UVOD

Metro je vrsta javne elektrine eleznice u urbanim prostorima. Ovaj vid transporta se najee odvija ispod zemlje, pa se esto susree sinonim (drugi naziv) - podzemna eleznica. Takoe, ine metroa mogu biti izdignute iznad zemlje, pa se on zove izdignuti voz (El-train). Prednost iste podzemne eleznice nad izdignutom je to se izbegava ukrtanje sa drumskim saobraajem. ista podzemna eleznica ima vlastitu trasu, koja ne zavisi od ostalog, drumskog prometa. Metro je bri i ima vei kapacitet od tramvaja ili lakog inskog sistema, ali nije tako brz ili dalekosean kao prigradski voz (suburban rail), koji vozi ljude iz centra grada do predrgraa, te je tako dalekoseniji. Metro ima mogunost da transportuje veliki broj ljudi, za kratko vreme i na kratke udaljenosti, a pri tome mu nije potreban veliki prostor, tj. ne oduzima mnogo gradskog zemljita.

1. Linije metroa Svaki metro se sastoji iz jedne ili vie linija. Svaka linija ima poseban put, gde se zaustavlja na svim ili samo odreenim stanicama. Veina metro sistema radi na nekoliko linija, koje se razlikuju po bojama, imenima ili numeraciji. Neke linije mogu biti ukrtene sa drugima, dok druge rade iskljuivo same, gde druge linije ne prelaze preko njih. Na sledeim slikama su prikazani sledei metro sistemi.

1. Kruni metro sistem

2. Kruno-radijalna mrea

3. Linija

4. Mrea ribljeg mehura

5. Meshed mrea

6. Mrea oblika X

7. Sekantna mrea

8. Ukrtena mrea [1]

1.1.Razlike meu metroima Postoje metroi ispod zemlje i oni iznad nje. Metroi koji se nalaze ispod zemlje imaju iru primenu u gradovima, a i skuplji su. Imaju iru primenu, jer time to se nalaze ispod zemlje ostavljaju mesto gradu da se iri i da zemljite postane vee. U nekim oblastima grada, gde je cena zemljita znatno vea u odnosu na druge i gde je zemljite prenatrpano objektima i sl. idealno reenje za izgradnju metroa predstavljaju - tuneli. Za prokopavanje ovakvih tunela koriste se posebne maine, koje omoguavaju bri i jai prokop.

S druge strane, postoje i metroi koji se nalaze u nivou ulice. Ovakvi metroi su znatno jevtiniji, od prethodno pomenutih. Grade se na mestima gde se ne nalazi skupo zemljite. Metroi u nivou ulica se ne grade na gusto naseljenim delovima grada, jer tako zabuavaju ostali drumski saobraaj. Oni su jevtiniji pri izgradnji, iz razloga to ne zahtevaju buenje tunela (prokopavanje), koje kota mnogo. Ovi metroi bili su popularni poetkom 20. veka, ali nakon toga ne ostaju cenjeni, pa se, zatim, sve manje grade. Svoju popularnost vraaju u poslednjoj etvrtini prologa veka. U svetu postoji vie od 160 metroa. U trenutnoj izgradnji je 25 metroa. Najnoviji izgraen metro je jerusalimski, iz 2010.

Na ovoj slici prikazana je veina drava sveta, koje imaju bar jedan metro: [2]

Lista deset metro sistema po broju prevezenih putnika na godinjem nivou: 1. Moskovski metro - 3,2 milijarde 2. Tokijski metro - 2,7 milijarde 3. Seulski metro - 1,6 milijarde 4. Metro Meksiko Sitija - 1,3 milijarde 5. Njujorki metro - 1,3 milijarde 6. Pariki metro - 1,2 milijarde 7. Londonski metro - 976 miliona 8. Metro u Osaki - 957 miliona 9. Hongkonki metro - 798 miliona 10. Sanktpeterburki metro - 784 miliona [2]

Lista deset metro sistema po broju stanica: 1. Njujorki metro - 468 2. Pariki metro - 369 3. Londonski metro - 275 4. Tokijski metro - 274 5. Seulski metro - 263 6. Berlinski metro - 254 7. Minhenski metro - 229 8. Madridski metro - 190 9. Metro Meksiko Sitija - 175 10. Moskovski metro - 165 [2]

Lista deset metro sistema po duini: 1. Minhenski metro - 527 km 2. Berlinski metro - 473 km 3. Milanski metro - 419,4 km 4. Londonski metro - 415 km 5. Njujorki metro - 368 km 6. Tokijski metro - 292,3 km 7. Seulski metro - 287 km 8. Moskovski metro - 265,2 km 9. Madridski metro - 226,5 km 10. Pariki metro - 212,5 km [2] Najstariji metroi: 1863. Londonski metro 1875. Istanbulski metro 1892. ikaki metro 1896. Budimpetanski metro; Glazgovski metro 1897. Boston 1900. Pariki metro 1902. Berlinski U-voz 1904. Njujorki metro [2]

2. Njujorki metro

Njuroka podzemna eleznica (engl. New York City Subway) je sistem masovnog javnog prevoza podzemnom eleznicom. To je jedan od najveih sistema tog tipa na svetu. Otvorena je 27. oktobra 1904. godine i jedan je od najstarijih na svetu. Sistem zvanino ima 26 linija, 468 stanica sa ukupnom duinom pruge od 1056 km. Iako se u imenu sistema nalazi podzemna, 40% linija je iznad zemlje. Postoji 26 aktivnih linija. Sistem godinje preveze oko 1,3 milijardi ljudi.

2.1.Istorija metroa

Demonstracije za podzemnu tranzitnog sistema u Njujorku prvi put je sagradio Alfred Eli Bi (Alfred Ely Beach) u 1869. Njegov Plaa pneumatski Tranzit je bio dugaak samo 312 metara dug, koja je spajala dve ulice Brodvej i Varen ulicu u Donjem Menhetnu. On je i izlagao svoju ideju da se metro kree u pneumatskoj cevi. Tunel nikada nije produen iz politikih i finansijskih razloga, iako je ekstenzija bila je planirana da se tunel produi na jug do baterije i sever prema reci Harlem. Ova Beach metro linija je sruena kada je BMT Brodvej linija izgraena u 1910. Prva podzemna linija metroa otvorena 27. oktobra 1904, skoro 35 godina posle otvaranja prve linije izdignute u Njujorku, koju je otvorila kompanija IRT . Kompanija Great Blizzard of 1888 je demonstrirala prednosti podzemnog saobraajnog sistema. Najstarija struktura i dalje je u upotrebi koja je otvorena jo 1885, kao deo BMT Lexington Avenue Line u Bruklinu, a sada je deo BMT Jamajka linije. Do trenutka kada se otvorio prvi metro, linije su grupisane u dva privatna vlasnitva sistema, Bruklin kompanijom Rapid Transit (BRT, kasnije Bruklin-Menhetn Tranzit korporacija , BMT) i Interborough Rapid Transit (IRT). Grad je bio tesno ukljuen: sve linije izgraene za IRT i veina drugih linija izgraenih ili popravljenih za BRT posle 1913. izgraene su od strane grada ali u zakup firmi. Prvom linijom u vlasnitvu grada je upravljao Nezavisni metro sistem ( Independent Subway System ) otvoren u 1932.
7

Ovaj sistem je trebalo da se takmii sa privatnim sistemima i dozvoljavao da neke od nadzemnih eleznica bude sruen, ali je zadrao u jezgru grada zbog niskog iznosa kapitala. To je zahtevalo da se pokrene "na cost ', koji zahteva da se udvostrui cene karata do pet odsto. Godine 1940, dva privatna sistema su kupljena od strane grada i neke linije su zatvorene odmah dok su ostali zatvoreni ubrzo nakon toga. Integracija je bila spora, ali nekoliko veza je izgraeno izmeu IND i BMT, a sada rade kao jedna od podela i zove se B divizija . Poto su IRT tuneli premali i previe uske stanice za smetaj vozila B Divizije, i sadre previe otre krivine, od IRT ostaje sama podela, divizija . Od 1953. godine grad Njujork preuzima potpuno vlasnitvo i kontrolu metroa.

2.2. eleznica u Njujorku pre izgradnje metroa

Pre putanja u rad prvih podzemnih metro linija u 1904 , grad je imao nekoliko linija eleznikog saobraaja, razbacanih u raznim zemljama budueg grada Njujorka , koja je tada formirala zasebne administrativne jedinice: Njujork upanije ( Menhetn i deo Bronksa ), Kings County (Bruklin i Vilijamsburg ) i Kvins upanije (Kvins). Nekoliko linija je izgraeno na glavnim ulicama Menhetna . Prva, pod nazivom Vest Side i Jonkers patent eleznica (Yonkers patente Railway), sagraena je izmeu 1867 i 1870 , prolazi kroz Grini ulicu i Devetu aveniju, i preimenovana je u IRT Linija devete avenije nakon sporazuma u 1904 izmeu grada i IRT . Nakon toga, ostale linije izgraene su u drugoj, treoj i estoj aveniji (ova druga odgovara trenutno aveniji u Americi). Sve ove linije su nestale, ali su bile deo gradske mree grada. Linije su, takoe izgraene na nekoliko ulica Kings Kounti , koja pokriva trenutno Bruklinsko Podruje: Lekington Aveniju, Mirtle Aveniju, treu i petu aveniju, Fulton ulicu i Brodveju . Zatim rukovodi BRT kompanijom i Bruklin-Menhetn Tranzitna korporacija pod odgovarajuim imenima BMT Lekington Avenue Line i BMT Mirtle aveniji Linija i BMT Third Avenue Linija i BMT Fifth Avenue Linija , Kings Kounti nadzemne pruge i BMT Jamajka Linija. Ovo su kompanije za nadzemnu eleznicu, kao i linija Menhetnu, u svoje vreme je deo metroa Njujorku. Veina ovih linija su od tada naputene, mada su ostale na trenutnoj mrei neke originalne strukture oigledno ojaane i modernizovane. Ove linije su povezane sa Menhetnom Bruklinskim mostom. est linija eleznikog saobraaja koje su naruene u junoj Kings Kounti, da bi se povezale sa razliitim turistikim destinacijama kao to je poluostrvo Koni Ajlendu : osim jednog ( Manhattan Beach linija ), su takoe kojima upravlja Bruklin-Menhetn Transit Corporation.
8

2.3. Faze razvoja mree

Prve linije su kopane podzemno i to od 1904 . Prvi red, posle 1. Ugovora povezao je Tovn Hall ( Gradska kua ) u Bronksu . Proirenje linije je tada trebalo da bude do Atlantske avenije , u Bruklinu pod imenom Ugovor 2. . U meuvremenu, u Bruklinu, najstarije postojee parne linije su ojaane od BMT . U vreme stvaranja metroa, debata se vodila za to da se utvrdi kakav metro e moi hraniti grad Njujork . Dve eminentne linosti nasuprot tada, ameriki pronalaza Tomas Edison , podrava upotrebu nazmenine struje i srpski inenjer Nikola Tesla je prihvatio korienje naizmenine struje . Tesla je konano dobio svoj sluaj, i naizmenina struja je postala standard u Njujorku. Meutim, grad koji pretvara AC u DC na vlast u svojim podzemnim eleznicama. Dva privatna, nezavisna i zajednika Metro mrea u razvoju je na poetku veka: IRT i BRT . Dakle, BRT, koji je upravo uao u Menhetn preko Bruklinskog mosta bila je zainteresovana da proiri svoju zonu uticaja na Menhetnu, a IRT, koja je imala sve svoje redove u Menhetnu i Bronksu je stalo da proiri svoju mreu u Bruklinu. To je dovelo Grad Njujork da potpie ugovore sa obe kompanije. The Dual Ugovori su potpisani i u 1913 izmeu grada Njujorka i BRT i IRT ( Dual Dual znaenje). Ostatak starog mree: panel bive IRT , na Vall Streetu . Ovi ugovori, su takoe poznati kao Dual metro sistemi su prvobitno bili u izgradnju i rekonstrukciju veine linija koje jo uvek postoje. 3. Ugovor je potpisan izmeu grada i IRT i 4. Ugovora izmedju grada i BRT. Ovi ugovori ukljuuju ne samo stvaranje novih linija, nego i izgradnju veze izmeu postojeih linija. Bilo je u to vreme kada su izgradili BMT Astoria Line i Line IRT crvenilo (sada Linija 7 ). U 1932 , grad, dok privatna preduzea imala monopol na sve profite, odluili su da osnuju novu kompaniju koja e se upravljati iz privatnih investicija, bez potrebe da dele profit sa privatnim kompanijama. IND je nastao, omoguavajui stvaranje novih linija da zavri mreu, ukljuujui i Osmu aveniju Indijana Line i danas se koristi. Ove nove linije su skoro iskljuivo pod zemljom, sa dokovima 204 metara podzemno. Bilo je to vreme da je mrea grada bila najvea. U 1940 , u gradu nabavka dva nezavisna preduzea i privatnih doveli su do stvaranja Njujork Transit Authoriti na 1953 . Grad je tada poeo uklanjanje linija koje su smatrali nepotrebnim (zbog starog rivalstva izmeu tri preduzea), to je dovelo postepeno na mreu znamo danas ...
9

2.4. Nesree na njujorkom metrou

Broj nesrea koje je Njujorki metro je doiveo od poetka svoje istorije je relativno velika. Ovo je omoguilo identifikaciju etrdeset est velikih nesrea izmeu 1918 i 2000 godine . Prvi akcident u metrou je identifikovan 3. oktobra 1918 . lanak u New York Times objavio 4. oktobra 1918 izvetava da je voz udario u drugi koji je bio nepokretan na aveniji Dekson. Dvoje ljudi je poginulo, a dvadeset i osam su bili manje ili vie ozbiljno povreeni. Najgora nesrea u istoriji metroa dola je iste godine, prvi put u novembru, samo nekoliko dana pre kraja Prvog svetskog rata . Metro Brajton Plaa linije (koja je bila deo mree BRT ) dolazila je iz pravca Malbone Ulinog tunela pri brzinama izmeu 50 i 65 km/ h , a ne bi trebalo da prelazi 10 km/ h . Lokomotiva koloseka, i naredna dva vagona ostavila su izletela iz ina. 97 ljudi je poginulo, a 200 su drugi ozbiljno povreen. Voza metroa, Edvard Luciano, nije imao mnogo iskustva sa nadzemnim metroom, a bio je upoznat sa Brighton Beach linije . Ova nesrea se dogodila tokom trajka, sa potrebom da pronau zamene za vozaa metroa 7 . Ostale velike nesree koje ukljuuju od 20. maja 1970 . novi sudar izmeu dva metroa koji je doao do raskrsnice, ubivi dve osobe. 77 ljudi je takoe povreeno. Jo jednom, voza i inspektor su proglaeni krivim, ovo je nova i ljudska greka. Jo nedavno, na 28. avgusta 1991 , voz na liniji IRT Lekington Avenue Line koji je iskoio iz ina, usmrtivi pet ljudi. Dve stotine ljudi je povreeno, a saobraaj je bio prekinut est dana. Voza Robert Rej, bio je pod dejstvom alkohola, a osuen je za ubistvo iz nehata. To je bila najgora nesrea za ezdeset i tri godine. Poslednja velika nesrea datira jo od 25. oktobra 2000 : vagon je bio potpuno razbijen u sluaju sudara, ali nije bilo povreenih putnika.

2.5.Trenutna mrea Njujorkog metroa 2.5.1. Cifre u metrou U 2002 , bilo je 4,5 miliona ljudi koji koriste metro svaki dan, i 5.1 miliona u 2009 . Broj putnika svakodnevno se poveava, a rekord je zabeleen septembra 2005, ak na 7,5 miliona korisnika . Godinji broj putnika iznosio je 1,6 milijardi u 2009 . Njujorki je metro podzemni i peti je u svetu u pogledu godinjeg broja putnika. Najprometnija stanica u gradu je da je od Times Square , koja se nalazi u srcu Menhetna i metro mree. Pored toga, preko 90% putovanja su napravljeni sa MetroCard . [3] Metro je najvei potroa elektrine energije u gradu Njujorku . Zaista, tokom velikih optereenja, potronja energije do 500 megavata , a sa 1,8 milijardi kilovat-asova godinje, Njujork metro sistem troi elektrinu energiju ekvivalentnu onoj koja se hrani ameriki grad oko 300 000 stanovnika.
10

U 2005 , poslovni prihod sistema bili su 1,9 milijardi dolara. Prognoze za 2006 su ukazavile na blagi porast, sa prihodima na oko 2 milijarde dolara. Meutim, trokovi upravljanja za itavu mreu MTA su vei od prihoda. Finansiranje od strane grada posluje dobro i nadoknauje deficit, poto prihodi od prodaje karata i MetroCards nisu dovoljne za uravnoteenje budeta. Njujork Tranzit uprava (metro i autobus), zapoljava oko 47.000 ljudi. Ova brojka obuhvata, pored operatera i servisera, menadere, pravnike, inenjere, elektriare, kompjuterske programere, raunovoe, projektante i stotinu drugih profesija. [4]

2.6. Postojea infrastruktura

Veina postojeih stanica imaju platforme sa razliitim duinama izmeu 122 i 213 metara , da primi najvie putnika. Ulaz u metro je preko stepenica, linije su pod zemljom ili nadzemno, jer infrastruktura se nalazi na nivou ulice. U svim stanicama, putnici mogu da kupe kartu za metro sa MetroCard i magnetnim karticama koje vae i u podzemnoj eleznici i autobusima. Ova MetroCard je obezbeena od strane MTA . Korisnici koji ulaze u stanice, i koriste svoju MetroCard da bi preli kapiju koja daje pristup linijama. Njujork metro je dobro organizovan kao u Parizu ili Londonu . Tuneli u metrou su izgraeni na nekoliko naina. U vreme otvaranja u metrou na IRT u 1904 , izgradnja tunela izvrena je prema nainu seenja poklopca. Putevi su uniteni pri kopanju tunela, a kada se zavri tunel, put je obnovljen na vrhu. Ovaj metod je dobro kada su zemljite ili ljunak bili fleksibilni. Za delove gde je tlo deblji, uz temelj na primer, tunel je bio neophodan. Metro je u proseku izmeu osam i jedanaest vozila na liniji, iako linije mogu da imaju samo od dva do etiri vozila. Veliina svakog voza moe da varira izmeu 46 i 183 metara . Generalno, vozovi dolaze iz Interborough Rapid Transit kompanije (ime linije sa brojevima) to su kraa i ua od one iz Brooklin-Menhetn Tranzitniot Korporacije i Nezavisnog metroa (imenovan od strane linije pismo). Kao rezultat toga, vozila iz Divizije A , iz IRT (razlikuju se po delovima za tunele, i razmaka izmeu platformi koja je ua od BMT ) ne moe da se kree na putevima divizije B , jer iako je to tehniki mogue, prostor izmeu voza i platforme e biti prevelika, i ne bi obezbedilo neophodne uslove bezbednosti. Meutim, svi vozovi na odravanje dolaze iz A divizije , jer ovi vozovi su kompatibilni sa celom eleznikom mreom.

11

2.7.Vozni park

Metro u Njujorku ima najveu flotu vozova . U 2002 , bilo je 6.400 vozila na listi Nev York Citi Transit Authoriti . Vozovi, kupljeni od strane grada Njujorka od 1948. su identifikovani po slovu R, zatim broja, kao to je R44. Ovi brojevi odgovaraju ugovoru pod kojima su vozovi steeni po gradu. Mogu i vozovi koji imaju razliit broj (R1, R2, na primer) su identini, samo to su kupljeni u razliito vreme, i stoga pod razliitim ugovorima. Mrea se sastoji od dve odvojene eleznike flote, koji odgovaraju dve divizije Mreze: divizija (IRT ) i B divizija. To je zato to predloci su razliiti vozovi, koji spreavaju da se prilagodi jedan tip voza. Zaista, vozovi iz divizije A imaju irinu od 2,7 metara i duine 15,5 metara , dok vozila iz Divizije B imaju irinu od tri metra i duine 22,8 metara . To takoe objanjava niski broj veza izmeu dve divizije. Vozovi koji dobijaju najbolje performanse u pogledu brzine (npr. R44, R46, R142, R142S) moe da dostigne maksimalnu brzinu od 105 km/h .

2.8.Rad mree

Organizacija u Njujorkom metro sistemu je sloenijai nego u Pariskom ili Londonskom metrou. Stanice zaista lie uglavnom jedna na drugu, ali veoma mnogo paneli tamo postoje, jednom ako se shvati princip, stie se bez potekoa u pronalaenju svog puta. U Menhetnu , metro se gotovo uvek kree u pravcu sever-jug, jer su linije su uglavnom ispod glavne avenije. Da biste doli do severa, potrebno je uzeti metro u pravcu gore", a da bi ste doli na jug ostrva, kreete u pravcu " dole ". Ovo je poetna tekoa, jer, s obzirom na broj traka na istoj platformi (koja varira izmeu dve i etiri), ponekad je teko, da se nae metro koji ide u suprotnom smeru, bez potrebe da se vratimo na ulaz stanice. Na ulaz stanice moete lako pronai pravu liniju, jer na jednoj platformi, jedan, dva ili tri razliite linije mogu se pomerati, ali planovi su na raspolaganju putnicima. Prisustvo nekoliko redova na jednoj platformi je u Menhetnu , mrea je podeljena u sekcije linija. Na primer: linije ( put ) 4 i 5 i 6 pozajmi deo linije mree ( linija ) u IRT Lekington Avenue Line .

12

Cela mrea je tako podeljena na delove linije , na engleskom " line ", to jest linije za infrastrukturu. Na ovim deonicama, na linijama zapravo " rute "na engleskom jeziku, svaki odgovara razliiti servis. U principu, iste linije koje pozajmljuju deo linije su iste boje, kao u prethodnom primeru, linije 4 i 5 i 6 preko kojih IRT Leksington aveniji linija su zelene boje, ili linije A , C , E, koji koriste Indijana Osmu Aveniju su plave. Razliite linije koje koriste ovaj odeljak su: ili autobus ( lokalni ) da se zaustavi na svim stanicama, ili izraze koji ne zaustavljamo na stanicama smatraju veliki po broju putnika koji prolaze kroz njih. U ovom sluaju, linija sekcije tada e imati etiri trake: dve srednje trake (dostupne od strane centralnih banaka u veim stanicama) koriste se ekspres autobusi, dok se na sporednim putevima koriste autobuske linije. Pored toga, neke linije ( J i Z , koji pozajmljuje BMT Nasau Street Line ) koristite SKIP-stop ( skok separacija ) tokom vrnih sati, gde samo dvametro stajalita i autobuskih je u sve stanice, drugi slui samo glavne stanice. Zato mora da se obezbedi, kada elite da se pridruite odreenoj stanici, da bude i na pravoj platformi i da pravi voz ide do tamo, jer se moe desiti da voz u kome je montiran samo slui za neeljene stanice iz prostog razloga da nije Omnibus.

2.9. Stanice

Mrea ima 422 stanica. One se nalaze na optinama na Menhetnu i Bruklinu i kraljice i Bronksu ( Staten Island se slui po Staten Island eleznice, a posebne linija koja jo nije prikljuena na mreu). Ne postoji takva razdaljina izmeu stanica, oni mogu biti vrlo blizu (samo 4 ili 5 blokova na Menhetnu, jedan blok bude je ekvivalentan rastojanju od otprilike 60 m), gde je mnogo vie na liniji razmaka. Ali generalno, na linijama koje posluju autobusi, stanice su dovoljno blizu. Stanice su ponekad pravi kompleks, kao i da od Tajms Skvera . Ovo ukljuuje brojne linije, ali nisu uvek blizu jedna drugoj. Na primer, Tajms skver, korisnik koji je koristio liniju 1 do stanice Ulica 42.-Times Square , i koji eli da se do postojee morae hodati znaajnu distancu, jer se stanice nalaze dve linije odvojeno na 7. i 8. aveniji.

13

Pored toga, broj stanica koja je dostupna osobama sa invaliditetom i dalje je relativno nizak, i esto, stanice su opremljene sa terminalima, stanicama ili velikim protokom. Sve te tekoe da se uini metro lako dostupan osobama sa invaliditetom, i za one koji nose svoju decu u kolicima. Nova stanica, Fulton Ulica tranzitni centar se gradi na mestu starog Fulton Street Station na raskrsnici Fultonu i Brodveju . Njegovo putanje u rad planirano je za prvu polovinu 2009 . On e biti opremljen sa prodavnicama i restoranima. Njena spoljanjost je staklo membrana i pristupne linije e biti poboljana. Fulton Ulica tranzitni centar e obezbediti pristup linijama 1 i 2 i 3 i 4 i 5 i A i C i J i M . 2.10. Nain plaanja

Trenutno postoje dve metode plaanja koja vai za Underground ili token karticu. Do 1994 , samo znak je korien za plaanje putovanja, i na obrtnim kapijama. U 1994 je stvorio MetroCard , novi nain plaanja, vaei u metro kao u autobusu. Ove punjive magnetne kartice omoguavaju putnicima da koriste metro za prepaid iznos u banci, ili u automatski (mapa Pai Per-ride ), ili imaju neogranien broj putovanja u odreenom periodu (Mapa Neogranieno Vozi za nedelju ili mesec). U 1997 , MetroCard je poboljana, omoguavajui slobodan transfer podzemnim prolazima izmeu i autobusa, a izmeu dva autobusa na MTA za period od dva sata nakon uplate putovanja. U 2003 , token se uklanja, osim za putovanja do jedinice, a iste godine, MTA poveao kartu za $ 2 , uprkos brojnim izazovima. U 2011, turneja cena po jedinici je $ 2.50 . U prolee 2006 , Luka uprava Njujorka i Nju Dersija poeja je distribuciju kartica koje rade na principu radio-identifikacije (RFID Skraeni), za starije graane koji putuju na mrei: SmartLink. Ovaj sistem je trebalo bi da na kraju postane novi nain plaanja na celoj mrei, a takoe treba koristiti kao plaanje u nekim prodavnicama.
14

2.11.

Kodeks ponaanja

Kao i u mnogim podzemnim prolazima irom sveta, kodeks ponaanja je osnovan u gradskoj mrei u Njujorku . Novane kazne od 100 $ i zatvorske kazne (10 dana) uvedene su tokom krenja zabrane sledeih : skok preko obrtnim kapijama, ak i ako su MetroCard vaee; koristiti bicikl; korienje rolera i skejtboardova ili skutera ; prelazak automobila kada je metro stacionaran; stavljati noge na sedita ili klupe; stavljanje kesa na prazno sedite kada je guva u metrou; konzumiranje alkohola; prevoz na tenost u kontejneru udno, nema sankcija za one koji pljuju (pljuvake ili vake) u metrou, dok je ova pojava rasprostranjena. Neki korisnici su ak predloili osnivanje pljuvaonice...

15

Zakljuak

Njujorka podzemna eleznica slika je oveanstva u orahovoj ljusci. Nigde na svetu ne moete videti toliko ljudskih raznolikosti kao tamo. Jer, Njujorki podzemni svet je svet za sebe. To je Njujork pod zemljom. Pojedinci pod zemljom provode itav ivot, ne viajui spoljni svet. I kao to na povrini moete videti najsjajnija dostignua civilizacije koja se u Njujorku ogledaju kao u ogledalu, tako pod zemljom moete videti najprimitivnije i najdivljije prizore u Njujorkom metrou. Jer, Njujork nudi najbolje od najboljeg i najgore od najgoreg.

16

Literatura
http://www.mta.info/ http://www.mycity.rs/Geografija/Metro-sistemi.html http://www.ny1.com/content/124195/blocked-subway-signs-a-tough-read--straphangers-say http://www.nytimes.com/nyregion/nyregionspecial/

17