Predavanja 1 KK Uvod 2019

KОЛОВОЗНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
Увод
Проф. др Бојан Матић, диг
1
Aсс. Милан Маринковић, диг 1/28/2019
Садржај предавања
 Техничка регулатива у области изградње и одржавања путева

и фазе израде пројектне документације
 Улога коловозне конструкције
 Историјат грађења коловозних конструкција
 Основни типови, слојеви и материјали
 Улога и карактеристике постељице коловозне конструкције
 Улога, карактеристике и врсте подлога коловозних
конструкција
2 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

građevinarstvo
Техничка регулатива
 Законска регулатива
 Закон о јавним путевима (2018)
 Закон о изградњи и планирању (2014)
 Правилници
 Правилник о димензијама, укупним масама и осовинском
оптерећењу возила и о основним условима које морају да
испуњавају уређаји и опрема на возилима у саобраћају на
путевима (1982-10.9.2010.), замењен са:
 Правилник о подели моторних и прикључних возила и
техничким условима за возила у саобраћају на путевима
(важи од 19.9.2010. године)

građevinarstvo
Техничка регулатива
 Стандарди
 Национални (SRPS)
 Европски (EN норме)
 У току је поступак хармонизације српких стандарда са EN
нормама Српски стандарди који се усвајају на основу EN
норми носе ознаку SRPS EN…
 ASTM, AASHTO…..
 Дефинишу:
 Техничке услове
 Методе испитивања карактеристика материјала и
коловозних конструкција

građevinarstvo
Пројектна документација (старо)
Пројектна документација за нове коловозне конструкције:
 Генерални пројекат (Анализа коловозне конструкције само за изузетно
важне објекте – врло ретко)
 Идејни пројекат
 Анализа варијантних решења
 Технички услови (за тендерску документацију)
 Предмер и предрачун за тендерску документацију
 Главни пројекат
 Детаљна анализа пројектног решења
 Истражни радови
 Карактеристике материјала
 Технички услови за извођење радова
 Предмет и предрачун
 Пројекат изведеног стања и технички пријем
 Резултати и анализа контроле квалитета изведених радова

građevinarstvo
Пројектна документација (ново)
Пројектна документација за нове коловозне конструкције:
 Генерални пројекат (Анализа коловозне конструкције само за изузетно
важне објекте – врло ретко)
 Идејни пројекат
 Анализа варијантних решења
 Технички услови (за тендерску документацију)
 Предмер и предрачун за тендерску документацију – није неопходан у овој
фази
 Пројекат за грађевинску дозволу (Предмер и предрачун за тендерску документацију – није неопходан у овој фази)
 Пројекат за извођење
 Детаљна анализа пројектног решења
 Истражни радови
 Карактеристике материјала
 Технички услови за извођење радова
 Предмет и предрачун
 Пројекат изведеног стања и технички пријем
6
 Резултати и анализа контроле квалитета изведених радова
Улога коловозних конструкција
 Да омогуће несметано одвијање саобраћаја при свим

климатским условима
 Да приме оптерећење од возила (авиона) и сведу га на ниво
који тло у постељици може прихватити без превеликих
оштећења
 Да омогуће безбедно одвијање саобраћаја
 Да заштите тло у постељици
• од прилива воде и
• штетног дејства мраза.
7 Проф. др Бојан Матић, диг

https://www.basiccivilengineering.com/2015/04/comparison-between-flexible-pavement.html
Коловозне конструкције на путевима и
аеродромима

građevinarstvo
Историјски развој путне мреже

građevinarstvo
Римски путеви
Римљани су такође схватили, да је за повезивање Метрополе са

најудаљенијим деловима Царства нужна мрежа брзих и
сигурних путева и у томе су, како у конципирању целине тако и
у техничким детаљима њеног извршења и одржавања,
постигли савршенство које је превазиђено тек у двадесетом
веку.

građevinarstvo
 Ширине римских путева биле су прецизно дефинисане и то:

јавни путеви најмање 2,4 м; у доба Царства, због повећаног
саобраћаја, ширине су повећане на 3,5 м, па чак и на 4 и 5 м,
док су магистрални путеви у Галији и Сирији рађени са
ширином 8 м јер је земљиште било јефтиније.
 Саобраћај на римским путевима био је регулисан и стриктно

поштован, а правила су обухватала број коња у запрези,
димензије и облик возила: лака двоколица за мања растојања
и луксузне кочије за дуга путовања, каткад опремљене тако
да се у њима може ноћити.

građevinarstvo
 Успостављене су биле сталне путничке линије, а за трговину

су коришчена транспортна возила великог капацитета.
 Према закону, сви грађани су могли да користе римске

путеве, али су за одржавање били задужени поједини
дистрикти кроз које пут пролази.

građevinarstvo
građevinarstvo
14
Главни трговачки путеви у Римском царству
15
 Римљани су у технику градње путева увели многобројне

иновације: вишеслојне коловозне конструкције од камена,
шљунка и песка, шљунка везаног кречом, примена
пуцоланског везива (од вулканске лаве), путне дренаже и
канале за одводњавање.

građevinarstvo

Први путеви
 “Пут свиле” – oд Кине до Црног и Средоземног мора

 “Јантарски” (“Ћилибарски”) путеви – од Јадранског и
Средоземног мора до Балтичког и Северног мора
 “Краљевски пут” – Персија, владавина Дарија I (521 – 485
п.н.е.)
 “Пут за процесије” – Вавилон
 Грчка, 500 год. Пре н.е. – први стандарди за путеве

građevinarstvo
Путеви у Римском царству

 У нашим крајевима, још за време првих римских царева,
грађени су војни путеви.
 Главни војни пут (1) ’’прастара артерија’’, од Дунава до

Цариграда, изграђен је већ 69. године. Водио је Моравском
долином и Нишавом у Софију, а отуда, преко такозваних
Трајанових врата, долином Марице. Тај пут, ширине око 6
метара, поплочан великим полигоналним камењем и
набијеним песком (отуда назив ’’калдрма’’), ишао је обично у
правој линији.
 Ознаке су обележавале миље, са дужином од 1842 метра. Од

Београда до Цариграда била је 31 станица, 43 места за измену
коња и око 670 миља.
građevinarstvo
21
22
Грађење Римских путева
23
XVIII век - Француска
24
Период застоја у путоградњи
 После пада Римског царства (395. год.н.е.), феудална

расцепканост и опште назадовање доводи до пропадања
мреже римских путева
 То траје све до пред крај XII века, кад су развој већих

насеља и појачана размена робе између појединих центара
довели до извесног побољшања. Почиње калдрмисање улица
у градовима и прилазних путева. Понегде се доносе прописи
о одржавању путева.

građevinarstvo
Период застоја у путоградњи
 Као узор за градњу су узети римски путеви, али је дебљина

коловозне конструкције смањена на 55-70 цм.
 Ипак, ни у XVIII веку путна мрежа великих размера не

постоји, веома је мало путева са тврдом подлогом, па су
путовања на велике дистанце веома ризична.

građevinarstvo
Почетак развоја савремених путева
 Стање се нешто поправља почетком XVIII столећа

покушајима у Француској и Шпанији да се оживи друмски
саобраћај (у Француској се 1717. год. формира Удружење
инжењера за путеве и мостове.
 У време Наполеона Бонапарте и у току XIX столећа

започиње велика изградња путева потребних пре свега ради
војних циљева, али и ради повезивања новоствореног
француског Царства, међу којим су и први алпски путеви
(прелази преко Симплона и Мон Сенија).

građevinarstvo
Почетак развоја савремених путева
 Шосе и макадам - Индустријска револуција и увођење све

тежих артиљериских оруђа у војску, почетком XIX века
иницирали су и поред наглог развоја железница, изградњу
солидних путева.

građevinarstvo
 Француски инжењер Tрезеге (Тресаqует) предложио је у

другој половини XVIII века нов начин грађења путева са
коловозном конструкцијом дебљине 25 до 30 цм уз
просушивање постељице пута одвођењем воде у бочне јаркове.
 Први слој, дебљине 15 до 20 цм, рађен је од крупнијег и добро

учврћеног камена преко кога је насипан ситнији туцаник
("величине ораха"). Такав коловоз називан је "шосе".

građevinarstvo
 У приближно исто време, у Енглеској два инжењера Томас

Телфорд и Џон Мекадам развијају сличан тип коловозне
конструкције.
 Телфорд ставља у подлогу крупнији камен у који уклињује

застор од ситнијег камена.
Мекадам користи дробљени камен у више слојева, који се
сабијају уз присуство воде.
 Развој дробилица и парног ваљка представљао је

револуционаран корак, који је омогућио масовну примену
"макадама". Тај поступак се једини одржао до данашњих дана
и користи се за израду подлога на савременим путевима.

građevinarstvo
građevinarstvo
32

građevinarstvo
Први савремени коловози почетком XX века
 Асфалтни коловоз – 1876. год. Pennsylvania Ave, Washington

DC
 Бетонски коловози тек 1910. год.

građevinarstvo
И поред свега почетком XX века
услови за путовање на већини путева
нису били баш идеални....

građevinarstvo
građevinarstvo
37
Основни типови коловозних
 Флексибилне
 Полу-круте
 Круте
Разликују се по:
 Врсти материјала и дебљини слојева,
 Начину преношења оптерећења,
 Типовима оштећења која настају на њима.

građevinarstvo

građevinarstvo

građevinarstvo
41
Простирање оптерећења кроз
коловозну конструкцију

građevinarstvo
Како различити коловози примају и
преносе оптерећење
Kрути коловози својом крутошћу преносе оптерећење на већу

површину и тако смањују притисак на постељицу
građevinarstvo
Основни типови оштећења

građevinarstvo
Основни типови оштећења

građevinarstvo
Пројектовање коловозних конструкција
Избор типа и материјала у слојевима коловозне конструкције у

зависности од:
 Саобраћајног оптерећења
 Климатских карактеристика
 Локалних услова – носивости тла у постељици
 Расположивих локалних материјала
 Трошкова изградње и одржавања!
Димензионисање коловозне конструкције (одређивање дебљина

слојева)...

građevinarstvo
Групе саобраћајног оптерећења

građevinarstvo
Постељица коловозне конструкције

građevinarstvo
Улога завршног слоја постељице
коловозне конструкције
 Да уједначи носивост постељице, како би се поставила

коловозна конструкција константне дебљине;
 Да издржи, без великих деформација, оптерећење које се услед
дејства саобраћаја преноси са доње подлоге;
 Да омогући саобраћај грађевинске механизације која се
користи за изградњу коловозне конструкције;
 Да спречи прилив и задржавање влаге у доњој подлози у
садејству са дренажним системом;
 У склопу заштите коловозне конструкције од штетног дејства
мраза.

građevinarstvo
Класификација тла према крупноћи зрна
50
Подела тла
Основне карактеристике тла
 Угао унутрашњег трења “φ”,
 Кохезија “c”.
Кохерентна тла
 “c” основни параметар,
 “φ” занемарљив,
 Осетљива на дејство мраза – мраз разара структуру и везе,
 Осетљива на капиларно пењање воде.
Некохерентна тла
 “c” занемарљиво,
 “φ” основни параметар,
 Мање осетљива на дејство мраза – вода може релативно
слободно да се шири кроз шупљине у оквиру слоја.
51
Јединствена класификација тла у постељици
52
Класификација Америчког бироа за путеве

građevinarstvo
Одређивање гранулометриског састава
Приказ маса појединих фракција материјала зрнастих и

колоидних честица изражених у процентима укупне масе
узорка.
Намена - за класификацију и идентификацију тла и

оцјену карактеристика тла
Методе: - просејавање (код крупнозрних),

- ареометрија (финозрних),
(пипетирање)

građevinarstvo
55
Одређивање коефицијента неравномерности и
коефицијента зрнавости
U=Cu= d60/d10
U - koефицијент неравномерности по Allen Hasen-u

d60 – пречник зрна који одговара ординати 60%
d10 – пречник зрна који одговара ординати 10%
U˂ 5 тло је равномерног састава

U= 5-15 тло је умерено неравномерног састава
U˃15 тло је неравномерног састава
Cz=d230/(d10*d60)
Cz - koефицијент зрнавости
građevinarstvo
Одређивање гранулометриске криве
57
Приказ гранулометријског састава за неколико
различитих материјала

АРЕОМЕТРИЈА - мокро сејање

građevinarstvo
АРЕОМЕТРИЈА (кроз 0.1 mm се просеје узорак)

građevinarstvo
ОДРЕЂИВАЊЕ ВЛАЖНОСТИ УЗОРКА
Однос између масе воде у узорку и масе сувог узорка.
W1  W2
w *100  masa.vode / masa.suvog.uzorka
W2  W
W – влажност (%)
W – маса Петријеве посудице (гр)
W1 – маса посудице са поклопцем и влажним узорком (гр)
W2 – маса посудице са поклопце и сувим узорком (гр)

građevinarstvo
ОДРЕЂИВАЊЕ КОНЗИСТЕНЦИЈЕ ТЛА –
АТЕРБЕРГОВЕ ГРАНИЦЕ (1)
 Одређивање граница конзистенције тла познатих као

Атербергове границе.
 Атербергове границе:
− граница течења (wl),
− граница пластичности (wp),
− граница скупљања (ws)
 Граница течења - садржај воде у кохерентном тлу,

приказан као проценат масе потпуно сувог тла, при
којем ситнозрни материјали или колоиди тла прелазе из
пластичног у текуће конзистентно стање.
62
građevinarstvo
Одређивање границе течења (на 25 ударцу)
Слика: Касаграндеова трескалица

građevinarstvo
64
Слика: Касаграндеова трескалица
ГРАНИЦА ТЕЧЕЊА (WL) – liquid limit
65
66
68
Резултати се уносе у дијаграм у чијем координатном систему

се на аппцису наноси у логаритамској подели број удараца
суда, а на ординату садржај воде у процентима у линеарној
размери.
Број удараца суда мора бити између 15 и 35.
Спајањем тачака добија се права линија. Пресек праве линије

са ординатом која одговара броју од 25 удараца даје садржај
воде у процентима који одговара граници течења (wl).

građevinarstvo
Слика: Одређивање границе течења (на 25 ударцу)
građevinarstvo
72
73
75
76
Индекс пластичности Ip: Ip  wl  wp
wl  wo
Индекс конзистенције Iс: Ic 
Ip
Индекс течења IL: wo  wp

Il 
wl  wp

građevinarstvo
Стање тла у зависности од индекса конзистенције Ic
Ic = 0 течно стање
0 < Ic < 0,25 врло мекано
0 < Ic < 0,50 мекано
0 < Ic < 0,75 мала чврстоћа
0 < Ic < 1 чврсто
Ic = 1 врло чврсто

građevinarstvo
Гупни индекс тла
Гупни индекс тла се употребљава као помоћна вредност код класификације

тла и мешавина тла и агрегата за путеве.
Групни индекс тла је функција количине материјала који пролази кроз сито
величине отвора 0,074 mm, границе течења и индекса пластичности.
Израчунава се према следећој формули:
GI=0.2a+0.005ac+0.01bd
x - проценат фракција који пролази кроз сито величине отвора 0.074mm

W1 – граница течења
IP – индекс пластичности
Групни индекс се заокружује на најближи цео број.

građevinarstvo
Гупни индекс тла
Израчунава се према следећој формули:
GI=0.2a+0.005ac+0.01bd
x - проценат фракција који пролази кроз сито величине отвора 0.074 mm

W1 – граница течења
IP – индекс пластичности

КЛАСИФИКАЦИЈА КОХЕРЕНТНОГ ТЛА ПО
АТЕРБЕРГОВИМ ГРАНИЦАМА ПЛАСТИЧНОСТИ
(AC класификација)
CL – Анорганска глина ниске пластичности

CI - Анорганска глина средње пластичности
CH - Анорганска глина високе пластичности
ML (OL) - Прашина ниске пластичности (органске глине ниске пластичности)
MI (OI) - Прашина средње пластичности (органске глине средње пластичности)
81 MH (OH) - Прашина високе пластичности (органске глине високе пластичности)
građevinarstvo
83
84
Дијаграм за класификацију
кохезионих материјала
За квалификовање материјала потребно је одредити:
• Границу течења Wi
• Индекс пластичности Ip
• Групни индекс GI

građevinarstvo
Табела: Гранични појасеви просејавања за аутопутеве и
аеродроме
građevinarstvo
Збијање тла
Основне карактеристике тла:

 Запреминска маса у сувом стању γd,
 Запреминска маса у влажном стању (са одређеним

процентом влажности) γw.
 Збијање – поступак редуковања запремине тла и запремине

шупљина испуњених ваздухом у тлу– повећање запреминске
масе тла.
 Лоше збијено тло се деформише под дејством оптерећења услед
додатног збијања и истискивања воде и ваздуха.
 Добро збијено тло се деформише само на рачун деформације
самих зрна – много крући слој.
 Резултат је мала деформација (еластична и трајна).

građevinarstvo

građevinarstvo
89
http://www.extension.umn.edu/agriculture/tillage/soil-compaction/

građevinarstvo
Одређивање запреминске тежине
Одређивање запреминске тежине испитиваног материјала се врши

на више начина од којих се најчешће употребљавају следеће
методе:
• одређивање запреминске масе материјала тла са

порама методом са цилиндром познате запремине
• одређивање запреминске масе методом калибрисаног

песка
• нуклеарна сонда.

Одређивање запреминске масе материјала тла са
порама методом са цилиндром познате запремине
 Врши се код кохерентних земљаних материјала уграђених у

доњи строј пута и код мешавина, кад су некохерентни
материјали потпуно утопљени у кохерентни материјал, те је
могуће узети узорак цилиндром.
 Контрола квалитета помоћу запреминских маса састоји се у

поређењу постигнуте запреминске тежине материјала у сувом
стању γs, која се упоређује са максималном запреминском
тежином γmax добивеном по стандардном лабораторијском
Прокторовом поступку (енергија збијања 60 tm/m3) и
одређивањем односа постигнуте и максималне запреминске
тежине γs /γmax израженог у процентима, тзв. степен збијености.

građevinarstvo
Код контроле збијености кохерентних материјала, уграђених у доњи
строј пута постоје следећи критеријуми:
1. За насипе висине до 2 m, рачунајући од коте нивелете коловоза до коте

терена на дотичном месту, степен збијености треба да износи
γs=100%γmax
2. За насипе висине преко 2 m, захтевани степен збијености за горњи део

насипа до дубине од 2 m треба да је исти као и код предходног случаја,
док за слојеве насипа испод 2 m захтевани степен збијености треба да
износи γs=95%γmax
3. За постељицу усека захтевани степен збијености треба да износи

γs=100%γmax
4. За подтло (природно тло преко кога се ради насип после скидања

хумуса), које се сматра саставним делом насипа, важе исти критеријуми
као и за насип (1, 2)

građevinarstvo
94
95
Цилиндар
са оштром
ивицом
96
97
98
Покрет
ни
набија
ч
99
100
Цилиндар се
вади лопатом
(да се не
оштети
101
узорак)
102
103
104
105
Одређивање запреминске тежине материјала тла са порама у
влажном стању
Узорак у влажном стању измери се заједно са цилиндром са тачношћу

од 1гр.
Одузимањем познате масе цилиндра добија се маса влажног узорка W.
W
v 
V
v - запреминске тежине материјала тла са порама у влажном стању
W – маса влажног узорка, у грамима
V – запремина влажног узорка (цилиндра), у кубним центиметрима

građevinarstvo
Запреминскa тежинa материјала тла са порама у сувом стању се
рачуна на следећи начин:
100W
d 
(100   )V
 d - запреминскa тежине материјала тла са порама у сувом стању,

у грамима по кубном центиметру
W – маса влажног узорка, у грамима
ω – влажност узорка (у односу на суви узорак), у процентима
V – запремина влажног узорка (цилиндра), у кубним центиметрима
107
Одређивање запреминске масе методом
калибрисаног песка (1)
 Метода није применљива за тла која садрже зрна већа од 63 mm.
 На поравнату површину постави се постоље апаратуре тако да

потпуно належе на терен (приликом узимања узорка мора се
одстранити површински слој од око 2 до 5 cm).
 Кроз отвор на постољу апаратуре ископа се рупа пречника

једнаког пречнику отвора на постољу, а дубине 10 до 20 cm.
 Код копања рупе мора се водити рачуна да се не поремети тло око

рупе.
108 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

građevinarstvo
Одређивање запреминске масе методом
калибрисаног песка (2)
 Сав ископани материјал се пажљиво ставља у посуду водећи рачуна да

се нешто од материјала не изгуби и одмах измери маса G6.
 Уколико се одређује запреминска маса материјала тла са порама у

сувом стању, одмах се одреди влажност ископаног материјала према
стандарду СРПС У.Б1.012.
 На постоље преко ископане рупе постави се апаратура напуњена

калибрисаним песком, отвори вентил и сачека да се рупа напуни
песком.
 Измери се апаратура и остали песак у њој и забележи маса G7.

građevinarstvo
Одређивање запреминске масе тла са порама у влажном стању:
 kp  G6
v 
G3  G 7  G5
 v - запреминске маса материјала тла са порама у влажном стању, у

грамима по кубном центиметру;
 kp - запреминске маса калибрисаног песка у насутом стању, у грамима по
кубном центиметру;
G6 - маса ископаног материјал коме се одређује запреминска маса, у
грамима;
G3 - маса апаратуре и песка, у грамима;
G7 - маса апаратуре и заосталог песка после испитивања, у грамима;
G5 - маса песка која остане у левку, у грамима.
građevinarstvo
Одређивање запреминске масе тла у сувом стању.
100
d   v
100  
 d - запреминскa масa тла у сувом стању, у грамима по кубном центиметру;
ω - влажност материјала (у односу на суви узорак), у процентима ;
 v - запреминске маса материјала тла са порама у влажном стању, у грамима по

кубном центиметру.

građevinarstvo
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
Утврђивање носивости тла у постељици
коловозне конструкције
Лабораторијске методе
 Лаб. CBR опит
 Proctor
 Повратни модул MR
Теренске методе
 Теренски CBR
 Модул стишљивости (опит плочом)
 Модул деформације
 Динамички конусни пенетрометар DCP (Dynamic Cone

Penetrometer)
 Нуклеарна сонда (Troxler)
 Сонда на бази простирања електромагнетних таласа

126
Лабораторијски CBR опит

građevinarstvo
128 ЦБР опит – опрема

ЦБР опит – криве за различите материјале
(100% ЦБР је за идеално гранулисан и збијен дробљени
камени материјал)
129
ЦБР вредност
• Усваја се ЦБР вредност за 100% збијености према

максималној збијеност по Проктору.
• Усваја се 95% или 98% од максималне збијености по

Проктору у зависности од техничке специфкације – за
материјале као што су дробљени камен (јер се он не
може тако добро збити као у лабораторијском
условима).

građevinarstvo
Пример одређивања ЦБР-а за узорак материјала
132
Дијаграм зависности CBR-а од запреминске масе

građevinarstvo
Кoнтрола запреминске масе
 Прокторов опит се заснива на утврђивању запреминске масе

осушеног узорка узетог из уграђеног слоја (постељице или
подлоге). Њеним упоређењем са запреминском масом истог
материјала уграђеног у лабораторији постандардном
поступку добија се представа о запремини шупљина односно
степену збијености уграђеног слоја
 Нуклеарна сонда

Модул стишљивости
 Опит кружном плочом – метода којом се врши испитивање

носивости уграђеног слоја тако што се у једнаким
временским интервалима утврђује слегање плоче одређеног
пречника при одређеним специфичним притисцима који се
повећавају.
 Швајцарски поступак – модул стишљивости Me

• 5 степени, Δp = 50 kPa

Опит плочом – Одређивање Модула
стишљивости

građevinarstvo
Модул деформације

građevinarstvo
ОПИТ КРУЖНОМ ПЛОЧОМ
 Челичну плочу оптерећујемо помоћу хидрауличке пумпе,

примењујући притисак на слој који испитујемо.
 Угиб површине читамо на микрометрима постављеним на

три тачке на плочи и рачунамо просечну вредност.
 Величина плоче зависи од намене опита, обично се сматра

да су измерени угиби углавном настали у слоју дебљине око
1,5 до 2 дијаметра плоче. Код нас се користе плоче пречника
16, 30 и 75 cm.

građevinarstvo
ОПИТ КРУЖНОМ ПЛОЧОМ
 Мала плоча (16 cm) се код нас данас ређе користи, углавном
за испитивање асфалтних слојева;
 Средња (30 cm) је најчешћа у пракси и веома је погодна за

испитивање слојева од грануларних материјала (модул
стишљивости Ms или модул Ev2), а
 Велика плоча (75 cm) се користи за испитивање модула

реакције тла’’k’’ по Westergaard-u.

građevinarstvo
Опит кружном плочом за одређивање модула деформације
Ev1, Ev2
 Према стандарду СРПС.У.Б1.047 се одређује модул

деформације Ev који се применљује код грађења саобраћајница и
то за: природно тло (подтло), насуто тло (насип) и тампон (доњи
носећи слој).
 Модул деформације Ev је показатељ стишљивости тла чија се

величина одређује на основу теорије израчунавања слегања тла
оптерећења преко круте плоче.
 Слегање плоче се мери на три независно ослоњена мерна сата

сваке минуте.
 Слегање при сваком ступњу треба да буде око 2 mm.

142
 Растерећење после прве серије оптерећења врши се постепено
тако што је оптерећење при растерећењу половина претходног
(pmax/2, pmax/4, pmax=0 ).
 По растерећењу на нулу, врши се друга серија оптерећења, стим

што су вредности ступњева оптерећења исте као што је утврђено
у првој серији оптерећења, али је број ступњева мањи за један.
 Притисак на тло под плочом - p, изражен је једначином:
2
d
p  C  pm C  
D
C – Фактор израчунавања притиска на тло из очитавања на

манометру.

građevinarstvo
 Спајањем тачака слегање – притисак добија се крива. На кривој
притисак – слегање код прве сесије оптерећења уочава се
праволинијски део, тако да се усваја да је p2=0,7pmax и p1=0,3pmax.
 Модул деформације је:

p  p2  p1
p
Ev1  0,75  D
s s  s2  s1
D – пречник плоче у центиметрима

d – пречник клипа пресе, у центиметрима
pm – очитавање на манометру, у мегапаскалима

građevinarstvo
 При другој серији оптерећења у интервалу између другог (p1) и

последњег ступња оптерећења (p2) израчунава се вредност
модула Ev2.
 На исти начин се израчунава и модул деформације Ev3 као
контрола модула деформације Ev2 добијеног из друге серије
оптерећења.
 Поред самог модула, важан је и однос између модула при
другом циклусу оптерећења Ev2 и модула срачунатог за први
циклус Ev1.
 Сматра се да је тло добро збијено ако је тај однос мањи од 2.

građevinarstvo
Опит кружном плочом за одређивање модула стишљивости
(према стандарду СРПС.У.Б1.046)
 Модул стишљивости је величина која изражава меру
слегања (збијања) испитиваног материјала под дејством
притиска под утврђеним условима.
 Плоча се оптерећује ступњевито по 0,5 kp/cm2 све до коначног

оптерећења од 2,5 kp/cm2 (~2,5kg/cm2) за постељицу, 4,5 kp/cm2
за носеће слојеве и 5,5 kp/cm2 за готов пут, односно
аеродромску писту без застора.
 После сваког оптерећења бележи се слегање плоче после 1,2,3,

итд. минута све до стабилизације (све док слегање не буде мање
од 0,05 mm у последња три минута).
147  Слегање се добија као аритметичка средина три компаратера.

Ms - модул стишљивости
p - разлика два одређена оптерећења (у зависности од намене испитивања)
s - одговарајућа разлика слегања s, у cm

d - пречник кружне плоче, у cm
p
Ms  d
s

građevinarstvo
Постељица
Ms>25MPa
Доњи носећи слој

Ms>40MPa
Горњи носећи слој

Ms>100MPa
149
150
151
152
153
154
155
156
157
158
159
160
Друга опрема за мерење носивости постељице
и подлоге коловозне конструкције
161
Мобилни (динамички) уређај за анализу
носивости слојева

građevinarstvo
ИСПИТИВАЊЕ ПОСТЕЉИЦЕ И ПОДТЛА
ДИНАМИЧКИМ КОНУСНИМ ПЕНЕТРОМЕТРОМ
(DCP - CBR)
• Динамички конусни пенетрометар (TRRL DCP А2465) је

инструмент пројектован за брзо мерење ''ин ситу''
карактеристика постојеће коловозне конструкције, односно
њених слојева од невезаних материјала.
• Мерења се могу вршити континуално на доле до дубине од

око 850 mm, или до препоручене максималне дубине од 2
метра када се користе продужне шипке.
• При томе се могу уочити границе између појединих слојева

са различитим карактеристикама, односно, могу се одредити
дебљине појединих слојева.
građevinarstvo
ИСПИТИВАЊЕ ПОСТЕЉИЦЕ И ПОДТЛА
ДИНАМИЧКИМ КОНУСНИМ ПЕНЕТРОМЕТРОМ
(DCP - CBR)
Корелације између мерења са DCP и вредности CBR
(Kaлифорнијског индекса носивости), су успостављене у
ранијем периоду (Van Vuuren 1969. Kleun and Van Heerden 1983,
Smith and Pratt 1983), тако да се резултати мерења са DCP могу
изразити у вредности CBR и применити за дименизионисање
коловозних конструкција.
Вредности CBR се могу рачунати из дијаграма са резултатима

извршених опита, према TRRL, (Road Note 8):
Log(CBR) = 2,48 - 1,057 Log(mm/udaru)

građevinarstvo
165
166
167
ИСПИТИВАЊЕ МОДУЛА СТИШЉИВОСТИ
ДИМАЧКИМ ПАДАЈУЋИМ ТЕГОМ
Предности:
• Није потребан контратег као код статичке методе;
• Уређајем лако рукује само један оператер а резултати се

добијају за само 3 минута.

građevinarstvo
Слика – Пример мерења носивости помоћу динамичког мерног
уређаја са падајућим тегом

građevinarstvo
Пример Извештаја за испитивање носивости слојева тла
(постељица)

građevinarstvo
građevinarstvo
172
173
građevinarstvo
175
Интелигентно збијање
176
Интелигентно збијање

Насип – критеријум збијености

građevinarstvo
179


građevinarstvo
182
Подлога коловозне конструкције
 Флексибилни коловози
Горња и доња подлога – структурни слојеви који обезбеђују
носивост и смањују напрезања која се преносе на постељицу
(тако да их она може поднети без велике деформације).
 Крути коловози
Подлога – изравнање и побољшање носивости постељице.
 Карактеристике материјала у постељици и подлози се могу

поправити збијањем или хемијском стабилизацијом.

građevinarstvo
Материјали у подлози коловозне конструкције
 Невезани агрегат
 Материјали стабилизовани хидрауличним везивом

 Креч – примарно за стабилизацију постељице
израђене од кохерентног тла
 Цемент – цементна стабилизација
 Битуменом везани материјали - Битуменизирани носећи

слојеви

građevinarstvo
Примена агрегата у коловозним конструкцијама
 Завршни слој постељице
 Невезани слојеви доње подлоге
 Цементна стабилизација
 Везани слојеви коловозне конструкције
 Асфалтни слојеви (70 – 85 %)
 Цемент-бетон (70 – 85 %)

građevinarstvo
Основни типови коловозних конструкција

građevinarstvo
Врсте каменог агрегата
Према пореклу:
 Природни
 Речни сепарисани песак и шљунак (у ужем смислу
“природни” агрегат – без додатне обраде – дробљења)
 Дробљени песак и камена ситнеж
 Вештачки
 Згура из високих пећи или згура добијена при
производњи челика
 Електрофилтерски пепео
 Лаки агрегати (керамзит – експандирана глина)
 Синопал
 Рециклирани агрегат (дробљени бетон)

građevinarstvo
Природни агрегат
Налазишта
Каменоломи – дробљени камени агрегат

Сепарације – речни шљунак и песак

građevinarstvo
Природни агрегат

građevinarstvo
Подела природног каменог агрегата према
пореклу
 Магматски (еруптивни)
• Настали хлађењем магме,
• Силикатног састава,
• Дацит, андезит, базалт, гранит, дијабаз...
• Изузетно отпорни на хабање, користе се за хабајуће
слојеве коловозних конструкција.
 Седиментни
• Настали консолидацијом седиментних материјала,
• Седименти су очврснули услед дејства силикантних
иликарбонатних минерала и притиска слојева изнад,
• Карбонатне стене: кречњак, доломит
 Метаморфни
• Настали рекристализацијом еруптивних или седиментних
стена под дејством притиска и температуре,
190 • Гнајс, кварцит, мермер...
кречњак eруптивац
191
Подела природног каменог агрегата према
величини зрна

građevinarstvo
193
Производња каменог агрегата у
каменоломима
 Ризла 0 – 63 mm
 ПРИМАРНА (ЧЕЉУСТНА) ДРОБИЛИЦА

 0-170 mm
 СЕКУНДАРНА и ТЕРЦИЈЕРНА (КОНУСНА или

ВЕРТИКАЛНА УДАРНА) ДРОБИЛИЦА
 Фракције каменог агрегата 0/2, 0/4, 2/4, 4/8, 8/11, 8/16,
16/22, 16/32 mm (племенита камена ситнеж)

građevinarstvo
195
građevinarstvo
Материјали за израду подлоге коловозне
конструкције
 Невезани агрегат у доњој и горњој подлози коловозне

 Квалитет и гранулометријски састав зависе од порекла и
начина прераде (природни, речни, делимично или потпуно
дробљени), као и од положаја и функције слоја коловозне
конструкциjе у коме су уграђени
 Опште правило: У доњим – нижим слојевима
употребљавају се мешавине са већим максималним зрном
(max. 0/63 mm), а у горњим слојевима са мањим (нпр.
0/31.5 mm)
 Дебљине 15 – 40 cm
 Уграђује се у слојевима приближне дебљине 15-20 cm
(max 30 cm)

građevinarstvo
Материјали за израду подлоге коловозне
 Невезани агрегат у доњој и горњој подлози коловозне

конструкције - наставак
 Оптимална енергија збијања одређује се Proctor-овим
опитом при оптималној влажности
 Носивост се изражава преко:
 Повратног модула MR
 Модула деформације Ev2
 Модула стишљивости Мs
 Калифорнијског индекса носивости CBR
 За димензионисање:
 MR (E), CBR, Ev2,
 За техничке услове и контролу квалитета:
 Ev2, MS

građevinarstvo
Цементна стабилизација

građevinarstvo
 Мешавина (најчешће) природног агрегата и цемента 2 – 4 %

цемента
 Технолошка дебљина слоја 15 – 25 cm
 Носивост се одређује на бази чврстоће на притисак после 7 и
28 дана
 σ7 = 2.0 – 5.5 MPa
 σ28 = 3.0 – 6.5 MPa
 Модул еластичности: 2 – 30 GPa у зависности од врсте
агрегата и садржаја (количине) цемента
 Чврстоћа на затезање при савијању: 1/8 до 1/10 чврстоће на

притисак

građevinarstvo

građevinarstvo

građevinarstvo

Predavanja 1 KK Uvod 2019

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predavanja 1 KK Uvod 2019

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KОЛОВОЗНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

Проф. др Бојан Матић, диг

 Техничка регулатива у области изградње и одржавања путева

2 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

3 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

4 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

5 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

 Да омогуће несметано одвијање саобраћаја при свим

• штетног дејства мраза.

7 Проф. др Бојан Матић, диг

8 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

9 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

Римљани су такође схватили, да је за повезивање Метрополе са

10 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

 Ширине римских путева биле су прецизно дефинисане и то:

 Саобраћај на римским путевима био је регулисан и стриктно

11 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

 Успостављене су биле сталне путничке линије, а за трговину

 Према закону, сви грађани су могли да користе римске

12 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

 Римљани су у технику градње путева увели многобројне

16 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

17 Проф. др Бојан Матић, диг

 “Пут свиле” – oд Кине до Црног и Средоземног мора

18 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

19 Проф. др Бојан Матић, диг

 Главни војни пут (1) ’’прастара артерија’’, од Дунава до

 Ознаке су обележавале миље, са дужином од 1842 метра. Од

Период застоја у путоградњи

 После пада Римског царства (395. год.н.е.), феудална

 То траје све до пред крај XII века, кад су развој већих

25 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

Период застоја у путоградњи

 Као узор за градњу су узети римски путеви, али је дебљина

 Ипак, ни у XVIII веку путна мрежа великих размера не

26 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

Почетак развоја савремених путева

 Стање се нешто поправља почетком XVIII столећа

 У време Наполеона Бонапарте и у току XIX столећа

27 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

Почетак развоја савремених путева

 Шосе и макадам - Индустријска револуција и увођење све

28 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

 Француски инжењер Tрезеге (Тресаqует) предложио је у

 Први слој, дебљине 15 до 20 цм, рађен је од крупнијег и добро

29 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

 У приближно исто време, у Енглеској два инжењера Томас

 Телфорд ставља у подлогу крупнији камен у који уклињује

 Развој дробилица и парног ваљка представљао је

30 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

33 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

 Асфалтни коловоз – 1876. год. Pennsylvania Ave, Washington

34 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

35 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

 Начину преношења оптерећења,

 Типовима оштећења која настају на њима.

38 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

39 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

40 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

42 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

Kрути коловози својом крутошћу преносе оптерећење на већу

44 Проф. др Бојан Матић, диг departman za

45 Проф. др Бојан Матић, диг departman za