Инфраструктура

Инфраструктура пре 1700. године састојала се углавном од путева и канала.

Канали су коришћени за превоз или наводњавање. Поморској пловидби
помагале су луке и светионици. Неколико напредних градова имало је
аквадукте који су опслуживали јавне фонтане и купалишта, док је мањи број
држава имало канализацију . Најраније железнице користиле су се у рудницима
или за заобилажење водопада, а вукли су их коњи или људи. Џон Бленкинсоп је
1811. године пројектовао прву успешну и практичну железничку локомотиву , а
изграђена је и линија која повезује Мидлтон Колери са Лидсом. Електрични
телеграф је први пут успешно демонстриран 25. јула 1837. између Еустона и
Камден Тауна у Лондону. Ушао је у комерцијалну употребу на Великој западној
железници преко 21 км од станице Падингтон до Западног Драитона , 9. априла
1839. Године 1876. Александар Грахам Белл постигао је први успешан
телефонски пренос јасног говора. Убрзо је додато звоно за сигнализацију, а
затим и преклопна кука, а телефони су искористили принцип размене који је већ
коришћен у телеграфским мрежама. 1863. године створено је Лондонско
подземље . 1890. године први пут је почео да користи електричну вучу и тунеле
дубоког нивоа. На париској изложби 1878. електрично лучно осветљење било је
постављено дуж Авеније де л'Опера и Плаце де л'Опера.
Инфраструктура од1700 до 1870
Путеви
Путна инфраструктура је у великој мери изграђена у 18. и 19. веку, када су
улице биле изграђене од тзв. Калдрмом, као и клинкер опеком, а на чије је
место данас дошао асфалт. Ови путеви су касније изграђени у Сједињеним
Америчким Државама . Обично су их градиле приватне компаније под владином
франшизом . Водени транспорт рекама и каналима превозило је мноштво
пољопривредне робе са америчке границе између Апалачких планина и реке
Мисисипи почетком 19. века, али краћи путни пут преко планина имао је
предности. У Француској, Пјер-Мари-Жер Тресагует је широко заслужан за
успостављање првог научног приступа изградњи путева око 1764. године.
Укључивао је слој великих стена, прекривен слојем мањег шљунка. Џон
МакАдам (1756–1836) пројектовао је прве модерне аутопутеве и развио јефтин
материјал за поплочавање тла и каменог агрегата познат као макадамски пут.
Канали
У Европи, посебно у Британији и Ирској, а затим у раним америчким и
канадским колонијама, унутрашњи канали претходили су развоју железница
током најраније фазе индустријске револуције . У Британији је између 1760. и
1820. изграђено преко сто канала.
У Сједињеним Државама пловни канали досезали су до изолованих подручја и
доводили их у контакт са светом шире. До 1825. године, канал Ири , дугачак 584
км, са 82 браве, отворио је везу од насељеног североистока до плодних
Великих равница . Током 19. века дужина канала порасла је са 160 миља на
преко 6.400 километара, а сложена мрежа у спрези са Канадом чинила је
Велика језера пловним, мада су неки канали касније исушени и коришћени као
предност пролаза железнице.
Железнице
Најраније железнице користиле су се у рудницима или за заобилажење
водопада, а вукли су их коњи или људи. Џон Бленкинсоп је 1811. године
пројектовао прву успешну и практичну железничку локомотиву , а изграђена је
и линија која повезује Мидлтон Колери са Лидсом . Ливерпул и Манчестер
Железнице, сматрају се првом међуградском линијом на свету, основаном
1826. године. У наредним годинама, железнице су се шириле у Великој
Британији и свету, и постале су доминантна средства копненог транспорта за
скоро један век.
У САД-у, Гранитна железница 1826. године у Масачусетсу била је прва
комерцијална железница која је континуираним операцијама еволуирала у
заједничког превозника . Балтимор и Охајо , отворен 1830. године, били су први
који су се развили у великом систему.. 1869. године у САД је завршена
симболично важна трансконтинентална железница забијањем златног клина у
Промонтори у држави Јути.
Телеграфска услуга
Електрични телеграф је први пут успешно демонстриран 25. јула 1837. између
Еустона и Камден Тауна у Лондону. Ушао је у комерцијалну употребу на
Великој западној железници преко 21 км од станице Падингтон до Западног
Драитона 9. априла 1839.
У Сједињеним Државама, телеграф су развили Семјуел Мозе и Алфред Вејл .
Морсе је 24. маја 1844. године први пут демонстрирао свој телеграф пославши
поруку из Већа Врховног суда у америчком Капитолу у Вашингтону, спољном
складишту – Балтимор и Охају (данас Музеју железнице Б&О) у Балтимору .
Морзе / Вејл телеграф је брзо постављен у наредне две деценије. 24. октобра
1861. године успостављен је први трансконтинентални телеграфски систем.
Први успешни трансатлантски телеграфски кабл завршен је 27. јула 1866.
године, омогућавајући први пут трансатлантску телеграфску комуникацију. У
року од 29 година од прве инсталације на станици Еустон, телеграфска мрежа
прешла је океане на све континенте, осим на Антарктик, што је први пут
омогућило тренутну глобалну комуникацију .
Док је енглеска индустријска и финансијска политика, поготово након 1873.
године, потицала заостајање у развоју индустријске технологије, Немачка је
својом политиком потицала сасвим супротан смер. До 1900. су године те
разлика између тих двеју земаља биле сасвим видљиве. У годинама пре 1914,
све се већи јаз између Немачке и Енглеске огледао у погледу двеју посебних
видова задивљујућег развоја немачке економије. Изнад свега се радило о
појави Немачке како водеће модерне бродарске земље, која је у завршници
постала претња деценијама дугој Енглеској превласти на мору.
Све док Немачка није поседовала властиту модерну трговачки флоту и док није
имала морнарицу која ће ту флоту штитити, та земља није била господар
властите економије. Енглеска је и даље била владар светских океана и то је
стање намеравала задржати. У тим је условима све већи број људи у Немачкој
дизао власт против стања у којем ће немачки економски живот бити стално
подложан манипулацијама од стране бродарске моћи у погледу темељних
услова међународне трговине, која је била од животног интереса.
Године 1870. укупна је флота Немачког Рајха имала једва 640.000 тона. У то је
време немачка трговачка флота била пета по величини у свету, иза британске,
амерочке, француске и норвешке. До 1914. године, немачка је флота постала
друга по величини у свету, одмах иза Енглеске, и даље је напредовала.
Што се тиче модерне инфраструктуре, напредна технологија и иновације у свим
сегментима пословања темељ су нашег даљег развоја у времену Четврте
индустријске револуције. Пратећи савремене трендове, покренули смо процес
дигиталне трансформације, који укључује и пројекте базиране на употребе
вештачке интелигенције, машинског учења, обраде великог броја података.
Истовремено, желимо да унапредимо комуникацију са нашим потрошачима и
омогућујемо им јединствено корисничко искуство. У фази имплементације је 19
различитих пројеката у свим бизнис областима. Њиховом реализацијом, наши
оператери у Рафинерији имају могућност да се обучавају у реалним условима
на постројењима које су тек у изградњи, запослени на нафтним пољима да дођу
до нових резерви нафти и гаса, док потрошачима настојимо да лакше и брже
плаћају услуге.