sirćetnom, limunskom, vinskom, mravljom, hlorovodoničnom, sumpornom, fosfornom i azotnom kiselinom;
− natrijum-hidroksidom, kalcijum-hidroksidom i amonijakom;
− natrijum-hloridom, amonijum sulfatom, natrijum-karbonatom, natrijum-bihromatom, natrijum-hiphloratom;
− vodom, morskom, dejonizovanom i demineralizovanom;
− uljem i mastima biljnog porekla; i
− rastvaračima (etil-alkoholom, acetonom, ksilanom i etil-acetatom).
Temperaturne karakteristike
Postojanost kitova na bazi sintetičkih smola prema temperaturi je ograničena. Proizvođač mora deklarisati najvišu i najnižu
dozvoljenu temperaturu u eksploataciji.
Kitovi za dilatacione i radne spojnice - Trajnoelastični kit
Kitovi na bazi sintetičkih smola trajnoelastičnih karakteristika primenjuju se za zaptivanje dilatacionih i radnih spojnica. Preuzimaju
razlike dimenzionalnih promena usled skupljanja i širenja kiselootpornih obloga i nosive konstrukcije. Ovi kitovi se izrađuju na bazi
polisulfida, poliuretana, silikonskog kaučuka i akrilnih smola. Proizvođač mora da ispita i deklariše sve dole navedene karakteristike
na osnovu izveštaja i ispitivanja.
Fizičko-mehaničke karakteristike
Određuju se sledeće karakteristike:

− zapreminska masa; određuje se na 9 epruveta;
− stepen elastičnosti; u granicama ±10% širine spojnice;
− zatezna čvrstoća; određuje se na 9 epruveta, prema standardu JUS B.C8.022;
− prionljivost za keramiku; i
− modul elastičnosti.
34
Hemijske karakteristike
Otpornost na hemijske agense. Obavezno je ispitivanje na hemijske agense na sobnoj temperaturi i na 50°C i mora biti deklarisana
najveća koncentracija agensa koju kit izdržava. Ispitivanje se vrši:
− mlečnom, sirćetnom, limunskom, vinskom, mravljom, hlorovodoničnom, sumpornom, fosfornom i azotnom kiselinom;
− natrijum-hidroksidom, kalcijum-hidroksidom i amonijakom;
− natrijum-hloridom, amonijum-sulfatom, natrijum-karbonatom, natrijum-bihromatom, natrijum-hipohloratom;
− vodom, morskom, dejonizovanom i demineralizovanom;
− uljem i mastima biljnog i mineralnog porekla; i
− rastvaračima (etil-alkoholom, acetonom, ksilanom i etil-acetatom).
Temperaturne karakteristike
Postojanost kitova na bazi sintetičkih smola prema temperaturama je ograničena. Proizvođač mora deklarisati gornju i donju
najvišu i najnižu dozvoljenu temperaturu u eksploataciji.
12.5. IZVOĐENJE
U unutrašnjosti objekta, keramičarski radovi se izvode po sprovedenoj i ispitanoj instalaciji, ako to nije drugačije predviđeno u opisu
radova.
Obloge zidne površine moraju biti potpuno ravne i vertikalne, bez talasa, ispupčenja i udubljenja, sa utvrđenim spojnicama.
Horizontalne spojnice moraju biti neprekidne, po celom obimu svih zidova a vertikalne se izvode pod visak, nezavisno od toga da li
je oblaganje izvedeno u obliku neizmeničnih spojnica ili "spojnice na spojnicu".
Završni radovi, kao i prelomi, ispadi i istureni uglovi oblažu se zaobljenim pločicama, pločicama sa oborenim ivicama ili specijalnim
fazonskim elementima. Popločavanje podnih površina izvode se horizontalno, bez talasa, izbočina sa ravnim površinama ili pod
zahtevanim nagibom, sa utvrđenim spojnicama.
Za sve ostale elemente koji se oblažu keramičkim pločicama, važe isti uslovi, s tim što se prilikom ugradnje fazonskih komada
mora voditi računa o odnosu sa susednim ravnima obloženim keramičkim pločicama.
Na mestima prodora instalacionih cevi, rešetki i razne opreme, pločice moraju biti veoma precizno ukrojene i postavljene.
12.6. SPOJNICE
Spojnice između pločica
Za oblaganje kiselootpornim pločicama spojnice između pločica moraju biti širine od 6 mm i moraju se ispuniti vodonepropusnom
masom za spojnice (fugiranje).
Dilatacione spojnice
Keramičko kiselootporno oblaganje mora biti podeljeno dilatacionim spojnicama na manje površine, zavisno od linearnog toplotnog
koeficijenta istezanja keramičkih pločica i mase u koju se polažu. Trajnoelastični kit u dilatacionim spojnicama preuzima razlike
istezanja i zatezanja noseće konstrukcije i keramičke konstrukcije. Dilatacione spojnice u keramičkom opločenju moraju uvek
da slede konstrukcione dilatacije. Širina dilatacionih spojnica i površina dilatacionih polja se proračunavaju. Pri vrlo velikim
mehaničkim opterećenjima poda mora se voditi računa o mehaničkoj zaštiti dilatacionih spojnica koje su u tom slučaju osetljive
tačke poda. Tada je potrebno dilatacione spojnice osigurati profilima 1, koji štite pločice od mehaničkih oštećenja.
12.7. PODLOGA
Karakteristike i kvalitet podloge moraju se utvrditi pre nego što se pristupi oblaganju kiselootpornim pločicama.
NAPOMENA: Da bi se izvela dobra kiselootporna zaštita od konstrukcije se zahteva statička sigurnost, kako se ne bi, kao
posledica rada konstrukcije, koja u ovim slučajevima podleže velikim sleganjima i vibracijama, stvarale pukotine. Ovo je naročito
važno kada se od opločenja zahteva vodonepropusnost, što i jeste najčešći slučaj u praksi.
Pre početka radova obavezno je proveriti da li su površine koje se oblažu statički sigurne, suve, ravne, očišćene od prašine i drugih
nečistoća, pripremljene za rad, kao i da li su te površine postojane i pogodne za predviđeno oblaganje.
Svoje primedbe u vezi sa ovim izvođenjem Izvođač je dužan da pismeno dostavi Naručiocu, a odnose se na sledeće nedostatke:
− podlogu koja sadrži razne aktivne soli;
− nauljenu podlogu;
− nedovoljno čvrstu podlogu;
− raspucanu, smrznutu ili vlažnu podlogu;
35
− podlogu sa nedovoljnim padovima ili padovima koji odstupaju od projekta;

− naprslu podlogu usled naprezanja i sleganja;
− odviše upijajuću podlogu; i
− neravnu podlogu, veće neravnine u vertikalnom i horizontalnom pravcu od 0,5cm na dužini do 2,00m za zid i 1,0cm za pod.
Ukoliko se proverom utvrdi da je podloga nepodobna i da ne obezbeđuje zahtevani kvalitet izvedene kiselootporne zaštite, ne sme
se početi sa izvođenjem radova dok se nedostaci ne uklone. Ako se nedostaci podloge ne mogu ukloniti, neispravna podloga se
mora odstraniti i izraditi nova. Ako se radi o materijalu nepodobnom za oblaganje uopšte, onda se ne sme pristupiti oblaganju,
sem u slučaju da Proizvođač daje specijalne garancije i uputstvo za izvođenje, koji osiguravaju traženi kvalitet.
12.8. UGRADNJA KISELOOTPORNIH KERAMIČKIH PLOČICA
12.8.1. Zidovi
Kod primene zidova koji se oblažu kiselootpornim zidnim keramičkim pločicama zidovi moraju biti potpuno vertikalni, a na mestima
sučeljavanja dva zida mora se postići prav ugao (90°), ako projektom nije drugačije uslovljeno. Zidne površine moraju biti
prethodno isprskane cementnim malterom od prosejanog sitnog agregata veličine zrna 4 mm, razmere 1:1. Kota ovako
pripremljenog zida mora da obezbedi izradu podloge za postavljanje keramičkih pločica u debljini od najman 2 cm, a najviše 2,5
cm. Pošto se pločice ugrade u cementni malter, vrši se fugovanje specijalnim kiselootpornim kitom.
12.8.2. Konstrukcione spojnice
Konstruktivne spojnice moraju imati traku za zaptivanje u nosećoj ploči i biti osigurane zaptivnim čepom.
12.8.3. Izvođenje spojnica
Zaštitni sloj
Zaštitni sloj sprečava lepljenje zaostalog kita na bazi veštačkih smola za gornju površinu pločice, prilikom zalivanja spojnica. U ovu
svrhu mogu se koristiti plastične disperzije, ali su mnogo pogodniji stearoti, jer se isti ne moraju skidati ručno lopaticom (špahtlom)
ili mašinskim čišćenjem, već se lako otklanjaju mlazom vode ili pare od oko 80°C. Materijal za zaštitni sloj je na sobnoj temperaturi
u čvrstom stanju a zagrevanjem pre nanošenja se pretvara u tečnost.
Nanošenje zaštitnog sloja
Zaštitni sloj se nanosi pre postavljanja pločica. Za ovo se koristi filcni valjak, potopljen u kadicu, kojim se film može naneti čisto i
ravnomerno, samo na gornju površinu pločice, a ne i na ivice. Nanošenje zaštitnog sloja mora se izvesti veoma brižljivo, jer od
njegovog kvaliteta zavisi besprekorno prianjanje spojnica za pločice i opšti izgled i kvalitet gotovog poda.
Polaganje pločica
Pločice zaštićene zaštitnim slojem postavljaju se na jedan od načina sa spojnicama, navedenih u ovom standardu, širine 6 mm.
Sve spojnice se moraju istrugati (očistiti) najmanje na debljinu same pločice.
Zalivanje spojnica
Površina se suvo očisti, ukoliko je zaprljana. Malter u kome su pločice položene mora da je dobro osušen (belo suv) do vlažnosti
od 4%. Opločene površine u čijim spojnicama stoji voda ne smeju se obrađivati. Pošto se kit za spojnice dobro izmeša (ručno ili
mašinski) prospe se na površinu i gumenim brisačem ravnomerno razlije.
Vreme ugrađivanja kita
Vreme ugrađivanja kita do njegovog očvršćavanja zavisno je od tipa kita. Niže temperature produžuju vreme ugrađivanja a više
temperature skraćuju. Ako je temperatura 10°C ne smeju se izvoditi radovi ugrađivanja.
Čišćenje opločenja
Po očvršćavanju kita u spojnicama, opločene površine se čiste od ostataka kita. Za ovo je potreban samo oštar mlaz vode od oko
80°C ili pare. Eventualni manji ostaci kita po uglovima otklanjaju se špahtlom.
NAPOMENA: Opločene površine se ne moraju odmah po očvršćavanju spojnica očistiti; može se i sačekati dok se ne završe svi
prljavi poslovi na gradilištu.

Tehnički Opis PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tehnički Opis PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SADRŽAJ ARHITEKTONSKO-GRAĐEVINSKOG DELA_________

− K-01 Plan armature - osnova rezervoara kota 255.00

− K-06 Plan armature - osnova zatvaračnice kota 257.55

6. OPŠTI TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE GRAĐEVINSKIH RADOVA

1. TEHNIČKI IZVEŠTAJ uz statički proračun

1.1. OPŠTE O KONSTRUKCIJI

Rezervoar “Osečina” je projektovan je kao ukopan rezervoar, gabarita

Pristup zatvaračnici je na koti 257.55mnm, a njena osnova je spoljašnjih dimenzija

Za izradu ovog projekta bio je na raspolaganju:

Za rezervoar i zatvaračnicu predviđen je beton MB 30, V6 i aramatura RA 400/500-2.

Rezervoar se iznutra premazuju penetratom prema upustvima proizvodjača. Tip

1.4. USLOVI FUNDIRANJA

Dubina fundiranja je proizašla iz uslovljene kote dna rezervoara. Očekuje se fundiranje

Iskop je predviđen da se radi sa nagibom kosina 1.5:1 sve dok se ne dođe do

U proračunu statičkih uticaja uzeta su u obzir sledeća opterećenja:

Rezervoar se nalazi u VIII seizmičkoj zoni sa povratnim periodom od 500 godina.

1.6. STATIČKI PRORAČUN I DIMENZIONISANJE

Statički proračun i dimenzionisanje je urađeno uz pomoć programskog paketa Tower.

Proračun statičkih uticaja i dimenzionisanje konstrukcije rezervoara je urađeno za tri

Dimenzionisanje je izvršeno prema graničnim stanjima nosivosti i graničnim stanjima

1.7. ISPITIVANJE REZERVOARA

Pre zasipanja rezervoara, a posle premaza penetratom uraditi probno punjenje do

Ako se iz rezervoara gubi voda, potrebno je uraditi sledeće:

1.8. PROGRAM PROBNOG PUNJENJA

Osim provere projektovanog kvalitetnog izvođenja, neophodno je u cilju provere

Zapisnik mora potpisati Šef gradilišta i Nadležni organ za prijem radova.

Na osnovu zapisnika sa probnog punjenja u kome su beleženi eventualni gubici vode,

1.9. ZATRPAVANJE REZERVOARA

Posle probnog punjenja i eventualne sanacije rezervoara, pristupiti njegovom zasipanju.

Nasip se izvodi ravnomerno po visini oko rezervoara u slojevima od po 30cm uz

Sve kosine nasipa treba obložiti trodimenzionalnom geosintetičkom mrežom za

2.2. ANALIZA OPTEREĆENJA

POS GP - gornja ploča

− Nasip 0.80 ⋅ 22.0 = 17.60kN / m 2

POS Z - bočni zidovi

− Horizontalni pritisak zemlje:

− Opterećenje od vode pw = 10.0 ⋅ hw = 40.0kN / m 2

POS P2 – ploča na koti 257.55mnv

− Sopstvena težina 0.20 ⋅ 25.0 = 5.00kN / m 2

POS P3 – krovna ploča

− Sopstvena težina 0.15 ⋅ 25.0 = 3.75kN / m 2

− težina stepenika 0.25 ⋅ 0.2133 / 2 ⋅ 25.0 = 0.67kN / m

2.3. STATIČKI PRORAČUN REZERVOARA

Set: 2 Presek: Pravougaoni

Setovi površinskih oslonaca

Ram: POS Z1 Ram: POS Z2

Tower - 3D Model Builder 5.5

Ram: POS Z3 Ram: POS Z4

Nivo: POS GP [4.83] Nivo: POS DP [0.00]

Lista slučajeva opterećenja

Opt. 1: stalno (g) Opt. 2: horizontalni pritisak nasipa

POS GP [4.83] POS Z1, POS Z2, POS Z3

Nivo: POS GP [4.83] Nivo: POS DP [0.00]

Tower - 3D Model Builder 5.5

Opt. 4: voda Opt. 5: korisno

POS Z1, POS Z2, POS Z3 Nivo: POS GP [4.83]

Uticaji u pločama: max: |My|

Uticaji u gredama: max: |M3|

0.50 0.94 0.55

2.96 2.53 8.37

2.81 -11.34 -17.64 -22.52

Nivo: POS GP [4.83] Nivo: POS GP [4.83]

Nivo: POS GP [4.83] Nivo: POS GP [4.83]