27.12.2012.

Neoplasticizam/the

st yle

Neoplasticizam, nova plastika, novo graenje, je jo jedan od pokreta

istorijskih avangardi i najvaniji umetnik tog pravca je Pit Mondrijan. Pokret je
vezan za Holandiju i umetnike kao to su Teo van Dusburg, Bert van der Lek i Gerit
Ritveld, holandski arhitekta i dizajner. Moondrijan, Dusburg i Lek osnovali su
umetniki pokret de stijl.
Iz Mondrijanove koncepcije neoplasticizma izvodi se odreena koncepcija
arhitekture neutilitarnog tipa. Neki umetnici su se iz svojih pozicija doticali
arhitektonske tematike i to bi bio put ka integrisanju umetnosti u ivot jer je
arhitektura ta kroz koju bi umetnost mogla da se priblii svetu svakodnevnog
praktinog ivota. Bauhaus je takoe deo ove prie, kao to je sluaj i sa nekim
ruskim arhitektonskim kolama koje su imale konstruktivistike obrasce.

Piet

Mondrian

1872

1944

Mondrijan je imao izvesne teorije koje su pratile slikarstvo tipino za ovaj

period i iako ono na prvi pogled deluje jednostavno, privlano, dekorativno i
potrono na vizuelnom nivou, to je slikarstvo koje u sebi nosi ideju, mogunosti,
izvesna ostvarenja, van umetniki sadraj i socijalni ivot. To je utopijski projekat
koji referira na mogunosti sveta; bio je blizak socijalnom utopizmu. Kroz svoje
tekovine Mondrijan se pribliio ideji socijalne pravde i njegovo slikarstvo vodi u tom
pravcu iako na prvi pogled ne deluje da je to mogue.
U svom ranom radu
(1908-1911)
Mondrijan prolazi
kroz simbolizam kao i
mnogi umetnici. To je
momenat jednog
iskustva.
Mondrijan je bio
blizak teozofskim
idejama, pruavao je
teozofske spise i bio
je lan tog drutva do
kraja ivota.

Mlin na suncu
Svetionik

Crveno drvo, 1910

Dina, 1910

Sloj izmeu simbolizma i teozofije je prirodan; uvena gospoa Helena Blavatski se

bavila tim pitanjima, ona je razvila moderno uenje teozofije u koju se meaju
okultizam, indijska i zapadnjaka mistika u cilju prikazivanja zajednikog jezgra
velikih svetskih religija i filozofskih sistema svih vremena. Teozofija je u sluaju
Kandinskog i Mondrijana omoguila i pripremila teren za apstraktno slikarstvo uz
spiritualistike konotacije.

Sivo drvo, 1911

Drvee u cvatu, 1912

Jabukovo drvo u cvetu, 1912

U sluaju Mondrijana drvo e biti podsticaj koji e pomoi da se umetnik priblii

svojoj specifinoj apstrakciji. Kronje drveta imaju krive, razbaruene linije i po
prelasku u Pariz (1911 - 1914), on dolazi u izvestan kontakt sa kubizmom, nakon
ega poinje da preispituje kubistiku tehnologiju i to se moe pratiti kroz ove
radove.
Mondrijan poseduje holandski strog duh i ima postupnost deduktivnog tipa. Ovde
nema kolorizma, ide se u pravcu saimanja i apstrahovanja, izdvajanja bitnog od
nebitnog, proiivanja koje je vrlo bitno u ovim delima. Dolazi do izbacivanja onim
elemenata koji spreavaju istotu dela i to se obino reava simplifikacijom i
redukcijom. Vremenom se slika sve vie unifikuje, postaje jednoobrazna i
postepeno se konstituie neka vrsta mree i predmetni motivi se praktino
dekonstuiu i gube mogunost prepoznavanja.

Kompozicija, 1916

Kompozicija VII, 1914

Od tih do ovih
slika nema veih
radikalnih
gridova
(reetki). To jo
nije ona poznata
unifikacija i
modularnost
slika, ali tei se
ka tom paternu.
Jedna jedinica
tei da se
ponavlja kako bi
se slika time
ispunila.

Mondrijan je teio da istrai te mogunosti koristei kubistike ideje. On postepeno

odstranjuje krivu liniju sa svojih radova kako bi izbegao zatvorene forme kojoj ona
tei. Prave linije vode ka tome da se izbegnu zatvorene forme, iako npr. postoje
pravougaonici i kvadrati, to je ovde relativno jer se motiv ponavlja.

Kompozicija no. 10, 1916

Ovo je njegovo proienje kubizma, on
izbacuje zatvorene forme.
U jednoj fazi on stvara ovakva dela,
plus minus.
U daljem stadijumu on uvruje te
strukture i stvara neku vrstu all-over
slika.
Kubisti su koristili
ovalne strukture i njihov rad je uglavnom bio fokusiran na
centralni deo slike, dok su uglovi bili neispunjeni
i ovde
Nema
Composition
withtoga
gray nema.
and light
unifikacije, standardizacije, nema hijerarhijskih odnosa ibrown
svega onoga
1918 to ini jednu
kompoziciju. Ove slike nemaju okove jer se uglovi slike ne razlikuju od sredinjeg
dela.

Composition chequerboard dark colours

with grid IX

Composition

Slike poput jednakih akovskih polja; ovo nije Mondrijan, ve samo jedan njegov
stadijum. Mondrijanu nije bio blizak optiki efekat koji ovde postoji. Ovde je
primetan koloristiki dinamizam koji stvara odreenu vrstu vibracija.
" I construct lines and color combinations on a flat surface, in order to express
general beauty with the utmost awareness. "

Composition with Large Red Plane,

Composition
with Yellow, Red,
Yellow, Black, Grey and Blue,
1921
Black, Blue and Grey
Ovo je standardna formula koju je Mondrijan pronaao i koju nee napustiti do kraja
ivota. Ove slike su pune dualizma koji je iskazan uz pomo horizontalnih i
vertikalnih linija. Mondrijan je kolorizam sveo na tri osnovne boje: crvenu, utu i
plavu i sa druge strane crnu, belu i sivu.
Mondrijan je kroz svoju teoriju iskazao stav da je potrebno krenuti od nekakve
optosti koja je tipina za mnotvo i da to mnotvo najraznovrsnijih odnosa, tipinih
za ovaj svet, treba svesti na elementarna sredstva i relacije. On je jednu sliku sveo
na elementarne odnose, na prave horizontalne i vertikalne linije. Prava linija je
osnovni strukturalni elemenat. Pozicije horizontala i vertikala vezane su za
elementarne stvari kao to je zakon gravitacije koji odreuje nas i ovaj svet. Sila
gravitacije uspostavlja neto to se zove ravnotea i u ambijentu bez zemljine tee
ovi termini ne bi imali smisla. Kako mi vidimo ovaj svet uslovljeno je pozicijom iz
koje ga posmatramo. Odnos vertikala i horizontala je iskustven i uslovljen
prirodom i to je prisutno u svim Mondrijanovim delima; to se naziva ravnoteem i
to vrlo direktno kao odnos teina. Ovih godina takve misli prisutne su i u ruskoj
literaturi. Na Mondrijanovim slikama nalaze se suprotnosti koje imaju jednaku
vrednost, tu nema dominacije (kao vaga sa dva tasa). To ini osnovnu strukturu

ovih slika. Umetnik nije mogao da dopusti pojavu bilo kakve druge linije, kao to je
dijagonala i zbog toga e ui u ozbiljne sukobe sa drugim slikarima.
Composition II in Red, Blue, and Yellow,
1930
Na prvi pogled se ini da na ovoj slici crvena
tei da bude dominantna, ali to se ipak
relativizuje sa stalnim ponavljanjem linija i to
moe da ide u beskraj, van linija slike.
Mondrijan govori o protezanju, distribuisanju
jednog elementa vie puta.
Kljuno za ovog umetnika je da se ivice slike
uzimaju kao neto fiktivno.

Composition with blue and yellow

Composition with blue, 1935
Composition no. 10
Mondrijan ima serije slika sa mnogo linija koje
imaju odreene finese, kao to su polja sa bojama
koje se delimino vide i upravo to ukazuje na
nastavljanje i beskonano.
Ovo je dogmatsko sprovoenje jedne formule u
beskrajno razliitim varijantama. Slike su raene
intuitivno i to je znaajna pojava s poetka 20.
veka. Anri Bergson, matematiar i filozof koji se
bavio humanistikim naukama razvija ovaj pojam
kroz svoja dela.

Ovakve slike imaju apsolutnu novinu, one su fiziki ravne povrine i iako su slikane
etkom taj potez nije vidljiv. Mondrijan je jako dugo radio na tim delima da bi
postigao takav efekat. On je prvo dolazio do strukturalnog rasporeda i mnogo
panje posveivao je ritmu koji je vrlo bitan, a potom bi itav proces oslikavanja
trajao dosta dugo. Time je hteo da poniti subjektivnost; Mondrijan hoe
objektivno, hoe potovanje kontrasta, pojedinanog ili opteg. On tei
univerzalnom i optem nasuprot partikularnom i subjektivnom, tu nema ni traga od
ekspresije izraavanja.

Composition 1
Black. . .

Lozenge Composition with Red, Gray, Blue, Yellow, and

Moe da se pomisli da je re o rombovima, ali nije, ve su slike samo drugaije

postavljenje i potpis je indikacija njihovog ispravnog poloaja. Kada bi se slika
rotirala time bi se ruila osnovna umetnikova formula jer bi se tim postupkom
pojavile dijagonalne strukture. Nadovezivanje linija, kvadrata i pravougaonika je
kao tkanje koje moe da ide u beskraj i zato se u sklopu ovih dela spominje allover. On razvija rad unutar jedne formule. Rajnhard je rekao: Najvea sloboda je u
najkruoj dogmi. On je strogo postulirao ta i kako treba da se radi, to je u
suprotonosti sa slobodom umetnika (mada on ne misli tako).

New York City I, 1942

Ovo su slike iz amerikog perioda. Mondrijan
je bio jedan od mnogih umetnika koji je za
vreme nacizma otiao u Ameriku. Na ovim
delima je zanimljivo to linije nisu crne i
onda deluje da jedne linije prelaze preko
drugih to bi znailo da postoje prostorni
odnosi, da je jedno ispod, a drugo iznad.
Ipak to nije sluaj jer su boje pomeane, tj.
nije crvena linija uvek ispod pa da tako
neto moe da se tvrdi.
Broadway boogie woogie, 1942-43
Ovde se vidi uticaj muzike; Mondrijan je
izuzetno voleo muziku i ples, posebno dez i
preferirao je pravolinijske igre kao to je
tango, a ne okretne igre kao valcer; bio je
malo nestaan
Jednom prilikom Mondrijan je video neke
Polokove slike, dugo ih je gledao i bio je pod
njihovim uticajem.

Koncept uravnoteenja, harmonizovanja, tenja da se amortizuju stanja

hegemonije i dominacije to je bio poetni impuls ka kretanju u pravcu drutva koje
ima harmonizovane odnose i koje je besklasno. Mondrijan svoja dela ne stvara u
okviru autonomne umetnike produkcije, ve slino Maljeviu, u njima vidi naznake
sveta u kom ivimo kao stanje ravnotee. Nema dominantnog subjekta, pojedinca,
harmonizacija je prisutna i na nivou pojedinca i na nivou mase. Tei se stabilnosti,
uravnoteavanju emocija i racionalnog stanja unutar jednog organizma.
Mondrijanova slika nudi neku vrstu jedinstva i ravnotee, odustva bilo kakvih
razlika. On je blizak Maljeviu, a sa druge strane razlikuje se od Diana. U njegovoj
projekciji umetnost e biti nebitna kada se misao sa njegovih slika ostvari u
realnosti; ona u njegovoj ideji nestaje onda kada se i sama ostvari. Svojim
nestankom ona bi pobedila jer bi to znailo da je obavila svoju misiju. Dada npr.
ima potpuno drguaije vienje. Nije mali broj onih koji su napadali Mondrijana zbog
toga to su smatrali da je on usled ovakvih ideja postao socijalista, ali on je to
negirao.