Sadraj

Uvod...........................................................................................
.
1.Istorijat vodnog
transporta..........................................................
2.Pojam i karakteristike renog
saobraaja....................................
3.Plovni putevi i luke u Republici
Srbiji..
4.Pravne norme i regulative u
EU...................................................
5.Politika vodnog saobraaja
EU.....................................................
5.1.Potrebni koraci Srbije u harmonizaciji vodnog saobraaja.........................

Zakljuak

Literatura
.....

Uvod
Reni potencijali Srbije potpuno su neiskorieni, a injenica da vodni transport ini
svega 4,7 odsto od ukupnog saobraaja svedoi da u tom segmentu bitno zaostajemo za
zemljama EU, u kojima je vodni transport zastupljen sa oko 15 odsto. Najbolji primer je
Holandija u kojoj vodni transport ini ak preko 40 odsto ukupnog saobraaja. I dok vlastima
u Srbiji ulaganje u vodni transport nije bio prioritet, EU poslednjih godina sve otvorenije trai
da se i naa zemlja aktivnije ukljui u projekat razvoja panevropskog vodnog Koridora 7, reke
Dunav koja kroz Srbiju protie u duini od 588 km. Tako je EAR (Evropska agencija za
rekonstrukciju) finansirala izradu Master plana razvoja plovnih puteva Srbije do 2025. godine,
koji predvia da se u narednih 20 godina reni saobraaj kod nas povea ak etiri puta,
odnosno na plovnim putem Srbije trebalo bi da se realizuje 30 odsto ukupnog saobraaja. Iako Srbija u plovidbenom smislu ima najbolji deo Dunava, koji je i dovoljno dubok i irok,
drava uopte nije okrenuta ka renom saobraaju, niti obraa panju na potencijale koje ova
reka ima.
Dunav odgovara autoputu sa deset traka, nedostaju, meutim, brodovi, luke i roba.
Dok su druge zemlje nadograivale svoju infrastrukturu plovnih puteva kroz moderna i
napredna reenja, Srbija nije bila u stanju da odgovori takvim izazovima. Rezultat ovakvih
okolnosti jeste pad obima transporta plovnim putevima sa 22 miliona tona u 1990. godini na
osam miliona tona u 2000. godini. Dunav predstavlja najznaajniji plovni put u ovoj regiji, a
istovremeno spada u najvanije evropske rene koridore. inei Koridor 7, on je jedina veza
Srbije kao kontinentalne drave sa Crnim morem i preko kanala Majna-Dunav sa Rajnom i
Severnim morem, Baltikim morem i Atlantskim okeanom. Dunav je veza Srbije i sa ostalim
podunavskim zemljama: Hrvatskom, Maarskom, Slovakom, Austrijom, Nemakom i
nizvodno, Rumunijom, Bugarskom, Ukrajinom. Svojim tokom u duini od 2.845 km, od toga
u duini od 588 km kroz Srbiju, Dunav prolazi kroz 10 zemalja i povezuje etiri glavna
grada.Srbija ima veoma razvijenu mreu unutranjih plovnih puteva koja se sastoji od tri
meunarodne reke i mree kanala, inei gotovo 2.000 km plovnih puteva. Dunav, Koridor 7
predstavlja glavni unutranji evropski koridor koji povezuje Istonu i Zapadnu Evropu. Mreu

unutranjih plovnih puteva Srbije ine i reke Sava sa svojih 207 km protoka kroz Srbiju i reka
Tisa u duini od 169 km, kao meunarodne pritoke ose Rajna-Dunav. Hidrosistem DunavTisa-Dunav, u duini od 600 km, lokalna je mrea unutranjih plovnih puteva Vojvodine, ali i
izuzetan potencijal budue mree evropskih plovnih puteva.

1.Istorijat vodnog transporta

Praistorijski ovek je gledajui stabla kako plivaju vodom i ptice ili ivotinje na
stablima, ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu lau. Dubei stablo snizio sam je teite i
obezbedio stabilnost. Potom je rukama poeo da vesla, pa granom, i pravim veslima. Tako su
se dobili amci sa veslima, a zatim i vei brodovi koji su vekovima vladali morima i rekama.
Egipani su pre 6,000 godina znali za jedro, a brodarstvo u antikim dravama jer
omoguavalo trgovinu i velike vojne pohode. Jedrenjaci (slika 1) su i dugo posle Fultunovog
parobroda (1807) uspeno konkurisali parabrodima, tako da su se parne maine ugraivale
kao i pomono sredstvo-dodatak jedrenjacima.1

Slika 1.: Izgled Jedrenjaka u srednjem veku

Trebalo je skoro stotinu godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka. Prvi parobrod sa
propelerom zaplovio je 1836.godine. Engleski inenjer brodogradnje Brunel je 1838.godine

Mileti, B., Karakteristike vodnog transporta, VUP, Beograd, 2004, str. 155

konstruisao prvi savremeni elini parobrod ( sa moskovskom konstrukcijom i duplim dnom)

koji je preplovio Antlantik za trinaest dana i tri sata.
elini brodovi prevazilaze ogranienja u veliini i nosivosti i konano potiskuju
jedrenjake. Od 1903.godine primenjuju se dizel motori na brodovima, a posle Drugog
svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon. Znai, uporedo sa razvojem brodova poveavali
su se njihova veliina, nosivost, snaga, brzina i bezbednost.

Slika 2.: Ratni parobrod HMS Theseus

Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobraajnice: mora, jezera i reke. Ve u
starom Egiptu, Kini i Mesopotamiji grade se kanali (vetaki i plovni putevi) kako bi se
obezbedio kontinuitet vodnog saobraaja. Kasnije su, sa dominacijom velikih brodova, ovi
kanali naputeni ili su poveavani. Graeni su i novi kanali. Ludvigov kanal Rajna-MajnaDunav otvoren je 1846.godine. Meutim, zbog ogranienja za velike brodove i konkurencije
eleznice, kanal je uoi drugog svetskog rata naputen. Novi, vei kanal je puten u saobraaj
1992.godine i omoguuje plovidbu brodova do 1350 tona nosivosti.2

Davidovi, B.,Reni saobraaj u Srbiji , Via kola za poslovne sekretare i menadment, Novi Sad 2007,
str. 155

Slika 3.: Kanal Rajna-Majna Dunav blizu Nirberga

Suecki kanal duine 160 km, je otvoren 1869.godine i skrauje put do Indije za oko
10.000 km. Panamski kanal puten je u saobraaj 1914.godine i skrauje put od istone do
zapadne obale Amerike za oko 15.000 km. Kod nas je jedan od najpoznatijih kanala DunavTisa-Dunav.

Slika 4.: Kanal Dunav-Tisa-Dunav

Kanal Dunav-Tisa-Dunav je jedinstveni sistem kanala protiv poplava kao i za
navodnjavanje zemljita; kao i plovni put, za otpadne vode, za turizam, lov i ribolov. Sistem
kanala koji se proteu na oko 12.700 km, izmeu reka Dunav i Tisa, u Bakoj i Banatu, na
teritorije Vojvodine. Ukupna duina kanala je 929 km, ukljuujui nove i stare kanale i pritoke
koje su bile cele ili delom obnovljene i integrisane u sistem kanala. U mrei kanala postoji 51
objekat (24 kapije, 16 predvodnica, 5 sigurnosnih kapija, 6 pumpi), kao i 180 mostova. Ova
mrea omoguava suenje oko 700.000 ha zemnjita i navodnjavanje 50.000 ha. Mogua
plovidba kanalom je 664 km. U sistemu kanala nalazi se 14 luka za utovar i istovar tereta.
Od 1958 - 1976 raena je rekonstrukcija, kao i novi kanali u postojeem sistemu
kanala koji su pravljeni jo za vreme Austro-Ugarske. U tom periodu sagraeno je 84 mosta 62 za vozila, 19 za eleznicu i 3 peaka mosta. Jedna od najznaajnih graevina na kanalu je
brana kod Novog Beeja na Tisi, koja regulie vodostaj i navodnjava oko 300.000 ha
zemljita u glavnom kanalu u Banatu

2.Pojam i karakteristike renog saobraaja

Pozitivne karakteristike tog vida saobraaja je visok prevozni kapacitet (na dubokim
rekama), relativno male cene prevoza i trokovi za organizaciju plovidbe. Razvoj i geografija
renog saobraaja u velikoj meri odreuju prirodni uslovi. U tom pogledu velike mogunosti
za organizaciju renog saobraaja imaju mnoge zemlje Severne i Latinske Amerike, Evrope i
Azije.

U Evropi mreu plovnih puteva sainjavaju reke Sena, Rajna s pritokama, Laba, Odra,
Visla,Dunav, Sava, Dnjepar, Volga, Don i druge.

U Aziji: Gang, Ind, Iravadi, Jangce, Ob s irtiem, Jenisej s Angarom, Lena, Amur i dr.

U Severnoj Americi: Misisipi s pritokama, Sv. Lorenc, Makenzi i dr.;

U Latinskoj Americi: Amazona i Parana;

U Africi: Kongo, Niger, Nil;

U Australiji: Mari s pritokom Darling.

Ukupna duina plovnih reka i kanala sveta iznosi 550 000 km, od kojih gotovo

polovina otpada na Rusiju i Kinu (preko 100 000 km svaka), SAD (preko 40), i Brazil (30 000
km). Po ukupnom prometu tereta unutranjih vodnih puteva prvo mesto zauzimaju SAD,
drugo Kina, tree Rusija, dalje slede Nemaka, Kanada, Holandija. Veliki sistemi plovnih
reka i kanala su u Rusiji (zbog toga Moskvu nazivaju luka pet mora, iako nije na moru),
zapadnoj Evropi (Nemaka, Holandija, Belgija), Jezerska oblast SAD (Sv. Lorenc),istona
Kina (Veliki kanal). Plovni put Dunav-Rajna dug je 2 590 km, od toga sam kanal RajnaMajna-Dunav 171 km. Suecki kanal je vetaki prokopan dug 163 kilometara izmeu
Sredozemnog i Crvenog mora, koji razdvaja afriki od azijskog kontinenta te je najblia
pomorska veza izmeu zapadne i istone Zemljine hemisfere.3
Velika strateka vanost Sueskog kanala za Zapad postaje jo jasnija u svetlu injenice
da je najvaniji tankerski plovni put za zbrinjavanje Evrope blisko istonom naftom. Kanal je
dobio ime po egipatskom gradu Suezu. Gradnju kanala izvelo je francusko trgovako drutvo
Compagnie Universelle du Canal de Suez pod upravom Ferdinanda Lessepsa. Planove za
gradnju radio je jo od 1838. austrijski pionir eleznica Alois Negrelli. Suecki kanal puten je
u promet 16. decembra 1869. godine. Gradnjom kanala regija je bitno izmenjena i postala je
jedno od najvanijih privrednih podruja Egipta. Na severnom ulazu je grad Port Said, a
najvei je Ismaillia, saobraajno vorite prema Kairu. Na junom ulazu u kanal je grad
Suec. Kanal Rajna Majna-Dunav umetni kanal u Bavarskoj (Nemaka), spaja reke Majnu i
Dunav, na pravcu od Bamberga, preko Nrnberga doRegensburga. Osigurava plovnu vezu
3

Lali, Z., Bezbednost u saobraaju, Beograd, 2009, str. 144

izmeu delte Rajne (kod Rotterdama u Holandiji) i delte Dunava u istonoj Rumuniji,
povezujui Severno more i Atlantski okean sa Crnim morem. Zavren je 1992.godine i
dugaak je 171 km. Luka Roterdam moe istovremeno da primi 375 morskih brodova.
Zajednu godinu kroz ovu luku proe preko 30 hiljada brodova.

3.Plovni putevi i luke u Republici Srbiji

Osnovnu infrastrukturu unutranjeg vodenog transporta ine reke Dunav, Sava, Tisa i
kanal Dunav-Tisa-Dunav, osam meunarodnih luka na Dunavu i nekoliko luka na Savi i jedna
na Tisi.
Unutranji plovni putevi. Ukupna duina unutranjih plovnih puteva (UPP) u
Republici Srbiji pri srednjem nivou vode iznosi oko 1.680 km. Uslovi plovidbe na rekama su
razliiti, zavisno od veliine plovila. Duina plovnih puteva za brodove nosivosti do 150 tona
iznosi 1419 km (od toga se oko 25% odnosi na kanale), a za brodove nosivosti do 1500 tona,
993 km. Jedino Dunavom celim tokom u duini od 588 km omoguena je plovidba svih
renih brodova, a celom duinom plovnog puta Save i Tise, brodova do 1500 tona, dok je na
ostalim rekama i kanalu DTD, plovidba veoma ograniena (tabela 1). Glavne veze Srbije
preko Dunava se ostvaruju uzvodno sa Hrvatskom, Maarskom, Slovakom, Austrijom i
Nemakom, a nizvodno sa Rumunijom, Bugarskom, Moldavijom i Ukrajinom. Veze rekom
Savom ostvaruju se sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, a rekom Tisom sa Maarskom.
Tabela 1.: Duina plovnih puteva u Republici Srbiji
Unutranji
plovni putevi

Dunav
Sava
Tisa
Begej
Tami
HS DTD
Ukupno

Ukupna
plovna duina

588
207
164
77
41
600
1677

Do 150 t
588
207
164
77
41
342
1419

Duina plovnih puteva (km) za brodove nosivosti:

Do 400 t
Do 650 t
Do 1500 t
Preko 1500 t
588
588
588
588
207
207
207
164
164
164
77
77
31
3
3
3
321
321
1360
1360
993
588

Gustina mree unutranjih plovnih puteva (UPP) u zemljama Evrope veoma je

razliita i godinama se ne menja. Neke zemlje nemaju UPP, dok druge kao Holandija i
Belgija, na primer, veoma razgranatu mreu. Republika Srbija sa gustinom unutranjih
plovnih puteva od 21,7 km/1000 km2 je iznad proseka EU-25 i EU-27. 4
4

Vasiljevi B., Vodni saobraaj otvaranje I mogunosti,- Beograd, 2000, str. 177

Grafik 1.: Gustina mree unutranjih plovnih puteva u EU

Prema evropskoj klasifikaciji unutranjih plovnih puteva, plovni putevi u Srbiji imaju
sledee klase : Dunav VIc i VII (na delu od dravne granice sa Maarskom do Beograda ima
VIc, od Beograda do granice sa Bugarskom ima klasu VII), Sava i Tisa III i IV, Tami II i IV,
Begej II i III i HS DTD ima od II do IV klase.
Luke i pristanita. Prema podacima Dunavske komisije na reci Dunav i njenim
pritokama postoji 91 luka za komercijalne namene, a na teritoriji Srbije nalazi se 11. Na reci
Dunav kroz Srbiju postoji osam luka od meunarodnog znaaja: Apatin, Bogojevo, Baka
Palanka, Novi Sad, Beograd, Panevo, Smederevo i Prahovo. Najvee luke na reci Savi su u
apcu i Sremskoj Mitrovici, a na reci Tisi u Senti. Sve luke su privatizovane osim Luke Novi
Sad koja treba da postane javno preduzee.
Tabela 2.: Promet I komercijalne luke u Srbiji I drugim zemljama na Dunavu
Koliina
(u 1000 tona)

Komercijalne luke

Ukupno

137817.4

91

Austrija

12107

48.4

Bugarska

3,693

14

Hrvatska

430

Nemaka

4200

Maarska

80

28

Moldavija

Bosna i Hercegovina

Rumunija

98900

Srbija

(?)

13

7746

Republika Slovaka

11
1028

Luke imaju znatan projektovani kapacitet, ali tehnoloki zastareo, uz nedostatak

finansijskih sredstava za odravanje i razvoj koji je doveo do njihove neefikasnosti, pri
vrenju osnovnih lukih delatnosti. Luki kapaciteti zbog nedostatka robe za pretovar u
proseku su iskorieni sa oko 30%. Najvei broj luka je povezan sa glavnim eleznikim
prugama i putevima. Samo luke u Panevu i Beogradu poseduju kontenerske terminale.
Promet u lukama u 2000. godini je iznosio 40% prometa iz 1989. godine. Poslednjih godina
promet robe znatno povean i iznosio je izmeu 14 i 16 hiljada tona.
Tabela 3.: Promet robe u vanijim lukama (U hilj. tona)
Novi
Sremska
Ostale
Kovin Panevo Prahovo
Smederevo
Sad
Mitrovica
luke
15.075 2.988 871 307 1.470
258
981
2.553 5.647

Ukupno Bgd
Ukupno
Unutranji
romet
Utovar
Istovar
Promet s
inostranstvom
Izvoz
Uvoz

10.316 2.695 319

282

766

21

974

149 5.107

5.158 208 167

5.158 2.486 151

157
124

398
368

22

519
454

15 3.690
134 1.417

4.758 293 551

25

703

236

2.403

539

1.179 52 263
3.579 240 288

4
20

261
443

25
211

253
2.151

320
219

Najvei rast prometa u periodu posle 2004 godine ostvaren je u luci Smederevo zbog
stalnog poveanja proizvodnje u metalurgiji u vlaasnitvu amerike kompanije US Steel u
Smederevu.

4.Pravne norme i regulative u EU

EU direktive i regulative koje obuhvataju unutranji vodni saobraaj komercijalnog
karaktera, a smatraju se relevantnim u smislu pribliavanja saobraajnog sistema Srbije EU,
su:5

Davidovi, B.,Reni saobraaj u Srbiji , Via kola za poslovne sekretare i menadment, Novi Sad 2007, str.
69

Opte odredbe - ukidanje kontrole koje se vre na granicama drava lanica u oblasti
drumskog i unutranjeg vodnog saobraaja, statistiki izvetaji u pogledu prevoza robe
unutranjim vodnim putevima, i dr.;
Pristup profesiji - pristup profesiji prevoznika robe vodnim putevim u nacionalnom i
meunarodnom saobraaju i zajednikom priznanju diploma, sertifikata i ostalih dokaza o
formalnim kvalifikacijama za ovo zanimanje, usklaivanje uslova za dobijanje nacionalnih
sertifikata za kapetane za prevoz robe i putnika unutranjim vodnim putevima,
uzajamno priznavanje plovidebnih dozvola za plovila na unutranjim vodnim putevima,
uzajamno priznavanje nacionalnih sertifikata zakapetane plovila za prevoz robe i putnika
unutranjim vodnim putevima;
Funkcionisanje trita - politika kapaciteta flote u cilju unapreenja
unutranjeg vodnog saobraaja, pravili primenjiva na prevoz robe ili putnika unutranjim
vodnim putevima izmeu drava lanica s ciljem uspostavljanja slobode pruanja takvih
transportnih usluga, sistemi artera i odreivanja cena u nacionalnim i meunarodnim
unutranjim vodnim putevima, akcije drave lanice koja se tiu obaveza inherentnih
konceptu javne slube u prevozu eleznikim, drumskim i unutranjim vodnim putevima, i
dr.;
Fiskalna/Dravna pomo - odobravanje finansijske pomoi za unapreenje
ekolokog uinka sistema prevoza tovara (Marko Polo Program), odobravanje pomoi za
prevoz eleznikim, drumskim, unutranjim vodnim putevima, primeni pravila konkurencije u
saobraaju eleznikim, drumskim i unutranjim vodnim putevima, forma, sadraj i ostali
detalji molbe i prijave o primeni pravila o konkurencije
na transportni sektor, uvoenje raunovodstvenog sistema za trokove infrastrukture u
pogledu transporta eleznikim, drumskim i unutranjim vodni putevima;
Bezbednosni i tehniki zahtevi - tehniki zahtevi za plovila na unutranjim vodnim
putevima, uzajamno priznanje dozvola za plovidbu za plovila na unutranjim vodnim
putevima, kako je izmenjeno i dopunjeno Direktivom Saveta 78/1016;
Rene informacione slube - harmonizovani rene informacione usluge RIS na unutranjim
vodnim putevima;
Opasna roba - imenovanje i profesionalne kvalifikacije savetnika za
bezbednost za prevoz opasne robe drumskim, eleznikim i unutranjim vodnim saobraajem,
minimalni zahtevi ispita za savetnike za bezbednost za prevou opasne robe drumskim,
eleznikim i unuranjim vodnim putevima;

Kombinovani prevoz - ustanovljavanje optih pravila za izvesne tipove kombinovanih

prevoza robe izmeu drava lanica, odobravanje finansijske pomoi da se unapredi ekoloki
uinak sistema prevoza tovara (Marko Polo Program).

5.Politika vodnog saobraaja EU

U Beloj Knjizi 2002. Komisija EU je istakla da je unutranji vodni saobraaj kao vid
transporta nedovoljno korien i stoga Komisija predlae politiko reenje sa ciljem da se
promeni sadanja ravnotea izmeu razliitih vidova transporta. Cilj Komisije je bio da se
pospei korienje saobraaja unutranjim vodnim putevima, jer bi to mogao da bude nain
kako da se izae na kraj sa problem zakrenja na drumskoj infrastrukturi. Evropska Komisija
je nedavno lansirala studiju PINEMogunosti unutranje plovidbe unutar uveane Evrope
koja se bavi trenutnom situacijom u sektoru unutranje plovidbe i njenim izgledima u
uveanoj Evropskoj uniji. U tom izvetaju naglaeno je da zajednika politika transporta u
Evropskoj uniji pridaje veliki znaaj razvoju unutranjih vodnih puteva kao vida transporta i
da unutranji vodni saobraaj predstavlja ne samo pravu alternativu drumskom saobraaju ve
takoe i stvarnu mogunost povezivanja sa ostalim vidovima transporta.

5.1.Potrebni koraci Srbije u harmonizaciji vodnog saobraaja

Regulativom 4060/89 predvia se da pribavljanje plovidbenih dozvola, sertifikata ili
ovlaenja kao i tehnika inspekcija plovnih objekata postanu uobiajene procedure unutar
zemlje, a ne kao sada na granici. Primenom ove regulative uveala bi se prohodnost kretanja
robe unutranjim plovnim tokovima. Propisi u Srbiji bi trebalo da se dopune i delom koji se
predvia posebna profesionalna kompetentnost za fizika i pravna lica koja obavljaju prevoz
unutranjim plovnim putevima. Dopuna je potrebna i za sertifikat koji je obavezan za
kapetane plovila registrovanih u EU kako bi mogli da upravljaju plovilima na EU unutranjim
plovnim putevima.6
Razlika koja postoji u saobraajnim propisima ogleda se i u Zakonu o pomorskoj i
unutranjoj plovidbi, po kojem pravo na obavljanje prevoza izmeu pristanita u unutranjem
vodnom saobraaju (kabotaa) je iskljuivo pravo plovila srpske nacionalnosti (plovilo je
registrovano u srpskom registru brodova). Nema pravnog ogranienja za vlasnika da da u

Mileti, B., Karakteristike vodnog transporta, VUP, Beograd, 2004, str. 155

zakup brod registrovan u Srbiji stranom prevozniku i u tom sluaju strani prevoznik oigledno
ima pravo da prevozi robu i putnike izmeu domaih luka unutranjeg plovnog saobraaja.
Izmene i dopune su neophodne i u propisima koji se odnose na zatitu ivotne sredine,
zatitu konkurentnosti, finansiranja, prevoz opasnih materija tereta

i sl. U cilju daljeg

prilagoavanja EU propisima i pruanja usluga vieg kvaliteta potrebno je uvoenje i renih

informacionih slubi (RIS) na unutranjim plovnim putevima, ime bi se omoguilo efikasno
i efektivno upravljanje informacijama relevantnim za plovidbu i planiranje putovanja na
unutranjim plovnim putevima.

Zakljuak
Vievekovno korienje broda kao prevoznog sredstva trailo je uvoenje razliitih
sistema mera u ovoj vrsti saobraaja. Neki od ovih sistema zadravali su se krae a neki due
vreme.
Kroz Srbiju prolaze dva evropska saobraajna koridora kopneni koridor X i koridor
VII koji povezuje 10 evropskih zemalja koje izlaze na plovni deo reke Dunav. Od granice sa
Maarskom do Beograda, Dunav tee praktino paralelno sa trasom evropskog autoputa i
eleznikom prugom, to taj prostor ini izuzetno vrednim i znaajnim sa privrednog i svakog
drugog stanovita.
Dunavski bazen je jedan od dinaminijih delova Evrope, posebno posle putanja u
saobraaj plovnog puta Dunav-Majna, poetkom 90-tih godina prolog veka. Potencijali
vezani za koridor VII bili su intenzivnije korieni do poetka 90-tih godina kada su reni
brodari Srbije bili na drugom i treem mestu po broju plovila na Dunavu (1950 1980.
godina). Poetkom 90-tih godina, kada je dolo do oruanih sukoba i graanskog rata i
raspada SFRJ i zavoenja sankcija - obustavljen je meunarodni saobraaj brodara Srbije
Dunavom. Sredinom 90-tih godina plovidba srpskih brodara je obnovljena , da bi u 1999.
godini, posle agresije NATO i ruenja mostova na Dunavu, ponovo potpuno onemoguena sve
do uklanjanja ruevina u ... godini .
Poslednjih godina obim usluge meren tona-kilometrima iznosi oko 1,6 mlrd/tkm to je
za oko 50% manje nego u 1990. U 2007. godini brodarske kompanije posedovale su oko 350
plovila u eksploataciji od kojih je veina starija od 40 godina. Domai putniki saobraaj
praktino ne postoji, a prevoz putnika u meunarodnom saobraaju i broj brodova za prevoz
turista koji pristaju u beogradskoj luci stalno rastu. Plovni deo reke Save malo se koristi, a jo
manje mrea kanala u Vojvodini vezana za Dunav i Tisu. U Srbiji postoji 11 znaajnijih
teretnih renih luka i veliki broj malih pristanita u kojima se godinje pretovari oko 15
miliona tona robe.
U delatnostima vezanim za saobraaj na vodi i plovne puteve i luke, krajem 2007.
godine bilo je zaposleno oko 1600 ljudi. Ukupni prihodi od saobraaja i usluga u 2007. godini
iznosili su oko 2,6 milijardi dinara ili oko 48 miliona dolara, od ega su devizni prihodi
iznosili oko 22 miliona, uz pozitivan saldo od oko 12 miliona.

Literatura
1 Lali, Z., Bezbednost u saobraaju, Beograd, 2009.
2 Vasiljevi B., Vodni saobraaj otvaranje I mogunosti,- Beograd, 2000
3 Davidovi, B.,Reni saobraaj u Srbiji , Via kola za poslovne sekretare i
menadment, Novi Sad 2007.
4 Davidovi B.,, Bezbednost saobraaja , Via kola za poslovne sekretare i
menadment, Novi Sad 2007,
5 Mileti, B., Karakteristike vodnog transporta, VUP, Beograd, 2004.
6 Zakon o unutranjoj plovidbi, "Slubeni glasnik SRS", br. 54/1990
Ostali izvori:
www.pim.co.rs
www.sf.bg.ac.rs/