Ајфеловa

кула

Павле Брњош II3

 Садржај:
1. Увод
2. Планирање
3. Изградња
4. Отварање
5. Значај
6. Трајност
7. Накнадни догађаји
 УВОД
 Ајфелова кула или Ајфелов торањ је метални торањ саграђен на
Марсовим пољима у Паризу и данас је знаменитост и симбол Париза.

 Саграђена је 1889. Као експонат за Свјетску изложбу поводом

прославе стогодишњице француске револуције.

 До 1930. године је била највеће здање на свету са својих 300 m висине.

 Име је добио по инжењеру који га је пројектовао Гиставу Ајфелу.

 Данас је значајна туристичка атракција са преко

5,5 милиона посетилаца годишње.

Марсова поља
 Торањ је грађен од 1887. до 1889. године и послужио је као
главна капија за улаз на Свјетску изложбу 1889.

 Кула је инаугурисана 31. марта 1889. а свечано је отворена 6.

маја исте године.

 Структура је састављена од 18,000 дијелова од ливеног

гвожђа, уз помоћ 2,5 милиона заковица.

 Структурни прорачун је урадио Морис Кешлен.

 За време изградње, захваљујући мерама безбједности које је

Ајфел увео, погинуо је само један радник, што је за то
вријеме било изузетно достигнуће.

Морис Кешлен
 Ајфелова кула је висока 324 метра, а метална структура је
тешка 7.300 тона.

 Торањ је 40 година био највиша грађевина на свијету.

 До врха има 1.665 степеница.

 Од 2022. године, Ајфелова кула је званично

висока 330 метара.
 Одржавање торња се састоји у наношењу премаза на цијелу
структуру од 50 тона боје сваких седам година ради заштите од
корозије.

 Повремено се боја мења.

 Тренутно је торањ смеђе боје.

 Зависно од временских услова врх торња може да одступи

од вертикале до 8 центиметара у страну од Сунца.

 Померање настаје због неравномјерног загријевања метала

на сунчаној страни и на страни у сенци.
 ПЛАНИРАЊЕ
 Први планови за изградњу датирају из 1884. године.

 Радови су извођени од 1887. до 1889. године.

 Ајфел је првобитно рачунао са својим плановима на градњу куле

за шпанску Барселону 1888. када је тамо била свјетска изложба.

 Скупштина града је овај план одбила јер је био јако скуп и у

погледу Барселоне неприкладан из архитектонских разлога.

 Након што је Ајфел био одбијен у Шпанији

предао је свој пројекат Паризу где је изложба била
после годину дана.
 За париску изложбу је било много приједлога.

 Била је ту као приједлог гиљотина као споменик

погинулима у револуцији.

 Затим као и стуб велике висине на чијем врху би се

налазило светло и које би освијетљавало цео град,
затим је ту била гигантска фонтана из које би
прскала вода широко и далеко.

 На крају је побиједио пројекат Густава Ајфела.

 На овом пројекту је радило 50 инжењера да би разрадило
5300 техничких цртежа.

 Свих 18,000 гвоздених носача је било детаљно нацртано.

 Челична конструкција је тешка 7,300 тона али укупна тежина

је 10.000 тона.

 Кула је састављена од 18,000 челичних комада који су

спојени са два и по милиона закивака.

 Као заштита је употребљено 60 тона боје.

 ИЗГРАДЊА
 Радови су отпочели 28. јануара 1887. године и били су завршени мало
прије отварања изложбе у марту 1889. године.

 Планирано је да изградња траје 14 месеци али је на крају рок био скоро

удвостручен и трајао је 26 месеци.

 Цијена се попела на 1,5 милиона више од планиране.

 На кули је радило 150 радника у фабрици у Леваиле-Переу на крају

Париза и 150-300 радника на лицу мјеста.

 На мјесту је било монтирано око 1.000.000 закивака а 1 500.000 је било

употребљено за спајање конструкција у фабрици.
 Најпре су грађени темељи захваљујући којима притисак на земљу
износи 4,5 kg по цм квадратном, што је одговарајуће вриједности
тежине једног човека који сједи на столици.

 Монтажа металних дијелова је почела у јулу 1887. године.

 Монтажа је вршена помоћу дизалице која је подизала елементе до

висине од 30 метара.

 7. децембра је била готова прва платформа на 57. метру

висине док је друга платформа подигнута на
сличан начин на висини 115 m и била завршена
у септембру 1888.

 Радници нису хтели да раде дуго колико се од њих

очекивало и захтијевали су веће плате јер је рад
био ризичан и штрајковали су па им је
Густав Ајфел повећао плате.
 Касније се догодио још један штрајк.

 Ризик од повреда је био јако велики јер за разлику од небодера

кула није имала спратове.

 Један човек је умро тако што је изгубио равнотежу и пао.

 Сваких седам година кула се штити намазом боје против корозије

и за то се употреби од 50 до 60 тона боје.
 ОТВАРАЊЕ
 Дана 6. маја 1889. године кула је била отворена за јавност.

 Отварање је било обиљежено са 21 салвом из топова.

 Деловала је као улазна капија у велетрговине које су били завршене 15.

маја исте године.

 У првој недељи још нису радили лифтови па ипак је посијетило 28,920

грађана који су се служили степеницама.

 У првој години је било 2 милиона посетилаца а улазница је била 5 франака

po особи.

 После изложбе није било много посетилаца и планирало

се да кула буде порушена после изложбе 1909. године.
 ЗНАЧАЈ
 У години 1889. на последњем спрату, уз дозволу
Ајфела, постављена је метеоролошка станица.

 1898. Ежен Дукретет је остварио телеграфску везу са

Ајфелове куле од 4 km.

 1903. године Ајфел је, тражећи начин да се кула не

поруши, убедио Густава Фериеа који је био одговоран
за бежичне везе у војсци, у корисност ове грађевине у
тој области.

 Сам је финансирао инсталације и уређаје и добио

резултате у вези на чак 400 km.
 У години 1913. остварена је веза на удаљености од
6.000 km и били су ухваћени сигнали и у Америци.

 1920. године је војни предајник прерађен у

цивилни и радило се на емисијама радио-програма.

 1957. године су на кулу постављене сателитске

антене.

 Године 2010. је направљена инсталација за прелаз

на дигиталне емисије за цели регион у Француској,
Ил де Франсе.
 ТРАЈНОСТ
 Договор од 8. јануара 1887. који су потписали
Густав Ајфел и Едвард Локрој и Еуген Публе и који
је предвиђао трајност куле од 20 година, од 1889.
до 1909. године.

 Био је на крају продужен на 70 година и то

захваљујући значају који је добила телеграфија
како би се ту инсталирала антена.

 Од 1. јануара 2006. о кули се брине организација Едвард Локрој

СЕТЕ која је добила уговор за наредних 10 година, а
стопроцентни власник је град Париз.
 НАКНАДНИ ДОГАЂАЈИ
 Дана 19. октобра 1901, Алберто Санто, с Думон је летећи
својим Бр.6 цепелином, освојио је награду од 100.000 франака
коју је понудио Анри Дајч де ла Мерт првој особи која изведе
лет од Сен Клуа до Ајфелове куле и назад за мање од пола
сата.

 Многе иновације су се одвијале у Ајфеловој кули почетком 20.

века.

 Године 1910, свештеник Теодор Вулф је измерио енергију

радијације на врху и дну торња.

 Нашао је више на врху него што се очекивало, случајно при

том откривајући оно што је данас познато космички зраци.

 Само две године касније, 4. фебруара 1912, аустријски кројач

Франц Рајчелт је погинуо након скока са првог нивоа торња
(висине од 57 m) да би демонстрирао свој падобрански дизајн.
 Након немачке окупације Париза 1940. године, Французи
су одсекли каблове лифта.

 Кула је била затворена за јавност током окупације, и

лифтови нису били поправљени до 1946.

 Године 1940, немачки војници су морали су да се попну

на торањ да подигну заставу са свастиком, али је застави
била толико велика да ју је ветар однео неколико сати
касније, и била је замењена мањом заставом.

 Приликом посете Паризу, Хитлер је одлучио да остане на

земљи.

 Кад су се савезници приближавали Паризу у августу

1944, Хитлер је наредио генералу Дитриху фон Холтицу,
војном гувернеру у Паризу, да демолира кулу заједно са
остатком града.

 Фон Холтиц је одбио наређење.

 Према интервјуима, 1967. године је Монтреалски
градоначелник Жан Драпо склопио тајни споразум са
Шарл де Голом да торањ буде демонтиран и привремено
пресељен у Монтреал.

 Служио би као оријентир и туристичка атракција током

Expo 67.

 На план је наводно ставила вето компаније која управља

кулом из бојазни да би француска влада могла да не
дозволи да се кула касније поново постави на њену
оригиналну локацију.
ХВАЛА ЗА ПАЖЊУ