IV - 1 GRAVITACIONE BRANE

IV . GRAVITACIONE BRANE

1. Kratak istorijat S1 S2

Stvaranje akumulacionih jezera korišćenjem brana je vrlo stara

ideja koju su u Španiju doneli Rimljani.
Svedoci tog vremena su brane: Perserpina, visine H=12 m i širine u
kruni L=420 m; Cornavalo, visine H=19.5 m i širine u kruni 195 m; obe su
izvedene od kamenih zidova poduprtih kontraforima i pokrivenim zemljom.
Najstarije brane su takodje u Španiji: Almonacid (1220), Almansa
(1395), Alicante (1579), kasnije Puentes (1791) i Nijar (1850).

Do prve polovine IXX veka u Francuskoj od 1830 do 1850 godine

sagradjene su brane Chazilly, Glomel, Settons a u Rusiji kamena brana na reci
Neglinnaia, datira iz 1616 itd.

Prve osnove za proračun gravitacionih brana date su u Francuskoj

1855 godine. Brana Furens (Sl.3.1) je gradjena u Francuskoj od 1830 do 1850
godine, pretstavlja prototip modernih gravitacionih brana.

U XX veku prelazi se na izradu brana od betona.

Sl.3.1. Brana Furens.

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
 IV - 2
2. Elementi gravitacionih brana
Gravitacione brane podrazumevaju brane od betona.
Pukotine u brani mogu se javiti usled: kontrakcije betona, tem-
peraturne razlike i deformacije fundamenta.
Poprečne dilatacije, na odstojanju od 12-15-18 m, dele branu na
lamele i sprečavaju stvaranje pukotina u brani.
Profil brane čini poprečni presek brane.
Osovina brane prolazi kroz sredinu krune brane i vezuje jednu i
drugu obalu.
Na (Sl.3.2) prikazani su karakteristični elementi gravitacionih brana.
Gravitacione brane mogu biti prelivne i neprelivne.
Kod prelivnih brana preliv je u sklopu brane a ne posebno. Koriste se,
kada je potrebno da se preko brane prelije velika količina vode (pr. Djerdap I i
II).
Sl.3.2. Karakteristični elementi gravitacione brane:
1 – kruna brane; 2 – površina fundamenta; 3 – uzvodno lice; 4 – nizvodno lice; uz-
vodna nožica; 6 – nizvodna nožica; 7 – kruna brane.
BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
GRAVITACIONE BRANE
3. Geološki uslovi
Geološki i hidrološki uslovi lokacije brane utiču na:
- koncepciju brane,
- način izvodjenja brane,
- sigurnost brane i
- ekonomičnost radova.
Uzrok katastrofa kod brana je:
- u 5% slučajeva defekt u samoj brani,
- 15% slučajeva nedostatak kapaciteta za evakuaciju velikih
voda i
- u 80% slučajeva neodgovarajući uslovi fundiranja.
Na primer, brana Sant Francisko u SAD srušila se 1928 godine.
Njena visina je bila 64 m, u nju je ugradjeno 105 000 m3 betona, a zapremina
jezera je bila 47 miliona m3 vode. Voda iz jezera korišćena je za vodos-
nabdevanje grada San Francisko. Posledica ove katastrofe je 400 mrtvih
i velika materijalna šteta.
Fundament za fundiranje brane treba da ima sledeće karakteris-
tike:
- dovoljnu nosivost da preuzme opterećenje brane;
- mala i uniformna sleganja. Kod visokih brana stena treba da je
nestišljiva;
- mala vodopropusnost i stabilnost na dejstvo filtracionih voda,
- struktura monolitna, bez pukotina.
U prirodi je vrlo teško naći lokaciju koja ispunjava napred
navedene uslove, te se zbog toga preduzimaju mere za pripremu
fundamenta da bi on bio u mogućnosti da preuzme opterećenje brane i da se
odupre dejstvu vode.
Mehanika stene daje potrebne mehaničke karakteristike stenske
mase, neophodne za proračun stabilnosti brane.
 IV - 3 GRAVITACIONE BRANE

4. Karakteristike profila gravitacionih brana Poprečni profil brane se deli prema: geometriskoj formi (na: profile
sa nagnutim uzvodnim i nizvodnim licem, sa vertikalnim uzvodnim licem i sa
izlomljenim uzvodnim i nizvodnim licem); i prema mogućnosti evakuacije
Od 1900 godine većina gravitacionih brana ima trougaonu
velikih voda (na: prelivne i neprelivne profile).
formu u poprečnom preseku. Trougaona forma je racionalnija od trapezne ili
forme pravouglog trougla.
5. Uredjenje fundamenta kod gravitacionih brana
Način na koji se rasporedjuje ugao u profilu je različit od države
do države, i zavisi od: prirodnih uslovima terena i kriterijumima za 5.1 Rešenje u poprečnom i podužnom preseku
dimenzionisanje.
Rešenje fundamenta direktno zavisi od geoloških uslova lokacije
a to su: otpornost i homogenost stene, stepen ispucalosti i raspadnutost. Ovo
su elementi od kojih zavise dimenzije i dubina fundiranja.

- Rešenje u poprečnom preseku

Iskop fundamenta je neravan sa ispupčenjima i udubljenjima. Na ovaj

način se dobija veća stabilnost brane na klizanje (Sl.3.4).

Sl.3.3. Profili gravitacionih brana.

Na osnovu analiza većeg broja izvedenih gravitacionih brana može se
konstatovati sledeće (Sl.3.3):
- u mnogim slučajevima, nizvodno lice zaklapa veći ugao sa verti-
kalom od uzvodnog lica;
- u nekim slučajevima, zavisno od opterećenja koje deluje ili iz nekih
drugih razloga uzvodno i nizvodno lice ima izlomljenu liniju; Sl.3.4. Primeri fundiranja gravitacionih brana:
a – In den Schlagen; b – Grande Dixence; c – Izvor Muntelui – Bicaz; d – Bao – Puente
- prosečno, odnos λ = B H
, izmedju širine brane u osnovi B i visine
Bibery; 1 – linija fundiranja; 2 – zub; 3 – prirodni teren; 4 – galerija u zubu.
H ima vrednost od 0.75 do 0.85;
- širina krune brane je nekoliko metara i iznosi min. 3.00 m. Najveću Kada su u pitanju sedimentne stene, sa nepovoljno orjentisanim slo-
širinu brane ima brana Dixans, 22.00 m; jevima i kada je smanjen koeficijent trenja stena – beton, brana se fundira
- deo brane u kruni je zaobljen da bi omogućio prelivanje vode duboko da bi se iskoristila otpornost nizvodnih slojeva. Fundament je blago
prema nizvodnom licu brane.
BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
 IV - 4 GRAVITACIONE BRANE

nagnut prema uzvodnom lici (1:20, 1:15; 1:10), na ovaj način smanjuje se Razlikujemo: konsolidaciono i vezno injektiranje (Sl.3.6).
uticaj tangencijalnih sila.

- Rešenje fundamenta u podužnom preseku

Rešenje fundamenta u podužnom preseku obično prati oblik doline.

Da bi se obezbedila podužna stabilnost fundament se obradjivao
stepenasto (3 do 4 stepenika na visini od 3.00 m). Nedostatak ovakvog načina
fundiranja su pukotine na mestima prelaza sa jednog stepenika na drugi.
Kod modernih brana obrada fundamenta u podužnom pravcu je
kontinualna, na taj način se izbegava pucanje betona. Preporučuje se da se
prilikom izvodjenja betoniraju lamele u reci a zatim lamele na obalama.

Sl.3.6. Vezno i konsolidaciono injektiranje:

Sl.3.5. Fundiranje u podužnom preseku:
a – stepenasto; b – kontinualno; 1 – površina fundiranja; 2 – linija prirodnog terena;
3 – dilatacija.
5.2 Konsolidacija stene u fundamentu
Konsolidacijom se ostvaruje:
- ispuna pukotina i šupljina radi stvaranja homogenog masiva;
- smanjenje vodopropusnosti, redukcija filtracije vode i uzgona;
- stvaranje čvrste veze fundamenta sa stenom.
Konsolidacija se izvodi injektiranjem sa cementnim mlekom.
BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
a – šema rasporeda; b – bušotine male dubine; c – cevi za vezno injektiranje; 1 –
bušotina; 2 – cev ili bušotine; 3 – šljunčano gnezdo; 4 – poprečne dilatacije; 5 –
radne dilatacije.
Konsolidaciono injektiranje, izvodi se preko bušotina dubine 5 do
15 m. Razmak bušotina je 2...3...4 m, zavisno od tipa konstrukcije i optere-
ćenja. Jedna bušotina pokriva 7.5 do 25 m2 površine fundamenta. Pre-
poručuje se da se injektiranje izvodi preko prethodno izvedenog bloka lamele
da bi se sprečio gubitak injekcione mase na površini fundamenta. Pritisak
injektiranja je 1...2...3 daN/cm2, ne više od 6 daN/cm2, na površini funda-
menta pritisak se ograničava na 1 daN/cm2.
Vezno injektiranje se radi:
- kada je stena u fundamentu otporna, jaka i neispucala,
- kada konsolidaciono injektiranje nije potebno.
 IV - 5 GRAVITACIONE BRANE

Injektiranje se izvodi preko cevi koje su ostavljene u betonu lamele. 6. Poprečne dilatacije
Na kraju cevi ostavljaju se šljunčana gnezda kroz koje prodire injekciona
masa. Uticaji koji u telu brane stvaraju pukotine su:
- kontrakcija betona,
Napomena: voditi računa da pritisak injektiranja ne bude veći od pri-
- naduvavanje betona,
tiska koji stvara blok betona jer bi se stvorio suprotni efekat – odvajanje bloka
- promena temperature i neravnomerno sleganje terena.
od površine stene.
Loš efekat navedenih uticaja je utoliko veći ukoliko je brana kontinu-
5.3 Drenaža fundamenta alnija od obale do obale (Sl.3.7).

Drenaža ima za cilj smanjenje uzgona. Prečnik drenova je 10 do

20 cm. Drenaža se izvodi nakon izvedenog veznog i konsolidacionog injekti-
ranja, iza zavese. Drenažne bušotine mogu biti vertikalne i kose. Jedan kraj
drenažne bušotine se završava u horizontalnoj galeriji za osmatranje preko
koje se odvodi voda iz drenažnih bušotina. Razmak drenova je do 3.00 m.
Drenovi se ispunjavaju granulisanim peskom da bi se sprečilo ispiranje sitnih
čestica iz fundamenta (degradacija fundamenta).

Sl.3.7. Pukotine u nastavku dilatacija brane Pardee visine 107 m:

1 – delimične dilatacije; 2 – pukotine.

Da bi se izbegli loši efekti navedenih uticaja, brana se deli sistemom

dilatacija na lamele. Dilatacije omogućuju nezavisan rad jedne lamele u od-
nosu na druge.
Razmak dilatacija je max. 15 m u reci i 10 do 12 m na kosini. Špan-
ske norme preporučuju razmak dilatacija max. 15 m a američke i japanske od
15 do 18 m. Razmak dilatacije se smanjuje sa smanjenjem visine brane.
Po obliku dilatacija u osnovi, razlikujemo prave ili spojene i duple
ili proširene dilatacije.
Prave ili spojene dilatacije mogu biti prave i izlomljene – poligonalne.
Duple ili proširene u osnovi su poligonalne.
Osnovne elemente dilatacionih spojnica čine:
- klin od armiranog betona,
- tola ili traka za zaptivanje i
- šaht za osmatranje.

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
 IV - 6 GRAVITACIONE BRANE

Klin od armiranog betona se postavlja na uzvodnom licu. Presek

klina u osnovui čini trapezna ploča ili ploča sa poligonalnom konturom. Klin se
presvlači sa nekoliko slojeva bituminiziranog kartona ili jute (Sl.3.9).
Šaht za osmatranje je prečnika 0.8 do 1.20 m. Postavlja se iza zap-
tivne trake i služi za osmatranje gubitka vode kroz dilataciju i popravku trake
za zaptivanje (Sl.3.12).
Tola ili traka za zaptivanje se postavlja na 1 do 1.5 m od uzvodnog
lica. Trake se rade od bakra, zinka (Sl.3.10) ili PVC-a (Sl.3.11). Metalne trake
imaju debljinu 2 ili 3 mm, širinu 750 do 1500 mm i dužinu od 3 do 4.0 m.
Trake su uklještene u blok lamela i na taj način sprečavaju gubitak vode na
dilataciji. Detalj postavljanja trake u dilataciji je prikazan na (Sl.3.12).

Sl.3.9. Klin za zaptivanje:

a, b, d – sa poligonalnom konturom; c – trapezna ploča; 1 – bitumenski premaz; 2
– plastični kit; 3 – ploča od asfalta sa azbestom; 4 – zaptivna traka od bakra; 5 –
asfaltna ploča; 6 – bitumenizirano platno od jute; 7 – mastik; 8 – drenažni šaht;
10 – bitumenizirana traka; bakarne žice.

Sl.3.8. Tipovi dilatacija kod gravitacionih brana:

a – prave, spojene; b – poligonalne, spojene; c – duple ili proširene; tola od Sl.3.10. Metalna zaptivna traka:
bakra; 2 – ispuna od asfalta; 3 – bitumenski mastik; 4 – klin od armiranog betona; a – normalna; b – u obliku Ω ; c – sa poligonalnom konturom; d – u obliku slova

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
IV - 7 GRAVITACIONE BRANE

Z; 1 – bitumenski mastiks; 2 – asfaltna ispuna. 7. Galerije i šahte za osmatranje

Postavljaju se u telo brane. Galerije i šahte služe za: osmatranje

drenažne mreže i mreže odvoda, održavanje elemenata za zaptivanje
dilatacija, osmatranje ponašanja betona, održavanje injekcione zavese i
održavanje i smeštaj aparata za osmatranje ponašanja brane.

Galerije mogu biti po svom položaju u telu brane i u blizini funda-

menta.

Galerije u telu brane mogu biti u jednoj lameli ili da povrzuju više
lamela. Postavljaju se na uzvodnom licu, na 5 do 6 m od uzvodnog lica. Po
visini se postavljaju na 20 do 30 m. Minimalne dimenzije galerije su 1.2 x 2.0
Sl.3.11. Zaptivne trake od PVC:
m i ide do maksimum 2.0 x 3.0 m (Sl.3.13).
a – tipovi traka; b – ponašanje kod relativnog pomeranja lamela; c – element za
spajanje u obliku krsta i slova T; 1 – jednostavna dilatacija; 2 – bitumenski mas-
tik. Galerije u blizini fundamenta imaju nešto veće dimenzije širine u
osnovi 2.5 ... 3.0 i visine 3.5 ... 4.5 m. U ovim galerijama su smešteni uredjaji
za injektiranje fundamenta (Sl.3.14).

Sl.3.13. Galerije za dreniranje i osmatranje:

1 – rigola; 2 – beton za ispunu.

Šahte su smeštene u dilatacionim spojnicama. Dimenzije se kreću u

granicama od 0.8 m do 1.2 m u prečniku. U specijalnim slučajevima one se
Sl.3.12. Rešenje dilatacije kod brana: izvode i u brani – lameli.
a – Grande Dixence; b – Guri; 1 – traka od bakra Ω ; 2 – tola od bakra Z; 3 – šaht
za dreniranje i injektiranje; 4 – granulisani beton 0 ... 40 mm; 5 – PVC traka; 6 –
bitumenizirani mastik; 7 – cevi za topao vazduh; 8 – šaht za osmatranje.

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
 IV - 8 GRAVITACIONE BRANE

- uzgonom;
• da je vertikalni napon u nekom horizontalnom preseku, na dubini
z , definisan izrazom:

∑ V ∑M
σ uz
niz = ± . (3.1)
A W

Sa oznakama sa (Sl.3.15), sile koje deluju na branu i krak sila u od-

nosu na težište horizontalnog preseka, definisan je izrazima:

- sopstvena težina:

1 z
G= γb ⋅ λ ⋅ z2 sa krakom sile (λ − 3 ⋅ λ 1 ) ⋅ ;
2 6
Sl.3.14. Neophodni gabariti galerija u blizini fundamenta.
1 z
G1 = γ b ⋅ λ1 ⋅ z 2 sa krakom sile (3 ⋅ λ − λ 1 ) ⋅ ;
2 6

8. Proračun napona - horizontalni pritisak vode:

1 z
Po = ⋅ γ ⋅ z2 sa krakom sile ;
2 3
Za proračun napona u gravitacionim branama koriste se: elemen-
tarna metoda i metode teorijie elastičnosti.
- vertikalni pritisak vode:

8.1 Elementarni metod

Pv =
1
⋅ γ ⋅ λ1 ⋅ z 2 sa krakom sile (λ 1 +3 ⋅ λ ) ⋅ z ;
2 6
Elementarni metod polazi od pretpostavke:
- uzgon:
• da u telu brane vlada ravno stanje napona, jer je brana di-
latacijama izdeljena na lamele. U proračun se uzima 1 metar širine 1 z
lamele; S= ⋅ c ⋅ γ ⋅ (λ 1 + λ ) ⋅ z 2 sa krakom sile (λ 1 + λ ) ⋅ .
2 6
• da je profil trougao i da je opterećen:
- sopstvenom težinom,
- pritiskom vode, i

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
 IV - 9 GRAVITACIONE BRANE

1
σ uz
niz = { γ b' ⋅ (λ 1 + λ )2 − λ 1 ⋅ γ ⋅ (λ 1 + λ ) ±
2 ⋅ (λ 1 + λ )
2
(3.2)
[ (
± γb ⋅ λ − 2
λ21 )+ γ ⋅ λ 1 ⋅ (λ 1 + 3 ⋅ λ ) − c ⋅ γ ⋅ (λ 1 + λ ) − 2 ⋅ γ
2
] }⋅ z
Vertikalni napon za prazno jezero, vertikalni naponi se dobijau ako se
usvoji da je γ = 0 :

λ λ1
σ uz = γb ⋅ z ; σ niz = γb ⋅ z . (3.3)
λ1 + λ λ1 + λ

Sl.3.15. Sile koje deluju na trougaoni profil.

Zaključuje se:
Suma vertikalnih sila je: - u obe hipoteze vertikalni naponi su proporcionalni sa dubinom z ;
- maksimalni vertikalni naponi deluju u nožici brane, gde je z = H .
∑ V = G + G1 + Pv − S =
1
2
[ ]
⋅ γ b' ⋅ (λ 1 + λ ) + γ ⋅ λ 1 ⋅ z 2 , Ako profil brane ima vertikalno uzvodno lice ( λ 1 = 0 ), vertikalni naponi
imaju izraz:
u kojoj je uvedena oznaka: γ b' = γ b − c ⋅ γ , gde je c, koeficijent redukcije
uzgona.
- za pun basen:
Momenat sila u odnosu na težište preseka je:
 γ  γ
σ uz =  γ b' − 2  ⋅ z ; σ niz = 2 ⋅ z , (3.4)
M=
1
12
[ ( ) ]
⋅ γ b ⋅ λ2 − λ21 + γ ⋅ λ 1 ⋅ (λ 1 + 3 ⋅ λ ) − c ⋅ γ ⋅ (λ 1 + λ ) − 2 ⋅ γ ⋅ z 3 .
2  λ  λ

- za prazan basen:
Vertikalni napon za puno jezero definisan je izrazom (3.1) koji dobija
σ uz = γ b ⋅ z ; σ niz = 0. (3.5)
oblik:

∑V ∑M
σ uz
niz = ± , Horizontalni i tangencijalni naponi, koji deluju u pravcu uzvodnog i niz-
(λ 1 + λ ) ⋅ z 1
⋅ (λ 1 + λ ) ⋅ z 2
2
vodnog lica mogu se odrediti u funkciji sračunatih vertikalnih napona.
6
Ako se profil razlikuje od trougaonog, ili u slučaju druge hipoteze op-
ili zamenom ∑ V i ∑ M : terećenja, proračun prati isti put.

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
IV - 10 GRAVITACIONE BRANE

8.2 Metoda teorije elastičnosti - metod beskonačnog klina Konstatuje se da su spoljašnji pritisak (opterećenje) i naponi u telu
brane linearne funkcije odstojanja od vrha 0.
Elementarnom metodom, mogu se odrediti naponi samo u pravcu uz- Vertikalni i horizontalni naponi σx i σ z i tangencijalni naponi τ,
vodnog i nizvodnog lica. Proračun koji može da da napone po celom profilu
mogu se napisati u obliku:
brane bazira na integraciji jednačina ravnoteže iz teorije elastičnosti (Navieove
jedna ravnoteže). σ x = a1 ⋅ x + b1 ⋅ z ;

σz = a2 ⋅ x + b2 ⋅ z ; (3.6)

τ = a3 ⋅ x + b3 ⋅ z .

Sl.3.16. Šema proračuna brane sa trougaonim profilom.

Analizom poprečnog preseka brane sa nagnutim uzvodnim licem može Sl.3.17. Konturni uslovi.
se konstatovati (Sl.3.4):

- u pravcu uzvodnog lica, hidrostatički pritisak varira proporcionalno Da bi se odredile šest nepoznate, a 1, b1, a2, b2, a3 , b3 ,
sa odstojanjem od vrha profila 0. Normalni naponi na uzvodno lice, jednaki su koriste se:
sa hidrostatičkom pritisku i suprotnog smera, i oni su proporcionalni sa osto-
janjem od vrha 0; • jednačine ravnoteže iz teorije elstičnosti (pritisak je uzet sa
znakom plus):
- u pravcu nizvodnog lica, normalni naponi jednaki su nuli. Ovo čini
specijalni slučaj proporcionalnosti sa odstojanjem od vrha 0; ∂σ x ∂τ
+ = mx ;
∂x ∂z
- težina masiva iznad proizvoljnog horizontalnog preseka brane (3.7)
varira sa kvadratom veličine z , dok veličina preseka sa z . Sledi da i naponi ∂σ z ∂τ
usled sopstvene težine u brani variraju proporcionalno sa odstojanjem od vrha + = mz ;
∂z ∂x
0.
• konturni uslovi na uzvodnom i nizvodnom lici (Sl.3.17):

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
IV - 11 GRAVITACIONE BRANE

- uzvodno:

b2 =
(
γ b λ2 + λ21 ) − γ(λ − λ 1 − λ2 λ 1 )− cγλ
∑ x = 0; ⇒ p ⋅ sin α 1 = σ x ⋅ sin α 1 + τ ⋅ cos α 1 ⇒ σ x = p − τ ⋅ λ1 ; (3.8)
(λ + λ 1 ) 2
(λ + λ 1 ) 3 λ + λ1
∑ z = 0; ⇒ p ⋅ cos α 1 = τ ⋅ sin α 1 + σ z ⋅ cos α 1 ⇒ τ = (p − σ z ) ⋅ λ 1 ; (3.9)
a3 =
2γ b λλ 1
+
(
γ λ − λ 1 − 2λ2 λ 1 )− cγλ 1
- nizvodno
(λ + λ 1 )2
(λ + λ 1 ) 3 λ + λ1
∑x =0⇒ σ x ⋅ sin α − τ ⋅ cos α = 0 ⇒ σx = λ ⋅ τ ; (3.10)
b3 =
γ b λλ 1 (λ 1 − λ )
+
(
γλλ 1 2 − λλ 1 + λ2 ) + cγλλ 1
∑z = 0 ⇒ τ ⋅ sin α − σz ⋅ cos α = 0 ⇒ τ = λ ⋅ σz . (3.11) (λ + λ 1 ) 2
(λ + λ 1 ) 3 λ + λ1

U jednačinama (3.7) zamenimo: sile specifične mase: m x = 0 i

Poslednji član u izrazima koeficijenata a i , b i , pretstavlja uticaj uz-
m z = γ b , a izvode iz jednačina (3.6), sa:
gona. Napominje se da su naponi od uzgona računati elementarnom meto-
dom, kako uzgon nije sila mase nije uneta u uslov ravnoteže ravnog stanja
a3 = γb − b2 i b 3 = − a1 . napona.
Koeficijenti se mogu specificirati za slučaj praznog basena ako
• Zamenom konturnih uslova (3.8),(3.9),(3.10) i (3.11) u
jednačine (3.7) dobija se sistem linearnih jednačina sa šest nepoznatih. uvedemo γ = 0, ili za slučaj brane sa vertikalnim uzvodnim licem unoseći
Rešavanjem ovog sistema dobijamo sledeći rezulta: λ 1 = 0.
Naponi u pravcu uzvodnog i nizvodnog lica identični su sa naponima

a1 =
γ b λλ 1 (λ − λ 1 )
−
(
γλλ 1 2 − λλ 1 + λ 2
)+ cγλ21 koji se dobijaju elementarnom metodom.

(λ + λ 1 )2 (λ + λ 1 )3 λ + λ1 9. Glavni naponi. Karakteristične linije.

b1 =
2γ b λ2 λ 1
2
+
(
γλ2 λ + 3λ 1 − 2λλ21 ) − cγλλ 2
1
(3.12) 1. Glavni naponi u telu brane
(λ + λ 1 )2 (λ + λ 1 )3 λ + λ1

a2 =
γ b (λ 1 − λ )
+
(
γ 2 − 3λλ 1 − λ21 )+ cγ
Naponi u pravcu koordinatnih osa σ x ,σ z i τ , ne predstavljaju mak-
simalne vrednosti napona u posmatranoj tački tela brane.
(λ + λ 1 )2 (λ + λ 1 )3 λ + λ1
Maksimalni ili minimalni naponi, ili glavni naponi , deluju u pravcima
koji se razlikuju od pravaca koordinatnih osa.

Pravci glavnih napona su ortogonalni, a tangencijalni naponi u nji-

hovim ravnima jednaki su nuli.
BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
IV - 12 GRAVITACIONE BRANE

Maksimalni tangencijalni naponi deluju u ravnima koji se od glav-

nih ravni razlikuje za 450.

Da bi se imao jasan uvid u stanje napona u jednoj tački P( x, z) ,

pored komponentalnih napona σ x ,σ z i τ, računaju se i glavni naponi

σ 1,σ 2 i τ m . Glavni naponi su definisani poznatim izrazima:

1
σ 1,2 = (σ x + σ z ) ± 1 (σ x − σ z )2 + 4τ 2 ; (3.13)
2 2
1
τm = ± (σ x − σ z )2 + 4τ 2 .
(3.14)
2
Ako se u izrazima za komponentalne napone:

σ x = a1 ⋅ x + b 1 ⋅ z ;
Sl.3.18. Sistem osa za trougaoni profil.
σz = a2 ⋅ x + b2 ⋅ z ; Zamenom u jednačini (3.13) sledi:

τ = a3 ⋅ x + b3 ⋅ z . 1
σ1 =  (A 1 + A 2 ) +
1
(A 1 − A 2 )2 + 4 ⋅ A 32  ⋅ z = C1 ⋅ z. ; (3.15)
zameni x , iz jednačine prave OP sa x = m ⋅ z , dobija se: 2 2 

σ x = a 1 ⋅ m ⋅ z + b1 ⋅ z = A 1 ⋅ z;
Proporcionalnost je evidentna:
σ z = a 2 ⋅ m ⋅ z + b 2 ⋅ z = A 2 ⋅ z;
σ1 C1 ⋅ z d
τ = a 3 ⋅ m ⋅ z + b 3 ⋅ z = A 3 ⋅ z.. = = .
σ1' C1' ⋅ z d'

Analogno se može pokazati homotetičnost drugih glavnih napona σ2

i τm .

2. Glavni naponi na uzvodnom i nizvodnom licu

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
IV - 13 GRAVITACIONE BRANE

Ako se razmatra profil brane sa vertikalnim ili nagnutim uzvodnim

σ1 = 0 (3.20)
( )
licem, konstatuje se da su pravci normalni na uzvodno lice, pravci glavnhi σz
napona. Tangencijalni naponi u pravcu uzvodnog lica jednaki nuli. nizvodno: σ 2 = = σ z ⋅ 1 + λ2 .
 2
sin α (3.21)
Izdvajanjem iz uzvodnog i nizvodnog lica pravougaonog trougla čija je
hipotenuza jednaka jedinici (Sl.3.19), i postavljanjem uslova ravnoteže u Glavni napon smicanja se odredjuje, ako poznajemo normalne
vertikalnom pravcu shodno aksijomu 6 iz mehanike, sledi: glavne napone, iz izraza:

uzvodno: σ z = p ⋅ cos 2 α 1 + σ1 ⋅ sin 2 α 1 (3.16)

τ max =
1
(σ1 − σ 2 ) ,
2
nizvodno: σ z = σ 2 ⋅ sin 2 α . (3.17) odnosno:

uzvodno: τ max =
1
2
(
(σ z − p) ⋅ 1 + λ21 ) (3.22)

nizvodno: τ max =
1
2
(
1 + λ2 . ) (3.23)

Na bazi izraza (3.18) ... (3.23) mogu se izvesti sledeći zaključci:

- glavni naponi na uzvodnom licu su zatežući prema izrazu
(3.18), kada je ( )
σ z 1 + λ21 < p ⋅ λ21 , i može se izbeći odgovarajućim sma-
Sl.3.19. Definicija glavnih napona na uzvodnom i nizvodnom licu. njenjem λ1 ;
- maksimalni napon na horizontalnom preseku je glavni

Izvode se glavni naponi: naponi na nizvodnom licu σ2 (3.21) i ima maksimalnu vrednost na nizvodnoj
nožici gde je z = H . Dostiže nekada vrednost od 2.5 puta od vodenog stuba

σ1 =
σz
sin 2 α1
− p ⋅ ctg 2
α 1 = σ z ⋅ 1 + (
λ2
1 )
− p ⋅ λ2
1
(3.18)
normalno usporenog u jezeru. Smanjenje glavnog napona na nizvodnom licu
(1 + λ ) 2
 σ2 (3.21) postiže se smanjenjem faktora , postiže se zaobljenjem

uzvodno: σ 2 = p (3.19) nizvodnog lica, tako da je λ≈0 (Sl.3.20); na ovaj način napon σ2 se

približava vertikalnom naponu σz .

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
IV - 14 GRAVITACIONE BRANE

- glavni naponi smicanja na nizvodnom licu, imaju teoretski Jednačine linije jednakih glavnih napona se dobijaju kada se iz-
značajne vrednosti, dostižući vrednost polovine glavnog napona pritiska. Ako raz (3.15) izjednači sa jednom parametarskom konstantom, koja je jednaka
je σ 2 = 20 L 30 daN/cm2, njemu odgovara τ m = 10 L15 daN/cm2,
veličini napona koju treba pretstaviti u profilu:

dok je istovremeno dozvoljeni napon u betonu 4 ... 5 daN/cm2; u stvarnosti 1

tangencijalni napon je mnogo manji zbog velikog napona pritiska. σ 1 =  (A 1 + A 2 ) +
1
(A 1 − A 2 )2 + 4 ⋅ A 32  ⋅ z = C1 ⋅ z. = const. ; (3.24)
2 2 
Zaključak je da je otpornost gravitacione brane se odredjuje isključivo
1
na bazi glavnih napona pritiska koji deluju na nizvodnoj nožici.
σ 2 =  (A 1 + A 2 ) −
1
(A 1 − A 2 )2 + 4 ⋅ A 32  ⋅ z = C 2 ⋅ z = const.. ; (3.25)
2 2 

1
τm =  (A 1 − A 2 )2 + 4 ⋅ A 32  ⋅ z = C 3 ⋅ z. = const. ; (3.26)
2 

Sl.3.20. Zaobljenje nizvodne nožice.

3. Linije jednakih glavnih napon
Vrlo značajne u predstavljanju napona u telu brane su linije jednakih
glavnih napona ili izostatičke linije. One pretstavljaju geometrijsko
mesto tačaka u kojima deluje isti glavni naponi.
Sl.3.21. Superponirane linije jednakih glavnih napona.
Veličine A 1, A 2 i A 3 su konstantne vrednosti za jedan usvojeni
pravac iz vrva brane 0 (svaki pravac ima svoje vrednosti), pa su samim tim
konstante i vrednosti C1 , C 2 i C 3 .

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
IV - 15 GRAVITACIONE BRANE

Na primer posmatramo liniju σ1 . Konstruiše se preko tačaka samo

jedna linija σ1 = C1 ⋅ z = const, . C1 se dobija iz jednačine (3.24), i ima
različite vrednosti zavisno od pravca iz vrha 0. Ostale linije jednakih
napona slede iz homotetičnosti napona:

d'
σ 1' = σ1 .
d
Superpozicijom linija jednakih glavnih napona za pun i prazan
basen dobijaju se zone jednakih napona na bazi kojih se odredjuje marka
betona.

Sl.3.22. Glavni pravci u bilo kojoj tački P.

4. Trajektorije glavnih napona
Ako u jednačinu (3.27) uvrstimo odgovarajuće napone tačke P, sa
Definicija. Trajektorije glavnih napona su linije čije tangente u svakoj pravca OP ( koji je definisan jednačinom x = m ⋅ z; )
tački imaju pravac glavnih napona. Razlikujemo trajektorije prvog reda (za
σ x = A 1 ⋅ z, σ z = A 2 ⋅ z, τ = A 3 ⋅ z, (3.28)
napon σ1 ) i trajektorije drugog reda (za napon σ 2 ). Ugao α koji tra-
jektorija zaklapa sa osom Ox (Sl.3.22) definisan je izrazom: dobija se:

σz − σx ± (σ z − σ x )2 + 4τ 2 (3.27) tgα 1,2 =

A 2 − A1 ± (A 2 − A 1 )2 + 4 ⋅ A 3 2
= const. (3.29)
tgα 1,2 = . 2 ⋅ A3
2τ
Naime, u pravcu prave koja prolazi kroz vrh O , nagibi glavnih
Znak (+) odgovara pravcu glavnog napona σ 1 , a (-) pravcu glavnog
napona α1 i α 2 su konstante.
napona σ2 .
Pravci glavnih tangencijalnih napona τm sa pravcem glavnog napona

α1 0
zaklapa ugao ± 45 . Nagib pravca glavnih tangencijalnih napona
u odnosu na horizontalu (osu OX) definisan je izrazom:

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
IV - 16 GRAVITACIONE BRANE

tgα + 1
tgβ = . (3.30)
1 ± tgα
10. Stabilnost gravitacionih brana

1. Uvod

Gravitaciona brana treba da je u ravnoteži pod dejstvom različitih sila.

Neophodno je da brana bude stabilna i u slučaju delovanja nepredvidjenog
opterećenja. Zahteva se da brana ima i rezervnu stabilnost koja se potvrdjuje
koeficijentom sigurnosti.

Rušenje jedne brane, teoretski se može desiti:

- klizanjem, nizvodno po terenu na kome je brana fundirana;

- prevrtanjem, oko nizvodne nožice;

- isplivavanjem, pod dejstvom uzgona (plivanje konstrukcije).

Kod brane uobičajenog tipa i forme, stabilnost na klizanje zajedno sa

uslovima iz otpornosti odredjuje dimenzije konstrukcije. U većini slučajeva
brana koja je stabilna na klizanje zadovoljava i uslov stabilnosti na prevrtanje i
isplivavanje.

2. Stabilnost na klizanje uzimajući u obzir trenje

Klizanje brane po stenovitom ili polustenovitom fundamentu

može nastati kada je suma horizontalnih sila, koje deluju na branu, veća od
sile trenja koja se stvara na površini fundamenta, u horizontalnom pravcu.
Maksimalna sila trenja dobija se kao proizvod izmedju statičkog
koeficijenta trenja izmedju stene i betona i sume vertikalnih sila. Uslov sta-
bilnosti se objašnjava nejednačinom:
Sl.3.23. Trajektorija glavnih napona u trougaonom profilu:
a – prazno jezero; b – puno jezero. ∑H < f ⋅ ∑ V , (3.31)

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
 IV - 17 GRAVITACIONE BRANE

iili jednačinom: U preliminarnim proračunima, mogu se usvojiti sledeće vred-

nosti:
K ⋅ ∑H = f ⋅ ∑ V . (3.32) - za stenovite fundamente: eruptivne stene 0.65 ... 0.75;
sedimentne stene (krečnjak, pešćari itd.) 0.50 ... 0.65;
∑ H = tg ϕ - za polustenovite fundamente: mešavina gline i krečnjaka,
Odnos naziva se koeficijen klizanja konstrukcije.
∑V škriljci itd. 0.30 ... 0.50;
Izraze (3.31) i (3.32) možemo napisati u obliku: - za nestenovite fundamente: šljunak 0.50; peskovite zemlje
0.40 ... 0.50; glinoviti pesak 0.35 ... 0.40; peskovite gline 0.25 ... 0.30; gline
tg ϕ < f (3.31’) 0.20 ... 0.30.

ili:
3. Stabilnost na klizanje uzimajući u obzir i koheziju
K ⋅ tg ϕ = f . (3.32’)
Uzimajući u obzir realne uslove stabilnosti (kada se konstruktivnim
Iz izraza (3.32’) sledi koeficijent sigurnosti K : merama povećava po površini fundamenta), uslov stabilnosti na klizanje
ima sledeći oblik:
f
K= .
tg ϕ K ⋅ ∑H = f ⋅ ∑ V + c ⋅ A , (3.33)

U uobičajenim proračunima koeficijent K se uzima izmedju: 1.0 ... 1.1

za brane koje su fundirane na steni; i 1.3 ... 1.5 kada je brana fundirana na u kome, pored oznaka koje su date ranije pojavljuje se i:
nestenovitim materijalima. - c - napon kohezije, kod većine američkih brana imao je vred-
nost 1500 - 5000 KN/m2;
Sovjetske norme daju koeficijent sigurnosti K u funkciji klase kon-
- A - veličina površina klizanja. u m2.
strukcije i usvojene vrste opterećenja (tabela 3.1):
Tabela 3.1 Koeficijent sigurnosti K , je u ovom slučaju mnogo veći, jer se uzimaju
Klasa konstrukcije u obzir sve rezerve stabilnosti konstrukcije. U sovjetskoj praksi se preporučuje
Kombinacija opterećenja
I II III IV K ≥ 4 , u uslovima najnepovoljnijeg opterećenja.
Osnovno opterećenje 1.30 1.20 1.15 1.15 U izrazu (3.33) uočava se da ∑ V i ∑ H , raste sa kvadratom visine.
Promena površine fundiranja je linearna u odnosu nvisinu brane.
Osnovno i izuzetno optere-
1.05 1.05 1.00 1.00
ćenje Zaključuje se da visoke brane imaju veću mogućnost klizanja od niskih
brana.
Vrednosti statičkog koeficijenta trenja odredjuju se eksperimentalno
na terenu (po pravilima mehanike stena).
BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
IV - 18 GRAVITACIONE BRANE

∑ V ∑M (3.36)
σ uz = + ≥ 0;
A W
4. Kontrola na preturanje
- drugi kriterijum se sastoji u uslovu da brana bude stabilna na
klizanje na kontaktu sa fundamentom. Ovaj kriterijum zahteva da koeficijent
Stabilnost na isplivavanje definisana je izrazom: klizanja bude manji ili u krajnjem slučaju jednak statičkom koeficijentu trenja
betona sa stenom u fundamentu:
∑V
K isp = = 1.2 L1.3 , (3.34)
S ∑H
≤f. (3.37)
gde je, u ovom izrazu suma vertikalnih ∑ V , sila bez uzgona, a S sila uzgona. ∑V
Kriterijum za dimenzionisanje u američkoj praksi koriste se
5. Kontrola isplivavanja
sledeći kriterijumi za dimenzionisanje:

Koeficijent stabilnosti na prevrtanje oko tačke nizvodne nožice - vertikalni normalni naponi kao i glavni naponi u bilo kom preseku
definisan je izrazom: moraju biti pritisak;
- stabilnost na klizanje mora biti obezbedjena preko sile trenja i preko
∑ Ms sile trenja i kohezije;
Kp = = 1 .5 , (3.35) - maksimalni glavni naponi pritiska u brani i fundamentu da ne
∑ Mp
prelaze dozvoljene vrednosti.
gde je ∑ M s momenat koji obezbedjuje stabilnost brane oko nizvodne nožice
Odredjivanje dimenzija profila na različitim nivoima daje
a ∑ M p momenat koji želi da branu prevrne oko nizvodne nožice.
poligonalni oblik uzvodnog i nizvodnog lica i ne utiče značajno na stabilnost
brane i ekonomičnost preseka.
11. Dimenzionisanje gravitacionih brana
2. Trougaoni profil

1. Kriteriji za dimenzionisanje Ako posmatramo jedan trougaoni profil sa nagnutim uzvodnim i

Klasični kriterijumi za dimenzionisanje gravitacionih brana su:
- prvi kriterijum se sastoji u uslovu, da normalni vertikalni napon
na uzvodnom licu bude veći, ili u krajnjem slučaju jednak nuli. Ovim uslovom
se isključuji naponi zatezanja na uzvodnom licu, na kontaktu sa stenom, koji
nemogu biti preuzeti. Sa hipotezom linearne raspodele napona, ovaj kriterijum
se može napisati u sledećem obliku:
nizvodnim licem (Sl.3.24) konstatuje se da za odredjivanje nepoznatih λ i
λ1 dovoljni su uslovi (3.36) i (3.37).
Ako uzmemo u obzir sopstvenu težinu brane, horizontalni i vertikalni
pritisak vode kao i uzgom, dva navedena uslova imaju sledeći oblik:
(γ b − c ⋅ γ ) ⋅ (λ 1 + λ )2 − (γ b − 2 ⋅ γ ) ⋅ (λ 1 + λ ) ⋅ λ 1 − γ ⋅ (1 + λ21 ) = 0; (3.38)

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko
IV - 19 GRAVITACIONE BRANE

γ
(γ b −m ⋅ γ ) ⋅ (λ 1 + λ ) + γ ⋅ λ 1 = (3.39)
f
12. Zaključak koji karakteriše gravitacione brane
Zajedničko rešenje jednačina (3.38) i (3.39) dato je jednačinom:
Prednost gravitacionih brana u odnosu na ostale tipove ogleda se
(1 − c ) ⋅ γ ⋅ λ21 + γ b λ1 − λ
+ γ b − c ⋅ γ = 0. (3.40)
u sledećem:
- izvodjenje je jednostavnije od ostalih tipova betonskih brana;
f f2
- mogu se izvoditi i u vrlo teškim klimatskim uslovima;
- mogu biti prelivne i neprelivne;
- u telu brane može se bez opasnosti na stabilnost brane izvesti:
temeljni ispust, zahvat i čitave centrale;
- mogu se raditi u dolinama bilo kog oblika.
Nedostaci gravitacionih brana:
- nosivost betona nije dovoljno iskorišćenja (pogotovu kod brana
< 100 m);
- cena je veća u odnosu na ostale brane od betona;
- mogu izgubiti monolitnost zbog pojava pukotina;
- vreme gradjenja je duže u odnosu na ostale betonske brane.

Ovaj tip brane je najpovoljniji u uslovima:

- postojanja dobrog stenovitog fundamenata;
- postojanja dovoljne deponije šljunka;
- neophodnosti da se poplavni talas i led evakuiše preko brane.

Problem ekonomičnosti rešava se od slučaja do slučaja poredjenjem.

A. Coyna podvalači povoljnost primene gravitacionih
Sl.3.24. Dimenzionisanje trougaonih profila: brana: kada je dolina široka, kada treba evakuisati veliku količinu
a – šema za proračun; b – promena uzvodnog i nizvodnog nagiba c i f ; c – vode; i nedostatak koji se ogleda u: velikom obimu radova,
promena vertikalnih napona na nizvodnoj nožici; d – promena glavnih napona na zamenjuju se u poslednje vreme kontrafornim branama, ili u
nizvodnoj nožici; e – promena relativne zapremine w . specijalnim slučajevima lučnim ili zemljanim branama.

BRANE – 2003., GAF Niš, Predavanja iz predmeta: Brane i Konstrukcije u hidrotehnici, Prof.dr Marković Veljko