4/23/2018

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ
ОСНОВНЕ И ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ АРХИТЕКТУРЕ
ШКОЛСКА 2017/2018. ГОДИНА

ИСТОРИЈА МОДЕРНЕ АРХИТЕКТУРЕ И УРБАНИЗМА

VII ПРЕДАВАЊЕ 
ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА МОДЕРНИХ АРХИТЕКАТА У ФРАНЦУСКОЈ, БЕЛГИЈИ И
ХОЛАНДИЈИ
ОГИСТ ПЕРЕ, ТОНИ ГАРНИЈЕ, АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ И 
ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

ОГИСТ ПЕРЕ

Огист Пере (Иксел, Белгија, 1874. – Париз,

Француска, 1954.) био је син предузимача,
који је у последњој деценији 19. века
похађао Високу школу лепих уметности (L’
Ecole des Beaux‐Arts), али истовремено је
помагао оцу у послу.

Прва значајна кућа коју је радио била је у

улици Франклин број 25а у Паризу, која је
завршена 1903. године, где је први пут
скелет од армираног бетона био
употребљен тако да одреди и спољашњи
изглед грађевине.

1
 4/23/2018

ОГИСТ ПЕРЕ

Требало је искористити један део

земљишта између две постојеће
зграде, прилично широк, али
недовољно дубок.

ОГИСТ ПЕРЕ

2
 4/23/2018

ОГИСТ ПЕРЕ

ОГИСТ ПЕРЕ

3
 4/23/2018

ОГИСТ ПЕРЕ

ОГИСТ ПЕРЕ

4
 4/23/2018

ОГИСТ ПЕРЕ

ОГИСТ ПЕРЕ

Гаража у улици Понтије у Паризу,

саграђена је 1905. године и
пројектована је на сличан начин,
тако да је рам од армираног
бетона видљив на фасади.

5
 4/23/2018

ОГИСТ ПЕРЕ

ОГИСТ ПЕРЕ

6
 4/23/2018

ОГИСТ ПЕРЕ

ОГИСТ ПЕРЕ

7
 4/23/2018

ОГИСТ ПЕРЕ

Есдерова фабрика одеће у Паризу (1919)

ОГИСТ ПЕРЕ

Конструкција од армираног бетона, типа

који је Пере употребљавао, састоји се од
скелета стубова и носача који носе
хоризонталне таванице, спољашње
неносеће зидове и све унутрашње
преграде.

Црква Нотр Дам ди Ренси, близу Париза,

(1922‐1923)

8
 4/23/2018

ОГИСТ ПЕРЕ

ОГИСТ ПЕРЕ

9
 4/23/2018

ОГИСТ ПЕРЕ

ОГИСТ ПЕРЕ

Кућа у улици Рејнуар, Париз, (1932)

10
 4/23/2018

ОГИСТ ПЕРЕ

ТОНИ ГАРНИЈЕ

Тони Гарније (Лион, 1869. ‐ Марсеј,

1948), чији се отац бавио дизајном за
текстилну индустрију, одрастао је у
Лиону, где су идеали социјализма још
увек у великој мери били присутни.

Похађао је Academie de France у Риму,

где је 1901. године поднео пројекат
једног индустријског града у армираном
бетону, гвожђу и стаклу.

11
 4/23/2018

ТОНИ ГАРНИЈЕ
Индустријски град
Предвидео је град средње величине, око 35.000 становника, са делимично равним, а
делимично брдовитим земљиштем.

ТОНИ ГАРНИЈЕ

12
 4/23/2018

ТОНИ ГАРНИЈЕ

ТОНИ ГАРНИЈЕ

13
 4/23/2018

ТОНИ ГАРНИЈЕ

Планови града урађени су до детаља, са основама, изгледима свих зграда, као и бројним
перспективама, посебно одозго.

ТОНИ ГАРНИЈЕ

14
 4/23/2018

ТОНИ ГАРНИЈЕ

ТОНИ ГАРНИЈЕ

Овде Гарније помиње неколико појмова који ће постати веома раширени почетком
модерног покрета: значај хигијенских услова (сунце, ваздух, зеленило), добро размакнуте
грађевине, пешачке стазе одвојене од другог саобраћаја, вртни град.

15
 4/23/2018

ТОНИ ГАРНИЈЕ

Након тога пројектује његова велика дела, а пре свих Комплекс кланице и сточне пијаце у Ла
Мусу, изграђен између 1909. и 1913. године.

ТОНИ ГАРНИЈЕ

16
 4/23/2018

ТОНИ ГАРНИЈЕ

ТОНИ ГАРНИЈЕ

17
 4/23/2018

ТОНИ ГАРНИЈЕ

ТОНИ ГАРНИЈЕ

18
 4/23/2018

ТОНИ ГАРНИЈЕ

ТОНИ ГАРНИЈЕ

Олимпијски стадион који је пројектован

1913. године

19
 4/23/2018

ТОНИ ГАРНИЈЕ

ТОНИ ГАРНИЈЕ

20
 4/23/2018

ТОНИ ГАРНИЈЕ

Grange‐Blanche болница (1915), огроман је врт на благој падини, са неколико двоспратних и

троспратних правилно распоређених павиљона.

ТОНИ ГАРНИЈЕ

21
 4/23/2018

ТОНИ ГАРНИЈЕ

Део града Лиона под именом

“Сједињене државе” (Etats Unis),
започето је 1928. године, по плановима
из 1920. године.

ТОНИ ГАРНИЈЕ

22
 4/23/2018

ТОНИ ГАРНИЈЕ

ТОНИ ГАРНИЈЕ

23
 4/23/2018

ТОНИ ГАРНИЈЕ

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

Анри Ван де Велде (Антверпен, Белгија,

1863. ‐ Агери, Швајцарска, 1957.) био је
носилац теорије и праксе функционалистичке
естетике и “чисте форме” у раздобљу 1900‐
1925. године. Имао је одлучујући утицај на
архитектуру и примењене уметности, посебно
у Немачкој.

24
 4/23/2018

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

Две године после Орта‐ове куће Тасел у

Бриселу, 1895. године, Ван де Велде
гради себи кућу “Bloemenwerf” у Уклеу,
крај Брисела.

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

25
 4/23/2018

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

Ван де Велдеов култ линијског

орнамента, таласасте линије, имао је
велику потпору у његовој привржености
неоромантичарској теорији.

Бинг је 1895. године позвао Ван де

Велдеа да опреми четири просторије
продавнице коју је намеравао да
отвори у Паризу под именом L’art
Nouveau.

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

26
 4/23/2018

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

Пре него што је напустио Белгију 1899. године, Мајер Хреф му је наручио декорацију
ентеријера за Maison Moderne, коју је основао у Паризу.

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

По доласку у Немачку добија

много наруџбина: Хоенцолернова
продавница рукотворина, 1899;
Хабијева берберница, 1901;
Просторије компаније Habana
Tobacco, 1900.

27
 4/23/2018

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

Године 1900‐1902. ради ентеријер Фолкванг музеја у Хагу.

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

Друго раздобље од 1906. до 1914. године почиње оснивањем и градњом Школе примењених
уметности у Вајмару.

28
 4/23/2018

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

29
 4/23/2018

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

Пластичност израза наглашена је и код

тешког крова са профилом који је
коришћен на згради Веркбунд
позоришта у Келну.

Зграда је саграђена за Веркбунд изложбу

1914. године и била је изведена на
симетричној основи са тешким
традиционално грађеним зидовима.

30
 4/23/2018

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

31
 4/23/2018

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

32
 4/23/2018

АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ

Године 1921. враћа се у Холандију, где по наруџбини породице Крелер‐Милер пројектује

музеј у Отерлоу.

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

Хендрик Петрус Берлахе (Амстердам,

Холандија, 1856. – Хаг, Холандија, 1934.) био
је најзначајнији пионир модерне архитектуре
у Холандији.

33
 4/23/2018

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

Берлахе је једини из своје генерације који је

1928. године потписао оснивачки манифест
CIAM‐a, Међународног конгреса модерне
архитектуре.

Берлахе је израђивао нацрте за намештај,

књиге, текстил, плакате, а његове светиљке
спадају у најлепше примере строге и
праволинијске верзије Ар Нуво‐а.

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

Берлахе је радио и пројекте за проширење

неколико великих холандских градова;
обликовао је нове четврти Амстердама,
Утрехта и Ротердама.

34
 4/23/2018

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

35
 4/23/2018

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

Прво изведено дело је радничка кафана

De Hoop у Амстердаму (1883‐1884.),
урађена под утицајем холандске
ренесансе.

Следећа грађевина, робна кућа Focke &

Meltzer (1884‐1886.) у Амстердаму
грађена је у стилу италијанске ренесансе.

Потпуно је различита од зграде

осигуравајућег друштва De Algemeene
(1892‐1894.) у Амстердаму.

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

У следеће две зграде за осигуравајуће

друштво De Nederlanden van 1845 у
Амстердаму (1894‐1895., проширена
1911.) и једну у Хагу (1895‐1896.,
проширена 1901. и 1909.), Берлахе у
већој мери остварује свој израз.

Романичка ширина и строгост остварују

се употребом локалног материјала,
опеке обложене каменом.

36
 4/23/2018

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

Ове две грађевине претходиле су његовом

ремек‐делу, Амстердамска берза.
Првобитни план је направљен 1896.
године; изведен је тек трећи пројекат
(1897‐1898.) и зграда је завршена 1903.
године.

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

Берза је прва модерна грађевина

изведена према геометријском систему.

37
 4/23/2018

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

38
 4/23/2018

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

39
 4/23/2018

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

40
 4/23/2018

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

Пошто је створио монументални, а смирени стил, Берлахе је почео да га уноси у сваки пројекат.

У кући Хени у Хагу из 1898. године, објективност и геометријски поредак доминирају, као и зид
од опеке.

41
 4/23/2018

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

Врхунац ове прве фазе Берлахеове каријере је ловачка кућа Sint Hubertus (1915‐1919.) у
Отерлоу, саграђена за породицу Крелер‐Милер.

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

У кући Холанд, седиште Милерових у

Лондону, Берлахе је носећи зид заменио
челичним скелетом, али обрада скрива
његова конструктивна својства.

42
 4/23/2018

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

Пред крај каријере Берлахе се вратио зиду

од опеке као обликовном елементу у
стварању простора.

То се најпре примећује у два ремек‐дела ове

треће фазе – на цркви посвећеној Христу
научнику (1925‐1926.) и Градском музеју у
Хагу (1925‐1926., завршен 1935.).

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

43
 4/23/2018

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

44
 4/23/2018

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ

45