VELASKEZ

DIVLJI
REALIZAM
 Diego Velaskez
(1599 – 1660)
 Rodjen u Sevilji,
u Španiji, kao najstariji
od osmoro dece
 Studirao literaturu,
i posedovao je veliko
znanje filozofije I jezika
 Svoj stil ce graditi
na delimicnom
usvajanju načina
slikanja flamanskih
I italijanskih realista;
Mogucnost za
putovanja su maslo
kralja Filipa IV
Sevilja XVII vek
 1598 – Nakon smrti Filipa II, završava se period velikih španskih Habzburga, i
započinje doba manjih španskih Habzburga, kada su vladali Filip III (1598 – 1621),
Filip IV (1621 – 1665), i Karlos II (1665 – 1700)
 Španska dekadencija – Protestantska reformacija je dovela do verskih
ratova, koji dovode do povedanja vojne aktivnosti
širom Evrope i Mediterana.
- Dolazi do smrti stanovništva zbog talasa kuge
- Brojni sukobi iscrpljuju prirodne resurse i privredu
- Španija doživljava ozbiljne poraze u Tridesetogodišnjem ratu
sa Francuskom.

 ,,Zlatno doba’’ – U doba vladavine trojice Filipa, Španija je doživela veliki kulturni
procvat. Snažan ideološki pritisak, od strane Rimokatoličke crkve, I verske
ortodoksije (prihvatanje doktrine) formulisane na Saboru u Trentu, ispoljio se u
svim oblastima Španskog života.
,,Poklonjenje mudraca’’, 1619, Muzej Prado, Madrid

„El Siglo de Oro“, ili ,,Zlatni vek Španije’’

Jeste jedno od najvedih čuda istorije
umetnosti zapada.
Iako je u XVI veku Španija bila u zenitu svoje
imperijalne slave, sa kolonijama na svim
kontinentima, ustanci u Kataloniji I Andaluziji,
Siciliji I Napulju, kuga, petostuki državni bankrot
su bile vidljive pukotine na licu Španije.
S druge stane, novac je uvek bio na raspolaganju
za velike slikare, vajare I skulptore, ,,dekoratere
vlasti’’. El Siglo de Oro jeste jedna ponosna parada
velikih državnih umetnika, inscenacija
umetnosti koja je cvetala nasuprot rastudoj bedi.
,,Razapeti Hrist’’, 1632
Špansko slikarstvo razvija poseban
vokabular za svoju versku proagandu. Ono
što je nestvarno I nemogude treba da bude
prikazano kao stvarno I uverljivo.
Obrazac idealne lepote, svojstven
renesansnom kanonu, zamenjen je lepotom
stvarnosti.
Velaskez je započeo svoj rad po ugledu na
Karavadja (čiji uticaj stiže preko Ribere), ali
mu nede trebati mnogo vremena da razvije
svoj sopstveni stil.
,,Bezgrešno začede’’, Velaskez ,,Bezgrešno začede’’, Francisko Pačeko
,,Bodegón’’ ili u prevodu ,,vinski podrum’’
Ili krčma-Termin koji označava dela koja
prikazuju mrtvu prirodu, tavernu ili
kuhinjsku scenu. Velaskezov opus je
bogat ovim prizorima.

,,Starica prži jaja’’ 1618

,,Hrist u kudi Marte I Marije’’ 1618
Promatrajudi delo, možemo da izvedemo sledede zaključke:

 Mladi umetnik želi da se predstavi kao realista, pokušavajudi da nadje značenje i

lepotu svakodnevice

 2 žene - scena iz Biblije

( maniristički, anti-realni, iluzionistički prikaz)
On je sposoban da uoči i prikaže više nivoa realnosti u jednoj sceni

 Velaskezov realizam nadilazi samu deskripciju. On uočava veliku vrednost u običnim

ljudima koji rade obične stvari

 Uz sve bogastvo koje nam autor pruža, on i dalje eskivira da da svoj sud o sceni.
Posmatrači su ostavljeni da se pitaju kakve veze ima jedan nivo realnosti sa drugim.
,,Časna majka, Jeronima de la Fuente'' 1620
,,Portret Franciska Pačeka'' 1622 Njegov kum.
Nosedi zid Velaskezove karijere.
Španski slikar koji nije menjao svoj
pristup slikarstvu, označen kao
zastareo. Njegovi likovi ne deluju zivo,
a upotreba kjaroskura je korišdena
da bi se sakrili nerazradjeni detalji.
Više je bio predan predavanju i
obrazovanju. Krugovi njegovog
poznanstva, koji su sačinjeni od
intelektualaca tog doba na polju
umetnosti, literature i ljudi na
državnoj funkciji, omoguduju
Velaskezu dug i stabilan napredak.
 1617 – Dobija diplomu, dozvolu za rad i za otvaranje ateljea.
 1618 – Velaskez se ženi sa Pačekovom derkom Žuanom Pačeko. Kao miraz
dobija nekoliko kuda u Sevilji i 500 dukata.
 1622 – Odlazi u Madrid. Juan de Fonseca – pisac, kolekcionar u Madridu, bio je
Velaskezov prvi protektor (Pačekov prijatelj, član grupe koja se formirala oko
Don Gaspara de Kuzmana – bududi vojvoda od Olivaresa)
1623 ,,Filip IV''
Ovo delo obeležava početak njegove slave,
zvanične prihvadenosti od vladara, Filipa IV.
Lakoda njegovog stila ga odvaja od ostalih
kandidata ( Rodrigo de Villandrando), pa time
krede period velikih honorara, velikih naručioca
i privilegija. Jedan deo Pačekovih zapisa
nam otkriva da je u trenucima bolesti, Velaskez
zbrinut od strane kraljevskog doktora.
Monopol je zaveden od strane ovog mladog
slikara, koji sa svojih 24 godine dobija visoke
zaštitnike, nalik Ticijanu (Karlo V, Filip II).
Velaskez Rodrigo de Villandrando
 Njegov pristup radu se menja
vremenom. Nakon putovanja, dolazi
i do izvesnog oslobadjanja.
Plasticnos likova i izbegavanje
prevelike nepotrebne analiticnosti,
svojstvene njegovim prethodnicima,
jeste produkt njegovog poznavanja
jake crtacke konstrukcije, I dublje
bavljenje bojom I svetlom (uticaj Italije).
Sama deskripcija, ilustracija, nije
podesan nacin da se deo stvarnosti
uhvati, ali je neophodno njome
ovladati. Zivot nikad nije bio
jednostavnije naslikan. Zakoni
prirode su Velaskeza poveli ka slobodi.
 Portret mladog coveka, 1622
(Autoportret)

Serija anonimnih portreta je radjena

uporedno sa portretima kraljevske
porodice. Prikazi obicnog naroda
nisu nista manje praznični od prikaza
samog kralja.
,,Dvorska luda sa casom vina’’ 1630 ,,Demokrit’’ 1630
Pablo de Valladoid, dvorska luda, je model kojim se Velaskez posluzio za dve prethodne
slike.
Prva verzija sa casom, prikazuje ludu koja dize casu I nazdravlja. Analizom je utvrdjeno
da je zaista rec o Velskezovom delu, pa su sumnje likovnih kriticara delimicno utisane.
Koriscenje malog broja rekvizite sa istim akterom, I gotovo nikakva razlika u Pablovom
drzanju omogucava lakse obracanje paznje na umetnikove namere, narocito kada dela
stoje jedno do drugog.
U Spaniji, Flandriji I Italiji, s pocetka XVII veka, tema filozofa je obicno sluzila kao sastavni
deo biblioteka I prostorija aristokrata, koji su zeleli da skrenu paznju na humanizam.
Heraklit, covek koji se odrekao vlasti I pristupio samoci, je ostao karakteristican po
zalosti, nasuprot Demokritu, koji se smejao svemu. Nakon njihovog zivota, opstao je
motiv dve cuvene anticke suprotnosti – Heraklita koji place I Demokrita koji se smeje.
Kod oba pristupa se moze zakljuciti da su oni proizvod odbojnosti prema ljudima, s tim
sto je Demokritov smeh blizi preziranju, pa je takva odbojnost I snaznija.
 U ovom slucaju, Heraklit je izostavljen iz price.
Atmosferom vlada osmeh lude, koji je glavna karakteristika
na licu modela. U pozadini nema nicega sto bi nam odvlacilo
paznju. Sklanjanje case vina, koja je prethodno bila deo slike
nije uticalo na ukljanjanje pijanstva koje se nazire u pogledu.
Pijanstvo koje je prisutno je pijanstvo smeha, ne alkohola.
Za razliku od antickog Demokrita, i
Rubensovog Demokrita, ciji je smeh
uperen ka spolja, Velaskezov se smeje I samom sebi.
To jeste glavna crta naravi modela. Globus je konkretan, I prisutan
u realnosti posmatraca kao object, za razliku od eteralne I
apstraktne sfere koja se nalazi u prikazima drugih autora.
Okrenuta je tako da je deo Spanije I Zapadne Afrike okrenut
na gore.
 Demokrit se smeje, ali njegov smeh kazuje posmatracu da preispita
svoju poziciju, uzimajuci u obzir geopliticku realnost I egzistencijalne
mogucnosti.
 Njega interesuje etnicki progres, ali on funkcionise u sferi autoriteta I
geografije.
 Sujeta, moc I globalna dominacija su prisutne u smehu I gestu ruke.
 Osmeh I globus su dva dominantna dela slike.
 Kartografski globus, a ne apstraktna kugla, postavlja pitanje, gde su
granice sveta kome se ja smejem?
,,Bahus’’ 1629
  Kroz mitoloske I religiozne subjekte, Velaskez je iznosio ekspresivne, formalne I
konceptualne probleme.
 Ovde okuplja nekoliko gurbeta, probisveta ,gradsku bagru, odrpance, mangupe I
bespolicare, I kaze im ,,Dodjite da se ismevamo bogovima’’.
 Momak sa vencem od vinove loze ce biti Bah, dok su ostali likovi grupisani oko vrca.
 Nema niceg izvan onog sto se vidi, ili sto se moze opipati. Nema bogova. U ovim
bahanalijama nema Baha.
 Velaskez je utabao put nasem administrativnom dobu u kojem, umesto o Dionisu,
govorimo o alkoholizmu.
 Ovo je estetsko resenje jednog tragikomicnog problema – vina.
 Vino jeste jedan deo prstena vecitih tema. Pored Velaskeza, treba pomenuti
Ticijanove I Pusenove ,,Bahanalije’’, koje drugacije sagledavaju ovaj problem.

Nakon ove slike, kralj je Velaskeza oslobodio duznosti na dvoru, I on krece na put u
Italiju, koji ce uticati na njegov stil I dalji razvitak.
 ,,Apolon u Vulkanovoj
kovacnici’’ 1630
U Italiji najvise vremena
provodi u Rimu. Tada je,
inspirisan rimskom
mitologijom, I Ovidijevim
,,Metamorfozama’’ prikazao
jos jednu mitolosku temu.
Ovo je trenutak kada Apolon
ulazi u Vulkanovu kovacnicu
I obavestava boga vatre da ga Venera, njegova zena vara. Okruzen italijanskom skulpturom, on
oblikuje tela likova uverljivo, ali oni I dalje ostaju obicni ljudi. Apolon koji je jedan od
najdostojanstvenihij bogova, ovde je prikazan kao mladic. U ovom periodu, Velaskezov smisao za
dubinu se drasticno menja. Za razliku od ,,Bahusa’’, gde su akteri zbijeni, ovde svaki covek ima
svoj zaseban prostor. Takodje se ispituje I granica dubine, postavljanjem jednog cinioca dosta
dalje od ostalih.
  U toku devetomesečne Rubensove
Posete Madridu (diplomatska misija),
Velaskez se podrobnije upoznaje sa
njegovim delom.

 Rubens – flamanski umetnik baroka,

naglašava pokret, boju i senzualnost.
Prikazuje alegorije inspirisane mitološkom
simbolikom, uključujudi aktove,
teme iz lova, mrtvu prirodu -
tradicija flamanske umetnosti baroka.

 Njegov uticaj na Velaskeza se ogleda

u ,,Trijumfu Bahusa'', gde se prvi put
na Velaskezovom platnu pojavljuje
poluogoljeno telo, i mitološka tema.
 Uprkos svemu, Velaskez ostaje veran
svom naturalnom i realističnom načinu
slikanja.

,,Bahus’’ Piter Pol Rubens 1638.

Palata Buen Retiro (1590 – 1660), arhitekta Alonso Carbonell ; autor slike Jusepe Leonardo, 1637.
Dvorski kompleks Filipa IV u Madridu sagradjen je u sluzbi sekundarne rezidencije za odmor I
rekreaciju. U njegovom sastavu se nalazilo više od 20 zgrada, I dva otvorena prostora u obliku
kvadrata, koji su služili za dvorske zabave. Kompleks je bio okružen velikim brojem bašti I bazena.
Salon de Reinos, ili Dvorana kraljeva činio je jedan deo kompleksa u kome su držana najveca dela
kraljevske kolekcije. On je danas jedna od dve očuvane zgrade u sluzbi muzeja Prado. Druga je
Salon de Baile (Cason del Buen Retiro) – balska dvorana.
Za dekoraciju enterijera Dvorane kraljeva, naručeno je 27 dela od ukupno 8 umetnika. Velaskezov
udeo podrzaumevao je 6 slika. Od toga, tri portreta kraljevske porodice su se nalazile tačno preko
puta kraljevskog prestola.
Španija, sastavljena od 24 kraljevstava, dostojanstveno učvrscuje vlast uz pomoc pikturalnih
dokumenata, umetnicih artefakata, koji svedoce o bogatstvu, slavi I velicini ljudi na čelu
kraljevstva.
Decak u sredini, princ Baltazar, sa tihim dostojanstvom nalaže posmatraču da poseduje sve
kvalitete kojima treba da obiluje jedan kraljevski naslednik.
Sa desne strane se nalazi Izabela Burbonska, sa leve Filip IV. Priloženi su I portreti Filipa III I
njegove žene Margarite od Austrije, sve skupa – tri generacije kraljevske porodice.
 ,,Herkulova Smrt’’ Francisko Zurbaran
1634.
Pored Velaskeza, Zurbaran je pozvan
da oformi 10 dela sa mitološkom
tematikom – prikazi Herkula, kao
mitskog osnivača Habzburške dinastije.
,,Španski Karavađo’’, prozvan tako zbog
usvajanja Karavađovog načina rada
brojnim kopiranjem njegovih dela I
realističnog korišdenja tenebrizma.

Delimično ukroden, rezervisan Zurbaranov dramatični gest ( u odnosu na Karavađa) ne možemo

pronadi kod Velaskeza, zbog svoje privrženosti naturalnom prikazu.
,,Predaja Brede’’ 1634- 1635, muzej Prado, Madrid
 Slika predstavlja predaju holandskog grada Brede španskim snagama 2. Juna 1625. godine. Predaja ključeva grada
odigrala se tri dana kasnije, juna 1625. godine dok de kraj flandrijskoj nezavisnosti dodi 1639. godine. Delo se danas
nalazi u muzeju Prado u Madridu, I predstavlja jednu od najvedih I najkompleksnijih Velaskezovih slika, ako izuzmemo
,,Mlade plemkinje’’.

 1568 – 1648- Vođen je osamdesetogodišnji rat; sedamnaest holandskih provincija se borilo za nezavisnost od španske
dominacije. Predajom Brede okončala se duga opsada ovog strateški važnog grada koji je bio I prolaz za Holandiju.
Ambrozije Spinola, đenovljanski vojskovođa, komandant španskih trupa, prikazan je na slici kako prima ključeve grada.
Spisi Hermanusa Huga otkrivaju da je Spinola postavio velikodušne uslove predaje u čast hrabrosti branilaca Brede.
Upravo tako je Velaskez I prikazao ovaj dogadjaj.

 Delo je imalo veliki propagandni značaj za Španiju, I bila je deo kolekcije od 12 slika naručenih za Kraljevski salon u
palati Retiro (prikazi odlučujudih bitaka u kojima Španija na čelu sa Filipom IV odnosi pobedu nad holandskim ustancima
između 1625. i 1633.godine).

 Velaskez ovaj događaj ne interpretira upotrebom agresije I bahatosti. Pretpostavlja se da je bio inspirisan
Kalderonovom predstavom ,,Opsada Brede’’, u kojoj Spinola govori pobeđenoj strain:,,Justine, primam ih, znam koliko
ste hrabri, kao I da hrabrost pobeđenog čini slavu pobednika’’.
Za razliku od renesansnog slikarstva, gde se u prikazivanju predaje prate odredjena pravila: pobednik sedi na tronu ili
konju, dok mu se pobeđeni približava pognut, otvoreno pokazujudi svoju potčinjenost, Spinola je ovde sjahao sa konja,
I rukom zaustavlja Justina da poklekne.

 Sliku je načinio direktno, uz pomod nekoliko preipremnih crteža za pojedinačne figure ili grupe ljudi. Improvizacija je
vidljiva, s obzirom da je Velaskez dorađivao I prepravljao segmente slike.
 ,,Filip IV u
lovu na
divlje veprove’’
1638
Najveci pejzaz
koji je Velaskez
uradio.
Lov je tada bio
ziva slika rata,i
najbolja priprema
za rat.
Čovek dominira nad zivotinjskim svetom,I sposoban je da kontrolise prirodu.
Obilje aktera dovodi do uspostavljanja daljine sa posmatračem. On ne sudeluje, vec samo
posmatra. Deskriptivne scene bez interakcije nisu svojstvene Velaskezovoj poetici. On zbog toga
bezi u zatvoreni prostor, I širinu dostiže fokusom na jedno lice. On je psiholog i mikroanaliticar.
On je Dostojevski španske dekadencije.
,,Budala Don Sebastijan de Mora’’ 1645

U portretima dvorskih luda I budala nije

bio primoran da prikazuje ljude okostale
u svojoj velicini, kao sto je to cinio sa
članovima kraljevske porodice. No, Don
Sebastijan nije ni ismejan. On se posadio u
tisini I odatle nas posmatra. Njegov
invaliditet se ne uocava na prvi pogled,
samo se nazire. Gledamo pozadinu I
unutrasnjost dvorskih zbivanja pravo u oci,
I nailazimo na čoveka, ne na budalu.
On je individualac vredan poštovanja.
,,Bog Mars’’ 1640

1633. godine, Juan Gomez de Mora je obnovio stariju

gradjevinu sada poznatu kao Torre de la Parada.
Postao je kraljevski lovački paviljon Filipa IV. Pored
Rubensa, od koga je naruceno 60 dela, scena iz
Ovidijevih ,,Metamorfoza’’, uzeto je jos par umetnika
medju kojima je i Velaskez.

Melanholicni stav otegnutih misica obicnog coveka.

Mars, bog rata , sedi pred nama potpuno miran.
Za razliku od Rubensovih bajkovitih prikaza, gde
uocavamo stil, potez, crtu iskljucivo Rubensovu,
Velaskez je prepoznatljiv po tisini samosvesti
njegovih karaktera.

On je slikar proze.
Njegova dela:
 Nisu uzdignuta
 Ne odvajaju se od stvarnosti
 90 % cine portreti
 Poseduju osobitu nakolonost
 Nisu ni podrobna ni širokogruda
 Svedoče o Velaskezovom maniru da se zadubi u jedan objekat I da se u njemu iscrpi
 Prikazuju obicne ljude
 Poseduju ritam svakodnevice – ne naturalizam; naturalizam je zasenjenost otkrica
prirode; STVARNOST JE IZVAN ZASENJENOSTI
 Psiholoska dela
 Daju POPRECNI PRESEK (ne zbivanje)
 Su vidjenja suštine
Proza zahteva vise zrelosti, poznavanja zivota, sigurnosti I deziluzionizma. Njena snaga:
Jednolikost, netronutost, dosledna vodoravnost.
 ,,Venera ‘’ 1650

Njegova najpoznatija

mitoloska slika.

Za razliku od Ticijana,

I dotadasnjih prikaza

Venere, ovde je ona

okrenuta od nas, dok

njen sin Kupidon

pridrzava ogledalo.

Pretpostavlja se da

Velaskez nije zeleo da prikaze ideal lepote, I da je posmatracu ostavljeno da sam definise taj pojam.
Privilegovani time da je ogledalo upereno bas tako da mogu videti Venerino lice, posmatraci su I dalje
uskraceni za cist I jasan segment lica.

Ovo delo je istrpelo prezivelo napad zene koja je potegla nozem tri puta po povrsini platna.

,,Zelela je da unisti sliku najlepse zene’’. Poza, iako ne otkriva previše – izuzetno je provokativna, I predstavlja
pravi realistički akt. ,,Mitološko’’ u delu jesu samo krila na malom dečaku.
,,Papa Inocentije X’’ 1650
1649. godine Velaskez drugi put
putuje za Italiju zbog nabavke starih
umetnickih dela za kraljevu
kolekciju.
Od Malage I Djenove, Milana do
Rima, sakuplja dela Tintoreta,
Ribere, Veroneza. U Rimu srece
Petro da Kortonu, Pusena, Berninija.
Medju mnogim, ovo je najznacajnije
deo ovog perioda u Velaskezovom
opusu.
Jedan od politicki najbistrijih papa
svoje ere koji je uvecao moc Svete
stolice.
,,Suvise stvarno’’ je bio njegov
komentar.
Izraz je jak i
neprijatan.
Usta prezirno
savijena.
Karakter je
dominantan,
posesivan,
sposoban da
misli, dela I
bivstvuje.
Obrisi cetke su blagi, I nema crteza koji bi jačinom ugušio postojedu agresiju izraza.
,,Huan de Pareha’’ 1650
,,Princ Baltazar’’ 1631 ,,Princ Filip Prospero’’ 1659
 Smrt kraljeve zene I princa Baltazara dovodi do destabilizacije u porodici.
 Da bi sacuvali novac unutar porodice, kralj Filip uzima svoju rodjaku, Marijanu
Austrijsku, za majku svoje dece.
 Slika Baltazara iz 1631 I slika princa Filipa 1659 jasno naznačuju promenu na dvoru.
- Baltazar sa čvrstom pesnicom drži mač, I u kraljevskoj odori
usredsredjeno posmatra sta se zbiva oko njega.
- Filipovo lice je bledo, pogled bolesljiv, a sa odece vise
amajlije protiv uroka I bolesti. Deo njegovog duha se ogleda I
u psu sa stolice. Apsolutna bespomocnost.

 Po povratku u Madrid, Velaskez je primoran da ukroti svoj slobodan pokret ( Portret

Marijane Austrijske). Kraljevski prostor, koji je uvek bio apstraktan, morao je da se
ogleda u izrazu kraljevskog člana. Ovde nema mesta za raskoš duha sa ulice.
Portreti sa dvora su zamena za stvarnost. Ogranicena, tupa lica, na kojima je neko slepilo.
Psihologija Velaskeza nije postepeno osvescivanje, u njoj nema stepenica. Na prvi pogled je jasno
da su I kralj I lude ono sto jesu – obicni ljudi.
,,Budala Don Diego’’ 1645 ,,Francisko Laskano’’ 1643
Velaskezova proza popunjava dubine, I skida visine. Komika I mudrost stoje u zajednistvu.
Prisutna je mrznja svakovrsne umišljenosti.
,,Marijana Austrijska’’ 1652
 ,,Prelje’’ 1657
Mitoloska tema o Arhani,
prelji koja izaziva Atinu na
takmičenje u predenju. Postoji
više verzija mita. U jednoj,
Arhana biva pretvorena u pauka.
Glavna scena je postavljena
u drugi plan. Radi se o dva nivoa
stvarnosti. Nismo sigurni da li
se radi o modernoj tkacnici ili
o mitoloskom prostoru.
Pitanje stvarnog se postavlja I u kontekstu obrade povrsina.
U prvom planu je prikazana masina za predenje u pokretu, bez I jednog stapa-
Ono sto je stvarno, sto se krece – mora biti nejasno.
Ovo je jedna od dve najvažnije slike u njegovom poslednjem periodu.
 ,,Mlade plemkinje’’ 1656.
Ovo delo je zagonetka
i skup svih Velaskezovih
znanja o ljudima, svetu
I slikarstvu.
Kraljevski vazduh je prisutan
uz infantkinju Magdalenu,
izopačenost kroz patuljke,
dubina je veda I vidljiva
je I nakon najdalje
postavljenog aktera.
U ogledalu vidimo kralja I kraljicu, dok je Velskez pred platnom. Ovo je izopaceni svet stvarnosti I
privida, nesrecnih, zbunjenih I obmanutih.
Kao čovek koji je imao mogucnost to da dokumentuje I svedoči, Velaskez je nakon par godina
dodao crveni krst, simbol reda Sv. Jakova ( Order of Santiago).
Koristedi sto manju kolicinu boje, autor postize
živu treperavost, svojstvenu disanju. Kretanje i
nejasnost hvataju zivot. Velaskez je razumeo
ogranicenje I mogucnosti ljudskog oka, I način na
koje ono percipira stvarost I pokret.
 Prostor dominira nad figurama. Umetnik se ne trudi da personama da
znacaj. One su vazne jer postaju deo veceg prostora.
 Svetlo je prisutno I kroz gušdi nanos boje, koji je gotovo postao
apstraktan.
 Za razliku od prethodnih dela, odvojeni jedni od drugih, ljudi drugacije
sluzbe su sada zajedno, I njihove razlike lako sagledive.
 Istina nikad nije bila bliza posmatracu. Zbog toga se prizor, nuzno
morao zagubiti u vidljivim potezima.
 ,,Ovo je teologija slikarstva’’
,,Ezop’’ 1640
Raskosna umetnost duguje prstenu vecitih tema, koji je
cini zivom. Velaskez ne donosi nove vrednosti, on slika
ono sto je oduvek postojalo.
Varijacije odredjene teme daju duhovnu fizionomiju
epoha koje se smenjuju.
Bez Velaskezovog ispitivanja granica, pitanje je da li bi
naredni talasi umetnika bili na isti nacin inspirisani.
 Zlatno doba – vreme u kome politika zavisi od umetnosti
Istorijski okvir modi Španije:
1492.(Kolumbovo otkride Amerike) -------------------------------------------------1698.(Pirinejski
mir)

Zlatno doba(plodno doba umetnosti):

1598. ( Filip III stupa na presto)-----------------------------------------------------1660.(Gubljenje
modi)

Uticaji (struje): Veliki majstori zlatnog doba: Njihovi prethodnici:

- Karavađo I Rubens - Alonso Kano - El Greko
- Holandija(Flandrija) - Francisko Zurbaran
- Španska tradicija - Diego Velaskez
XVIII vek, Burbonska dinastija, I porast francuske modi baca na Španiju delimičnu senku.
Španiji je bio potrebno da se navikne na novi neoklasicistički rokoko stil. Vodedi umetnici
novog doba su bili Đovani Batista Tjepolo I Anton Rafael Mengz.

Zbog nedostatka kraljevskog sponzorstva, vedina špancskih umetnika je podlegla

baroknim religioznim temama.

Poslednji španski dah kasnog XVIII I XIX veka jeste Francisko Goja u svojoj romantičarskoj
struji. Smatran je poslednjim starim majstorom I prvim modernim slikarom.
Hvala na
paznji!