Gimnazija “Vuk Karadžić” - Trstenik

MATURSKI RAD
Tema: Picasso

Profesor: Učenik:

Ana Veličković Nadežda Jovanović IV1

PICASSO Nadežda Jovanović IV1

Maj, 2007.

~ UVOD ~

“Kubizam se ne razlikuje od drugih slikarskih pravaca. Svima su

zajednički isti principi i elementi. Činjenica da kubizam nije dugo vremena
naišao na razumevanje, da i danas postoje ljudi koji u njemu ništa ne vide, ne
znači ništa. Ja ne znam engleski, pa je knjiga na engleskom za mene prazna.
To ne znači da engleski ne postoji i zašto bih krivio bilo koga do sebe ako ne
razumem ono o čemu ništa ne znam.”
PIKASO

Kubizam se obično smatra najznačajnijom pojavom u umetnosti s

početka XX veka. Ovaj pravac doneo je uistinu nova izražajna sredstva i
postupke koji su raskrstili sa do tada važećim pravilima u slikarstvu i vajarstvu.
Najupečatljivije osporavanje načela ustanovljenih još u doba renesanse odigralo
se na polju perspektive. Umesto da trodimenzionalni predmet prikazuju onako
kako ga zaista vidimo, sa jedne strane tačke posmatranja, kubistički slikari
prikazivali su ga na dvodimenzionalnoj površini slike posmatrajući ga iz više
uglova istovremeno. Uvođenje različitih tačaka posmatranja dovelo je do
razlaganja celine predmeta na geometrijske ravni koje se međusobno prepliću i
sudaraju. Baš to razlaganje predmeta uz mnoštvo delova, slično odrazu u
razbijenom ogledalu, ide dotle da je uzor od koga se krenulo neprepoznatljiv.
Kubisti su, dakle, potpuno svesni činjenice da se moderan čovek sve brže i brže
kreće i da je, prema tome, predstava koju on ima o stvarnosti kompleksna. Da
bi prikazali svu tu složenost, oni slikaju razne strane jednog istog predmeta,
spajajući u jednu jedinstvenu sliku ono što oko vidi jedno za drugim.

“Kubizam je crtao unutar granica i ograničenja slikarstva i nikada nije

težio da ode izvan. Crtež, nacrt i boja isti su kao i u drugim pravcima. Možda su
naše teme drugačije. Posmatramo otvorenih očiju i otvorenog uma svet oko
sebe. Svakom obliku i boji dajemo poseban značaj, onako kako ih ili vidimo u
našim temama, zadržavamo radost otkrivanja, zadovoljstvo neočekivanim: naša

2
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

tema mora biti zanimljiva po sebi. U kubizmu je posebno važno ono što ste hteli
da uradite, vaša namera. A to se ne može naslikati.”
PIKASO

Autoportret sa paletom, 1906.

3
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

~ ŽIVOT I DELO PABLA PIKASA ~

Pikasova biografija je počela i mnogo pre njegovog rođenja. Pikasov

otac, don Hoze Ruiz Blasko, bio je slikar. Od svoje majke, donje Marije Pikaso i
Lopez, Pablo je nasledio svoj fizički izgled, a takođe i među njenim precima bila
su i dva slikara. Prva od bezbroj legendi o Pikasu počinje njegovim rođenjem.
Pošto je mislila da je dete mrtvorođeno, babica je svu pažnju posvetila porodilji.
Zahvaljujući don Salvadorovoj prisebnosti, koji je bio Pablov ujak i lekar, dete je
spašeno gušenja tako što je budućem geniju u usta dunuo duvanski dim i dete
je zaplakalo. Ovo se desilo uveče, u 11 sati i 15 minuta, 25. oktobra 1884.
godine. Prvih deset godina života proveo je u Malagi, gde je i rođen. Porodica
nije bila bogata i jedva je sastavljala kraj s krajem. Njegov otac rado je prihvatio
bolje plaćeni posao u La Korunji, gde su se Pikasovi i preselili i živeli naredne
četiri godine. otac je prvi otkrio Pikasov dar, iako je u početku više pažnje
posvećivao sinovljevom osnovnom obrazovanju, mada je kasnije Pablo govorio
da ga je jedino zanimao način na koji učitelj piše brojeve na tabli. Crtao je kad
god je mogao i za njega je to bio jedini način da se izrazi. Tako je samovoljno
krenuo putem umetnosti. Otac mu je, iako osrednji slikar, bio prvi uzor, mada ga
je u 13. godini već dostigao. Taj odlučujući trenutak Pikaso je lakonski opisao:
“Dakle, dao mi je svoje boje i četkicu i zauvek prestao da slika.”

Kada je na Umetničkoj školi u Barseloni položio prijemni ispit, otac je

počeo da predaje u istoj školi, pa su se preselili u Barselonu. Zahvaljujući
očevom zauzimanju, Pablo je preskočio početni kurs. Ali, pre nego što mu je
dozvoljeno da pohađa kurs iz klasične umetnosti i mrtve prirode, morao je da u
roku od mesec dana preda mapu radova, koji je Pikaso pripremio za jedan dan.
Ine samo to. Njegovi radovi bili su bolji od radova studenata završne godine.
Bio je čudo od deteta. Gertruda Štajn, kasnije njegova ljubavnica, govorila je:
«Uglavnom se niko ne rađa kao majstor svog zanata, ali Pikaso se baš takav
rodio». Stručnjaci govore da je Pablo zrelo slikao kao dete, a da se u delima iz
zrelih godina vidi element detinjastog.

4
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

I pre nego što je završio školovanje, Pikaso je ušao u krug najuglednijih

barselonskih slikara. Njegovo prvo veliko platno iz 1895/96. PRVA PRIČEST
bilo je prikazano pored slika Santjaga Rusinjola i Nonelja na jednoj od
najznačajnijih izložbi. Ne samo da je
izbor religiozne teme zadovoljio sve
akademske kriterijume zaslađenog
sentimentalizma, već je i realizam
prizora odgovarao građanskom ukusu.
Pikaso se, naravno, ubrzo udaljio od
takvog realizma.

1987. preselio se u novi atelje u

Madridu i upisao na akademiji “San
Fernando”, ali brojne posete muzeju
Prado biće daleko važnije za njegov
dalji razvoj. Boravak u Madridu
prekinut je šarlahom, koga je dobio
početkom juna, i morao je da se vrati
u Barselonu. Posle kraće pauze u selu Prva pričest, 1895/96.
Orta de Ebro, pun ambicioznih
planova vraća se u Barselonu i počinje da se interesuje za nove pravce
španske umetnosti. Stariji umetnici
počeli su veoma da ga uvažavaju, pa
je 1900. imao prvu izložbu u njihovoj
kafani “Četiri mačke”.

Odlazi zatim u Pariz gde će na

izvoru modernizma najzad osetiti
slobodu za kojom je žudela njegova
burna priroda. U jednoj od galerija, gde
je video dela Pola Sezana, Degaa i
Bovara, izlagao je i svoje slike, a za
par slika mesečno dobijao nadoknadu
od 150 franaka, tako da u to vreme
prevazilazi materijalne brige. Po
Čaša apsinta, 1901. 5
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

povratku iz Pariza, dolazi u sukob sa roditeljima, koji nisu mogli da shvate

Pablov boemski način života. Morao je da se odrekne ambicija da štampa
časopis, koji se posle samo par brojeva ugasio. Razočaran provincijalizmom
domovine, maja 1901. vraća se u Pariz. Samo Pariz je mogao da pruži izazov,
a bilo mu je potrebno manje od godinu dana da potpuno ovlada novom
slikarskom tehnikom. Stvarao je pastele prefinjenih degaovskih nijansi toluz-
lotrekovskih tema sa pikasovskom slobodom izraza. Slika ČAŠA APSINTA i
slike poput nje najavljuju Plavi period u Pikasovoj umetnosti. Međutim, on još
nije pronašao sopstveni stil. Ulazio je u Plavi i Ružičasti period, prve stvaralačke
faze u njegovom životu. Školovanje je završeno: Pikaso je postao Pikaso.

6
 PICASSO Nadežda Jovanović IV1

~ PLAVI I RUŽIČASTI PERIOD ~ 1901-1906. ~

Počelo je remek-delom. Plavi

period je počeo slikom SEĆANJE –
SAHRANA KAZAGEMASA.
Obeležila je kraj jednog prijateljstva i
početak novog stvaralačkog perioda
u Pikasovom životu. Ovaj period
počinje u leto 1901. Pablo je
pokušao da se uz pomoć umetnosti
pomiri sa gubitkom dragog prijatelja.
Da je plavi period bio direktna
posledica prijateljeve smrti, svedoče
i Pikasove reči: “Počeo sam da
slikam plavom kada sam shvatio da
je Kazagemas umro”. Tako će i svim
slikama plavog perioda provejavati
nenametljivo prisustvo smrti. Ona je

Sećanje: Sahrana Kazagemasa, 1901.

podstakla Pikasa da po uzoru na El

Život, 1903.
Grekovo remek-delo Sahrana grofa

7
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

od Orgaza stvori monumentalnu sliku Sahrana Kazagemasa. Izbor teme

objašnjava zašto je upotrebio dominantnu plavu gamu. Plavu boju koristio je za
izražavanje svoje tuge i bola. Koristio ju je i u naredne 4 godine, a slike su
postajale sve više monohromne. Stalne promene stila u periodu Pikasovog
formiranja su se završile. Nije više reagovao na svaki nov podsticaj. Pronašao
je sopstveni stil. Plava boja postaje prvi i nepogrešivi zaštitni znak. Ali, Pikaso
još uvek nije bio slavan. Kada se skoncentrisao u Barseloni i počeo da radi sa
novom snagom nastaje jedna od prvih slika – alegrija ŽIVOT koja je proizašla iz
njegovih brojnih skica.

Slika se sastoji iz četiri velike celine koje simbolišu četiri oblika

postojanja. Slike plavog perioda, iako ne otvoreno o smrti govorile su o
usamljenosti i odsustvu ljubavi.

Takva je i slika TRAGEDIJA koja

prikazuje porodicu bez bliskosti. Kao i
likovi sa slike i sam Piakso je doživeo
bedu i samoću, iako ne zadugo. Zato se
četvrti put seli u Pariz i odabira
Francusku gde se i nastanio. Nastaju
slike Žongleri (majka i sin) i Devojka sa
gavranom, koje glatkoćom slikarskog
poteza i boje predstavljaju srž plavog
perioda. Godine 1905, kada je završio
Plavi period, slike su prestale da govore
o usamljenosti i izolaciji. Granična linija
između Plavog i Ružičastog perioda je
mnogo jasnija nego što bi se očekivalo.
Nisu se promenila samo sredstva, već i
Tragedija, 1903.
teme. Klovnovi, žongleri, ekvilibristi i
arlekini su zauzeli mesto slepaca i bogalja, prosjaka, bede i depresije. Ovim
slikama Pikaso je primio u srce jedne vrlo osetljive generacije. Pikaso uvodi
nove predmete, kao što su korpa, klovnova vreća, bure krčag ... Iako ovi
rekviziti ne stvaraju priču, oni ipak služe da preciznije okarakterišu likove. Među

8
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

prvim ostvarenjima ovog perioda svakako je slika PORODICA AKROBATA gde

se Pikaso ponovo približava klasičnom idealu lepote.

Godine 1906. Pikasove

česte posete Luvru imaju sve
više i više uticaja na njegove
slike. TOALETA pokazuje
devojku Fernan koja češlja
svoju kestenjastu kostu. Ovo
je slika intime, gde se Pikaso
pozvao na antičke statue
Venere i da je njihovu tipičnu
formu primenio na sopstvenu
boginju lepote. U tom trenutku
korišćenje klasičnih elemenata
Porodica akrobata, 1905. stiže do vrhunca. Sledeći
korak koji se prirodno nametao
je bio dovođenje u pitanje tradicije. Ali, kubizmom, Pikaso nije samo stidljivo
izrazio sumnju u tradicije, on je uzburkao slikarstvo. Kubizam je označio kraj
kontinuiranog razvoja zapadnoevropske umetnosti. U kubizmu nije bilo mesta
neumerenom patosu Plavog perioda ili umilnum estetizmu i melanholiji
Ružičastog perioda. Nešto tradicionalnijim motivima Pikaso će se vratiti tek
nakon kubističkog perioda, kada usvaja klasični stil.

9
Toaleta, 1906.
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

~ KUBIZAM ~ 1907-1917. ~

“Umetnost je laž.” Osoba koja je ovo rekla je i sama bila umetnik. Pikaso.
Sam Pikaso, naravno, nikada nije želeo da imitira stvarnost i da obmanjuje
ljude. Pikaso je srušio zastarelo shvatanje umetnosti. Umesto da posmatra
predmet iz jedne perspektivne tačke, on ga istovremeno posmatra iz više
uglova, uvodi više izvora svetla za svaki predmet u slici.

Ogromne su razlike između Pikasovog Ružičastog perioda i kubizma.

One jasno naglašavaju ne samo preokret u njegovoj, već i revoluciju zapadne
umetnosti uopšte. Bila je to nova percepcija stvarnosti, nov metod traženja
istine. Iako je kubizam
već bio neizbežan, nema
mu traga u Autoportretu
sa paletom iz 1906. Linija
postaje dominantno
strukturalno sredstvo tek
u Autoportretu iz 1907.
Istovremeno je Pikaso
eksperimentisao na
skicama za sliku
Gospođice iz Avinjona.
Pikaso je preneo deo
svoje studije u završnu
verziju. Provokativna
poza gospođica je
pretvorena u čistu Gospođice iz Avinjona, 1907.
suprotnost: neke su
nezgrapne, laktovi oštri, glava kao grumen. Njihova topla monohromna tela
prizivaju Ružičasti period. Zanimljivo je i to da peta žena na slici, u levom uglu,

10
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

potpuno je nepokretna, a da njeno lice poprima izgled okamenjene maske.

Gospođice se skoro stapaju sa pozadinom slike.

Pikasu su se vremenom približili i drugi slikari. Naročito je Brak počeo da

se nadmeće u daljem razvoju kubizma.

Pikasova sledeća kompozicija, Hleb i činija sa voćem još uvek se drži

principa rane kubističke faze. Površina isečenog hleba korespondira polukrugu
stola, a svim tim predmetima jedno je zajedničko: obični kakvi jesu, oni se
povinuju određenim geometrijskim pravilima. Sledeću fazu analitičkog kubizma
obeležio je portret Žena sa kruškama, iz 1909. Tada je Pikaso zaključio sa su
oblici primitivne skulpture zbir primarnih, jednostavnih oblika – pa je to njihov
zajednički imenitelj. Međutim, ovaj zakon polimetrijske perspektive primenjen na
ljudsku formu imao je suprotan efekat.

Ipak, Pikaso je uspeo da

održi ravnotežu između dve
osnovne ideje svoje umetnosti –
naturalizma i apstrakcije. On nije
slikao isključivo realističke slike, niti

Žena sa kruškama (Fernan),

1909.

Portret Ambroaza Volara, 1910.

11
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

potpuno apstraktne, ali je sada, kubizmom, došao do prekretnice i za razliku od

dotadašnjeg mahom realnog, počeo je da stvara slike sa naglaskom na
apstrakciji. Tako je Portret Ambroaza Volara geometrizovan, pa nam jako malo
govori o izgledu same osobe. Geometrijski oblici potpuno dominiraju nad
preostalim malobrojnim realističkim fragmentima. Linije su nejasne. Prostor
slike izgubio je svoja konveksna polja, slika je dekristalizovana, pokrivena
delovima koji podsećaju na komade razbijenog stakla. Narednih godina Pikaso
se usredsredio na prepoznatljive predmete i sada ga je mali korak delio od
kolaža. Ovu tehniku upotrebio je u delu
Gitara gde je kombinovao komade zidnih
tapeta, novina i bojenog papira, pa je preko
njih radio ugljenom, olovkom i vodenim
bojama. Kasnijoj fazi papira Mrtva priroda sa
gitarom iz 1922. i deluje kao zakasneli,
poslednji akord kubizma. Ipak, sintetički
kubizam ne dostiže svoj vrhunac kolažima,
već u Pikasovom načinu slikanja gde su
bojene površine oponašale komade kolažnog
papira.

Gitara, 1913.

12
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

~ DVADESETE I TRIDESETE GODINE ~ 1918-1936. ~

Put po Haliji, od februara do maja 1917. godine učinio je da se Pikaso

udalji od analitičkog,
sekcirajućeg načina gledanja na
stvari, inherentnog kubizmu.
Godine 1918. ženi se Olgom
Koklovom, što nosi i promenu
životnog stila, pa Pikaso počinje
da se ponaša kao veliki majstor.
U leto 1922. naslikao je Žene
na plaži. Njihova jedra tela
zauzimaju celo platno. Tačnije,
njihova robusna tela i Žene na plaži, 1922.
prenaglašena ženstvenost
otkrivala je Pablovu zadivljenost Olginom trudnoćom. Ova slika pokazuje da
radije slika konkretne nego apstraktne forme, što ne znači da je odbacio način
kubističkog iskrivljenja. Njegove slike podrazumevaju oba elementa i izraz su
dinamizma kojim je stalno težio da prevaziđe sopstvene već postignute
standarde tražeći nove načine
izražavanja. Godine 1923. na
Antibima Pikaso je komponovao
sliku Panova frula koja je ujedno
i najvažnija slika njegovog
“klasičnog perioda” Panova frula
nastaje iz Pikasove stalne želje
za raznovrsnim, pa je stoga i

13
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

poslednja u ovom periodu. Nasuprot, portret sina, Pol kao arlekin govori o ličnoj
sreći.

Kad god je stvarao iluzije, Tri muzičara, 1921.

Pikaso je naginjao
ornamentalnom i težio tradicionalnom. Želja za potpunim razumevanjem stvari
je počela da naginje grotesknom, prozirnosti i fragmentaciji forme. Preplitanje
ovih krajnosti omogućava nam da shvatimo celovitost njegove umetnosti.
nimalo ne iznenađuje da je tek u leto 1921. godine u postkubističkom periodu
nastala slika koja je vrhunac njegove kubističke faze: Tri muzičara – trio iz
Commedia del 'arte, Pjero, Arlekin i Kaluđer koji muziciraju. Muzički instrumenti
su oduvek bili omiljen predmet kubizma, a premale šake muzičara podsećaju na
očev savet koji Pablo nikada nije zaboravio: “Ruke se prepoznaju po šakama.”
Slike poput ove zaštitni su znak svog tvorca. Što je Pikaso bivao slavniji,
kubizam, u početku uvredljiv za umetnost, postaje deo klasičnog umetničkog
repertoara i tradicije. Pikasova slava je pokretala samu sebe. Izgleda da je
sredinom dvadesetih takav
razvoj počeo da opterećuje
samog Pikasa, a uz to je
imao i probleme u braku,
tako da je pokušao da svoju
nezavisnost spase
zanimanjem za
nesvakidašnje i neispitano.
Tada su nastali portreti Mari-
Terez, koja će postati
Kupačice sa brodićem, 1937.
utočište. I sam priznaje da je
najgori period u njegovom
životu počeo 1935. kada je Mari-Terez nosila njegovo dete. U vreme lične krize
Pikaso je arsenalu svog umetničkog oružja dodao predstavu bika, kao i
mitološku figuru Minotaura. Kupačice sa brodićem iz 1937. jedna je od ključnih
slika perioda krize. Ovo je poslednja slika u kojoj je uticaj nadrealizma
dominantan. ni jedna Pikasova slika ne poseduje toliko besmisla i očaja.
Portretom Dore Mar približavao se stvaranu Gernike. Naizgled uređenu
kompoziciju narušava izvesna napetost. Različite boje Dorinih očiju mogu se

14
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

razumeti kao slikareva igra, ali zatvaranje figure u tesnu kutiju već nagoveštava
slike iz ratnog perioda. Izražava strah od zatvorenog prostora. U ovom
momentu, Pikasova predstava je ipak još uvek potpuno uravnotežena i
očaravajuća.

~ RATNO ISKUSTVO ~ 1937-1945. ~

“Gerniku, starodrevni grad Baska i središte njihove kulturne tradicije, juče

popodne su potpuno razorili pobunjenički napadači, iz vazduha.” Pikasova
slikarska interpretacija bombardovanja Gernike napravila je jednu od
najčuvenijih strahota veka.

Gernika, 1937.

On je bombardovanje shvatio kao fašističku probu kraja sveta, pa je zato

dao svoje surovo viđenje tog događaja. Pikasova Gernika autonomnim
umetničkim jezikom prikazuje istorijski
događaj: umesto da ga prikaže očima
svedoka, on ga pokazuje kroz sopstveni
užas. Na slici dominiraju patnja i užas, ne
kao trenutka osećanja, već kao večnoprisutni
znak tamne strane ljudske prirode. U tom
smislu, Pikasova umetnost je uvek težila
mitskom, radije naglašavajući večne istine,
15
Žena koja plače, 1937.
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

nego prolazne senzacije. A opet, kada je 1937. Gernika naslikana, bila je

krajnje aktuelna. Posle brojnih skica i studija, Pikaso je dao svoj lični,
sveobuhvatni pogled na istorijski događaj – bombardovanje Gernike. Kao i
ranije, koristio je neke omiljene citate drugih umetničkih dela, kao npr. slika
Začarani sluga Hausa Baldunga Grina. Tragedija Gernike je postala deo
kolektivne svesti XX veka, jer istoimena slika večito na ulju podseća. Španije je
njome dobila nacionalni simbol. Danas se nalazi u muzeju Museo Reina Sofia,
Madrid, gde se čuva kao najveća dragocenost. 1937. u oktobru nastaje Žena
koja plače kao vrsta postskriptuma slici Gernika. Slikom na prvi pogled
dominiraju brojni čisto slikarski elementi. Ali, centar slike zauzima maramica,
koja je metafora patnje.

Pikaso u ovo vreme stvara veći

broj slika, koje zaista uspevaju da
naglase snažan utisak bola. Ipak, u
iskušenju smo da pitamo nije li
Pikasovo stremljenje složenom
potkopalo neposrednost bola?
Naslikavši nekoliko portreta ćerke
Maje, on je upozorio jednog prijatelja
da ne preuveličava temu patnje u
njegovoj umetnosti. Slika Devojčica sa
brodićem deluje sasvim obično. Tema
slike je nevinost deteta. Slika je
nastala u periodu kada je provodio
Devojčica sa brodićem
puno vremena sa svojom porodicom.
(Maja Pikaso), 1938.
Noćno ribarenje na Antibima, 1939.

Leto 1939. je i za Pikasa i za

ostatak sveta bio poslednji trenutak
mira, zatišje pred buru. Zato slika
Noćno ribarenje na Antibima poseduje
atmosferu nepomućene vedrine, gde
se poigrao harmonijom svetla i boje.

16
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

Neuobičajen izbor boja, a istovremeno i bledilo lica kao da naglašava opšti

strah od nadolazeće katastrofe.

Sledećih šest godina

Pablo Pikaso bio je prinuđen da
živi bez Mediterana. Pariz su
okupirali nacisti, a on je morao
da nastavi rad u atmosferi koja
je ličila na zatvor. Više no ikad
pre, umetnost mu je postala
sredstvo preživljavanja. Tokom
ratnog perioda, 1942. nastaje
Mrtva priroda sa lobanjom bika.
Sto, prozor sa pogledom u gustu
tminu i atmosfera ogoljenog jada
još više ističu gole kosti skeleta i
prazne duplje lobanje. Možda je i
oskudica hrane onemogućila da
pronađe predmete za klasičnu
Mrtva priroda sa lobanjom bika, 1942.
mrtvu prirodu izobilja. A možda
je slika samo svedočanstvo beznađa.

Tuga zbog smrti dragog mu prijatelja, Hulia Gonzalesa i očaj nad

vremenom u kome živi, sjedinjuju se u žalosnoj kompoziciji “memento mori”. Ali,
glavna epizoda Pikasovog ratnog perioda je tek dolazila. Slikom Mrtvačnica iz
1945. on zaključuje seriju slika započetu Gernikom. Veza između te dve slike je
očigledna. Noćna mora je postala stvarnost. Mrtvačnica je nastala pod uticajem
izveštaja koji su stizali iz koncentracionih logora. Tek tada su ljudi shvatili koliko
monstruma je stvoreno dok je razum spavao. Čini se da Gernika svojom
surovošću nije bila dovoljno jaka, jer je sada svoj kontrapunkt pronašla u
stvarnosti. Tema smrti je ključ za razumevanje Pikasovih dela još od vremena
Kazagemasovog samoubistva. Mrtvačnica temu smrti dovodi do logičnog kraja.
Mnogo se pričalo o jedinstvu života i umetnosti, ali Pikaso nije mogao biti
ciničniji.

17
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

~ POZNA DELA ~ 1946-1973. ~

Pikaso, za razliku od, recimo Mide, mitskog kralja Frigije, nije umro od
gladi. A ipak je svojim talentom svaki potez olovkom, svaku žvrljotinu pretvarao
u zlato. Dobio je, u leto 1945. letnjikovac u zamenu za mrtvu prirodu. Međutim,
Pikaso se nije plašio gladi, već javnosti. Zato njegove slike iz ovog perioda
izgledaju kao ogromna slika bekstva. Ta remek dela predstavljaju ogledalo
njegovog unutrašnjeg života. Iz tog perioda brojna su dela sa prizorima
njegovog ateljea, koja prikazuju igru sa nivoima stvarnosti. To je odražavalo
Pikasovo konfuzno stanje svesti: Pikaso kao vođa, Pikaso kao razmaženo
derište, Pikaso kao žrtva lovaca na senzacije. Bio je popularniji nego ikad, o
njemu su ljudi mogli saznati sve, do najsitnijih detalja, ali njegovoj umetnosti nije
poklanjana velika pažnja. Možda delimično i zbog načina na koji ga je publika
doživljavala – a to je da se u poznim delima Pikaso vrti u krug. Od kada su
Pikasove slike položile svoj veliki ispit na izložbi u Luvru 1946. postoji ubeđenje
da
će

Las Meniñas (Pratilje) po Velaskezu, 1957.

novo, oličeno u Pikasu, nadmašiti staro. Parafraza Velaskezove slike Las

Menińas bila je jedna u seriji od 44 varijacije iste slike. Ova slika postaje
paradigma umetnikovog samoispitivanja. Ona spaja objekat, subjekat i

18
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

posmatrača stvaralačkog procesa u jednoj sceni, upućujući ih jedne na druge.

Prava tema slike jeste sam Pikaso i njegova introspekcija.

Pikaso više nije želeo da stvara iluzije, već da svede likovni jezik na
jednostavne, apstraktne linije dečjeg crteža. Pikaso je više od svega voleo svoj
haos. Preseljavao se iznova i iznova šireći tako svoj umetnički prostor.
Preseljenje se iskazalo u njegovim slikama, u sve većem svođenju raspona na
crnu, belu i zelenu, ali je nastavio da uživa slikajući serije. Tako nastaju i
varijacije na temu Monevoe slike Doručak na travi. Sama umetnost je pokazala
predmet istraživanja u Pikasovim delima. Usredsredivši se na fragmente i serije,
ostao je veran rečima: “Završiti nešto znači ubiti ga, lišiti ga života i duše.” Ličilo
je to na cenjkanje sa smrću. Poslednjih godina njegovog života, slikarstvo
postaje opsesija. Pa ipak, postojala je jedna stvar sa kojom je Pikaso hteo da se
odmeri. Povremeno ali nesvesno, izvirivala bi na površinu, pripitomljena kroz
drevni jezik simbola: kao lobanja, sveća ili cvet. Umetnost, njegova čarobna
formula, morala je da bude utoliko snažnija, ne bi li se smrt držala na
odstojanju. U delima iz poslednje životne faze, on se na svoj život ne osvrće
zadovoljno. U pitanju su pre različiti vidovi stalne borbe protiv prolaznosti i smrti.
Pozna dela su izraz konačnog odbijanja da se uklopi u bilo koju kategoriju.

19
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

~ SVESTRANOST JEDNOG UMETNIKA ~

~ Pikasovi crteži i grafike ~

Pikaso je jednom rekao, da je, na kraju krajeva, slikanje imitativno, a da

crtež nikada nije. On je verovao da je crtež, zbog neposrednosti, daleko važniji
za izražavanje umetničkih ideja. Njegovi crteži iz detinjstva bili su onoliko
precizni i sigurni, koliko i izražajni i energični, poput stenografskih beležaka.
Kad je imao devet godina, živahno bi povlačio liniju, opisujući samo jednim
potezom leđa bika u areni. Takvi pedantni, akademski crteži uverili su učitelje u
Pikasov veliki dar. Nije ga zanimao naturalizam, po svaku cenu, crtež sastavljen
od preciznih, sitnih poteza olovke, niti ga je zanimalo imitiranje viđenih oblika,
već, najpre, odraz tih predmeta u njegovoj živoj mašti. I to je stavljao na papir
olovkom, ugljenom četkicom ili mastilom. Pored crteža, treba svakako
spomenuti i Pikasove grafike, koje
čine poseban deo njegovog opusa i
pokazuju veštu ruku. Njegov drugi
bakropis, Oskudni obrok, iz 1904,
dakle Plavi period, pokazuje da je
uspešno savladao pouke
velemajstora. Veličanstveni gvaševi i
akvareli nastaju u Ružičastom
periodu, gde Pikaso počinje da radi
cirkuske teme i ženske aktove. Uradio
je preko 2.000 grafika u različitim
tehnikama. Visoku štampu, međutim,
nije često koristio, izuzev nekoliko
drvoreza i linoreza. Većinom radi
Oskudni obed, 1904.
gravire i planigrafije, uglavnom
bakropise i litografije. Stalno je tragao
za novim metodama i tehnikama da bi ostvario svoje ideje. Često je koristio
kombinovanu grafičku tehniku, poput akvatinte. Koristio je i jednu vrlo
neuobičajenu, retku tehniku koja je uključivala čak i šećer: crtež je rađen na

20
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

ploči sa tušem i šećernom vodom, onda bi se naneo sloj asfaltnog laka, ploča je
potapana u vodu, a rastvaranje šećera je probijalo površinu laka i podizalo je.

Pogotovo u crtežima i grafikama, mit o Minotauru, čudovištu ljudskog tela

i glave bika, postao je za Pikasa sve važniji i prisutniji. Tako je Minotauromanija
verovatno najznačajniji grafički rad. Prikazuje nezgrapnog, slepog minotaura
dok ga kroz tamu vodi devojčica sa svećom. (Museum of Modern Art, New
York).

Dugo vremena je Pikasovim grafičkim radom dominirao bakropis

kombinovan sa nekim drugim tehnikama, ali od 1928. litografija zauzima u
njegovom radu sve važnije mesto. Te godine uradio je 30 litografija, 200 u
narednih 5 godina, a do 1962. bilo ih je oko 300. Pikaso je ovom tehnikom
pokrio skoro sve tematske oblasti. Međutim, on se tu nije zaustavio. 1959.
uradio je prve važne linoreze, koristeći do 7 linoleumskih ploča, štampajući ih
jednu preko druge. Raznovrsnošću oblika, linija i prostora, Pikasovi linorezi su
remek-dela grafičke umetnosti XX veka.

Minotauromahija, 1935.

~ Pikasove skulpture ~

21
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

Ni u jednom periodu Pikasovog stvaralaštva, skulpture se nisu mogle

vezati za određeni stil. Tu je zadržavao slobodu da bude kapriciozani, čak,
ekscentričan. Prva poznata skulptura datira iz 1902. To je žena koja sedi i
obojena je dubokom setom Plavog perioda. Faza analitičkog kubizma rano se
vidi u čuvenoj Glavi žene. Ponovo počinje da misli na skulpturu kada otkriva
kolaž. Lepljenje papira na platno je na izvestan način iskorak iz
dvodimenzionalne ravni slike. A kada je počeo da koristi i druge materijale, kao
što su karton, lim, drvo, žice, slike su se sve više pretvarale u reljefe. Početak
ovog procesa obeležen je Konstrukcijama – serijom muzičkih instrumenata
sastavljenih od kartona, žice, lima, bojenog drveta i talasastog metala. Violina je
dobar primer. Ove trodimenzionalne konstrukcije predstavljaju vrhunac
analitičkog kubizma u skulpturi. Za razliku od crteža, skulpture su u ovom
periodu lišene klasičnog duha. Tako je nastala serija ženskih tela, sastavljenih
od grudvastih komada prilepljenih, labavo, jedan uz drugi; gigantskih okruglih
glava, zalepljenih na veoma izdužene vratove. Posle ovoga Pikaso pravi dužu
pauzu, da bi nakon toga počeo da izrađuje figure od povađenih komada metala
(npr. Glava bika). U poznim skulpturama Pikaso se vratio upotrebi planova i

Glava žene (Fernan), 1909. Violina, 1915.

bojenih površina. Njegove

figure natprirodne veličine pokazuju još jednu zanimljivu karakteristiku Pikasovih
poznih radova: neke od metalnih i papirnatih figura, sečenih, valovitih ili

22
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

slojevitih, obojenih živim bojama, bile su ponovo urađene u čeliku i betonu,

visine oko 20 m.

~ Pikasovi plakati ~

U radionici pariskog štampara Murlooa, nastali su i Pikasovi prvi plakati.

Plakat sadrži i kombinuje kratku, sažetu poruku sa jednostavnom slikom – treba
da bude upečatljiv i da se lako zapamti. Shodno političkoj situaciji, simbol
njegovih dečačkih težnji, golub, postaje svetski simbol mira. Radio je i plakate
za brojne izložbe, koride, predstave. Iako u plakatu nema klasične perspektive,
Pikaso se igra različitim pravcima i planovima i tako stvara iluziju dubine
prostora. Crtež i reči su uravnoteženi, jer slova istovremeno imaju dvostruku
ulogu, informišu i pokazuju simbolične scene.

~ Pikasova keramika ~

Pikasovi radovi u keramici usko su vezani za Valori, malo provansalsko

selo gde još iz rimskih vremena postoji tradicija grnčarstva. Tu je uradio
nekoliko figura, a u sopstvenoj radionici stvorio preko 2.000 keramika. U
početku je oslikavao već gotove komade grnčarije, ukrašavajući ih bojenom
glazurom. Kasnije, počinje sa intervencijama na nepečenim, vlažnim oblicima.
Poremetio je simetriju, površina je izgubila glatkoću, a sam materijal je došao
do izražaja. I u keramici je negovao motiv goluba. U ateljeu u Valoriju počeo je i
da oslikava keramičke pločice, dobijajući tako podlogu za sliku Zahvaljujući
Pikasu, keramika u ovom malom mestu doživljava renesansu.

23
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

~ ZAKLJUČAK ~

Pikasovoj umetnosti, ni po brojnosti dela ni po kvalitetu, nema ravne.

Njegove slike, grafike i keramika otkrivaju rukopis čoveka koji zaslužuje da bude
proglašen genijem dvadesetog veka. Da li bi ikada dosegao te visine da nije bio
tako posebnog kova? Budući izuzetno svestran i mnogostruko darovit, ne
iznenađuje što je stalno tražio nove načine samoispoljavanja. Poput deteta se
oduševljavao svakom novinom. Možda je bio revolucionar, možda inovator,
možda je prekinuo sa tradicijom, ali sve to nije dovoljno da bi nekoga smatrali
genijem. Sigurno je postojalo još nešto, izvesna harizma, nešto što je
opčinjavalo i očaravalo, kako kritičare tako i obožavaoce. I Pikaso je zaista sve
to imao. Život koji je vodio bio je idealan uzor srednjoj klasi XX veka, kao i
njihovim ambicijama. Nije bio otuđen od sopstvenog rada, bio je stalno spreman
da se menja, užasno uspešan i neverovatno vitalan do duboke starosti. Život
mu je uvek bio javan. Njegova umetnost je dala primer srećnog rešenja –
ravnoteže između dva krajnja izazova sa jedne strane, i konformizma, s druge.
Iznova bi pokazivao da stvarno zna svoj zanat, odgovorivši tako na različite
kriterijume vrednovanja i ukus najšire publike. Bio je uzor i zbog načina na koji
je pomirio umetnost i privatni život. Dostigao je za života nezamislivu slavu,
stekao ogromno materijalno bogatstvo i postao otelotvorenje liberalizma i ukusa
srednje klase. Dozvolio je da ga cene po onim standardima koji u XX veku
nikada nisu dovedeni u pitanje – po broju slika i po visinu zarade. Njegov genije
je, zbog mere u kojoj je sve ovo postigao, bio još draži širokoj publici. Zbog toga
ga je ona postavila na još viši pijedestal – da ga obožava iz daljine, kao
nedodirljivi spomenik dostignuću ljudskog duha.

24
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

25
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

Autoportret, 1907.

Hleb i činija sa voćem

26 na stolu, 1909.
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

Mrtva priroda sa gitarom, 1922.

27
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

28
Panova frula, 1923.
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

29
Pol kao arlekin, 1924.
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

Portret Dore Mar, 1937

30
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

Mrtvačnica, 1944/45.

31
PICASSO Nadežda Jovanović IV1

~ LITERATURA ~

1. Pikaso, Ingo F. Valter

2. Istorija slikarstva, Fernand Hazan Éditeur

3. Majstori umetnosti – PABLO PIKASO, Stefano Lorija

4. Istorija umetnosti

5. Picasso, Maria Costantino

32