Жан-Огист-

Доминик Енгр

Жан-Огист-Доминик Енгр (франц. Jean-Auguste-Dominique Ingres; 29. август 1780 — 14.

јануар 1867) био је француски сликар неокласицизма. Иако је тежио да постане сликар
историјских догађаја у традицији Николе Пусена и Жака Луја Давида, његови портрети су
признати као његова највећа заоставштина историји уметности. Нарочито се истичу они
у техникама цртежа, због виталности и скоро фотографске прецизности линије.
 Жан-Огист-Доминик Енгр

Енгр око 1855.[1]

Име по рођењу Жан-Огист-Доминик Енгр

Пол мушки
Датум рођења 29. август 1780.
Место рођења Монтобан

 Француска

Датум смрти 14. јануар 1867. (86 год.)

Место смрти Париз

 Француска
Аутопортрет, 1804. године, Музеј Конде, Шантији

Турско купатило, 1863. године, Лувр

Велика одалиска, 1814. године, Лувр

Јованка Орлеанка на крунисању краља Шарла VII, у катедрали у Ремсу 1854. Лувр

Рођен у скромној породици у Монтобану, он jе отпутовао у Париз да студира у Давидове

студије. Године 1802, он је дебитовао на изложби Салон и освојио Римску премију за своју
слику Амбасадори Агамемнона у шатору Ахила. У време када је 1806. одлазио на боравк у
Риму, његов стил открива његово блиско проучавање италијанских и фламанских
ренесансних мајстора. Он је тад већ био потпуно развијен и мало се променио до краја
живота. Док је радио у Риму, а потом и Фиренци од 1806. до 1824. године, редовно је слао
слике на Париски Салон, где им критичари нису давали високе оцене, јер су сматрали да
је његов стил био бизаран и архаичан. Током овог периода добио је мали број ангажмана
за слике из историје које је тежио да слика, али био је у стању да издржава себе и своју
супругу као портретни сликар и цртач.

Он је био коначно признат на Салону 1824. године, када се његова рафаелска слика
Завета Луја XIII добила високе оцене. Енгр је признат као вођа неокласичне школе у
Француској. Иако су му приходи од комисија за историјске слике омогућили да слика
мање портрета, његов Портрет господина Бертина обележио је његов следећи јавни успех
1833. године. Наредне године, његово огорчење због оштрих критика његове амбициозне
композиције Мучеништва светог Симфоријана, приморало га је да се врати у Италију, где
је преузео директорску позицију Француске академије у Риму 1835. Он се трајно вратио
се у Париз 1841. године. У каснијим годинама сликао је нове верзије многих својих
ранијих композиција, серију дизајнова за витраже, неколико важних портрета жена, и
Турско купатило, која је последња од неколико његових оријенталистичких слика нагих
жена, коју је завршио у својој 83. години живота.

Биографски подаци

Дело и карактеристике

Нека од његових најпознатијих дела

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе

Преузето из
„https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жан-
Огист-Доминик_Енгр&oldid=24553363”

Ову страницу је последњи пут уредио корисник InternetArchiveBot пре 6 месеци.