МАТУРСКИ РАД

Предмет: МЕЂУНАРОДНА ШПЕДИЦИЈА

Тема: ПОСЛОВИ И ДОКУМЕНТИ У ПОМОРСКОМ ТРАНСПОРТУ

Ученик: Латас Тијана IV2

Професор: Нада Јелесић

Богатић, јун 2024.

Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

САДРЖАЈ:

1.УВОД ...................................................................................................................................... 3
2. Значај поморског транспорта .............................................................................................. 4
3. Mорске луке .......................................................................................................................... 4
4. ПОСЛОВИ (УГОВОРИ) О ПРЕВОЗУ РОБЕ ВОДНИМ ПУТЕВИМА .......................... 5
5. УГОВОРИ (ПОСЛОВИ) О ПРЕВОЗУ РОБЕ У ПОМОРСКОЈ ПЛОВИДБИ ................ 6
5.1.Уговор о поморском пловидбеном послу............................................................ 6
5.2.Уговор о чартеру (бродарски уговор) .................................................................. 6
5.3.Уговор о најму (закупу) целог брода ................................................................... 7
5.4.Временски чартер .................................................................................................. 7
5.5.Уговор на путовање (voyage charter) .................................................................... 8
5.6.Уговор о превозу робе (појединих ствари, комадне робе) ................................ 8
6. ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА О ПРЕВОЗУ ............................................................................ 9
7. ТЕРЕТНИЦА (КОНОСМАН) ........................................................................................... 10
8. ИЗДАВАЊЕ ТЕРЕТНИЦЕ (КОНОСМАНА) .................................................................. 10
9. ОСОБИНЕ ТЕРЕТНИЦЕ (КОНОСМАНА) ..................................................................... 11
10. САДРЖИНА И ЕЛЕМЕНТИ ТЕРЕТНИЦЕ (КОНОСМАНА) .................................... 11
11. ВРСТЕ ТЕРЕТНИЦА (КОНОСМАНА) ......................................................................... 12
11.1.ТЕРЕТНИЦА НА ИМЕ ..................................................................................... 12
11.2.ТЕРЕТНИЦА НА ДОНОСИОЦА ..................................................................... 12
11.3. ТЕРЕТНИЦА ПО НАРЕДБИ ........................................................................... 12
12. ТОВАРНИ ЛИСТ У ПОМОРСКОЈ И УНУТРАШЊОЈ ПЛОВИДБИ ........................ 13
13. ВОЗАРИНА ...................................................................................................................... 14
14. ОБАВЕЗЕ КРЦАТЕЉА У ПОМОРСКОМ ПРЕВОЗУ РОБЕ ...................................... 15
15. ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................... 16
16. ЛИТЕРАТУРА: ................................................................................................................ 17
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

1. УВОД
Поморски транспорт представља виталну карику у светском систему трговине и превоза
робе. Са дугом историјом и развијеном инфраструктуром, поморски транспорт
омогућава ефикасан превоз великих количина робе широм света. У овом уводу,
испитаћемо значај поморског транспорта, основне карактеристике ове врсте превоза,
како и неке од најзначајнијих предности и изазова са којима се сусреће.
Историја поморског транспорта се пружа кроз векове и обухвата богату разноликост
догађаја, технолошких иновација и културних промена. Од праисторијских времена до
модерног доба, поморски транспорт играо је виталну улогу у превозуњу људи, робе и
идеја широм света.
Прва позната коришћења поморског транспорта датирају још из праисторијског доба
када су прве пловидбе обављане коришћењем пловила попут чамаца и чамаца од
трактора. Преко времена, пловидбе су постајале напредније, са развојем пловила попут
бродова на једра и касније пароброда. До деветнаестог и двадесетог века, поморски
транспорт је био доминиран једреницама, али је дошло до великих технолошких
промена са интензивнијом употребом паробродова и касније моторних бродова.

У историји поморског транспорта, важни догађаји укључују:

1. Пловидбу феничана и њихове трговачке руте по Средоземном мору.
2. Велика открића, као што су путовања Колумба и других истраживача која су
довела до открића Новог света и нових трагова трговине и културних размена.
3. Индустријска револуција и промене у технологији поморског транспорта,
укључујући паробродове и касније моторне бродове.
4. Развој лукова и инфраструктуре за превоз и трговину робом.
5. Први светски рат и други светски рат као кључни периоди у развоју поморског
транспорта, као и у промени стратегија и технологије.
Настанком индустријског капитализма крајем 18. века јавља се потреба за јачим, бржим
и јефтинијим превозним средствима на мору. Први пароброди појављују се почетком 19.
века а касније и бродови са моторном вучом који су у потпуности потиснули
једрењаке.Поморски саобраћај се јавља као главни носилац међународне трговине услед
размештаја појединих континената и њихове раздвојености морима и океанима.
Прекоокеанска размена чини око 75% од укупне трговинске размене и зато је развој
поморског саобраћаја најтешње повезан са стањем на светском тржишту. Све кризе и
колебања на светском тржишту непосредно утичу настање трговачке морнарице.
Историја поморског транспорта не само што је обележена технолошким напредком, већ
и променама у светским економијама, културним интеракцијама и геополитичким
односима. Данас, поморски транспорт остаје од кључног значаја у светској трговини,
што га чини важном компонентом савремене светске економије.
3
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

2. Значај поморског транспорта

Поморски транспорт се развијао постепено и стално се усавршавао. Данас велики број

држава, па чак и оних које немају море (Мађарска, Чешка и друге), поклања знатну
пажњу изградњи бродова и стварању своје трговачке бродске флоте. Између осталог,
бродови доносе и велике де визне приходе, што побољшава активу платног биланса
сваке земље
Савремени бродови се прилагођавају за превоз посебних терета. Постоје танкери који
превозе робу у течном стању, пића, киселине, као и они који превозе само робу у чврстом
стању, и то ринфузну робу (ра зне руде, шећер, житарице и сл.). Специјализација бродова
за превоз ро бе је врло значајна јер омогућава бржи утовар и истовар бродова у
укрцајним, односно искрцајним лукама, њима се може превести већа количина робе,
јеримају и већу тонажу, а прилагођени су само за одре ђени терет, што омогућава
јефтинији, економичнији и сигурнији превоз робе поморским путем. Поморски
транспорт је знатно јефтинији од неких других облика транспорта, на пример
ваздухопловом, камионом и сл. Међутим, уколико се пронађу боља техничка решења и
трговачки бродови опреме на атомски погон, тај транспорт би био знатно јефтинији и од
данашњег превоза бродовима који као погон користе нафту и нафтне деривате.
У СР Југославији значајна пажња и брига посвећена су трговачким бродовима и
њиховом коришћењу, мада се мора признати да је наше бродарство једно време било
под економским санкцијама међународне заједнице што је умногоме спречавало развој
и коришћење бродова у међународној трговини.. Тај транспорт има превагу над другим
врстама тран спорта у међународном промету робе.. Очекује се да и у будућности тај
транспорт и даље буде примаран у међународном превозу робе, не само у нас него и у
свету, јер су капацитети превоза робе у поморском транспорту велики

3. Mорске луке

Морске луке треба да имају добру саобраћајну везу са својим залеђем да би могле да
функционишу. Према томе, и економска важност једне луке зависи од добрих веза те
луке са залеђем, односно са унутрашњошћу. нарочито због промета робе у оба правца.
Сматра се да је врло погодно ако морска лука има везу са речним саобраћајем. Није само
географски положај услов за развој поморске луке него су важни и природни услови (да
ли се залеђе лукс леди, да ли је она пловна и зими, како је технички опремљена, какве су
саобраћајне везе са залеђем итд.). Савремене луке треба да буду опремљене и добром
механизацијом која омогућава ефикасан укрцај и искрцај бродова. То ће свакако
стимулисати и бродаре да долазе у оне луке у којима могу врло ефикасно да укрцавају и
искрцавају робу, што, опет, значи да ће возари нудити нижи возарински став за превоз
робе у оној луци где је манипулативни део утовара и истовара робе бржи.. Механизација
у лукама се састоји од низа покретних и непокретних дизалица, разних елеватора за
жито, течност, трактора, ауто-дизалица, разних гумених, челичних и ланчаних
транспортера итд. 4
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

4. ПОСЛОВИ (УГОВОРИ) О ПРЕВОЗУ

РОБЕ ВОДНИМ ПУТЕВИМА
Постоје две врсте послова (уговора) који се
закључују у водном саобраћају: посао (уговор)
о превозу робе унутрашњим водним
путевима и посао (уговор) о превозу робе
међународним водним путевима.
Сваки од ових превозних путева може да има и
посебне уговоре, којима се регулише превоз. У
унутрашњем и међународном водном
саобраћају закључују се уговори о превозу робе
на рекама, језерима, водним каналима и
морима. У Закону о поморској и унутрашњој
пловидби СРЈ извршена је подела пловидбе, а
тиме и превоза робе водним путевима на:
поморску и унутрашњу пловидбу. Слика 1. (Превоз робе бродом)
Под поморском пловидбом се подразумева пловидба која се обавља на мору, на рекама
Јадранског слива до границе до које су оне пловне са морске стране, на Скадарском
језеру и на реци Црнојевића. Под унутрашњом пловидбом подразумева се пловидба на
рекама, каналима и језерима, осим на рекама Јадранског слива, на Скадарском језеру и
на реци Црнојевића. Постоје и уговори у слободној пловидби и уговори у линијској
пловидби.
1) Уговори у слободној пловидби подразумевају споразумно, вољно договарање
уговорних страна о превозу робе одређеним водним путем и на одређеној релацији, а уз
одређену превознину. Овим уговором се осим терета који се превози, превозног пута,
врсте брода, крцатеља и бродара одређује и превознина-возарина.
2) У уговору у линијској пловидби возарина је одређена унапред бродарским тарифама
и зависи од релације (места укрцаја и искр цаја), тј. од дужине превозног пута и робе
која се превози (њене количи не и својстава, као и услова превоза и др.). У линијској
пловидби бродови плове по устаљеном возном реду и у одређеним временским
интервали ма пристају у одређеним лукама.
Битни елементи свих ових уговора о превозу робе водним путевима су поред уговорних
страна, предмета уговора, тј. робе која се превози, релација на којој се роба превози и
превознина (возарина). Уговорне стране су бродар који поседује брод и обавља превоз,
без обзирза на то да ли је он и власник или закупац брода и крцатељ који предаје робу
на превоз бродом. Крцатељ не мора да буде власник робе.Предмет уговора је превоз
одређене робе из луке укрцаја до луке искрцаја, а возарина је накнада коју крцатељ плаћа
возару за обављени превоз.
5
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

5. УГОВОРИ (ПОСЛОВИ) О ПРЕВОЗУ РОБЕ У ПОМОРСКОЈ

ПЛОВИДБИ
Постоји више врста ових уговора, а међу њима треба истаћи:
• уговор о поморском пловидбеном послу;
• уговор о чартеру (временски чартер, уговор на једно или више путовања, уговор
о закупу брода, подчартер).
У Закону о поморској и унутрашњој пловидби законодавац пред као уговор о
искоришћавању бродова:
• уговоре о пловодбеном послу;
• уговоре о закупу брода.

5.1. Уговор о поморском пловидбеном послу

Овим уговором бродар се обавезује да за наручиоца обави транспортну услугу, односно
да бро дом превезе робу и путнике, као и да обави теглење (реморкирање) или неки други
пловидбени посао. Овај уговор може се даље делити на по себне уговоре о: превозу
ствари морем или унутрашњим водама, који се јавља као бродарски уговор и као уговор
о превозу комадне робе; пре Возу путника морем или унутрашњим водама: тегљењу,
односно поти скивану морем или унутрашњим водама и о другим пловодбеним посло
вима (ломљење леда и др.). Овакву поделу учинио је и законодавац у Закону о поморској
и унутрашњој пловидби.

5.2. Уговор о чартеру (бродарски уговор)

То је уговор о превозу робе (ствари) на основу којег се бродар обавезује да превезе целим
бродом, једним делом брода или у одређеном бродском простору робу наручиоцу
превоза (бродарски уговор), а уз обавезу наручиоца превоза да плати одређену
закупнину за брод. Превоз појединих ствари бродом уређује се возарским уговором.
Бродарски уговор се може закључити за једно путовање или више путовања (бродарски
уговор на путовање) или за одређено време (бро дарски уговор на време). Бродарски
уговор за више путовања или бро дарски уговор на време за цео брод морају да се
састављају у писменом облику јер је то битан услов за пуноважност и правну ваљаност
уговора.
Постоје одређени подоблици бродског уговора, као што су: уговор о најму целог брода,
уговор о закупу брода без посаде и опреме, времен ски чартер, подчартер и бродарски
уговор на путовање. Бродар за услугу превоза из једног места у друго наплаћује одређе
ну накнаду (возарину), коју ималац терета плаћа. Уговор о томе заклу чују два лица:
бродар, који нуди и даје услуге превоза и наручилац пре воза који тражи да се превезе
одређена роба.
У уговору о чартеру могу се појавити и друга лица која нису у уговорном односу, али и
она имају извесна права. То су крцатељ, односно пошиљалац и прималац робе. Крцатељ
укрцава робу на брод, а прималац је преузима од бродара, често поседовањем и
презентацијом теретнице. 6
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

5.3. Уговор о најму (закупу) целог брода

Овим уговором одређено лице (закупопримац), закупљује - узима у најам поморски брод
ради обављања поморско-пловидбеног посла, односно ради економског искоришавања
брода у било којој врсти пловидбе. То се чини у име закупца и за његов рачун, а закупац
се појављује као бродар. Дакле, овим се уговором остварује закуп целог брода са
посадом и опремом. Међутим, може се закупити брод без посаде и опреме пошто сам
наручалац превоза опрема брод и економски га искоришћава (превозећи сопствену или
ту ђу робу). Обично се закуп брода без посаде и опреме сматра уговором о закупу
непокретних ствари.
Код уговора о закупу брода, по правилу, уговара се давање,голог брода", тј. брода без
посаде, али опремљеног генерално или за одређена путовања. Дакле, брод мора у
навигационом смислу увек бити спреман за пловидбу.
Врло често се у пракси уговор о закупу брода поистовећује сa timе charter-oм
(временским чартером). Међутим, код time charter-a се раздвајају навигациона и
техничка функција брода од комерцијалне, за разли ку од уговора о закупу где нема тога
раздвајања, јер техничка и комер цијална функција прелазе на закупца, а давалац брода
у закуп (закуподавац), остаје „голи" власник брода. Постоји још једна разлика између
ова два уговора. Код time charter-a као бродског уговора на време не мења се застава
брода, док се то чини код уговора о закупу.
У поморском праву постоји посебна варијанта уговора о закупу бро да, тзв. charter by
demise, по којој је битно да се брод даје у закуп ради оба вљања пловидбене делатности,
у тачно уговорене сврхе (превоз робе или путника или тегљење и сл.). Ако се брод
користи у друге сврхе (као угоститељски или стамбени објекат и сл.), то није уговор
поморског права, већ грађанско-правни уговор о закупу.

5.4. Временски чартер

Овај уговор се одликује тиме што бродар ставља крцатељу свој брод на располагање на
одређено време за превоз робе, а овај има обавезу да пла ти возарину по јединици
времена. Брод економски искоришћава кори сник брода, а брод и даље припада
бродару.Овакви уговори се обично закључују када наручилац превоза треба у једном
временском периоду да превезе веће количине терета.
Time charter или бродарски уговор на време има две уговорне стра не: бродара и
наручиоца превоза. Често наручилац превоза може бити други бродар који не купујући
или не градећи нови брод повећава своје превозне капацитете.
Основна обавеза бродара према овом уговору је да стави брод поведником и посадом на
комерцијално располагање наручиоцу. Но, бродар према овом бродарском уговору има
следеће обавезе: да преда брод наручиоцу; оспособи га за пловидбу и одржава у таквом
стању; обезбе ди сигурну и стручну навигацију; резервише довољно простора за терет и
извршава уговор уредно и без застоја. Наручилац је обавезан да обештети бродара за
штете које би проистекле из његових налога; пошаље брод у сигурне руке; плаћа
возарину и сноси трошкове горива, мазива... 7
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

5.5. Уговор на путовање (voyage charter)

Према овом уговору бродар ставља наручиоцу на располагање брод, део брода или
бродског простора за превоз робе на једном путовању или више одређених путовања, а
наручилац превоза се обавезује да за извршену услугу плати уговорену возарину. Код
уговора о путовању возарина се може уговорити на више начина:
• возарина по јединици терета-обрачунава се по јединици масе, броја комада, запремине
и сл.;
• паушална возарина-обрачунава се по јединици бродског простора стављеног крцатељу
на располагање, а њен износ зависи од врсте количине и запремине терета, па се плаћа у
целини без обзира на то да ли је бродски простор искоришћен или не;
• возарина „празно за пуно“ или „мртва возарина“ - подразумева плаћање возарине и
када роба није укрцана или је укрцано мање робе од уговорене количине.
Правило је у поморском праву да се возарина плаћа када је зарађена, односно када
бродар превезе робу и буде спреман да терет испоручи примаоцу у луци дестинације.

5.6. Уговор о превозу робе (појединих ствари, комадне робе)

Возарски уговор- Овим уговором бродар се обавезује да одређеним поморским путем

превезе поједине комаде робе, колета у оквиру свог редовног превоза. То значи да је
овде реч о превозу одређене робе, а не о ангажовању бродског простора. Уговором о
поморском превозу робе сам бродар преузима обавезу да превезе робу која припада
крцатељу из једне луке у другу, а крцатељ се обавезује да плати уговором предвиђену
возарину. Према овом уговору, бродар не само да обавља чисто пловидбену делатност
него истовремено и привредно искоришћава брод превозећи туђу робу. Овакви се
уговори, најчешће, закључују за линијску пловидбу. Предмет уговора о превозу је
обично денчана, комадна роба. Да би се обезбедио превоз на линијским пловидбама,
резервише се роба закључницом за превоз, а једини документ је теретница која често
замењује писмени уговор и служи као доказ о укрцају одређених ствари у брод.
Уговори о превозу робе (ствари) морем су посебно значајни и врло бројни уговори у
поморско-пловидбеним пословима. Деле се на бродарске уговоре, односно поморско-
возарске уговоре. Бродарски уговори се закључују за превоз морем већих количина
терета, нарочито у расутом (ринфузном) стању. Уговор о превозу ствари морем је
свеукупан назив за све уговоре о превозу ствари морем. Означава превоз одређене врсте
и количине терета у два или више путовања током дужег временског периода (једне
године или више година), а уз наплату одређене возарине. Овај уговор даје велику
слободу уговорним странама, па оне могу његову форму и садржину прилагодити својим
потребама.

8
 Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

6. ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА О ПРЕВОЗУ

Сматра се да је уговор о поморском превозу робе неформалан јер се по прописима
већине земаља закључује без посебне форме. У пракси се често уговор закључује у
писменој форми у циљу лакшег и бржег доказивања. Међутим, треба имати у виду да
издавање посебне писмене исправе (теретнице, коносмана) не значи писмену форму
уговора. Оваква исправа више служи као писмени доказ да је одређени уговор закључен
и представља хартију од вредности. Теретница (коносман), дакле, представља и доказ да
је бродар примио робу на уговорени превоз до луке дестинације. На тај начин се уговор
о превозу робе поморским путем убраја и у реалне уговоре јер се за његово закључење
захтева предаја робе. Овај уговор, најчешће, закључују помоћник бродара (заповедник
брода, по морски агент) и крцател, односно његов шпедитер.
Елементи уговора- Битни елементи уговора у поморском превозу су: уговорне стране,
предмет уговора и возарина. Као бродар се појављује свако физичко или правно лице, у
исто време и власник брода ко ји обавља превоз или закупац брода који, такође, обавља
превоз. Крцатељ је лице које на основу уговора о превозу робе поморским путем предаје
бродару робу на превоз, а то може да буде наручилац превоза или лице које је он
овластно. Предметом уговора сматра се одређени превоз робе из луке укрцаја у луку
дестинације (искрцаја).
Возарина је накнада коју крцатељ плаћа бродару за превезену робу. Уговор о превозу
робе поморским путем може да буде закључен у писменој форми или на други начин,
што значи да је он неформалне природе. Ако је уговор закључен усмено или на други
неформалан начин, свака уговорна страна има право да захтева да се о закључену
уговора изда писмена исправа (коносман) као доказ да је закључен уговор о поморском
превозу.
Теретница (коносман) представља и хартију од вредности. Ови уговори садрже и још
неке елементе значајне за закључење уговора, као што су:
• име брода;
• име бродара и наручиоца;
• врста и количи на робе која се превози;
• луке укрцаја и искрцаја;
• време укрцаја;
• стојнице (време за које се не плаћа никаква накнада бродару за укрцај и искрцај);
• прекостојнице (време преко времена стојница када се плаћа накнада бродару)
• возарина,;
• ко је овлашћено лице као агент;
• клаузула о надлежној арбитражи у случају да дође до спора;
• прописи бродара и наручиоца из уговора о превозу;
• датум и место закључења уговора.

Сваки овакав уговор садржи гаранције и услове превоза. Гаранције даје бродар који и
одговара за тачност података у односу на способност брода за пловидбу, класу брода,
положај брода у моменту закључења уговора и о носивости брода.
9
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

7. ТЕРЕТНИЦА (КОНОСМАН)
Теретница (коносман) - connaissment, Konossement, Polizza di carico. Bill of lading је
исправа у поморском превозу која служи као доказ да је бродар примио одређену
количину робе ради превоза, одређеним путем у поморском транспорту, односно да је
закључио уговор о поморском превозу, којом се исправом обавезује да робу преда
овлашћеном лицу имаоцу теретнице (коносмана) у луци опредељења. Теретницом се
често доказује другој уговорној страни да је одређени уговор и извршен. На пример,
продавац може теретницом да докаже купцу да је робу испоручио сагласно уговору и да
захтева од њега исплату уговорене цене.
Теретница (коносман) у пракси служи као доказ да је закључен уговор о поморском
превозу, али и као писмена потврда да је бродар примио робу на превоз. У линијској
пловидби у међународном поморском транспорту теретница (коносман) замењује
уговор о превозу, а ако је у поморском превозу закључен и уговор о превозу робе, она је
и доказ-потврда да је роба и предата на превоз бродару.
Теретница (коносман) је врло значајна исправа у поморском превозу робе, али и значајна
хартија од вредности. Она служи као доказ да је бродар примио на превоз одређену робу
спецификовану у њој. Њоме се бродар обавезује да робу означену у теретници преда
имаоцу теретнице, који му је презентира у луци дестинације.Теретница (коносман) је
настала са развојем поморског превоза и прекоморске трговине, претварањем од обичне
потврде (доказа о пријему робе на превоз) у хартију од вредности.

8. ИЗДАВАЊЕ ТЕРЕТНИЦЕ (КОНОСМАНА)

После укрцаја терета бродар је обавезан да на захтев крцатеља изда теретницу. Када у
унутрашњој пловидби крцател не затражи издавање теретнице, бродар или крцатељ
имају право да захтевају да се изда товарни лист за ствари (робу) предате возару на
превоз. Ако је терет предат бродару пре укрцаја, крцател може да захтева од њега да му
изда потврду о преузимању терета.
О превозу у поморској пловидби, као и у међународној поморској пловидби, бродар је
обавезан да крцатељу изда, на његов захтев, више примерака теретнице, назначујући на
сваком од њих број издатих при мерака. Свака страна (бродар и крцател) може да захтева
да се за њене по требе састави више преписа теретнице које треба означити тако да се
зна да су преписи. У том случају, крцатељ мора на захтев бродара да пот пише препис
теретнице. Теретницу, коју је саставио бродар на основу писмених података кр цатеља,
својеручно потписују бродар или његов овлашћени пуномоћник. Када постоји оправдана
сумња да подаци које је навео крцатељ о врсти терета или ознакама који се на њему
налазе или количини терета, пре ма броју комада, тежини, запремини или другој
јединици мере нису тачни, бродар поморског брода може у теретницу да унесе своје
примедбе с образложењем.
Такође, бродар унутрашње пловидбе може да унесе у теретницу примедбе о подацима о
терету које је дао крцател, а које није могао про верити уобичајеним средствима,
назначивши околности које су га спре чавале да то учини. 10
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

9. ОСОБИНЕ ТЕРЕТНИЦЕ (КОНОСМАНА)

Иако законодавство у међународним оквирима није уједначено, теретница као хартија

од вредности има одређене особине:
1.Она увек представља хартију од вредности, без обзира на то што служи као доказ о
закљученом уговору о превозу робе поморским путем.
2. Теретница (коносман) представља каузалну хартију од вредно сти јер се из ње јасно
види веза са основним послом тј. уговором о поморском превозу робе, на основу којег
је и издата.
3. Она је такође и презентациона хартија од вредности, јер на осно ву ње прималац робе
може робу (и то ону робу која је у теретни ци изричито наведена) подићи тек када је
презентира (преда) бро дару.
4. Тереница спада и у врсту традиционалних папира, јер се њеном простом предајом
истовремено преносе или могу конституисати одређена стварна права, односно право
својине или заложно пра во на роби означеној у њој.
Теретница омогућава посебне погодности. Сматра се да је роба укр цана на брод и даље
се са њом може слободно располагати на тржишту, односно продавати и залагати по
теретници.

10. САДРЖИНА И ЕЛЕМЕНТИ ТЕРЕТНИЦЕ

(КОНОСМАНА)

Према Закону о поморској и унутрашњој пловидби, теретница садржи следеће податке:

• Фирму, односно назив и седиште, односно име и пребивалиште бродара издаваоца
теретнице;
• Податке о идентитету брода (име брода и друге податке о броду); фирму, односно назив
и седиште, односно име и пребивалиште крцатела;
• Име и седиште, односно име и пребивалиште примаоца
• Луку, односно одредиште пристаништа или време када ће се место (лука), односно
пристаниште одредити;
• Количину терета, према броју комада, тежини, запремини или дру гој јединичној мери,
а према врсти терета;
• Стање терета или омота према спољашњем изгледу, врсту терета, место и дан укрцаја.
11
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

11. ВРСТЕ ТЕРЕТНИЦА (КОНОСМАНА)

Постоји неколико врста или облика терстница.
Једна од подела теретница једнака је подели свих
хартија од вредности, и то на:
• Терстницу на име
• Теретницу на доносиоца и
• Теретницу по наредби

Слика 2 ( Превоз робе бродом ; Извор : Pinterest)

11.1. ТЕРЕТНИЦА НА ИМЕ

Када теретница (коносман) гласи на име, бродар је обавезан да робу преда у одређеној
луци оном лицу чије је име означено као прималац робе на њој, и то вративши му
оригиналан примерак теретнице. Права из ове теретнице могу се преносити грађанско
правном цесијом, где се назначује име лица на које се права из теретнице преносе. Дакле,
када теретница гласи на име, посебним уговором са трећим лицем на њега се могу
пренети потраживања на робу из теретнице. Ова квим преносом и уговором о уступању
потраживања (цесија) осим права потраживања на робу могу се пренети и споредна
права, као што су: право залоге, право на камату и др.

11.2.ТЕРЕТНИЦА НА ДОНОСИОЦА
Када теретница гласи на доносиоца ствара обавезу бродара да у одређеној луци
дестинације испоручи робу по одређеној теретници лицу које се појави и легитимише с
исправом теретнице. Бродар том приликом не мора утврђивати идентитет лица, осим ако
посумња да је то лице дошло до теретнице на недозвољен начин. Теретница на
доносиоца се преноси простом предајом из руке у руку", са ранијег на новог имаоца.
Битно је да се пренос обави на легалан, а не на недозвољен начин (крађом, лукавством,
преваром и сл.).

11.3. ТЕРЕТНИЦА ПО НАРЕДБИ

Овај облик теретнице се у поморском праву и пракси најчешће користи. Бродар је
обавезан да испоручи терет у луци дестинације оном лицу које се легитимише уредном
оригиналном теретницом, а које је „по наредби“ одређено. Ако у теретници која гласи
по наредби није именовано лице по чи јем налогу је бродар обавезан да преда терет, овај
се тада предаје по на редби крцатеља.

12
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

12.ТОВАРНИ ЛИСТ У ПОМОРСКОЈ И УНУТРАШЊОЈ

ПЛОВИДБИ
Товарни лист иако је дуго времена био типична превозна исправа за ваздушни,
железнички и друмски превоз, у новије време јавља се и као исправа у поморској и
унутрашњој пловидби, где је до скоро доминирала теретница. Са увођењем нових
транспортних технологија знатно је скраћено време превоза робе, па се често догађало
да брод са теретом стигне у луку пре теретнице, без које се терет не може издати.
То је доносило непотребне сви ови непотребни издаци и трошкови смањили у
поморском транспорту. уведен је и товарни лист, као превозна исправа која прати робу
и чија презентација није неопходна приликом преузимања робе.
Товарни лист у поморској пловидби представља непреносиву превозну исправу којом
бродар потврђује да је примио на превоз робу наведену у њој и којом он преузима
обавезу на себе да сагласно условима садржаним у тој исправи превезе и преда робу
назначеном примаоцу.
Основна намена товарног листа у поморском превозу, а што важи и за товарне листове
у другим транспортним гранама, јесте праћење робе која се превози и да заједно са робом
буде предата примаоцу. Отуда и проистиче једна од битних особина товарног листа у
поморској пловидби а то је да он представља непреносиву превозну исправу и да као
такав не омогућава ефикасно право измене власника на роби у току превоза и с тим у
вези даљу продају робе, као што је случај, рецимо, са теретницом као преносивом
хартијом од вредности. Бродар је дужан да приликом предаје робе по товарном листу
провери само идентитет примаоца робе.
Однос товарног листа и теретнице- Основна разлика између теретнице и товарног листа
у поморској пловидби је у томе што товарни лист нема својство хартије од вредности,
што значи да није преносив. Слично као теретница и товарни лист у поморској пловидби
служи као доказ о закљученом уговору о превозу, али насупрот теретници, по пра вилу,
не садржи услове превоза робе. Уместо тога, у товарни лист се обично укључује
клаузула којом се бродар позива на стандардне услове превоза.
Товарни лист у поморској пловидби издаје се у једном оригиналу. док теретница може
бити издата и у више оригиналних примерака. Поједини аутори сматрају да је теретница
једнострани правни акт који издаје и потписује само једна страна (бродар), а товарни
лист у поморској пловидби двострани акт који потписују обе уговорне стране (возар и
крцатель) по постигнутој пуној сагласности воља. Осим тога, на товарном листу у
поморској пловидби потписи странака могу да буду замење ни печатом и факсимилом,
а теретница мора бити потписана својеруч но, јер представља хартију од вредности.
Чињеница да се на основу товарног листа у поморској пловидби не могу преносити
права на роби у току превоза није од пресудне важности јер у многим превозима и не
постоји потреба за тиме. Врло често је коришћење непреносивих превозних исправа
економичније и сигурније.
13
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

Како товарни лист у поморској пловидби прати робу (пошиљку), он је често и сигурниjа
исправа од теретнице, јер се не може изгубити, украсти или се више лица не може
појавити са захтевом за предају робе код бродара.
Садржај товарног листа у поморској и унутрашњој пловидби. Товарни лист у поморској
и унутрашњој пловидби по свом садржају одговара скраћеном облику теретнице (short
form bill of lading). Овакав облик теретнице се разликује од регуларне (long form bill of
lading), јер не садржи одредбе и услове уговора о превозу, већ само посебну клаузулу
која се позива на стандардне услове бродара за одређену врсту превоза. Товарни лист у
поморској и унутрашњој пловидби, у складу са нашом позитивном регулативом, морао
би да има следеће елементе:
• Место и дан издавања;
• Место и дан перузимања терета;
• Фирму, односно назив, тј. име и адресу бродара и крцатеља;
• Предвиђено место искрцаја;
• Фирму, односно назив, име и адресу примаоца и опис терета са уобичајеним
називом и начином паковања, као и ознакама за идентификацију,
• Тежином терета, запремином или количином, са бројем комада или колета, а ако
се превози опасан терет и са ознаком о његовој опасности. Осим тога, то варни
лист може да садржи и друге податке (нпр. о возарини, идентитету брода и др.).

13. ВОЗАРИНА
Возарина је накнада бродару за обављени превоз робе на уговорено одредиште или за
коришћење брода у циљу извршења превоза. Слободна пловидба се уговара превозним
уговором. Правило је да се возарина плаћа приликом предаје робе на превоз, а може се
уговорити и њено сукцесивно плаћање, као и то да се један део плати приликом доласка
брода на одре диште, а остатак приликом предаје терета. Постоји плаћање возарине и
унапред на сав ризик. Она се тада не враћа крцатељу, без обзира на то да ли је роба
стигла на одредиште или није. Интересантно је питање за коју количину треба платити
возарину ако се превози роба која мења тежину или запремину, на пример, ако се
превози хигроскопна роба која у току превоза на палуби може повећати своју тежину
или је у периоду суше смањити.
Правило је да се возарина плати на укрцану количину робе. Међутим, ако се током
транспорта одређена количина робе изгуби, плаћа се возарина на количину робе предату
одређеном примаоцу. Може се уговорити и плаћање возарине у паушалном износу, без
обзира на тежину и запремину робе или број комада. Оваква возарина се уговара за
специфичне терете и више врстаробе.
Бродар има интерес да уговори паушалну возарину ако још није превозио одређену
врсту терета, па не зна да ли ће бити искоришћен капацитет брода или не, и сл. Може се
платити тзв. мртва возарина, која представља неку врсту накнаде штете од стране
крцатеља бродару зато што није напунио брод теретом. Бродар може да смањи износ
мртве возари не узевши на превоз неки други терет.
14
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

14. ОБАВЕЗЕ КРЦАТЕЉА У ПОМОРСКОМ ПРЕВОЗУ РОБЕ

Крцател има низ обавеза по уговору о поморском превозу робе. као што су: предаја робе
на превоз, укрцај робе, пружање података о ро би бродару и плаћање возарине.
Предаја робе на превоз.-Крцатељ је дужан да преда уговорену ко личину робе. Ако се
преда количина робе мања од уговорене, крцател је обавезан по клаузули пуно за празно"
да плати возарину у пуном износу за уговорену количину робе, а бродар може и да
раскине уговор о превозу. Обавеза је крцатеља да робу допреми на уговорено или уоби
чајено место у луци укрцаја, како би се укрцај могао несметано обавити. Крцатељ,
такође, има обавезу да робу запакује на прописан начин
Укрцај робе. - Уколико је то предвиђено уговором, обичајима или лучким узансама,
крцатељ је обавезан да укрца робу и придржава се ро кова, тј. стојница, под којима се
подразумева редовно време потребно за укрцај терета (у то време не урачунавају се
недеље и државни празници) и прекостојница које теку после истека стојница. У то
време за које се може продужити укрцавање или искрцавање терета, и то, најчешће, до
половине времена трајања стојнице.
Пружање података бродару. – Крцатељ има обавезу да у диспо зицији укрцаја робе
пружи податке о роби коју предаје на евоз. Он сно си штетне последице које би настале
због нетачних и непотпуних пода така о роби. Осим тога, обавезан је да преда бродару
исправе неопходне за манипулацију и обављање одређених радњи у вези са робом
(царин ских, фитосанитетских и ветеринарских радњи итд.).
Плаћање возарине. - Правило је да крцатељ плаћа возарину. Ме ђутим, уговором може
да буде и другачије одређено, па возарину може да плати и прималац робе. У извесним
случајевима примењује се и кла узула пуно за празно", која означаваобавезу крцатеља
да плати воза рину без обзира на то да ли је превоз уопште извршен или је извршен са
мо делимично. То су следећи случајеви: када крцател преда на превоз мању количину
робе од оне уговором предвиђене: када услед ,,опасно сти мора" пропадне роба која се
превози на палуби брода, а такав превоз је био предвиђен уговором о превозу, лучким
узансама или трговинским обичајима; када су робу на броду уништили државни органи
(на пример. санитарни и др.), а бродар није одговоран за то; када су робу запленили
надлежни државни органи, а бродар, односно заповедник брода није знао за особине
робе или разлоге због којих је роба заплењена: када је над ИМОВИНОМ Фирме уведен
секвестар или изречена забрана укрцаја неке робе и када кривицом крцатеља роба није
могла да се испоручи примаоцу.

15
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

15. ЗАКЉУЧАК

Речни саобраћај има значајну улогу у развоју унутрашњег промета у многим земљама.
Иако наша земља има повољне услове за развој речног саобраћаја, нарочито због Дунава
који је друга по величини река у Европи, још увек нема одређено место у нашем
саобраћају.
Саобраћај на води се одликује великим капацитетима, ниским трошковима превоза али
и малим брзинама. Мала улагања у инфраструктуру представљају предност овог вида
транспорта, док велика улагања у мобилне капацитете представљају недостатак. Своје
предности најбоље испољава код превоза масовних и јефтиних роба које не захтевају
брз превоз. Пре свега поморски транспорт омогућава пренос великих терета преко мора
и океана, на брз, економичан и приступачан начин.
Из свега наведеног може се закључити да је тржиште транспортних услуга изузетно
развијено и да поред имперфектности и присуства државне регулативе, постоји снажна
конкуренција појединих видова транспорта.
Једну од најзначајнијих карика у транспортном ланцу представљају луке, односно
терминали интегралног транспорта, где се прикупљају, претоварају и припремају
различите товарне јединице.

16
Матурски рад – Међународна шпедиција Латас Тијана IV2

16. ЛИТЕРАТУРА:

1. МЕЂУНАРОДНА ШПЕДИЦИЈА – за 3 разред економске школе – Миодраг

Станковић
2. https://dokumen.tips/documents/recni-saobracaj.html
3. "Pomorska istorija Srbije" autora Dušana D. Bojkovića
4. Слике: Pinterest

17