STATIČKI PRORAČUN

I DIMENZIONISANJE PODZEMNIH REZERVOARA

1. PRINCIPI STATIČKOG PRORAČUNA I DIMENZIONISANJE

2. PRORAČUN CILINDRIČNIH REZERVOARA

Konstrukcije u hidrotehnici I, autorizovana predavanja dr Milice Marković,dipl.ing.građ, 2016. 1

 1. PRINCIPI STATIČKOG PRORAČUNA I DIMENZIONISANJA PODZEMNIH REZERVOARA

• Dimenzije rezervoara zavise od napona koji su posledica opterećenja rezervoara:

➢ Pritisak vode,

➢ Pritisak zemlje,

➢ Težina ispune,

➢ Sopstvena težina,

➢ Promena temperature i

➢ Seizmička sila.
Dimenzionisanje
rezervoara • Podzemni rezervoari se računaju u dve hipoteze opterećenja:

- Pun rezervoar (sve ili pojedine komore su pune, sa i bez pritiska zemlje)

- Prazan rezervoar.

• Proračun dimenzija armirano-betonskog rezervoara zasniva se na metodi graničnog stanja nosivosti i graničnog
stanja pukotina, imajući u vidu stabilnost i vodonepropusnost konstrukcije.

• Metodologija proračuna se razlikuje zavisno od oblika rezervoara (cilindričan, paralelopipedan).

• Geometrijski elementi komore projektiju se na osnovu ekonomskih pokazatelja gde suma troškova investicija i troškova
eksploatacije uz pumpanje vode treba biti minimalna.

Konstrukcije u hidrotehnici I, autorizovana predavanja dr Milice Marković,dipl.ing.građ, 2016. 2

 2. PRORAČUN CILINDRIČNIH REZERVOARA

• Sa dilatacijom između zida i podne plolče.

Cilindrični rezervoar
se može izvesti • Bez dilatacije između zida i podne ploče.

• Ovo rešenje omogućava smanjenje utroška armature u podnoj ploči, jer se momenat u zidu ne prenosi na podnu

Rezervoar sa ploču.
dilatacijom između
zida i podne ploče • Primenjuje se za slučaj stenovitih terena, gde eventualna filtracija vode iz komore ne može da ugrozi stabilnost
rezervoara.

• Zid rezervoara se računa na istezanje usled dejstva pritiska vode u komori.

Proračun zida
rezervoara • Proračun zida se obavlja po trakama visine 1.0 m, sa pretpostavkom da maksimalni nivo vode u rezervoaru, u
slučaju pojave incidenta, može doći do donje površine tavanske ploče.

Konstrukcije u hidrotehnici I, autorizovana predavanja dr Milice Marković,dipl.ing.građ, 2016. 3

 2.1. PRITISAK VODE I ZEMLJE NA ZID REZERVOARA

• Aksijalna sila, horizontalna sila (N) u zidu rezervoara na dubini (h) definisana
je izrazom:
  h  D  H
N kN , (Kotlovska formula)
2

  specifična težina vode u kN/m3

D-unutrašnji prečnik rezervoara, u m

  visina trake, u m

• Površina preseka armature i betona računa se po metodi granične pojave

Pritisak vode na zid
pukotina, po obrascu (nosivnost prstena):
rezervoara
N  Fa   a  Fb   b kN
Fa – površina armature, u cm2, Sl. 9. Šema za proračun
cilindričnog rezervoara sa
Fb - površina betonskog preseka za traku visine 1 m, u cm2, odvojenim zidom rezervoara od
podne ploče.
 a  dozvoljeni napon u armaturi, u kN/cm2, i

 b  dozvoljeni napon na kidanje u betonu, u kN/cm2.

• Broj i razmak šipki treba računati uz uslov da je maksimalno dozvoljeno

otvaranje pukotina 0,15 mm.

• Pritisak zemlje je sa spoljne strane zida.

Pritisak zemlje na zid
rezervoara • U zidu ovo opterećenje izaziva pritisak sa kojim beton može lakše da se izbori,
nego što je to slučaj sa vodom u unutrašnjosti komore.

Konstrukcije u hidrotehnici I, autorizovana predavanja dr Milice Marković,dipl.ing.građ, 2016. 4

 2.2. PRORAČUN TAVNSKE PLOČE REZERVOARA

2.2.1. RAVNA PLOČA

• Tavanska ploča rezervoara se dimenzioniše na sopstvenu težinu i težinu termoizolacije.

• Ranije je kao termoizolacija korišćena zemlja u sloju od 80 do 100 cm, koja je davala opterećenje od 18 do 20
kN/m2.
Tavanska ploča
• Danas se koristi termoizolacija, umesto sloja zemlje, koja je mnogo lakša i smanjuje dimenzije tavanske ploče i
rezervoara
podne ploče.

• Kod manjih rezervoara tavanska ploča se izvodi kao kružna ploča.

• Kod većih rezervoara tavanska ploča je u obliku sferne kupole, ili u obliku pečurkaste tavanice kod velikih rezervoara.

• Dimenzioniše se na neravnomerno opterećenje (u šah poljima). U slučaju pokrivanja rezervoara zemljom,

moguće je u toku izvođenja ili u toku popravke krova rezervoara da budu opterećeni samo neki delovi tavanice.

• Ako se opterećenje krova rezervoara preko stubova ne prenosi na podnu ploču (postoji dilatacija), podna ploča se
Pečurkasta
tavanica armira konstruktivno.

• Ako se opterećenje krova rezervoara preko stubova prenosi na podnu ploču, proračun podne ploče je isti kao i za
pečurkastu tavanicu sa jednako podeljenim opterećenjem (slika 11).

Sl. 11. Pečurkasta tavanica. Opterećenje pečurkaste tavanice sa stubovima-

opretećenje podne ploče

Konstrukcije u hidrotehnici I, autorizovana predavanja dr Milice Marković,dipl.ing.građ, 2016. 5

 2.2.2. KUPOLA REZERVOARA

• Smatra se da je kupola tanka, pa za nju važe izrazi za membransko

stanje u ljusci-od uticaja u kupoli javljaju se samo normalne sile, a ne i
momenat. U prstenu se javljaju naponi zatezanja koje treba da primi
armatura u prstenu.
• Napon u prstenu računa se na osnovu opterećenja koje čini: sopstvena
težina kalote, opterećenja na kaloti (p) i reakcije usled geometrije kalote,
sl. 10.
• Ukupna težina kalote (površina odsečka*opterećenje p) iznad kruga sa
Kupola
poluprečnikom (r):
rezervoara
G   2    R  f  p kN
G  2    R 2  1  cos    p kN
• Normalnu silu u prstenu generatrise sila usmerena tangencijalno (sl.10):
G
N  kN / m Sl. 10. Šema za proračun sila u kupoli.
2    r  sin 

N  p  R 
1  cos   kN / m
sin 
2

• Sila zatezanja u prstenu, u horizontalnoj projekciji:

H  N  cos   p  R
1  cos    cos  kN / m
sin 2

• U slučaju elastične veze kupole i zida rezervoara, sila zatezanja se deli između kupole, prstena i zida.
• Za odnos f r  1 6 , sila zatezanja je po prof. Pasternaku H  0.8  p  r kN / m, i deli se na tri elementa konstrukcije rezervoara:
- Kupola …………………………………….. H c  0.15  p  r kN / m ,
- Prsten………………………………………. H p  0.50  p  r kN / m ,
- Zid rezervoara…………………………… Hz  0.15  p  r kN / m .
Konstrukcije u hidrotehnici I, autorizovana predavanja dr Milice Marković,dipl.ing.građ, 2016. 6
 2.3. PRORAČUN ZIDA REZERVOARA

• Obično je veza zida kod cilindričnog rezervoara,

podne i krovne ploče kruta.

• Dimenzionisanje krova je kao i u slučaju kada su

krov i podna ploče odvojeni od vertikalnog zida, s'
tim što se vodi računa o prenošenju momenta
savijanja zida na krovnu ploču.

• Proračun zida u ovom slučaju je kao za jedan

Proračun
elastični element koji je sastavljen od elastičnih traka
zida Sl. 12. Šema proračuna cilindričnog rezervoara sa krutom vezom zida i
(prstenova) i vertikalnih traka, (konzola) uklještenih
rezervoara podne poče.
u podnu ploču (sl.14). a-dijagram hidrostatičkog pritiska; b- dijagram sila zatezanja u prstenu; c-dijagram momenata
savijanja u vertikalnim trakama zida, konzoli.
• Raspodela opterećenja na prstenove i konzole se
dobija iz uslova izjednačavanja pomeranja prstenova
i konzola u tačkama preseka.

• Na sl. 12. je prikazana raspodela uticaja usled

hidrostatičkog pritiska na prsten i konzolu zida
rezervoara.

Sl. 13. Aproksimativna raspodela hidrostatičkog pritiska na traci

cilindričnog rezervoara.
• U preliminarnim proračunima ili prilikom verifikacije cilindričnih a-dijagram ukupnog pritiska;b-dijagram pritiska na horizontalnu traku – prsten; c-dijagram pritiska
rezervoara, može se koristiti raspodela trougaonog opterećenja na vertikalnu traku – konzolu.
hidrostatičkog pritiska na horizontalne prstenove i vertikalne konzole
koju je dao Wuczkovski, sl. 13.

• Sa slike se vidi da je ova metoda prihvatljiva jer je ukupno horizontalno

opterećenje na prsten i konzolu veće od stvarnog.

• Ovu metodu ne treba primenjivati kod rezervoara čija je zapremina veća

od 500 m3, jer daje veliki utrošak armature.

Sl.14. Statička šema zida

Konstrukcije u hidrotehnici I, autorizovana predavanja dr Milice Marković,dipl.ing.građ, 2016. 7
 2.3.1. PRORAČUN SILA ZIDA CILINDRIČNOG REZERVOARA UKLJEŠTENOG U PODNU PLOČU

 x e  x 
N    a  d  1   e x  cos x  e x  sin x   sin x  
 d  d 
x  ( x)
  a  d  (1    ( x)  )
d  d

 ad h  e  x 
Mx    e x  sin x  e x  cos x   cos x  
12  (1   2 )   d 
 ad h (  x )
 ( ( x)  )
12  (1   )
2  d

 ad h  1
Proračun sila zida Qo   2    
cilindričnog 12  (1   ) 
2 d
rezervoara Sl.15. Šema proračuna sila zida
uklještenog u Gde je:
cilindričnog rezervoara uklještenog u
podnu ploču podnu ploču
• Poluprečnik rezervoara do osovine zida……………………….. a
Proračun koeficijenata:
• Visina zida rezervoara……………………………..………………… d

• Debljina zida rezervoara…………………………………………….. h  (x)  e  x  cos x  sin x 

• Zapreminska masa koja deluje na jedinicu površine zida.   (x)  e  x  cos x  sin x 


3  1  2 4
  ( x)  e  x  cos x
• Koeficijent amortizacije………………………………………………. a2  h2
 ( x)  e  x  sin x
• Poisson-ov koeficijent………………………….……………….…….  Napomena: Jedina promenljiva je
visina x.

Konstrukcije u hidrotehnici I, autorizovana predavanja dr Milice Marković,dipl.ing.građ, 2016. 8

 2.4. PRORAČUN PODNE PLOČE REZERVOARA

• Podna ploča se računa za opterećenje koje prenose stubovi i zid rezervoara.

• Odstojanje na podnoj ploči, nulta tačka (b) dokle se prostire uticaj momenta
koji se prenosi sa zida rezervoara definisao je Girkman:

b  23
M
m
Proračun podne  H
ploče rezervoara

M – momenat savijanja na uklještenju konzole zida u podnu ploču,

H - je dubina vode u rezervoaru,

 - zapreminska težina vode.

Konstrukcije u hidrotehnici I, autorizovana predavanja dr Milice Marković,dipl.ing.građ, 2016. 9