Bogoljub Marković

OSNOVI
PUTEVA I ULICA
ZA II i II RAZRED
SAOBRAĆAJNE ŠKOLE

ZAVOD ZA UDŢBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA BEOGRAD

 ISTORIJSKI RAZVOJ GRADNJE PUTEVA

Savremeni putevi vode poreklo iz davnina razvoja ljudskog društva. Još pre pronalaska toĉka,
otprilike pre deset hijada godina, došlo je do masovnih seoba naroda, a samim tim i do
formiranja prvih staza - puteva.
Razne civilizaclje su u zavisnosti od svog društvenog i ekonomskog razvoja, pridavalo razliĉit
znaĉaj unapreĊenju puteva. Prvi putevi sa obraĊenim zastorom pojavili su se u Mesopotamiji
otprilike oko 3500 god. pie nove ere. Herodot spominje put dug 2500 km od Suze do Sarde .
Širine 4.5 do 5 m. koji se mogao preći za 90 dana, a sa prihvatilištima za putnike i glasnike.
Pristupni putevi koji su omogućili izgradnju piramida u Egiptu datiraju od oko 3000 god. pre
nove ere, Prve poploĉane ulice javljaju se u Vavllonu još pre 2000 god pre nove ere. Poznato
je da su i rane civilizaciji; Kineza, Kartaginjana. Maja i Acteka takodo intezivno gradile
putove.
U proteklom istorijskom razdoblju najveći napredak su napravii Rimljani. Na vrhuncu rimske
civilizacije, razgranati sistem vojnih puteva dopirao je do najudaljenijih taĉaka rimske
impenje. Duţina puteva u srednjoj Evropi iznosia je oko 150000 km, ukljuĉujući vijadukte,
galerije, mostove i tunele (tunel Posilipo (Posillipo) bio je dug 770 m, širok 6 i visok 8 m).
Mnogi od ovih puteva bili su napravljeni od kamenih ploĉa, debljine konstrukcije i preko 90
cm (si. i .1), ĉiji se ostaci mogu jos uvek naći na evropskom kontinentu. Neki od ovih
posluţili su kao podloga za deonice kasnije sagraĊenih savremenih puteva.

Ostatci mreţe rimskih puteva, mogu se naći na pravcima:

- Akqileia – Ljubljana – Ptuj - Beĉ
- Ptuj - Osijek - Sremska Mltrovlca - Kostolac kod Poţarevca;
- Aquileia - Trsat - Senj - Solun - Cavtat - Skadar;
- Ljubljana - Sisak - Vinkovci i
- Solun - Muć - Šupina Crkva - Sisak.
Od pada rimske imperije pa sve do osamnaestog veka, javlja se velika stagnacija u izgradnji
putova. Tak sa pojavom poznatog francuskog Inţenjera Trezake-a (Tresaquet 1716-1796),
dolazi do unapreĊenja postupka njihovog graĊenja, pri ĉemu se preko podloge od krupnijeg
stavlja sitniji drobljen kamen. U isto vrame u Engleskoj, dva Škotska inţenjera. Tomas
Telford (Thomas Telford) i Dţon Mak Adam (John Mc Adam), razvijaju sliĉan tip kolovozne
konstrukcije Telford stavlja u podlogu krupnije kamenje u koji ukljuĉuje zastor od sitnog
kamena. Mak Adam koristi drobljeni kamen u više slojeva koji se sabija u prisustvu vode.
Njegov postupak se jedino odrţao do današnjih dana i sluzi kao podloga na savremenim
putovima.
Pred kraj XIX veka, taĉnije 1866 god., G.Daimler i K.Benz konstruisu prvi automobi sa
benzinskim motorom.
Godina 1904.. kada dolazi do masovne pojave motornih vozila, uzima se za poĉetak nove ere
saobraćaja na putovima. Od 1920 god. drumski saobraćaj preuzima vodeću ulogu u
masovnom transportu ljudi i materijala. Ĉinjenica je da se period od 1920. do danas moţe
nazvati „vekom automobilizma“, gde je svakih dvadeset godina dolazilo do udvostruĉenja
broja vozila. Bez sumnje da su nacionalne ekonomije, broj vozila i putevi meĊusobno
spregnute veliĉine. To se najbolje vidi na primeru SAD Od 400 milone motornih vozila na
svetu, na drumovima SAD se kreće oko 145 mliona ili 36%, gdje ţivi svega 5% svetskog
stanovništva.
Jugoslavija je pre Drugog svetskog rata imala svega 428 km putova sa savremenim
kolovoznim zastorima i oko 22500 automobila, jedan automobil na svakih 775 stanovnika.
Danas (1988. god.) je situacija znatno povoljnija jer imamo:
- ukupno putova 118000 km
- sa savremonlm kolovozom 67000 km
- autoputova 600 km
- 12 stanovnika po jednom putniĉkom vozilu
Naša zemlja teško prati svetska kretanja u putogradnji. Kada smo pĉeli sa izgradnjom naših
prvih autoputova 1971. god. Vrhnika-Postojna i Zagreb-Karlovac u Evropi je već bio
sagraĊeno 17664 km autoputova. Na prvom meslu je bila SR Nemaĉka sa 4461 km od
ukupnih 163712 km putova. Naš prvi sused Italija je imala 3993 km autoputova, a njene
celokupna mreţa je Iznosila 289326 km. U 1988. ovo zaostajanje zbog višegodišnje
ekonomske krize, još vise je pogoršano. Tako npr. duţina autoputova u SR Njemaĉkoj iznosi
oko 7500 km. Italiji 5700 km, Austriji 1OOO km, a Jugoslaviji oko 600 km. Gustina mreţe
autoputova (km/1 k ) u SR Nemaĉkoj je 296, Italiji 164, Austriji 110, a Jugoslaviji 16.
Broj stanovnika po jednom vozlu u SAD je 1.6, SR Nemaĉkoj 2.5, Italiji 2.8. Austriji 2.7. a u
Jugoslaviji 9.0. Suština našeg zaostajanja je u veliĉini i kvalitetu mreţe puteva, a mnogo
manje u broju automobia (imamo mnogo veći broj automobila nego sto nam to po
nacionalnom dohotku "pripada“).

Projektna brzina - Računska brzina

Projektna brzina Vp je teorijska vrednost brzine merodavna za dimenzioniranje odreĊenog elementa

puta pri uslovima sigurne i udobne voţnje u slobodnom saobraćajnom toku.
Poţeljno je da na jednom putnom pravcu ima što manje odstupanja u projektnim brzinama.
U praksi se projektna brzina odreduje propisima [3] i to na osnovu tipa (razreda) puta, karakteristika
terena, širine kolovoza i krivinske karakteristike. Za projektnu brzinu ili kako se kod nas ona zove
raĉunska brzina Vr, usvaja jedna od dve veliĉine:
- prethodna brzinaVpili
 - oĉekivana brzina voţnje Vo
Raĉunska brzina ne moţe biti manja od:
- 80km/h za autputeve
- 60km/h za magistralne puteve (izuzetno 40km/h na planinskim terenima)
Veliĉine predhodnih brzina Vp su date u tabeli 3.1 pri ĉemu Vp predstavija raĉunsku
brzinu Vr za puteve III, IV i V razreda.
Za autoputeve i puteve I i II razreda predhodna brzina Vp predstavlja brzinu na osnovu koje se
odreduju elementi situacionog plana trase koji će biti upotrebljeni za oblikovanje osovine u prvoj fazi
izrade idejnog projekta.
Raĉunska brzina za autoputeve i puteve I i II razreda jeste oĉekivaha brzina voţnje Vo, koja se
odreduje na osnovu obrasća 3.1:

Gde je:
K - krtvinska karakterislika [rad/km ill slep/km]
∑α - zbir skretnih uglova svih krivina na sektoru na kome se predviĊa konstantna brzina (rad. ili
stepeni)
L=duţina sektora [km]
Tabeia3.1 Veliĉine predhodnii brzina

Oĉeklvana brzina voţnje Vo za puteve sa dve saobraćajne trake odreduje se iz graflkna na si 3.1.
Ukdl(0 kolovoz obuhvata I dodatne trake, povećanje brzine iznosi 20-25 km/h.
Raĉunska brzina. usiovljena u idejnom projektu, merodavna je za odredivanje svih eiemenata trase u
idejnom i glavnom projektu. Ona mora biti obezbedena na što duţim deonicama puta s tkn Sto te
deonice ne smeju biti kraće od:
- 10 km na autoputevkna i putevima I razreda
- 5 km na putevima II, III, IV i V razreda.
Pri odredivanju minimalnih geometrijskih eiemenata treba imati u vidu da je usvojena brzina u
stvarnosti veća od stvarne brzine (koja je veća od projektne za oko 25%).