ФАКУЛТЕТ ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ

УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

ВИНСЕНТ ВИЛЕМ ВАН ГОГ

Стдент: Тамара Миловановић

Година студија: трећа

Број индекса: 6199

У Београду, новембра 2019.

 Винсент Вилем Ван Гог (Vincent Willem van Gogh) један је од најзначајнијих
сликара друге половие деветнаестог века пореклом из Холандије. Иако се цртањем и
сликањем бавио свега десет година, за собом је оставио велики број дела. Његово
стваралаштво обележиле су три фазе: тамна фаза, светла фаза која се развијала током
његовог боравка у Паризу, и експресивна фаза коју је започео у Арлу.
Прва фаза његовог стваралаштва трајала је до 1886. године, а позната је и као
тамна реалистичка фаза коју је обележила и његова наклоност ка радницима. Кратак
период те прве фазе провео је у рударској области Боринажу као проповедник до 1880.
године. Борећи се за права радника, добио је отказ након чега се преселио у Брисел
где је вежбао технику цртања и где је упознао друге уметнике, а с обзиром на то да
није имао плаћен посао, брат Теодорус Тео Ван Гог (Theodorus Theo van Gogh) му је
слао новац. Годину дана касније одлази код родитеља у Брабент. Док је боравио код
родитеља, често је цртао и сликао локално становништво и пејзаже. Ипак, због
многобројних породичних несугласица, сели се у Хаг где узима часове цртања и
сликања код Антона Рудолфа Мувеа (Anton Rudolf Mauve) где се упознао са акварел и
уљаним бојама. Углавном је цртао и сликао људе, а главни модел му је била Кристина
Хорник (Christina), некадашња проститутка са којом је живео и која му је била као
замена за породицу. На њој препознаје трагове туге па је тако његова представа жене
била другачија од класичног идеала лепоте јер је сматрао да је битно приказати душу, а
не само тело особе што се може видети и на цртежу „Туга“. Сазнавши да је у вези са
бившом проститутком, Муве прекида контакт са њим, а недуго након тога, Винсент
прекида везу са Кристином због лоше новчане ситуације. Враћа се опет код родитеља,
али због њиховог неразумевањав и неслагања око животних и моралних ставова,
одлази у Нојнен где се опет јавља радни човек као централни мотив. Правио је цртеже
жена које ископавају кромпир, скицирао је ткаче, а 1885. године је насликао слику
,,Људи који једу кромпир“ за коју се сматра да је једно од његових првих ремек-дела.
Он је и сам знао да се оваква дела која приказују социјалне теме неће допасти људима
који воде ,,цивилизован живот“1. Једна важна особина његовог рада из прве фазе јесу
и тамне боје уоквирене тврдим контурама, али и изражени контраст светла и таме.
Ипак је 1884. године одлучио да створи хармоничан прелаз светлих боја у тамне боје
али тако да задржи свежину и дубину објеката што ће успети да уради на слици

1
В. Чарлс (Victoria Charles), Винсент Ван Гог (Vincent Van Gogh), Београд, 2009, 41-47.

1
,,Шешир и лула“.2 У овом периоду настале су бројне графике и слике као и бројни
цртежи и акварели са мотивима мртве природе и ентеријера: ,,Парохијска башта у
Ниену по снегу“ и ,,Ткач“. Портрети сељака из овог периода су такође рађени тамним
бојама, делују пљоснато, имају изражене очи и уста. Полако прелази са јаког линеарног
манира на манир којим гради форме потезима четкице. Ван Гог се 1885. године
преселио у Антверпен да би уписао Академију уметности како би усавршавао све
аспекте који чине слику. Ипак, након четири месеца боравка у Антверпену, сели се у
Париз где почиње светла фаза његовог стваралаштва која траје све до 1888. године. У
Паризу је живео са братом Теом, а боравак у Паризу му је омогућио да први пут види
дела импресионизма и неоимпресионизма, да открије свет светла и боја који му је
недостајао и који је прихватио као ослобађање од некадашњих социјалних тема. 3. Оно
што га је мучило јесте откривање нових сензација тако обојених да се заједно слажу, а
боја га је подстицала да се заинтересује за јапански дрворез с којим се упознао још у
Антверпену.4 У овом периоду је често сликао портрете и аутопортрете, а нешто мање
пејзаже. Покрети четкице су експресивнији, на неким делима поентилистички, а
касније прелази на краће ритмичне линеарне потезе које ће касније још више развити и
усавршити. Оно што је још специфично, а развија се током овог периода, јесте и
пастознији нанос боја који доприноси ефекту флуидности покрета и боја, као и
грађењу форми. Једна од првих слика насталих у Паризу је ,,Монмартр“, где се види
потрага, не само за пејзажом, већ и за атмосфером. Посебну живост дају флексибилни
покрети четкице који прате форму објеката.5 Утицај јапанских мотива може се видети
и на његовим сликама као позадински детаљи. Најпознатији примери са елеметима
јапанских мотива су ,,Агустина Сегатори у кафеу Тамбурин“, ,,Портер Пјера
Тангија“, и ,,Мост на киши“ коју је радио по узору на слику Утагаве Хирошиге
,,Изненадни пљусак на Великом мосту близу Атаке“. 6 Ипак, оно што разликује
јапанску уметност од западне уметности јесу потези четкице по којима ће Ван Гог и
постати препознатљив. Још неке од познатијих слика из овог периода су ,,Житно
поље“ као и ,,Аутопортрет“. Последњи ,,Аутопортрет“ из Париза је ремек-дело и
резиме свега онога што је научио током две године. Већином је насликан у сенци која
је створена богатом масом плаве боје, док се црвена и зелена појављују и у сенкама и у

2
М. Шапиро (Meyer Scahpiro), Vincent Van Gogh,, 50
3
Исто, 13.
4
Исто, 16.
5
Исто, 54.
6
Исто, 16.

2
осветљеним деловима. Контраст светла и сенки алудира на контраст његове личности-
ону мрачнију и депресивну која је блокирана високим платном, и она светлија која је
активнија и отворенија и којом доминира рука са палетом. Употреба боје превазилази
правила и границе технике док потезима креира различите текстуре и површине.7
Следећа, експресивна фаза почиње фебруара 1888. године, када Ван Гог, уморна од
хаотичности Париза и жељан природе, одлази у Арл у потрази за топлом климом и
природом која ће га подсећати на Јапан8. Одмах након доласка, почиње да ради
ентузијастично осликавајући цветање воћњака и раднике како сакупљају плодове, али
и портрете. Био је веома добар портретиста који је тражио у свакој особи
индивидуалност. Његов начин сликања постаје слободнији и још експресивнији и јачи.
Желео је да оснује атеље Југа како би окупио уметнике са којима би радио. Изнајмио је
,,Жуту кућу“ где би заједно живели сви уметници колоније. Ипак, једини који се након
дугог убеђивања одазвао Ван Гогу, био је Пол Гоген (Paul Gaugain). Док је чекао
Гогена да дође, Ван Гог је пролазио кроз најпродуктивнији период у животу започевши
рад на циклусу слика сунцокрета. Од дванаест планираних, урадио је само две јер су
сунцокрети венули. Када је Гоген дошао, поставио се према Винсенту као учитељ.
Дела која се данас сматрају његовим најзначајнијим ремек-делима, а која је Гоген
сматрао укроћеним, монотоним и недовршеним, настала су током 1888. године.9 Међу
портретима из тог периода издваја се и портрет ,,Поштара Рулина“ чију је личност Ван
Гог волео као и његову интелигенцију, ентузијазам и смиреност. Плава униформа
доминира портретом, али његов званични израз лица не може да прикаже оно што
заиста јесте. Лице није статично и нестилизовано. Оно што је био изазов за Ван Гога
јесте како уклопити хладне тонове униформе и позадине са топлим тоновима златних
дугмића униформе, и браде10. Још једна из серије ремек-дела јесте слика
,,Сунцокрети“ која је настајала док је очекивао Гогена, а кад је завршена, красила је
Винсентов дом. Његова концепција огледала се у лиричности и напору да ухвати пуну
снагу уживања које потиче од цвећа те ово није традиционална мртва природа већ
комад сунца, песма уживања у светлу. Жута боја покрива цело платно па се може рећи
и да је ово композиција жуте боје. Пронашао је аранжман који је слободан и
избалансиран, а потезима четкице трага за различитим формама, текструрама и

7
Исто, 60.
8
Исто, 16.
9
В. Чарлс, нав.дело, 56-60.
10
Р. Голдвотер (Robert Goldwater), Vincent Van Gogh, Њујорк, 1953, 21.

3
тоновима латица, лишћа и стабљика у односу на светлу позадину.11 Из слика
сунцокрета може се закључити да му је светла жута боја била омиљени колор-мотив.12
Септембра исте године, насликао је је неколико слика од којих je веома значајнa
,,Ноћна кафана“. Сам Ван Гог је за ову слику рекао да је најгора коју је насликао.
Употребљавајући црвену и зелену, покушао је да, искључиво сликарским елементима,
дочара најгоре људске страсти као и место где се скупљају бескућници и хулигани,
место где људи испољавају своје најгоре стране и страсти, место где су у стању да
униште себе, да полуде или да почине злочин, место које својом атмосфером подсећа
на пакао. Фигуре које седе за столом су такође представљене комбиновањем црвене и
зелене боје, а нарушена перспектива жутог пода нас увлачи у простор стварајући
утисак нестабилности, несигурности и клаустрофобије13. Завршивши ово слику, у
октобру почиње да ради на слици по имену ,,Винсентова соба у Арлу“. Оно што је
особено за ову слику јесте то да су сенке потиснуте и да су површине осликаване по
узору на јапанске графике што је у потпуној супротностиа ,,Ноћној кафани“ . Он је
само хтео да представи собу како би натерао посматрача да одмори мисли и машту, а
ствара се утисак сигурности14. Крајем октобра, дошао је и Гоген, а уз њега је Ван Гог
сликао без оне снаге коју је открио раније. За разлику од Гогена, Ван Гогу је требала
стварност као модел јер није могао своје мисли да одвоји од објекта те је тежио ка
синтези рефлексије и тренутног осећања према објектима и стварима које је
сликао.Због различитих погледа на уметност често је долазило до расправа које су
међу њима створиле тензију.15 Винсент је почео да показује знаке анксиозности и
нервозе када је Гоген претио да ће да оде па га је Винсент у налету беса напао бритвом,
којом је касније исте вечери себи одсекао део уха. Следећег јутра, био је у болници, а
Гоген је са Теом, који је био у посети брату, отпутовао у Париз што је представљало
крај његовог атељеа. Након изласка из болнице, враћа се сликању приказујући ствари
на експресиван начин, користећи другачије боје од оних које види да би нагласио
лични доживљај. У том периоду настаје неколико аутопортрета са завијеним ухом као
и пејзажи и мртве природе. Ипак, због наглих промена менталног здравља у
комбинацији са епилепсијом, одлази у психијатријску болницу у Сен Ремију где ће
започети његова последња фаза. Док је био у болници, сликао је пејзаже, а

11
М. Шапиро, нав.дело, 78.
12
Исто, 31.
13
Исто, 26.
14
Исто, 84.
15
В. Чарлс, нав.дело, 60.

4
истовремено је проучавао ефекте боја. Нека од дела настала у овом периоду су
,,Перунике“ и ,,Башта болнице Свети Павле“. Касније је добио и посебну собу коју је
користио као атеље где је копирао дела Ежена Делакроа (Eugène Delacroix) , Жана
Франсоа Милеа (Jean François Millet) и Рембранта Харменсона ван Рајна (Rembrandt
van Rijn). Средином 1889. године, Ван Гог је насликао једно од најпознатијих дела
,,Звездану ноћ“. Слика има религиозну атмосферу, а јаким бојама и експресивним
потезима четкице различитих праваца чини да сваки објекат на слици има свој правац
и ритам, стварајући тако драматичну атмосферу али у исто време предтављајући
унутрашњу снагу уметника. Љубичаста и плава боја у флуидним треперавим потезима
стварају небо којим се шири ковитлајући облак, а цео призор обасјава једанаест
треперавих и пулсирајућих циклично насликаних звезда и наранџасти месец. Високи
чемпрес, представљен у форми пламена, може бити и симбол човекове тежње, у Ван
Гоговом случају, тежњу ка природи као његовој сталној инспирацији. За разлику од
природе, град у позадини је насликан јаким и кратким линијама.16 Маја 1890. године
одлази у Овер на Оази где ће провести последњу годину живота у миру и тишини
природе и где ће сликати поља, куће и делове града. Уз доктора Пола Гашеа (Paul
Gachet) који је бринуо о њему и који га је саветовао да се посвети сликању, што
Винсент и јесте учинио, деловало је као да се опоравља. Последње дело које је
насликао пре самоубиства је ,,Житно поље са гавранима“ где видимо троделну
композицију. Потези четкице различитих праваца стварају атмосферу надолазећег
невремена, док се на дну композиције рачвају три пута која нестају у житу. Ова слика
представља, не само његову тугу, патњу и усамљеност у животу, већ општу људску.17
Дана дватесет седмог јула 1890. године , отишао је у поље где је пуцао себи у груди.
Два дана касније је преминуо од задобијених повреда.
Доследан својим моралним начелима, као и жељи да постане сликар, често је
долазио у сукоб и са породицом и са друштвом што се на крају испољило кроз његово
психичко стање. Сликао је пејзаже, различите призоре радника, улица, кафана али и
портрете обичних људи допирући у њихову људску суштину, желећи да кроз физичку
слику човека прикаже какав је он заправо и шта све носи у себи. За живота је продао
једну слику ,,Црвени виноград“. Оставио је траг својим специфичним начином сликања
који је развијао кроз свих десет година колико је сликао, а тај начин је достигао
врхунац у последњој фази док је боравио у Сен Ремију.

16
М. Шапиро, нав.дело, 102.
17
М. Шапиро, нав.дело, 126.

5
 ЛИТЕРАТУРА

Презиме, Име. Наслов књиге, Издавач, Место издања, година издања.

1. Charles, Victoria, Vincent Van Gogh, Sirrocco, London UK, 2005 (English
version)
2. Goldwater, Robert, Vincent Van Gogh, HARRY N. ABRAMS, INC., in
association with POCKET BOOKS, INC., New York
3. Schapiro, Meyer, Vincent Van Gogh

6
 Винсент Ван Гог, Људи који једу кромпир, 1885., уље на платну

Винсент ван Гог, Жена која копа,

1885., угљен на папиру

7
 Винсент Ван Гог, Ткач, 1884., оловка, водена боја, туш на папиру

Винсент Ван Гог, Ткач, 1884., оловка, водена боја, туш на папиру
8
 Винсент Ван Гог, Ткач, 1884., оловка, угљен, туш, боја

Винсент Ван Гог, Шешир и лула, 1885., уље на платну

9
Винсент Ван Гог, Глава жене, 1885., уље на платну Винсент Ван Гог, Глава мушкарца, 1885., уље на
платну

Винсент Ван Гог, Ципеле, 1886., уље на платну

10
 Винсент Ван Гог, Монмартр, 1886., уље на платну

11
 Винсент Ван Гог, Портер Пјера Тангија, 1887-1888., уље на платну

12
 Винсент Ван Гог, Мост на киши, 1887., уље на платну

13
 Винсент Ван Гог, Аутопортрет, 1887-1888., уље на платну

14
 Винсент Ван Гог, Сунцокрети, 1889., уље на платну

15
 Винсент ван Гог, Сунцокрети, 1889., уље на платну

16
 Винсент Ван Гог, Кафана ноћу, 1888., уље на платну

Винсетн Ван Гог, Винсентова соба у Арлу, 1888., уље на платну

17
 Винсент Ван Гог, Поштар Рулин, 1888., уље на платну

18
 Винсент Ван Гог, Аутопортеретса завијеним ухом, 1889., уље на платну

19
 Винсент Ван Гог, Аутопортрет, 1887., уље на платну

20
 Винсент Ван Гог, Аутопортрет, 1887., уље на платну

Винсент Ван Гог, Аутопортрет, 1887., уље на платну

21
 Винсент Ван Гог, Перунике, 1890., уље на платну

22
 Винсент Ван Гог, Поље са перуникама у близини Арла, 1890., уље на платну

23
 Винсент Ван Гог, Добри Самарићанин, 1890., уље на платну (по делу Делакроа)

24
 Винсент Ван Гог, Пиета, 1890., уље на платну (по делу Делакроа)

25
 Винсент Ван Гог, Звездана ноћ, 1889., уље на платну

26
 Винсент Ван Гог, Житно поље са гаврановима, 1890., уље на платну

27
28