G.ra. ~.

enJe Gatik,9 tunela

na delu .. prl1ge Santija -

Borgomanero -

Arona

_,,,, .. ,,.,..,,.,.,.,,mumuuruunnHllltlllllltUIUilllllllllil!lllfllfiUllli!IIUIIIUliUJIIIIIUlJIIIIIIUH!lHUIIUIHIIUUUIIUIUUn<mll 11 ""~'"';.,,, ..... _

I UV OD
sna saorpstenja o izgradnji jednoga tunela, koji je izvrsen na jedan osoben nacin i u istoriji gradenja tunela
nije bilo slicnog prime:ra.
Zak:onom od 3 avgusta 1898 god. (hr. 357) kojim je

Prilikorr1 internacionalne izlozbe u Milanu 1906 gJd.

cbjavilo je talijansko dru:Stvo sredo:z;emnih zeleznica jedan izvestaj o svome gradevinskom .poslovanju, za period od 1897----:1905 god.

Sl. 1. -

Situacioni plan Gatiko tunela. -

Razmera 1 :.20.000

Tune! Anfang - ulaz tunela. - Tune! Ausgang ~ izlaz tunela. --von Borgomanero ~ od Borgomanera - nach
Aroni. - Strasse von Borgomanero nach Sesto Calende. - Put izBorgomanera za Sesto Kalende. Schaht I,
Saht, I, II, III, IV.

Arona II,

::..-..-.-.-.~: ~: . ::::::::.:;;~~~~--~--~::::::::::::::::::~~::::::;::::::::~:=~:.-::::;,;-~~q~n-~~--~.::~~~--~~~---~~-~'.''.~~=~~=~.-~~-~:::::::.:::::.::::::.::::::;:;:::::::.:::::::::::::::::~:::::::::~~;~~
.

~:

l-.:

i,

. .

<:i5!J5 ,.

premr
IV.

.::--1

il

~
. . .

III,

?:.
<!51

~~_:;~~-

t::;f<. .... "'393,5'0'

.... ~---~./!!'#!?!_
I
,., ...",----------........................ j
O,ll/num --c--~------~i---

. .

OtlvYivm

tl

_,.

--

--J!!.'!!.ti~

-----

. . . . . .

Schl.. "'mfmbruch~

l-.. . . . . . ,

'

. .

.,_

--"""

',,,

_ ,.------....:mt;~ . . . -r-----.....
302/)0

~
..,I
c;;

-------------..:

...... ""'

296,oo

\. L........... ...-

GeMd<

Sl. 2. -

Uzduzni . Profil Gatiko tunela. -

Razmer 1:20.000 za duzine, 1 : 2.000 'za visine.

Lange zwischen den Portalen -"dUzina izmedu portala. - Schlamrneinbruche - provala mulja. - Schaht I, II, III, IV ~ saht I, lt
hl, IV, GefallsverhiHtnisse
usponi i padovi. Fallen .. .o/oo auf ... m- pada ... o/oO na ... m. -Richtungsverhaltnlsse
- krivinski podaci. - Gerade ... m lang - pravac .... m dug. - I- . . . . . m. Ig. - R. ... , ... m duga.

Ovaj izvestaj bio je obuhvacen u jednoj prekrasnoj

svesci kao tekst i j:ednom istom tako lep'Om atlasu a koji
u pogledu temeljitosti, potpunosti i opremi ne samo da
nije izostajao vee je i prevaziSao raniji izve8taj za vremenski period od.1885....--1897. o k1ojemu je svojervremeno
bilo govcra u ,SchweizerischeBauzeitung"-u, sv: 32.
Izvestaj j e. pruimo mnogo< korisnoga i interesantnoga,
na sta hi n.aSim citaodma rado skrenuli paznju. Usled
ned.:;statka raspolozivog prostora da delo iscrpno prikazemo, ogranicujemo se da iz njega iznesemo samo izve-

osnazen drzavni ugcvor sa svajca;rs:kim saveznim vecem

u pogledu gradenja i pogona simplonskog tunela sa njegcvim prikljucnim linijama, utvrdeno je i gradenje zeleznicke liniJe izmedu Santije i Borgomanero. Dru8tvo
sredozemnLh zeleznica, polkrenuto od vlade, podnelo je
p:tpuni pr<ogram za izgradnju zeleznicke mreze, koja bi
omcgucnla direktne . i pogodne veze talijanskih zeleznica
sa simplonskim tunelom. Medu ovim linijama bilo je i
produzenje napred pomenute linije Santija-Borgomanero
d::J Arone. Koncesija za ovu gradnju data je drustvu 27

----------~~~~----~~~--

--

- -w.r

-----

novembra 1901 god., i odobrenazak:onom od 30 decembra

1901. Na osriovu ove koncesije trebala je pruga da bude
zavrseila 31 decembra 1904 god. Usled izvanrednih teskoca na ko]e se naiSlo narr-..O:Cito pri izgradnji Gatiko tunela," pruga je zavisena tek 20 decembra 1905 i predata
saobracaju2 januard. :i:;J06 god. ..
.
, u pogledu op8tih podat:aka (} ~ treba:s~~enliti .:
da j<t? pruga izgractena kao jednok;ol:osecna sa mali:Sima:l~
nim padom od 9 promila, i minimalnim polu prel!nikom
od 500 m, IluZina od S~ptije do h:one izn.osl 65,010 kfu.
od cega 41i,844 km. u pravcu,. a 16;166 u. krivini. H:crizoritalni cdovi pruge iznose ukupno 12,160 km.
Gatil:o tunel prolazi ispod Gatiko brda izmedu stanica Borogmanero i Kominjag<:>, udalj.en oko 12 km. od
Arone i nazvan je po istom hrdu. Tunel se nalazi na ce-

tunelska duZina re.zdeljena je u 4 dela od: 778,01; 745,42,

854,94 i 930,26 m. duZine. Docnije ubaeen je j;os i IV saht,
koji se medutim za tunelslm napredovanje nije mogao
kO!Tistiti.

II Busel}je ,(i:;:_bijaQje) ohlcnim sredstvima

.... Se v~~ni 1da:<7KonceJin maja l!:){J2 godine napadnut je

ulaz tunela sa s :rane Borgomanera po poznatoj belgijsko.i. metodi .sa gornji~ . . potk?pom, kakoje tD slid
br. 4 prikazailio: .Materij.f!l u pocetku nije bio ri'eiiovoljan.
SastojaD se iz zutog .peska pom.eSanog sa evrstom glinom. Priticaj vcde bio je ta:kode neznaum. Daljim napredovanjem ni1azilo se nai.zmenic:no na slojeve u kojima su hili izmesani pesak i sljunak. Pojavijiva'li su se
i izvo;ri koji su prouzrokovaili ruceve u brdskom mas,Jvu
i iziskivali gtimenu .snaZne podgrade. Za savladivanje
vode u poeetku je zadovoljav.a1a jc;:dna kruzna purnpa,
...
posto je priticaj iznosio oko 180 lit. na minutu. U daljem radu .moral-a se postaviti 3 takve pumpe, od kojih
su dve bile stalno u pogonu. Ove pumpe, za koje je koriscen pogon jcdne pa.J:ne masine ocr 38 koojskih snaga,
radile su bez prekida: od jula 1902 do rua.vembra 1905 i
izbacivale su do oktobra 1903 okru.glo 330 l. na 1 m1mitu,
a od ovog vremena do juna 1904 god . ok:c, 1000 l. na.mi" nutu. Sa ovl:!g. napalnog mesta.savliadana je; u toku 13
. mesed 'tesko6 rada dU:zina .tunela od. 561 m. di:: sus.:-eta
"'i"
sa potkopom sa drugog napadnog mesta. Srednje dnevno
~.:. __ :~r:.::.-.~.~-~~.5~~-~ ~
napredo.vanje bilo je 'ovde 1,5 m. Dalje prosirenje profii!a
i zidanjeistoga zavrsen6 je 28 SEptembra 1903 god.
Napredovanje iz sahtova. Saht I nal,azio se 742,51 m.
Sl. 3. - Normalni tunelski profili
od severnog u1aza tunela. Presek je nvalan sa pre:Cnicina pruzi Santhia - Borgomanero - Arona. Razn'lera 1 ; 200.
ma 3,20 i 3,70 m. koji su upotrebljeni i za osta1e sahtove.
Njegova dubina iznosila je 58,17 m. Zarpocet 1 aprila
loj duzini od 3308,63 m. u padu prema A~oni sa 7,8 pro: 1902 g:d. zavrsen je 15 serptembra iste godine- iskopan
mila. illaz od strane Bor'c,gmanero nalazl se na koti
j ozidan. Rad je u .poC.etku napredovao dobro, skoro u
310 88 a izlaz prema Aroni na 285,01. illaz tunela
nal~i se u krivini od 600 m. u du.Zini 303,75 m., zatim
je pravac od 1762,03. m. pa krivina od 100~ m. i duZ:i~e
412,17 m., zatim opet pravac _od 625,45 ~- 1 najzac!- krlvina od 600 m: duzine 145,23 m. do Istoenog Izlaza
tunela.
K:onfigm-acija terena u pravcU: tunelske ;osovine je
prilieno nepr;;vilna. Najveca debljina mesa nad tu~lom
izmectu dva brezuljka, razdvojena jedhom udo1Jlcom,
iznosi 85 m., srednja debljina mesa iznosi 60 m. (slika
br. 2).
Prema .geoloskim istrazivanjima trebalo je ocekivati na prvih 2 km. mc.renu posl:ednjega ledenog doba
Sl. !1. - Serna narmalnog radnog procesa. - Razmera 1 : 288.
sa prelazom na stari diluvijum, a na osta1om delu rnOWiderlager - oporac. - Gewolbe - svod.
renu mlade formacij.e ledenog doiba sa krupnim oivicenim kamenim blokovima .. Pretpost~vljalo se da brdo suvome: Na dubini od 20 m. naiSlo se na. sloj vr1o fincg
kroz koje se prolazi neee biti ko:rnopaktri:o i ~a ce. r_a~ ~a- i cistog peska protkanog VOdenim ztcama, a dalje u dunjemu lako iei, S tim sto ee s:e moratl prlmenJtl Jace
bini na jedan muljeviti sloj U kome je priticaj V'Ode napo:dgradivan:je, kako hi sie izb~gl{) ~adanje b~okova .. sa
ra5tao na 330 I. u minuti, tak:c: da se za savladiv~nje votemena. u domenu ovih mocrena ~Ij.~ se Ocekiyao ~a:
de morala postaviti u sahtu 'jedna Vortingtonova pumpa.
kav jachpriliv vode, vee je se na ISti racunalo u bhzinl
NastaD je otezan rad: koji sa prekidima traje 124 dana:
izmene strukture kamena.
Srednje napredovanj~ za p:rosirenje i zidanje iznosilo je
bva predvidanja su bila taena, sa otstupanJ~rn u
sarno 0,44 m, Sa prcdubljenjem sahta islo je se do 3 m.
pogledu p,riticaja vode koja se u znatno vecoj meri pois.pod nivelete da bi se dobilo dovoljno prostora za izrajavila narocito na p:slednjem delu na strani Arone, gde
du.jame radi prikupljanja vode. Napredovanje potkopa
su se prilike veomir pogofsaie pojavom samaca i neo,bk . iz ov:ga sahta moglo. je da pocne tek. pocetk.om novemno fi.rtog peska sa jakim prilivom vode. Vodene mase
bra. Do p.mbijanja p'l"ema portailu izvrseno je iz ovoga
koje su bile pod ptitiskom postigle su tako vis:k.u koli.,.
sahta 211,51 m. Na strani prema sahtu br. II do proboja
cinu da su materijal brda u tumilu ne samo olabavile.
izvri'eno je 443,92 m. stolne, 428,92 m. izbijanja kalote i
vee su pesak ucinile tekueim i odnosile zajedno sa obluzidanja kao. j 34;40 m. prosirenja oporaca.
cima i b1okovima, cestc. sa velikom snagom. Kako su
Prilike na ovom delu tunela bile su p.ovoljnije, tako
obzirom na 'brdski n;asiv bila predvidenaobicna sredd.a je se do 290 m. moglO odrzavati srednje dnevno nastva za izvoaehje, a rok za dovrse:nje. tunela nije bio
predovanje cd 2AO m. Zatim sre na:lazi:o jedan kraei deo
dovoljno odine:ren, mora1o se pristupiti povecanju broja
tunela sa muljevitim slojevima i velikim .priticaj:em vo~napadnih rnesta ubaciva:rijem 3 sahta, cime je se omogude u kome.su prodiranja bila tako jaka i naistupala tako
eilo izvodenje tunela sa 8 napadnih mesta. Ovi sahtovi
brzo da je potkop na preko 100 m. duzine bb poplavljen
su postavljeni na pogodnim mestima u terenu, 12 m.
za 80.cm. Cim je se ovaj deo savladau moglo je se nastadesno cd tunelske ~sovine, kako se to moze videti iz
viti bez teskoca i opet postiei srednje dnevno napredouzduznog profila (sUka :br. 2). Ovim sahtoviina ulmpna vanje od 2,10 m. do, prodora sa stolnom koja je isla iz
.,~00

~-

drugog Sa.hta. Po zavrsen!Om zidanju ovog dela tunela koje je nastalo za vreme kisne periode, pocela je i. voda
saht hr. 1 slu.Zio je do 15 se:ptembra 1905 ~cd. za odvod, postepeno da se s:pwta; pumpe montirane u sahtu po:..
cele su op:et sa radom i najza~i je uspelo da.se otkloni
njavanje:
voda iz Sa.hta i oba potkopa. Qdmah se pristupilo Uklaj Rad kod sahta II odvijao se na sliean na.Cin i morao
se: pod slicnim 'DkDlnostima izvoditi usled C~:ga . Sgiil,JJ g: njanju mulja, a da se tak:vi k:opp.i ~~agaji u. buduce ne
nJegow)g cyisa sasvim kratko dotaci. Saht IT'bi6 je dJ...: bi ponovili postavljena je ce:t;vrta Vergtinton pumpa u
bok 63,70 m., srednje dnevno napredovanje izno.silo je potkopu i jos jedan kornval ---. parni lrotao ria ulazu
.
.
samo 0,25 m: Iz ~:::voga santa raderii s{lp()tkof)i ito prema sahta:
sahtu I, 301,50 m. i p;reri::ta sahtu III; 590,70 m. duzin~.
"fi<ld.je pqn:oyq nastavljen i ako stalno..u pliv:~jucem
Prosecno dnevno napredovanje izrl.oSiloje 2,46 ,rn,. Q.dno-" rriaterijalu. l::ak f'tari::to gde je u. ipocetku izgledalo pri:..
sno 2;30 m. Po izvrsenome prob~j:u,na obe strane ~lu~tq licno cvrsto, .posle. . nekoliko . casova vee su se pio.javlji'je i ovaj drugi saht za odv:odpj~vp:nJerlo 10 juhd'905 god. vali jaki izvcefi, koji su od brdskqg materija1a stvarali
Saht Hi - p;rodubljen. 3ie ~q; 5,'l;~~ m. Do 24,40 m. kasasti rmlij.kojij~ syuda kroz I>Riotine podg~ade produbine p;rilike u ovom &ahtu bilesu~znatn:J. teze nego dirao i ,grad1f razmicao. Obzidiyanje (prosirenje) je

A-------

-r-~~t
.. !

LJI
. i
I

'
'

'!!11

-.11.--------- __ .... ____ ----- --

~
Sl., ll; - 'osnova iristalaclj'a

u salitu

ilad zemljom.

!f,i,i

,11

III

,: ..

Razrnera 1:200.

Legenda za sliku 5, 6 i 7: a) izvozni saht, b)' izyozni vitao sa parnim pogonom, c) uzidani parni kazan, d) stojeci parni kazan,
kazan polulokomobile, f) putnpe za pUnje:tJ,j'e kazana, g) lezeca parna masina za stavljanje U pogon dinama istOSlnislene struje,
h' lokomobila za pogon dinarftli' za osvetljenj.e; l) 'dimnjaci, m)nzervoari za vodu, n) Vortington parne pumpe za crp!jenje vod~,
1
0) parne inuiipe Tosi, p) visokotlacne centrifugalne pumpe brace Sulzer na elektricni pogon
'
Tunel Axe .--, osovina tunela:

e)

kod prva dva sah ta, j er se Jt~}ao vi~ }'>'ti;la prekida ti po~
islo sa ogromnim poteskocama i mog1o je s:e spl'ov<:diti
sao usle~ v.e~eine. i jaci!l~ p'r~vc.aj<l:vvoded. pop1JS1lji~?~~ samo na taj nactn da je s:e potkop sa naJvecom mogucom
peska. Zldovi kojl su blll gqt::;l,Vl vise puta, su se rusil~ ~ J brzin::m :pros~av.ao, podgrada odmah pos:tavljala i zida~
morali su se nanovo raditi, ~~;;V.odgrada je rn'C1;rala bl~li i nje svoda izvrSa:valo. Umesto UQbicajenih remenata za
pojacana. Priticaj vode. iznw!o je p:re~o ~5o:.f u m1- svod moralo se pris'tu1Piti izraidi' naTo:Citih ske1a. Prilike
nutu. Usk>oro su s:e .pojarvila i~gnuca u teie>nC!<;'Jwja su za rad Il:g 225 m, od S.ahta br. III pr.ema sahtu II tako su
ugrozavala podignute zgrade:,p'ko Sahta, koje Sq.se. mo':' se p'ogio.y.Sale, da je za zidanje piO'Siednjega prstena od
rale podupreti. Pos1e 24,40 m~;Jlastupile su 'bolj;e prilike
6 .m. bil1c:: Ilotr,ebnq viSe .od 15 dana. Dll'Zina tunela, od
tako da je za poslednjih 29,90\!ii!. trebC!}o svega 2 me&eca
17 rn~ izm~du, 'ovog poslednjeg prstena s:voda i cela u
za produbljavanje dc>k je zaptVih 24,4U m. treba]o .oiko potkopu., bHa. je zapnnjena muljem u kome je razoTena
7 meseci. Iz ovoga sahta napa(!:imt jetunel oipiet saobe
pcdgrada bil() utonula i boja1o se da bi svakog momenta
strarne. Stolna u p;ravcu Borgomanero naprr-edovaLa. je mogao nastupiti novi prodor, koji bi doveo do poniO'Vlle
L65 m. dnevno do 63 m. bez ~rocitih tes'k,oea; i:z)pa.ci- poplave cel<og tune1a i obustave .rada. Da bi se to. izbeg1c
vanje vode iznosilo je prosecno, 300 1./:r,nin: dok su i.ire- i da bi,se .ubtialo ,probijanje izmedu oba mesta, odluce,_
daji hili predviU.eni za maksimalno izbacivari.je od no je dia s1e cbu:stavi napredovanje u tunelskoj os:ovini,
1100 l. u 1 minutu. Medutim 9 maja 1903 .god. pos:le jedi da se oVaj raavi deo obiU.e pomocu jednog potkopa po
ne kisne perilcde od vise dana pojavio se tako j~ik pTiti-' strani, koji bi se potpuno ozidao, kako bi se tim putem
caj vode da sve preduzete mere msu bile do'Yoljne za dostigla druga strana. Ovaj deo potkopa pregraden je
savl.adivanje i oba potkopa su hiLa poplav[j:ena: .Voda je jakim vodoneproprustljivim poprecnim zid:om, tako da
pl'od;rla i u saht i 15 maja dostigla u njemu visinu od je pristup mulju i vodi sa te st'I'ane bio sp,recen i omo27 m. Sarno sa najveeim napooom moglo je se spreciti
gucen dalji rad na paralclnom potkopu. Taj obilazni
rlalje penjanje vode. Sreeom nastupilo je uskoro holje potlmp bio je zavr8en 26 n:vembra, a posle 3 dana spovreme, ali priticaj vode nije popu5tap. Tek posle ve:- jio se sa. potkpp1om k:qji je isaQ iz sahta II. Odmah zatim
staCkog <;dvodnjavanja jednog mal~g jezera u blizini ozidani.su svodovi u dva prstena i zapoceto prosiravanje

~{f

-----~-~---

SI .. 6. -

Saht III vertikainl .Presek ABCD 1:201.

~~-~--~--~'~-+'---~~~----~--~------~

Si

7. -

Osndva uredaja za odvodnjavanje u visini tunelske solne.

Tunel Axe - osovina tunela

~A'~

,.7

prema sahtu III. Iak!o je u popreeiliOm zidu hio izraden su novi prodori i priticaj vode s:e pojavio u zastra5ujujedan otvor da hi se mulj i voda postepeno ispillStali i
cern obliku. Brdski materijal kroz koji se islo, nije se
na taj natl-n omoguci1a izrada potkopa, kao i zidanje
vise sastojao samo iz peska i i1ovace, vee su se odozgo
svodau manjim du:Zinama od oko 4 m., javlja1e su se
odvaljivali veliki gi"anitni h1okovi, ulazili u podgradu i
tak1o izvana:-edne teSk:oce da je za ovaj kratak deo tujstu razvaljivali. Potkop je mora1o biti delimieno ispu~
nela od 20 m. trehalo preko 3 meseca .rada. Ohilazniy pot-. IJ.j~n .kame:njem da hi se zastitio od potpunog uniStavakop je potom zazidan.
.
.
nja. Pravo je cudo da uprkos tako izvanrednim tesko6aR~dovi 11 p~avcuizla~ tune1a. p~ema -{\~gni,irn.J.li su
ll,l,ii_io;pasn~tiiJ.ije,biL.ozn\i~~ajnijih nesrecnih slucajeva.
slicne teSk:oce 1 isti obim;_..... IsP?c~~~-~~ad ~.elliLJ:>red()v<l_{l
Pokusa1ose lwiffi.,m-qgU.giql:sresiyima .da se.ove prepre,dcsta do;hro,_tako_da. u J?:rkos gore''l?omer:l.<utqj poplavi
kes<J.v;la(:l~ju, plije.Jii1o.sve. uzaiud. Yoda je pro(lirala
koja je .za izvesn~ v.Deme hila,. obustavi}a I"a~i, biJv 5!:! 4o
sa. s0Ju,.~tiana. -~ ra-;sp:o~oziv!;! IJ.?Ve p:umpe nisu viSe zad()yoljav~le za ptklagja.nje,.\r()g.,e~ Hteli ili ne hi;eli, _moralo
9 okt()&a 1903 godin.e izr;ade!lo' 28. II_l potkopa. i 277. m.
;p:rosirenj:a kaT6te. Tada 'je nastupto u tenienti 'p:~tkopa . se i ovde pristupltf iz!:adi obilaznog par;ruelnog potkorpa
iznenad:ni prodor mulj.a usled cega je kroz ce:o sloj od
kao pomoenog sredstva.
36 m. dehljine iznad tunek1 nastupilo spu5tanje p:ovrSine
Izrada o-vog pomo{:nog potkop.a, 430,40 m. juzno od
od 7 m., koje je imalo uticaja na 400 m 2 ,ckoline (silika
sahta III, poce1o .je koiJ.cem jimuara 1905 godine, p.rvo. u
2). Doogadaj je nastupio tako iznenada i sa takvom sili- du.Zini od 14,57 m, Ulpravno na tunelsku osovinu, a potom
. nom, da je tiUJnel do na 30 m. duzine bio po,trpuno zatr- . paralelno1 istoj. Na prvom d.eluizgledalo je da su prilike
pan. Rad je hio {)hustavljen i pristupil1o se odril~ Ci,.... j vee ,povoljnije, tako da se sa drugim' potkopom, verti-.
scenju i uklanjanju vode, sro je zhog .. mn>Ogobrojnfuj i ka1no na OSIOVinu, opet~~ij;j1o,o11i~eLP,ored toga.. je

V' ucss1eJ

~--,~--.,-----~~--~-~- -~ WlS'ss:.ruassJt:J" u;noJSJIP!J:JJ;i'I{Y:JnJQ ~ .. - ..~

~~.~~.-,--,-.~,----~~~

m: 'oil sahta III, ilJ:> m!'~ta. proboja, kao i potkopa ud ~trane:"

portala. Razmera 1_: soo;.
von sc~;tacht III 430,40 m. - od sahta III . 430,40 m .. Normaler Vo~tri('!b vori Schac~;tt .III 507,33 . m ~"-. norlilalari nacirr. .rada Oa
sahta III 507,33 m. - Durchschlag 23 Marz 1905 - prdboj 23 rn"'rta 1905~ - Druckluft Richtstol!(m v .. Caisson 'A :.ss;s7
,-c:.<
;sa
pneumatickim pogonom S5,57 'm" od kesona. A.
.
.
<.,

Sl. 8. -

Situacioni plan paralelnog potkopa po strani

43o,4_';

'

znatnih popravki trajalo oko 3 meseca. Rad je zatim

o;pet nastavljen ali ne za dugo vreme jer su 26 j.aiJ.uara
'1904, a zatim 2 februal'a nastali novi prodori koji su
rad znatno usrporili. Stalno su se pojavljivali mnogohrojni izvori, koji su se po kolieini i jacini tako povecava.J.i da raspol!oe:iyj uredaji .za odvodnja.vanje nisu
us:kor.o vise zadovoljavali, iako su se sastoja.liod dve
Vork:tington pu11,1pe i jedne Dupleks parne pumpe sa
ukupnim kapacitetom .od 2000 l.u minutu.
Usled ovih dog:adaja: rad je hio U!kio:C.en. i u;skoro je
hio ~vim ohustavljen. Da hi se Sipre!Cila. poplava celoga
tUnela pristupi1o. se .najpre u:gradi;yanju j ednag vodone'-'
propustljivog popreCil!Og zida na udalj<enosti od 310 m.
od sahta III p:rema portaly. Arona, cije se dejstvo uskoro
moralo poi;pomoci drr:ugim ..zidom na udaljenastLod 210
m., a zatim i trecim na. u:daljenosti od 100 m. u medu..:.
v.remenu poveCa:na su. i srestva z:a izhadvanje. v.ode, takoda se koncem jula 19.04 na -gradiliStu imalo na raspo1ozenju viSe. Stilcerovih. vis1okotlacnih ceritrifugalnih piUmpi sa karpacitetom 00. 10~000 1. 'U minuti, sa potrebnim
pogonskim motorima sa ukUipno 400 KS.
Sa ov,ako velikim srestvima moglo se poeetkiom avgusta pristupiti izbacivanju vode, potom ciscenju tunela
i po;p;ra<Vci istog, i najzad zapoceti sa daljim radom. Pregradni zidovi su hili uklonjeni i izgledalio je da' se rad
mogao pra.vilno dalje odvijatl; uskoro zatim nastupili

stolna

.
,,
hez. p:rekida dalje raden potkpp;u pravcu pcp:-ta:la :Afo118,,
u duZini od 69 m. Na. kraju :ov;ajpetkop je zak:oserlf23
marta 1905jeizvrien spoj za potkopom koji je od str.ane
Arone raderi pomocu komprimira.nog vazduh.a, na udaljenosti 508 m. od S:ahta III (slika m.

u meauvremenu pristlipilo se i .Od drugog .poprecnog potkopa. ,prosirenju tu:n.eM, i omogucila izrada ka.llc-te u dU!Zini od 56 m. u pravcu Anme; meciutim hiLo je
preostalo za izradu 12 m.duzine, gde je brdski materijal hio izvanredno muljevH i kojinije doZMoljavao oak
ni izra:du potkopa.. Rad je ovde bio ,prvo ohUstavlj.en, a
;p'OitOm nastavljen Sia sm.anjenim dlmenzijama, pri CeiDU
je .posle du:gog, teskog i vrlo napornog rada; u vreme!l:1u
od 1 maja do 20jula 1905- god. usrpela izrada svoda.
Pl"ema do, sada opisanim. ra.dovima hio je tunel izI1aden na du.Zini 'Cd 2.891,37 m .. rafunajuci od p<Ortala
Bnrgomanera; za sta je, usled izvanrednih teSkooa, hilo
potrebno preko 3 godin.e 'vremena, i .ako je isti hio napadrnut na 7 radnih mesta. I pored svega tog,a tunel je
trebao da bude zavrsen do jula ili .najdalje avgusta 1905
g~:::dine, da u zadnj,em delu izmedu sahta III i portala
Ar;one prilike nisu bile takve, da se sa do sada opisanima uopsfe ne mqg:u,.uporediti, r mogle se sav1adati
.:Sa,mo iZVJa-nredcim . sredsJvima koja u .ovom :obliku pri
gradenju tunela nikad nisu hila p.rimenjena.

"'"'" "'"'-"'

r----~--,."0.~,.-~,"=-

---~~

~='~

, ''""'"'"--'"'"~~

.,?::""":::5?'5l"""'"''~"'"'"''""""A'~';z:;;;)Qh""'w..n

,.3_'::':::;:;:'::;'3;!L_w,

"'"Aw"'

""";'::;':";:'?::;:.;;~:'

,"'":A,::-;(;;'''::'

~---~~

";'C::;:>;n"''"

,,j

~zgradl1ja ti.r:l(ela l;ia s'.traiill ~ro!le bila je Sa .~ajvise

teskJ:5ca. Precicemo PJ:eit::o opi~ivanja J:.ad~va preduseka i
govoricemoodmah o stvarnoci gr~dei1ju tunela.. 19 maja
1902 godine pocelaje:izrada..gornjeg-_'poi;k~pa.Ra~ovisu
za.oinia1i usled _poi ave. vcde :K:oj<,lje izazivala prodiranje .

i svi aiwfi'~4o&lob1f$t~y~ i, da se' sve ucini za savladi-c

vanj~ OV'Og ugr:(}zelf(}g qe1~ tim-ela.
, })a h,i s'~ postig1c,boljeodv0dnjavanje iskopan je u
P()dnozju j~ra;k ~a y;od'!L duh:ok ? m. pre izbijai1ja}troceta i opqraca i tek tCJ.;da; se prisfupilo izmdf podnoznog

10. -

peskovite i muljevite mase t oblutaka, .U:S1e.d c:~Fase 'vrio

lagano napredovalo, tako da se za 2 meseca sayladalo
tek 33 m: duzine, a samo prvih 16 metara kal:Ote bili su
izgradeni. u daljern: prosirenju nais1o se na veliki izv::;,r
cij:aje proV'al.a u tunel izazivala sna:Zno odv.aljivcmje
qrdskog materijala, koje je zdr;obilo . vee ;postavljenu
podgradu'za SVOd. U takvom stanju rn'O!I"a10 Se pristupiti
izradi podgradenoga useka cdozgo do visin m:u;r~te i na
delu izi!ledu 16 i 22 m. izradeni su svodovi kao otV'oreni
tunel. Iakc se na~eraval.o da se svodovi sto je moguce
krace vr-eme zadr:Ze ria podgradi i< da se ubrza izbijanje
strooetai izgradnja.o()p!Craea, ipak se nije moglci UiSipeSDO.
napreda:vati. 30 septembra bil.e su na du:zini od 52 m. gotove kalote; 'po-sto se sa;opo:rdma s:tilgo tek do 18,5 m; cd
tunelskog p<ntala, to je odluceno da se rad na ;p!otkopu

Portala Arona -

presek a

-'o

(Sl. il) 1 : 411

sv;zda. Meautim, brdskL pritisak pastajao.je sve snazniji, ziavrseni .svod se.deformisao i utonuo zajedno sa
pcdupirajuc:::m podgradorn, te i pored toga da je iz
:c,preznosti bio za .l.m~ vise posta:vljen toriuoje sve vise
i vise, tako da je najza!d u blizini iz}aza b1o pritisnut do
na visinu praga {slika 11).
Krajnje naporni radovi rekon:strukcije {slika 12 i 13)
sa pr,ovizcmim ispunjavanjem: gotovih prstenova. zidom
.u suV'om.omogucili su na.jzad izgradnju do 60, 20m., ka.:
da 'je novija:kizvor pr:odro. ipopJJavio stroceti.podno:Z:ni
slic sa peskom i rriuljevitom brdskom mascm.
.Da bi:s1e brdski materijal isu.Sio i. omogueio nastavak
radOJVa izv.rsen. je: i poku.Saj da. se v-rSi odv-odnjavanje u
vecojra:zmeri Sia Jcbestrane.tuneLapomocu dvariorm:alna para1elna p0tkopa, koji su trebra]i da .omoguf:e odvo-

-----------------------c-c-<-------------------

,.,,0 1:2

3;,1.1

~0

20tn

1i

------~-------~_:__

--- ---------------------- -----i!.:

a
i-"'""""'""""'""""'"""'

. . . . . . . . -...........

.............. , .....

'11,70~---'-'-- .. ...............,.j., ........................

Sl. 11. -

Uzd. presek izlaznog dela tunela sa porusenim svodom u duzini od 41;70 m

wassergraben - odvodni kanal.

1: 400.

~crenj e yprde.l'!f :ova}>~~usaf' :"iiije: ' uspe!Y, jer ::rBje bilo

:rriuguce lzra:ditl. ',potkbp za . od'Vod:rifaviu!je li']:}l!hiajr\:icem

btdskd:rri m.li~rij'alli.

.,,

Sa'pove&afujerh opfs~nm porteskooa zakljut}10 se :aa

~se Cstvo:d jo8 Jedno , nalJP:?m:r mesto '1. ,p:ristupr iZgrad:fi3i
TV sahta '{Mika14) udaljeJlog 536;7~ m; '()d, santa
.:i
393,50 m: od .portala. Sa radom
'ory~m'sahtu';otpO(:eto
je 5 avglista~1~02''gridine.Dubi~~r salita treh~la]'eda i2;:..
rio.si otko .30
Do 13 m: :aillbine r:aO: se raiVija'rc}'bez za:rrierke, hteq:'Utim tu se naiS!:o' ria, [{6\Ce iieskoce; na s]ojeve
plivajuceg peska i priticaj V:ode'od 1.700 1: u minuti,:
koji se sa :posrojeeim pump:ama niJe mogao vise S'avla'- 1
dati. Pod takvim uslovima . mro;rao se rad na dubini od ~~
28 m. obustaviti. Pr:eduzeti su :mdovi :na novom sahtu
IVa, pored sahta hr. IV,~..S? rkojim se i ,pored teskoi:a i :

III

na

m:

...

2<

.;.,;:;~

~ ~l!!:.!:.ii_~i!~Cfl~!~!'_~'!- ~- ~ -- -~~--- --

srn

.{'

lr
a':>"
~
~

l
~

i .J

' <l

8.
~

'f __ ,"f

_l1.::.::.:_.~ L:o.:.-~::.-1

'SJ. 12. - Ojacani profil 'tunel~ za izlazni <le? tunela sa: naknafulo
ugradenim poduznl'm svodom na auiini od'.i8,50 m od izlaznog
portala: .Raznt,~l'a, 1 : 20p.

r!;tu~o~;-~ mes~~a

uzastopnih nezg&la u
sis1o na duhinu
od 23,17 m., dokje za. iSt~dt!fpihu ~&d g1avnog sahta
upotreb1jeno 7 meseci. ;Rad je' tada nja.: ovom mestu na- .
stavljen u aprilu 1904 godine ~0~ta'ii}anjem jednog ke~
sona. koji je pneumafickim rpute:rri S})listen do dna tunela
na 39,72 m. isp&d 'terna: Pl:i. p~:llitiSaju da se jedna tabla lime.nog omota'Ciradne komore 1Jk1oni, kako .hi se
pocelo sa izrad()m p~t;ko:p:a; u tll,Ti~lJs.koj .osorvini, pr{)drle
su tako jake ma~e rnillj1:! u keeon.da je uskoro bio ispunjen pesk;cm, o:b~).lClrrl~ i v.odom: Pod pritiskom blokova
i masa koj e su ~e:iza . zida '11 n:asta1im surpljinama .s;rucile
poceo je limeni~~ot;a,c cla;'PoP:usta: .. Ta:k;ose pocetkom
jula 1904 godine rnoti::Gila napb.stitisyaka nada na izgradnji tunela iz ove<g sa'llta.
......

IV. Izrada pomocu kesona i vazdusnog

pritiska
Iz. svega navedf:mog iPilOi~iLazi da su se glacvn:e te.Sko6e sastojale u V'elikoj izdasnosti vodenih izv;oita
.finoci plivaju6eg:Oroskog materij.ala. Voda je pri tom
bilapod pritiskomtako da su fini pesaki mulj bili svuda p~d pritiskom uba:Civarrfi i pTodirali u sve prostorije,

Sl. 13. -

Sl. 17 . ..,.. ~Keson na; pocetku spusia~ja 1 : 200.

Legenda za sliku 17 i is: a) vaidui<na slojza sa . nlaznim vratima,
b) cev za spustanje, c) radn.a k01J10ra, d) slojZ? za materijal, e)
drveni aluk, f) betonski pokrivac izn?d radne komore, g) tunelskl
oporci, h) i k) zidani. svod, m) opterecenje iskopanim materijalom,
m) ozidano ojacanje .omotaca.

Urspirlingliches Terrain - prvobitnl teren. - Sohle des

Einsehnittes ..,.. dn.o useka.

,p.a cak i kmz pukotine pgxade i iz.a zida. Izgradnja

i izbijanje :pod takvim oko1nostima bilo. .je nem:oguce
sv.aka nada je bila izgubljena da se tillnel :rrioze izvr8iti
uohicajenim sredstvima. Obeshrnbreni .orvak'o neugodnim
oko1nostima rukovodstyo .gradenja je pormiSljalo na mogucnost izmene trase. Ova zamisao je us,lmro opet. odbacena, Gibzirom. dia su -ostali delovi tunela bili vee toliko
napr:edovali a i da ce se,mozda i na drugom mesiu naici
na iste terenske teskoce; rasmatrano je pneumaticko
izvodenje u sv-ojim razliditim oblicima primena.
.
Pneumaticki Stit pri postoj,ectm okolnostima nije: b~o
prik1adan. Ovo iz r~z1cga sto jehrd:ski ma1lerijalbiosl.l'vise
raznorrodan, a sem toga jos naizmenicn6 p'botkan saind:'.

Nacin .izyrsenja raaa kod ob.nove porusenog deJa svoda; Presek c-d u sl. 11. -

Razrtue 1 : 200.

10
PQsle 32~g9'cU1l~:g~acten,ja, i8:~.8je,bio.d;ug:<!'eak,~amo~l.647

.~.?'!, f:.a iz'~agnj;u ,!1,tn,~lq. ispo:d::re~~ $t~ Cla,ir:~<l~?.30m:) .bilo

je potrebno 6 godina; ispod reke Me~~j. (245,5 m ..) 4: g9. (lin,e if'a 94:1 w. d;uga,cakBle~}"o,l, tunells:BOct Temze bilo
.j~. po,treh.n,.8 5 godina radq.. 'r.~:qSJwvi g~:aae:nja; p6me:n,utih: tuil~; izn,osili :~u u . okr;llglim cifr11ma 7.500. fraruaka,
. odn()Sll.o 1i"~oi,12:ooo if?-Il~a za. te~uimetar.
.
Na;kon lrw.ogib;,x.a2;miSfjP(nja <edlu~IJ;o je za .rad sa
. . kes()nima~ sa ib-tO:.Vi~ .ozlda,Il.im .tun,els~iliffi.t:>~~filima~ koji
s;u:se pomotu ,:kb:;r;npri~anog,. v'azdl.lha r1a.lku mesta
moglLspustati. Ovaj .sist~m je. izgleda~o.lt tqlikq priklap-

_Yr:Eec0!.!!.1:"!>..t!_!t:_r__f'!~-- ---------- --t./-1--ta...

"'"'"

lg>
~

~
~

Sl. 18. -

Gotovi tunelski prsten u~ spustanju. Razmer 1 : 2t0.

rna i slojevima oblutaka kom.glomeratske cvrstine, .sto

je davalo povoda ho1azrri da se p.ti napredovanju stitom
eventualno i ne uspe. S druge srtrane raspolozivo kratko
vreme grauenja rUje~ dozvoljavalo ~da S upusta U opasne
i ~ da.ngubne pokliSaje surnrijivog uspeha. P.odloga za obrazlozenje ova:kvih bojazni postojala je u dovoljnoj meri.
Tunel ispod Hudsom.a izmedu Njujorka i Zersensitija,
koji je racten sa stitruom metodom, nije. bio zavrsen rii

~~:'i:i:~D~E~ _:-,~~;:__
Sl. - 1!. - Spusteni tunelski prsten sa presekom kroz cev za.
izvlacenje materijala. u l<nmori slojze. vita.o :ia izvlacenje sa
pneumatickim pogonom,
Druckluft - konipriinirani vazduh. -'--' Sch:;vellEmhohe visina
gt'rnje ivice praga. ~. Mlttlere Absenku~gsti.;fe 22,00 = - srednja
. dubina spustanja ;:!~';rr; ..

!!llf'O/b
Q..., _o

.;::::;=::::::;
f1.7CI6

J"h,

o~

o.~

~om

'

"'
.v .0)

II'

I[!

Ill

1'1

Ill

Ill

Ill

Ill

J,

J,

J..

J.

J.

J.

;&)

Sl. 15. - Kesonske radne komore. Preseci i pogled odozgo.

Razmera 1 : 200.

--- --~ ---------:--.....

Sl. 16. -

Detalj radne komore. Kazmer 1:50.

il
niji, sto se teren iznad tunela mogao 1ako otkopati na
jednu dubinu od 25 m. a odat1e je moglo bez narocito
velikih te5koea da se izvr8i spustanje kesona. Rae;mi'.sljalo se takode da li ne bi bilo korisnije d:a se umesto
celog tunelskog profilanao\Taj nacinizvrsesamo opor-.
d. Ovo nije bil!O<~,prepoiuku; .usled.t~koea'<da-setako'
mali i lagani kesoni u .neravnomern.Qm terenu mogu
p1':aviln:0 spustiti.
Najzad je odluceno:da. k>Soni .hudu dug<lckL17,27 m.
koji ce da nooe tunelski.' ;prsten iste dmin-e i postavice

mogao obavljati bez komprimiranog vazduha samo do

7,95 m. dubine. Ostatak od 10,01 m., tj. dubina 17,96 m.,
dostignuta je samo primeno'm komprimiranog vazduha
bez naroeitih teskio,ca posle 65 dana. Brdski materijal bio
je skroz Pl'(}tkan peskom i slojevima oblutaka, mesti:mionos.a'l:!1o1mr\ri:m,a(idm:ao'je)j<3.K pfiliv vode. Kod ova
dva tunelska prstena nije se naiSlo na muljevite s1!ojeve
koji su.. ug.J;avnom doyeli do. :P:rimen komprimiian6g
vazduh<:.
.. . .
. . . .. ..
. . .
...
Vefik:e: teskoce pqjavljlvale su. s~. pn Iz~adnjl

I ~r

f;;~.n

se naPrvi
l.ice...ke,
m.-.esta
. . . at.. k.;qg;_tun:
e.ls
...1.._k.to
_o__g..pr
od. 3_.,7
. . 3-m:. lZ
...Je
m_.._.edu
... dv.a. masa
s.pu.n __..(vid.
, . i . s.l,.i.ku.
. 1._5_. ... , 2. .0)._
. .. .. .. .. . ... . .. ..
stena
kesona,
naT!ocito_ azbog
togasto
,hrcJ:ska
. . ' s? Je _poSitavlJen koncem avgusta 1903_ go:- spru!Stanjem kesona postgla potpuno rastresJ.ta I kaSa.sta.
cill:_l~ na udalJenosti od_ 7?,,2~ m:. od P:Ortal~ Arona, } ot'-_ , Isto tako .ali. u .Po~cano:rri. ,0bimu bioJ e sluoaJ sa 10 m:
nrlhke
posl
2 .mes
. bl d " ' ..... "1 k duga.Ckim.

' de~OJ:It
- ..t\l;nela.,lz;:t]ld}lpTVOg
. ' . '
keS!Ona

r::. ..
;, .
..
~a ~0. J o.~oyaraJ~Cl 0 ~1 e_sypri VC go:..
1
st~n .sp~ten. Ukup~a duzin,a.;.sp;m;ta'[lJa _1z~~S11la . Je. \5,5_2
tovog dela t}lll.ela. Pozavfsetku ,0 ba o-va spodna dela. bio
m~, od ce~a sl;l prvlh 10,14 :m,, savladambez ~o~}Jnrr:rr- je. tune1 poc:etkom.1904 gqd.ine na d'].tZini od 108,47 II+
ranog
vazduha . . . . . ... . . .
1a. Ar.one zavrsen,
". 1 osca.
:.. 1o }e

...... ..
. . . . ....
<
od. p!C<!'ta
za &P'OJ sa potk o~
. . $pustanje qru~oga kgsona P<>Selo je l4 oktobra. pom iz sahta III j.o8 ako 50Qm. da ~ izvri, koji s11
tJ'sle<i mn19go]Jrojn1h blokova .. na koje se. nailazilo rad se izgradeni savLadivanjem naroCitih teskoca.

\.

SJ: 20. -

Izgled kesona u toku spustanja (levo) i jdne radne_

komore koja je u gradenJu <!lesno).

--

~'-.--"<7:r

---- -

----

l2

'

:.

. V. Merizontalno busenje pdmenem. hemp.rimir:ane~ Yazduha

Premda je opisiahi sluGaj vertikalnog. s:~::ru~tanja ke~ .tunela na 2,05 m. od oslonca, poStavljen- je.'S\nOd od
opeke koji;.je . . opteieeeai.slojem betona od o;50 :rri. i slosana. pos:tigao po:tpuni. uspeh,. odlucilo se,. da bi se . brle
zenom opekom. Sem.toga postavljeno j~ nekoliko podu..:.
i.jeftinije d:oslo do cilj.a .da se poku8a. sa horizontalnim
piraea na sv,:d da bi se :Stvo:rila potJ?om za. kalotu .. Ovim
busenjem .pomotu k1omprimiranog vazduha:. Isti si:stem
svodom .dobijeni prostor .od 4;90 .m. duzine za:tvon:m sa
je vee sa uspehom primenjen kod Emersberg :tunela, kod
Sa:hthauzena:: istina: . okolnosti su tamo bile u toliko boceonim zidom. sacinjavao je radnu ..komoru. koja Je svuda iznutra zaptivena cementnim slojem od 2 ern. i P'["e!je sto se donja potovina tunela skoro cela nalaiila u
m~zom. od gline. U cepni. zid. pos:t~ylj~na je ll<inena .cev
cvrs:toj morer1i ili suvom. pesku, a sa-mp gornji deo . u
du:Zi:ne ..4,15 m: i pre(:":llika1,b m.i Sa obestrane hila su
ta!rio . giavJ:le pote:.:
tekuooj .brdskoj m,is{ trsiea toga
sk~e bile ;tJ;tkl6hj~ne ClrnjeoZidari I;VOcl; jer je isti lee jak:a yr:ata koja ne. propustaju vazduh: Ova. cev je.. slu~
zao na. c~rsti~ t(O:meljima, i tako. je hila omogucena iz- zlva. kao V~zdusna ko;ffi!Ol'a ~a ubaciv.anje i izbacivanje
m~~t,erijal11 kao i za .radnike, teje r11dii toga imal.a sve pogradnj;a opora:ca i podnoznog svoda bez. opasnos:ti.
trebiie uredaje kao' i piosebnu cev za odvodenje even-tualne vode {slika 21 i 22).
17 februara 1904 godine bilo je sve postavljeno,
kompresmi stavljeni u pogon i rad je poceo pod pritiskom od 0,7 atm. na sledeci nacin: u pregradri:Jm zidu
u pravcu prema sahtu III naprav1jen je o:tvor u koji je
u~cen svod visine 2,65 m. i duiine 3,30 m. Ovaj prostor
. je~;smen drugim sv:odom od 1,80 m. visine i 1,20 m. si-
r~e, .koji j~ izgraden do gvo"Zdeno.g zida kesona i u zi' dovirri;aifugama pazljivo z;aptive:n. Potom je u Iimenom
?iau iZS:t~:r:i).ovan horizon:talni o:tvor na 2 m. iznad dnat1ai k:n:~z.isti su. :ugm~ani :teskim gvo;zdenim naa:Jcr:avama
za potisikivanje sipove u bcrdski ma,terijal. Istovremeno
SJ:l:.l~aptiven~ ~~~ S.:lJ:pljine tako da se pod pritiskom komprimiran()g va~ilhayp~~a mogla zaddavati i na taj nacimj~ ,p~f~iqd~;()' ~!f'9i9:~uv na dubini od 0,50 m. Pooto
Sll . hui. ~{isnl;i.ti 'Q~i{sipdjri, n1a1cinjeni su jedno za drugim
(}~taJi.iz'l'e*iugv,o~(i'eho~:zidu ina isti nadn su postavlje~i'i u:tisnutl.
:temeni
sipo.vi. Cim je isec,eno i uklo,..
.,, ... " ' ', < ..
' ;

su

svi

;-:1

:._::.:..:.:::~:.:..:if.ss:---:...:... _____ .l.

f~
:

_,_. _____ -

::1

135- . ....... -- .. ;J~

~I

'

'I

---~--------------~/IIi
I

:-::1

3,50-jl[ --

\tif
C1

1!

1.:_:__:-__:.:_ __ J_~Iro

,.,

I I
I I
I
I

I
I

I,

------- --~ +.

Sl. 21. - Uzduzni i poprecni presek kroz ozidanu komoru slojze u

kcsonu 2 za horizontalno pneumaticko napredovanje prema kesonu 4.
Razmera 1 : 200.
Schnitt: A-B.- presek A-B. Schnitt: C-D -

presek C-D.

Kod Gatik1o tunela na:lazio se ceo profil u tekucem

brdskom materijalu. Stoga je UJcinjen poktiSaj da se donja po1ovina izgradi pomocu komprimir:anog vazduha, da
bi se na taj nacin dobio cvr:st temelj, na kojem hi se
::;nda pod norma:lnim v:azdu8nim pri:tiskom oslonila podgrada za izbijanje ka:lote. U tu svrhu postavljen je na
kraju svoda; izgradenog pomocu drugog kesona, preegradni zid iza koga je voda istisnuta pomocu komprirnirahog vazduha, te se graaenje :tunela mo;glo nasta,viti u
suvom brds:kom m:aterijalu. Neposredno iza zakosenog
pregradnog zida, postavljen je jos jedan poprecni zid,
koji je isto tako zatvar:a101 ceo tunelski profil. Iznad dna

Sl. 22. -

Detalj slojze za radnike u kesonu 2. -

1 :58.

njeno jedno parce lima, :::;dmah j:e na tome mestu izraCI:ena opla!ta od dasaka p1reko knje su postav.ljene poklapa.ce i odm.:ah je namesten jedan .ram {raga:stov). Zatim
su vaaene gi:xrnje daske i na t1om mestu se raskopavao
materijal. Na tcm mestu, gde se napredovalo, odmah
su .zatim utiiS:k.ivane nove daske koj.e se odupiru na ram
i na taj na:cin je izraaena jedna mala stoina. Sa izbijanjem stroceta do 0,80 m. ispod podnozja tunela is1~: se
sto je moguce br:Ze kako bi se mog.ao izgraditi podnozni
svod. Tek posie t:ga radilo se prosirenje za oporce zi-

=p?~"'"''''~"""7'~''
' ' " " " ' ' -'

-~~,-~-.,~

O''~""~ '" ~_,.

""'''

''0';':''

"'""~;t

If>

13
p,nclbijen. u fidu po~gr~de otvor i zapo:Ceta izrada ~alog.a
popreenpg' ,potkqpa od 1,1 m. sirine vertikalno na tunel.;.
skuosoyi:im 'do,, na udalJenost od 3,5 m. od osovine.
Odavde je riastavljen is:kcrp prema podnoiZju i !Odmah zatim, ozidan opora(!. P,otom je prosiren,, potkop na obe
strane na duZinu, od, 4. m. i,ozidan Qpto~ac .i podn10wi
svod .. ProstoT izmedu prednje .powsine orp;o:r.ca i spoLjne
povrsine zida. pmJx;pa isprunj~n je suvim zidom i otvor
pofuni ;ponovo zazi<l;an., Ovaj. nacin rada ponavljao se
svaka 4 m. levo i desno od donjeg potkcrp,a (slika 23 i24).

danog potkopa~ Pre nego.stojeiigraderr. gornji potliop

i njegotva o:b6strana prosirenja, a da bi se d:oibio prostor
za pustavljanje remenata, prodU!Zert je donji potkop
na h;.ti nacin
nc;yu dliZinu. . Isto"remenu uvliSen je .
svod da l;>i potkop bio nepropustljiv za ,vazduh ida 'bli
se radovi sa korn;primirartim v~iZch.thom moglidalje na.:.
staviti. Iz opisa pToizilazi da je donji potkop mogao
usled takvih tesk:o6a samd lagano da napreduje. Za 14 .
<'!ana jedva. je sagraden10 6,10 Ip duzine {)d .llmeiwg . zlda
3rugog kesona. Us:pdn je ineuuti:in dit se savladi mesto

za

50,63 ..

Sl. 23 .. -

9 .......: .. : 2' 3 "14

.,_g

15

181rl

Uzduzni presek i ,<isnova stolne sa pntoumatickim p<ig'onom izmedu kesona: 2 . i ( sa ':kohrorama u ziilu. ..:..:. '1 !
SchwellenhOhe - visina gornje ivice praga..

//

/;

Mislilo je se aiko s.e .donji deo tunela izgradi do visine

murete, <Onda bi se dobio siguran cslonac podgrade za
zidanje tlm1ote, koj2 bi se mogla izvoditi bez komprirniranog v:azduha. Za odvodnj.avanje bi mogao sluzitii
srednji :pctkop~ Krajem rn:aja 1904 g. bili su potpuno gotovi u duzini od 16,85 rn. podnozni svod i opo;rd. Za vreme_ ce1oga r:adC1_ vazdU.Sni .pritisak u celoj .komori.kretao
Izmed'U 0,71 1 0;81 <tmo'f"'a.

-; ---- ...........

__

...... --

/_

......... -~-----,

.. ,

'",

\,

>,:-~

"

,'

481.

I '"

el. zq.. ..:.. Normalni profit potkopa za rad sa- pneumatickim pogonom -:-, 1 : 100. Nacin iorade prosirenja i zidanje oporaca pon
pneumatickim pritislkom (presek ab u slici 23). - 1 : 200.

gde jeravnoteza brdskog. materijala hila najvise poremecena, ida se mali svod iOd opeke {sl. 24 desno) zarneni
g\n;zdenimlukom (sl. 24 levo), sto je radni proces uprostilo. i omogucilo br.Ze napredovanje. Tako je u 'sledeeih
10 dana pot:kop bio izwsen do 16,85 m. odzida kes:na.
Ohrabrel1i<!Yim ustpehom bilo je reseno da se pristupi i izradi i.unelskih oporaca. U ovu syrhu izvdeno
je pregradiv~a#je potkopa ceonirn ,zidom i na . taj nacin
t:cinjenje ce 0 .pl'ostor
nepropustljiv za vazduh. Potom je
,.,;_.0 .
.,_

-,

2.

.'
S!. 25. - Serna nacina izrade potpunog izbijanja i zidanja,, 1 i 2 sa
pneumatickim radom, 3-6 bez primene komprimiranog vazduha
a) prvi pokusaj, b) izmenjeni. nacin rada. - Razmer.a: L: 200.

"'

sm

,/-----"1 ---,_
/

'
''

'
-r-'
1

',

/
:

'

'

'

'

' '\

'

'

'HOhe

Sl. ?.6.

Prikaz . naeina ;rada za potpuno prosirenje i zidanje bez

primene komprimiranog vazduha izmedu l'esona 2 i 4.
Razmera 1 : ioo.
,Pressluft - komprimirani vazduh. - Schweilenhohe visina gornje ivice praga.

14::=

Iab je primenjeni sistem pqkaza.~da}:)ar

v~me

il~i].esu.

dugack~,

USph,

p0::- ,. njein kraju. gotkp!Ja. mala . izr;ay1'1ayajuea slojza,. koja.. se

~ ~ s~ . .....J .<Jl .:a ~.i: .

~ij~.~eyi. U:-5~t:t~in~.

t!'eb.
no.
z.a:to. b.
. e.
.ob.z. .ir.o.m
....:........ . . .. .
. . . l.jJ?.
4.
. . . i p. r,eenika.l m_.N. a
vremenskJ:
termlnzavrsenJa
vis
radova.
Prl tome ]e JOS :sllcan n:acln Izvrs~ni su spo}evl 1 ~oS:talh kesona.; ..
uvek .'OS tao g~rnji dea iiU.nela nedovr8en~ koji verova:\~0 ,. . . '1'-T,a ,-<.ddanim. _potkopiillii ~a .kormpiimiranim vazdu~
bez teskooa ne bi prosab, .
.. ..
. .. .
.. . ... h;tJ!!l ,oolonjenaje .podgra-da d:rugog j>otkop~, koji je raStoga je ponovo ool:aCerip da se istav:re;me!lo pr~e 'aens~ J1QTm?;lnim pritisk!om, Hz kojeg su pmriocu poria.rad sa vertika:lnim kwl1ima i korr1primira11imvazdu- R'fe~nih pomopa sa strane. mogli biti izgradeni oporci do.
hom. za,po-ceto je na 162,20 m. od portala sa,yostavlja,71iv1$ib,!:\mUrete. Po. izgradnji,svakog,pojednog. dela preo:..
njem tri nova kesona br ..3, 4i5, cijeje spustap-jepod stali~'p:plji:J:~re>:st?r::isp:Ll:t:J.javan j~ kamenom: 'Najzad
neznatnim vazdusnim ptitiskom glatkQ izvrseno 11a du- ,cslonjen n<J,.. dfugj. :P(}.tlH>P izgradi:vari je gornji pcitkap

--------------------..----------------.":::?!:.0?2.~~~~~-------~..__ _____ fi,-:c'!?

-- ---------- ---- ----- -:-- -.....-., ___ "-- --------- ----

Cal=~ ...... _________ :,.__.,,... ---"' ... ._ ..,.. ,.

la~~en= '1~]

,J

!<-~-

..
;;:,..

ii:!li'""~

If.;

~~
1i!

12

..

'

~.--:.202:'~..:::::. ~~~-;;.;;~;;,~;;~~",:;~;;,;~:~~~;~;~:'";~;,~~=:;~:~.~'.~:~.:'.'~~.~:.~~::~===~:::::~~~::~~=::::::~~:~10PO~:=~::;~;;~::::.;::~;~~::::::::::J

. HOhen: 10

~~ ... -

20

:jo
iO

""o

,; ~
Ul

,"'

lO

I ~

1yo

- 1

60

60 ,

"'~j,rn
10m

Sl. 27. -

Uzduzni profil ukupnog .dela tunela izvrsenog sa kesomma. - Razmera 1 :2000 za duzine, 1: 1000 za visine.
Terrain prvobitni teren. Nachtraglich ausgeglichenes Terrain (Aufftilung) - naknadno izravnati teren
(nasipanje), - Solhe, des Einsch?ittS . dno useka. Mit, Sohlengewi:ilbe- sa podnoznim svodom. Unter Pressluft
er'stellte 'tunrieisi:recke 347,06
lg. _:_ rieo tunela u duzini od 347,06 m. izgraden
primenom
komprimiranog vazduha.
Langen - duzine. - Hi:ihen - visine.

U~sprtingliches

birte od 22,30 m:. 9dmxsn,o 19,69 m. i 19,52 m. Brdski materijal kroz koji su kesoni pro1azili .bi!O je uvek iste prirode, pesak l?rotkan oblucima i .pomesan sa mnogim
samcima, UZ to bogat VOdom. 31 oktobra 1904 godine
bila su sva tri kesona sp.ustena na lieu mesta i na taj nacin 3 turielska prstena Od po 17,27 m. zavrsena.
U meduvremenu, 15 jula dos.pelo se sa donjim. potkopom od strane kesona br. 2, primenom pneumatiCkod racLa, do u. b1izinu kesona hr. 4, kJji se u to doba
tek postavljao. ba bi se docnije sprecil:o bezanje vazduha iz kesoina br. 4 izgraden je na samom mestu sastava
'jaki zid i preslo se na vee opisani na'cin izvodenju podnoznog's:Voda i op::J;i-aca, koji su 15 decembra 1904 g. bili
zavrseni; cime je i rad pomocu komprimiranog vazduha
u p.otkopu bio obus.tavljen.
Za izradu tunel.a u malom meduprostoru od 30 em.
izmedu potkopa i kesona br. 4 postavljena je na spolj-

koji je sluzio za .ohostrano prosirenje kalote i za konacno zidanje tunelskog prstena. Na ovaj naein koncem
aprila 1905 g. zavrsen je deo tune1a izmedu kesona br. 2
i br. 4 u duzini od 56,75 m. (slika 25 i 26).
Daljih 6 kesona spu8teni su po redu cid kesona br. 3
prema sahtu III kako je to u slid 27 pretstavljeno, i
isti su bili medUSIObno spodeni na go.re opisani nacin.
Pritis:ak vazduha u radnoj komori kretao se izmedu 0,8
i 1.1 atmosfere, temperatura vazduha nije prelazila 30.
25 septembra 1905 godine bila je cela du:Z1na tunela za..,
vrsena od portala Arona do ukljucivo keson Au duzini
od 367,36 m.
Da bi se dostigao. donji potlmp koji je napredovao
iz sahta hr. III moralo se medutim probiti jos proostalih
55,57 m. U tu svrhu postavljeno je najpre u kesonu A
nekoliko centiifugalnih pumpi za izbacivanje vode. Zatim je napravljen otvor u limenom zidu prema S:ahtu
III, kroz' koji je odmah po;kuljala voda i mulj pod priti~
skom, taJlm da se i O'Vde moralo pribeci pneumatickom
radu. Radi toga je izgradena na dnu kesom A jedna ve

!,

"

Sl. 28. i 29. -' Uzduzni i poprecni presek komore slojze ti kesonu A za rad sa komprimiranim vazduilom prema sahtu III. -'- 1 : 200.
Legenda: a) ozidani saht za izv!acenJe materijala, b) parne pumpe za crpljenje vode, c) bunar, d) gvozaena vazdusna slojza, e)
radna komora sa spoj sa stolnom prema kesonu 10, g) ozidana vazdusna slojza za pneumaticki nacin rada u stolni A prema
sahtu III, i) vod komprimiranog vazduha.

15
potkopa na cvrsti i nepropustljiv materijal. Nakon nekoliko metara nepropustljiv sloj se penjao, usled cega
se i potk,:p ta:kode peo .prema nagibu s]Qj,a, tako da je
samo k,al:ota zadirala ltvodonosni .sloj kako se to iz
slike hr. 31 vidi.. Pocl takvim srazmerno pnvoljnim okdnostima; dostiglo. se 23 marta 1905 g. mesto, dokle se

ca j jedna manja ozidana vazdu8na slojza. Prva za materijal i os,oblje, d~uga uglavnom za ur10senje i iznosenje
grade (vidi sliku' 28 i 29).
. ..
.
Pocetkom jacnuar:a 1905 godi:he poceli susvi instalaciJ;:niradovi, :a.. 9,!febru~ra rcres1o ~ ha stvami pneurnaticki rad,.N,a ~refg r1aiS1oser].ajzad sa podnoz]em donjeg

,.,I
,------~~'!!!.~~~e__[~!!.:.~3.?!~}~.--~---- -:-:-.:-:-.~.:~~--- ~----'------- __________ _;._, _____ ;,._ ___~-:-------- ----- ----- -

...

_28~f~37m vom Portal Bor!}omanBf"tt~- ---~-~--"-:--.:.......~.~.;:;;.: ...... h.~.:. ......... ~.--.--:-~:._..... ~........ ~ .. -~----~-~-- .. -.. ~--~ ..., ....

tf!!,?O

-.- -~-,.. ~ :..f~ --~- ----~-:.:..:.... .:. -:_. : _:. _.: . -----~---------~ --:-;-- --~--- -----------.----- ------- -------------- -----------

Sl. 30. - Prosirenje kalote i zidanje svoda pod vazdusnim pritlskom od sahta III prema kesonu A. vertikalni presek i osnova 1:200
Legenda: a) ozidana stolna sa strane, b) vazdusna slojza, c) podkop iz kesona A, f) poprecni zidovl.
vazdusni vod. - Schwellenhohe (fallen 7,79 o/ool visina gornje ivice praga
Wasserleitung vodovod. Luftleitung
(pada 7,79o/o 0 ). - 2891,37 m. vom Portal ~orgomanero - 2891,37 od portala J3orgomanera.
""

/}

t.

sm

..

l?ft:~'

...

~
-/~:

: :.

'

.:

~=-t-==t-=~-=i~ J-

'

I
I

'I

~-

'-

_ _l

I
l

'

-~~~~-~-L
I.

-~-----~----!

.SI. 32.- Nacin izrade u profilima od 1-4 iz slike 30. Razmera 1:200.Sumpf - bunar. - Schw,ell~mhohe
Wasserfiihrende Schicht - vodonosni sloj.

I-= L-=-~~-~ --=_-! ~-- J

visina gornje

ivice

praga .

bilo dopr1o od stcrane s:ahta III, i na taj nacin je usp'Ostavljena veza izmedu sahta III i kesona A. Celok1:Lpno
Ciipljenje vode vrsili su rpumpe ugradene u kesoriu A.
Pokusaj cia se na ovom delu tunel:a ;i:zV:crsi potpuno pr;csirenje ;pod 'Obicnim pritiskoin :nije USpeo, usled ceg.a se
pl'osiTenje i zidanje do nep'ropustljivog sloja morralo izvrsiti pheumaticki. Nacin rada bio je slican vee opisanom i primenjenom izmedu kesona IIi IV. U prosirenju
kalote iz se'Vernog smera, ugcradena je takD1a:e vazclusria
slojza i(Slika 30 i 34). tako da se prosicrenje i zidanj mo~
glo vcrsiti sa obe Strane. Radi odr:Zavanja vazdusnog pri~
tiska .donji potkrop bio je razdelj en .raznim poprecniin
zidovima. Na taj naCin mogle su biti savladane tskoce
koje su se javljale u vodom veorna bogatim slojevima
donje mo!rene. Poduhavtanje zidova svoda i op Draca
moglo se izvrsiti u ev:rstom tlu bez pneumatickog rada,
tako da Je lwncem oktohra 1905 @odine riajzad i poslednji deo tunela bio zavrsen. Razlicite faze rada prikazane
su u slikama 32 i 33.
1

Sl. 24. Vazdusna slojza kod profila 4 u slici 30.

16

"':'

~
..

- - -.-- -- 9,9(r-----.- - - - - - - - _,.,. ___________ - - - - -

Sl. 31. Potpuno prosirenje i zidanje pod ~azdusnim pritiskom od liesona A prema sahtu 111. vertikalni presek i
Legenda: c) vodonosni sloj, d) vazdusna slojza za rad podkopa, e) vazdusna slojza za dovrsenje radova.
Luftleitung vazdusni - vod. 367,36 m. vom Portal Arona - 367,36 od portala Arona. Schwel!enhiihe (fallen
gornja ivica praga (pacta 7,79o/o 0 J

osnova 1 : 201 .
7,799'cnl

....... ~-

,,.. -.
-','\

\-_;'~'\--.
~~ ' ~l.JHI :-:'7L
0
.I -'-cf

. ,. .

r'f~ '-=-J '*1~;}:>'r;'7/~

-riz~
lf'/8Sstrfrihr~n
.\
A i

~'17"5"i'(5X_,~': "
I

1
I

""!'L -

t,

.._;&f>.v'
I

_ _ _l _ _ _ _

,5chrcht
!,-:"

_j

"

I
I

0-.:_Hon<--}---r'
:
L

--i-----l __ j

~~~~~
~--

;_~~r=~-~~~--~j'~_=r.,
o

-1

',

,.

Sl. 33. -

1~_?!~-~::~~-t_-_j1

Nacin izrade u preseku A-A iz slilie 31. Razmer 1: 200.Wasserfiihrende Schicht - visina gornje ivice praga.

Zakljucak
Za cl!orvrsenje celoga tunela bilo je potrebno 3 godine
i 9 meseci. Njeg,ova duZina iznosi 3.308 metara, .od cega
su 186,97 metara iz:vrSeni pomoeu .11 kesona sa .vertika1nim spu:Stanjem i komprimi'l:'anim vazduh.om, a 160,9
in. takode sa komprimiranim v.azdu:hom ali sa ho:rizontalnim napT'e:cl!uvanjem .. Iz.to-ga se j:asno vidi.ipod kakvim
se izvanerdnim okolnostima. rad: razvij.ao. Ako se u.zme
u obzir da su i na osta1im delovima tu:ne1a teskoee postojale, mora se priznati d.a uwoseno vreme za gradenje
nij.e bHo preteralliO dugo. Traskovi su se moifali nare.vno
znatno povecati. Samo za ma.Sine u pcgonu p1atilo se
pola miliona, a daljih pola miliona izdalo se za oko
16.000 m~ drveta. UpotrebJJeno je 14.000 toaa uglja. Naj-:veci izdaci pali S1l. !'fl 420 m. dugacki deo prema Aroni,
koji je .po tekucer.1 metru kostao 5.800 fr<..naka. Potrebno je spomenuti da su se ovde i radnicima mor;ale placati porvecane nadnice ida s~.1,se mo::=rle sprovesti narocite
pripreme i mere radi njibJo,ve sigurnosti. Ali bilo joe i veliko zadovoljstvo da se za vreme celoga gradenja nije
desio ni jedan smrtni slucaj.

'

vodonosni

'

IJa

' i1ia

-+ - _j --~-L

. .L

L__ j ____ ~t----J-~J

sloj.

Schwellenhiihe -

I sada kada je lep poduhvat zavrsen nakon srecnog

izvo<lenja pod tako teskim okoJ:nostima i izvanrednim
teskocama moze se sa punim zadovcoljstvom haciti pogled 11:naz,ad kada se vodila horba sa teskim napoxima i
Z'Uljevitim radiom. Bile .SU .to godine teskoga iskusenja,
u Itojima je' s vremena na .vreme hrabl'Q:St mogla da po~
pusti i da p()dlegn:e. Poverenje vodecih in.Zenjera poci.:..
valo je na. cvrsti:tn princtpima. Oni su se nalazili pred
gradenjem za koje nik;o nije mo-gao slutiti da je tak o te-
sko i opasno. Oni su se bili latili da oyaj poo.ao h;vedu i u ov-oj cvrstoj zarriisli nisu za:zi rali ni .od ~ 3.kyih
srsdstav.a, napora .i zrtava. Neslu6en:im i jos nikida do
sada pojavljenim okolnostima supro.<.tavlj.~li sa oni neobicna i j' Jll nikada neprimenjena . SI"edstv:a. Pobeda .ie~
ostala smeliima; primenjeni sistemi osvedocili .su se sa
sjajnim U:spehom, sto je inzenj.erima koji su sudelovali
n:a radu moglo da slu.Zi na .cast. Od .ovih pomenu.Cemo
s:amo glavrrJ;g rukovodioca Dorvani Bijadedo, viseg inze~
njera Mandija'l'otija i spedLalistu za gradenje tunela.
inzenjera Kafaro.