ВИСОКА ТЕХНИЧКА МАШИНСКА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ТРСТЕНИК

СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ

ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ ТЕХНИЧКИХ

СИСТЕМА

Семинарски рад: Геотермална енергија

Професор: Кандидат:
Др Марина Карић Милена Кукић С9/2017

Трстеник, 2018.
 САДРЖАЈ

САДРЖАЈ............................................................................................................................... 2
1. УВОД.................................................................................................................................. 3
2. ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА..............................................................................................4
2.1 Дефинициј и класификација геотермалних извора...................................................5
2.2 Законска регулатива у Републици Србији..................................................................6
2.3 Технички потенцијал геотермалне енергије у Србији................................................8
3. ТЕРМОДИНАМИКА ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ.............................................................7
3.1 Термичка својства лежишних стена и флуида...........................................................7
3.2 Топлотна проводљивост    .......................................................................................8
3.3 Специфична топлота  c  ............................................................................................9
3.4 Специфична запреминска топлота  c  ....................................................................9
3.5 Температурна проводљивост или дифузност  a  ...................................................10

3.6 Геотермални градијент  Gt  .....................................................................................10

4. УПОТРЕБА ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ........................................................................15
4.1 Систем са директним коришћењем геотермалне енергије.....................................15
4.2 Систем са индиректним коришћењем геотермалне енергије.................................16
4.3 Системи за производњу електричне енергије..........................................................16
5. ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................... 17
6. ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................... 18

2
 1. УВОД

Обновљиљиви изори енергије су енергетски ресурси који се могу користити и

једнаком брзином обнављати а да се при томе не потроши њихов извор, односно могу
остати будућим генерацијама на коришћење. За разлику од традиционалних извора
енергије који се троше виеликом брзином и немогуће их је у кратком временском периоду
обновити (или је то потпуно немогуће) обновљиви извори енергије су решење које се
наметнуло само по себи.
Очување енергетских извора је један од основних изазова данашњице. Свака
иоле озбиљна држава покушава да нађе решење које ће јој омогућити да постане
независна од утицаја и ограничења које намеће употреба класичних извора енергије.
Употребом обновљивих извора енергије се смањује човеков утицај на климатске
промене а истовремено се поспешује економски развој локалних самоуправа а самим тим
и читаве државе.
Ситуација у нашој држави је било такво да се уопште или врло ретко говорило о
употреби обновљивих извора енергије а то је било пропраћено и непостојањем законских
и других аката који би уредили и поспешили употребу обновљивих извора енергије. Ни
сада ситуација неби била боља да није изричитог захтева Европске уније, чији члан
Република Србија тежи да постане, који од свих држава које су чланице или то покушавају
да буду захтева правно реулисање ове области. Поред правне регулације Европска унија
захтева и конкретне мере у примени обновљивих извора енергије у некој држави.
Из овога је јасно да Република Србија има обавезу да правно уреди ову област
као и да искаже, нумерички, циљеве које мора у одређеном року да испуни како би могла
да постане поноправни члан Европске уније.
Државе Еуропске уније задале су себи амбициозан циљ да повећају
удео обновљивих извора енергије са 8,5% у 2005. години на 20% целокупне потрошње
енергије у Европској унији до 2020. године. Ово повећање удела обновљивих извора
енергије је нужни допринос у борби са глобалним климатским променама и велики
искорак према већој енергетској независности уније што је такође врло важан дугорочни
циљ држава чланица Еуропске уније.
Боља контрола енергетске независности све је важнија због високих цена сирове
нафте и нестабилне политичке и економске ситуације у Украјини, а та ситуација увек може
да доведе до смањења снабдевања уније природним гасом из Русије. Ова иницијатива
Европске уније на подручју обновљивих извора енергије тренутно даје више од 350.000
радних места са годишњим прометом од преко 30 милијарди еура, и због тога је Еуропска
унија светски лидер у подручју развоја, употребе и инсталације технологија за
искоришћавање обновљивих извора енергије. Европска унија се не концентрише на неке
одређене технологије за искоришћавање обновљивих извора енергије, већ се развијају
разне технологије које би комбиновано требале осигурати успех овог пројекта.

3
 2. ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА

Ускоро би могло да се покаже да је геотермална енергија једна од

најисплативијих обновљивих видова енергије јер се фосилна горива убрзано троше.
Топлота је прелазни облик енергије, а геотермална енергија је енергија која се
налази у унутрашњости Земље у њеним стенама и флуидима. Под појмом геотермална
енергија се подразумева она врста енергије која може да се добије из унутрашњости
Земље и коју је могуће искористити у енергетске сврхе.
Геотермална енергија се сматра и обновљивим и фосилним видом енергије јер
настаје полаганим распадом радиоактивних елемената који се налазе у Земљиној
унутрашњости (уран, торијум и сл.).Снага кондукцијског топлотног провођења из
унутрашњости Земље износи око 42 1012 W  . Од овог броја:

 8 1012 W  долази из Земљине коре која заузима само 2% њене запремине

али је богата радиоактивним елементима;
 32 ,3 1012 W  долази из омотача који заузима 82% Земљине запремине;

 1,7 1012 W  долази из језгра Земље које заузима 16% њене запремине и
не садржи радиоактивне изотопе.

4
1

Слика 1 – Грађа Земље: 1 – Кора (дебљина 30 – 70 км); 2 – Тврди омотач (дебљина 2.900
км); 3 – Течни омотач (дебљина 2.200 км); Тврдо језгро (дебљина 1.300 км)

Процењује се да укупна топлотна енергија Земље износи 12 ,6 10 24  MJ  од чега

Земљина кора садржи 5,4 10 21  MJ  , али само врло мали део може да се економично
искористи. Извори геотермалне енергије су резултат комплексних геолошких процеса који
су довели до тога да се та енергија може искористити. Температура у унутрашњости
Земље расте са повећањем дубине. Стене на дубини 80  100  km имају температуру
 
60  1.200 0C док је процена да је температура у средишту Земље на око 6.400  km од
 
површине око 4.000 0C .

Постоје три групе геолошких структура у којима се појављује геотермална

енергија:

4
 -  
вулканска подручја, температуре веће од 200 0C ,
- подрчја интензивног раздвајања или сабијања тектонских плоча и ова подручја
су изграђена од непропусних стена која поседују лежишта минералних вода
 
температуре веће од 100 0C ;
- седиментни комплекси у базенима различитих величина који садржр
минералну воду под притиском већим од хидростатичког.
Подручја са изразитом геотермалном активношћу су подручја:
- Пацифичког ватреног круга тј. западни делови САД и Канаде, Средња
Америка, западне обале Јужне Америке, Нови Зеланд, Индонезија, Филипини,
Јапан и источни Сибир;
- Средње Атлански гребен тј. Исланд;
- планински ланци Алпа и Хималаја;
- источна Африка;
- средња Азија
- нека острва у Тихом океану.

Слика 2 – Геотермални потенцијал Европе

На основу геотермалног градијента се обављају процене потенцијала

геотермалних налазишта. Позитивне аномалије су изазване конвективним преносом
топлоте по вертикали и то у подручјима веће пропусне моћи. [1]

2.1 Дефинициј и класификација геотермалних извора

Реч геотермална потиче од комбинације грчких речи geo (земља) и therme
(топлота). Разликују се четири врсте геотермалних енергетских извора:
- хидрогеотермална енергија извора вреле воде;
- хидрогеотермална енергија извора водене паре;
- хидрогеотермална енергија вреле воде у великим дубинама;
- петротермичка енергија, тј. енергија врелих и сувих стена.
Према температури геотермалног медија, геотермални извори могу бити:
-  
нискотемпературни са горњом границом температуре од 90  150 0C ;
-  
средњетемпературни температуре од 90 0C до највише 150 0C ;  
-  
високотемпературни са доњом границом температуре од 150  225 0C .
Да би се подземне воде сматрале топлотним извором потребно је да њихова
 
температура буде виша од 10 0C . Уколико се рачуна са искоришћавањем до дубине од
3  km , резерве хидрогеотермалне енергије су око 2.000 пута веће него резерве угља.
 
Највећи део носилаца енергије има температуре ниже од 100 0C (око 88%), а тек мали

5
  
део има температуре изнад 150 0C (oкo 3%). Процењено је да залихе геотермалне
енергије далеко превазилазе енергетске залихе угља, нафте, природног гаса и уранијума
заједно.

2.2 Законска регулатива у Републици Србији

Национални план за коришћење обновљивих извора енергије је документ који је
утврдио циљеве коришћења обновљивих извора енергије до 2020. године у Републици
Србији. Његова израда је иницирана низом Уговора који су склопљени између Републике
Србије и Европске уније а такође и Републике Србије и неких других земаља (најчешће
суседних или држава у региону) а којима се обавезала на финансирање, развој и
коришћење обновљивих извора енергије.[2]
Правна регулатива којом се регулише начин финансирања, изградње и
коришћења геотермалне енергије као дела обновљивих извора енергије је:
- Закон о енергетици („Службени гласник РС“, бр. 57/11, 80/11 – исправка 93/12
и 124/12);
- Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. ("Службени гласник
РС", број 44/05);
- Програм остваривања стратегије развоја енергетике Републике Србије до
2015. године за период 2007 - 2012 ("Службени гласник РС", број 99/09);
- Уредба о условима и поступку стицања статуса повлашћеног произвођача
електричне енергије ("Службени гласник РС", број 8/13);
- Закон о ефикасном коришћењу енергије ("Службени гласник РС", број 25/13);
- Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју ("Службени гласник
РС", број 10/13);
- Уредба о мерама подстицаја за повлашћене произвођаче електричне енергије
("Службени гласник РС", број 8/13);
- Уредба о начину обрачуна и начину расподеле прикупљених средстава по
основу накнаде за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије
("Службени гласник РС", број 8/13);
- Уредба о висини посебне накнаде за подстицај у 2013. години ("Службени
гласник РС", број 8/13);
- Закон о ратификацији Кјото Протокола ("Службени гласник РС", бр. 88/07 и
38/09);
- Национална стратегија одрживог развоја ("Службени гласник РС", број 57/08);
- Акциони план за спровођење Националне стратегије одрживог развоја за
период од 2011. до 2017. године ("Службени гласник РС", број 62/11);
- Национални програм заштите животне средине ("Службени гласник РС", број
12/10);
- Стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара ("Службени
гласник РС", број 33/12);
- Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за период од
2010. до 2015. године ("Службени гласник РС", број 13/10);
- Стратегија увођења чистије производње у Републици Србији ("Службени
гласник РС", број 17/09);
- Закон о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", бр.
135/04 и 88/10);
- Уредба о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и
листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину
("Службени гласник РС", број 114/08);
- Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину ("Службени гласник
РС", бр. 135/04 и 88/10);
- Закон о управљању отпадом ("Службени гласник РС", бр. 36/09 и 88/10);
- Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада ("Службени
гласник РС", број 56/10);

6
 - Правилник о условима и начину сакупљања, транспорта, складиштења и
третмана отпада који се користи као секундарна сировина или за добијање
енергије ("Службени гласник РС", број 98/10);
- Уредба о врстама отпада за које се врши термички третман, условима и
критеријумима за одређивање локације, техничким и технолошким условима
за пројектовање, изградњу, опремање и рад постројења за термички третман
отпада, поступању са остатком након спаљивана ("Службени гласник РС", број
102/10);
- Правилник о условима, начину и поступку управљања отпадним уљима
("Службени гласник РС", број 71/10);
- Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине
("Службени гласник РС", број 135/04);
- Уредба о врстама активности и постројења за које се издаје интегрисана
дозвола ("Службени гласник РС", број 84/05 );
- Закон о заштити природе ("Службени гласник РС", бр. 36/09 и 88/10);
- Уредба о режимима заштите ("Службени гласник РС", број 31/12);
- Закон о рударству и геолошким истраживањима ("Службени гласник РС", број
88/11);
- Закон о заштити ваздуха ("Службени гласник РС", број 36/09);
- Уредба о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух
("Службени гласник РС", број 71/10);
- Закон о јавно приватном партнерству и концесијама ("Службени гласник РС",
број 88/11);
- Акциони план за биомасу 2010-2012 ("Службени гласник РС", број 56/10);
- Закон о водама ("Службени гласник РС", број 30/10);
- Правилник о садржини и обрасцу захтева за издавање водних аката и
садржини мишљења у поступку издавања водних услова ("Службени гласник
РС", број 74/10);
- Закон о обновљивим изворима енергије;
- Уредба о критеријумима одрживости за биогорива;
- Правилник о техничким и другим захтевима за течна горива биопорекла
("Службени лист Србије и Црне Горе", број 26/06);
- Регулатива о систему мониторинга квалитета горива;
- Уредба о обавезном стављању одређеног процента биогорива на тржиште;
- Правилник о лиценцама;
- Уредба о подстицајима за узгајање сировина и производњу биогорива;
- Правилник о гаранцији порекла за производњу енергије из ОИЕ;
- Препорука о условима за стицање статуса повлашћеног произвођача
топлотне енергије;
- Препорука о подстицајним мерама за производњу топлотне енергије
коришћењем обновљивих извора енергије;
- Стратегија управљања водама у Републици Србији;
- Закон о шумама ("Службени гласник РС", бр. 30/10 и 93/12);
- Стратегија развоја шумарства Републике Србије ("Службени гласник РС", број
59/06).
Извори права Републике Србије могу се поделити на три основне групе прописа.
Прву групу прописа чине прописи којима је уређена област истраживања и
експлоатације геотермалног извора.
Другу групу прописа чине прописи којима су уређени услови и начин уређења
простора, уређивањеи коришћење грађевинског земљишта и изградња конкретног
енергетског објекта, услови и начин добијања грађевинске дозволе за изградњу оваквог
објекта, као услови и начин утврђивања подобности оваквог објекта за употребу и
прибављање употребне дозволе.
Трећу групу прописа чине прописи који се односе на стицања права на обављање
делатности производње електричне и/или топлотне енергије. До доношења Новог Закона

7
о енергетици (донетог 2011. године) производња електричне енергије и комбинована
производња електричне и топлотне енергије биле су делатности од општег интереса.
Ступањем на снагу овог закона, наведене делатности нису више делатности од општег
интереса. Последица овога је чињеница да је стицање права на обављање делатности
постало једноставније. Ипак, производња топлотне енергије је идаље делатност од
општег интереса и према Закону о енергетици и према Закону о комуналним
делатностима.
Због тога је се стицање права на обављање делатности производње топлотне
енергије у постројењу се остварује у два корака и то:
1) стицање права на обављање комуналне делатности од општег интереса и
2) стицање права на обављање енергетске делатности - прибављање лиценце
за обављање енергетске делатности.
Неопходно је указати на чињеницу да је Закон о јавно приватном партнерству и
концесијама једини пропис Републике Србије чијом применом се може истовремено
остварити и право на експлоатацију геотермалног извора и право на обављање
енергетске делатности од општег интереса. Изградња постројења на хидрогеотермалну
енергију и обављање делатности производње електричне и/или топлотне енергије у
оваквим постројењима је регулисана бројним прописима Републике Србије.

2.3 Технички потенцијал геотермалне енергије у Србији

Република Србија се налази у зони повољних геотермалних потенцијала и
ресурса, са петротермалним и хидрогеотермалним енергетским изворима којима обилује
у значајној мери. Коришћење овог вида енергије за производњу електричне и топлотне
енергије је у почетној развојној фази у односу на процењени потенцијал и ресурсе, попут
великог броја бања и природних извора са температурама вода већим од 30 0C и  
различитим степеном природне издашности. На основу урађених мерења топлотни ток је
  MW    MW 
изнад просечног за Европу  60  
2   , односно
80  120  2  .
  m   m 
Природни и вештачки извори термалне воде су идентификовани на територији
 
преко 60 општина. Температура воде је најчешће у опсегу до 40 0C , а само на
територији шест општина (Врање, Шабац, Куршумлија, Рашка, Медвеђа, Апатин)
 
температура воде је преко 60 0C . Просечни протоци воде из постојећих извора и
l 
бушотина у просеку износе до 20   . На неколико локалитета проток воде прелази
s
 
l
50   (Богатић, Куршумлија, Прибојска Бања, Нишка Бања), а само на једној локацији
s
l 
проток воде износи преко 100   (Бања Ковиљача).
s
Укупна топлотна снага која се може добити искоришћењем свих постојећих
извора термалне воде износи око 216 MWt  , са производњом топлотне енергије од 180
хиљада тен. Такође, значајан геотермални потенцијал лежи у коришћењу заводњених
нафтних и гасних бушотина у Војводини на којима је завршена експлоатација.
Процењена укупна количина топлоте садржане у налазиштима геотермалних
вода у Србији је око два пута већа од еквивалентне количине топлоте која би се добила
сагоревањем свих наших резерви угља. У Војводини постоје и 62 вештачка геотермална
l 
извора (бушотине) укупне издашности од 550   и топлотне снаге од око 50 MW  . У
s
делу Србије јужно од Саве и Дунава налази се још 48 бушотина са процењеном снагом од

8
108 MW  . Ови подаци указују на велики потенцијал за експлоатацију геотермалне
енергије у нашој земљи, који је тренутно готово у потпуности неостварен.
У Србији је веома изражен проблем недовољне енергетске ефикасности и
нерационалног коришћења постојећих извора или бушотина које се налазе у
експлоатацији. У термалним бањама се не посвећује скоро никаква пажња енергетској
ефикасности и велике количине топле воде се испуштају као некорисне, иако је из њих
применом топлотних пумпи могуће извући довољно енергије за загревање простора или
базена. Истовремено се простор греје помоћу угља, нафте или електричне енергије.
Уколико би се извршила рационализација коришћења топлотне енергије из топлих извора
у бањама, онда би из истих извора енергијом могли да се снабдевају и нови атрактивнији
садржаји. Такође, будући корисници за сада запечаћених бушотина треба на време да се
упознају са начинима рационалног коришћења максимума енергетског потенцијала чиме
ће и финансијске анализе показати повољније резултате.
У Србији велику забуну изазива и појам „геотермална енергија” који подразумева
да се односи на хидрогеотермалну енергију, тј. на изворе топле воде или на бушотине са
 
топлом водом температуре веће од 40 0C . Устаљено је мишљење да хладније воде
нису геотермалне и да због тога нису погодне за коришћење за грејање. Има се утисак да
и Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године подразумева под
геотермалном енергијом само природне и вештачке изворе топле воде. Коришћење
нискотемпературне геотермалне енергије помоћу топлотних пумпи за загревање и
хлађење стамбеног и пословног простора постало је императив данас када се планира
смањење енергетске зависности и смањење емисије угљендиоксида. У блиској
будућности приближавањем Европској унији примена топлотних пумпи постаће обавеза.

9
 3. ТЕРМОДИНАМИКА ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Високо температурни флуиди користе се претежно за производњу електричне енергије,

док се ниско и средње температурни флуиди користе у директној употреби. Најважнији облици
директне употребе геотермалне енергије су:
- грејање и хлађење простора,
- примена топлотних пумпи (подижу топлоту ниско температурним
геотермалним водама),
- употреба у стакленичкој производњи воћа и поврћа,
- грејање базена и примена у бањском лечењу,
- индустријска употреба и процеси сушења,
- грејање базена за узгој рибе.
Као најбоља презентација употребе геотермалне енергије по висини температуре
геотермалног флуида користи се Линдалов дијаграм, (према Б. Линдалу, исландском инжењеру
који је први предложио погодне температуре за поједине процесе искоришћавања геотермалне
воде 1985. године).
20 30 40 50 60 70 80 90 °С
1 Сушење житарица, поврћа, воћа и лековитог биља
2 Узгој риба
3 Прање металних делова
4 Рекреација
5 Производња намештаја
6 Производња сојиног уља
7 Производња биогаса
8 Загревање фарми стоке и живине
9 Загревање стакленика и пластеника
10 Припрема и прерада хране
11 Производња шећерне репе
12 Балнеотерапија
13 Гајење печурки
14 Панелни радијатори
15 Синтетички каучук
16 Санитарна топла вода
17 Производња алкохола
18 Пастеризација, ферментација
19 Конзервција млека
20 Сушење житарица, поврћа, воћа и лековитог биља

Слика 3 – Линдалов дијаграм коришћења геотермалне енергије

3.1 Термичка својства лежишних стена и флуида

Термичка својства стена и флуида међусобно су повезани односом:
W 
  a c    1
 mK 
W 
где је:   - топлотна проводљивост;
 mK 

7
  J 
c  - специфичнба топлота;
 kgK 
 m2 
a  - температурна проводљивост или дифузност;
 s 

 kg 
  3  - густина.
m 

Термичка својства нису директно зависна од температуре, већ променом температуре

долази до физичко-хемијских промена материје, које узрокују и промене термичких својстава.

3.2 Топлотна проводљивост   

Представља показатељ преласка топлоте са виших ка нижим изворима топлоте, са
јаче према слабије загрејаним деловима, тежећи ка изједначавању температуре. Пренос
топлоте обавља се конвективним кружењем молекула флуида у стенама као и кретањем самих
стенских маса – конвекцијом или кондукцијом где се топлотна енергија преноси без
премештања молекула односно материје. Кондуктивни пренос топлоте остварује се контактом
загрејаних и мање загрејаних делова стена. У хидрогеотермалним лежиштима, пренос топлоте
остварује се углавном конвекцијом флуида у лежишту и кондукцијом кроз стене.
Коефицијент топлотне проводљивости је важан геотермални параметар, а представља
 
количину енергије која прође у секунди кроз пресек површине од 1 m 2 , у правцу нормалном
 0C 
на пресек, при промени температуре од 1   . Топлотна проводљивост одређује се
m
експериментално у лабораторији, а може се прорачунати и према различитим физичким
параметрима.
E h W 
   2 
A   T2  T1    mK 
где је: E  J  - количина топлоте која је прошла кроз површину A ;
h  m - дебљина слоја;

 
A m 2 - површина кроз коју пролази топлота;

 T2  T1   K  - топлота на супротним странама слоја;

  s  - време пролажења топлоте.
На повећање топлотне проводљивости утиче старост стена (везано уз компакцију –
мала порозност). Стене засићене течним флуидом (вода, нафта) имају већу топлотну
проводљивост него оне засићене воденом паром и гасом. Шупљикаве стене имају мањи 
него компактне стене. Топлотна проводљивост битна је у формирању хидрогеотермалних
лежишта. Стене велике топлотне проводљивости (анхидрит, камена со, кварцити, доломити)
омогућују кондуктивни пренос топлоте из дубине до хидрогеотермалног система који је
прекривен водонепропусним стенама ниске топлотне проводљивости. Све стене ниске
топлотне проводљивости могу бити кровне баријере кондуктивном преносу топлоте, и уколико
су хомогене, неиспуцале, могу довести до формирања већих акумулација геотермалне
енергије, односно представља ће кровне термичке изолаторе за акумулацију термалних вода,
уколико су воде имобилне и не постоји циркулација хладних вода.

8
3.3 Специфична топлота  c 
Специфични топлотни капацитет или специфична масена топлота је термичко својство
материје, а дефинсана је као количина енергије која је потребна да се маси од 1  kg  повећа
 
температура за 1 0 K , при константном притиску. Вода има високу специфичну топлоту
  J 
 4.187    , и због тога је најпогоднија материја за акумулацију геотермалне енергије.

  kgK  
 J 
Специфична топлота различитих стена углавном је уједначена и износи 835     15%  .
 kgK 
Специфичне топлоте стена, с обзиром на порозност, специфичну топлоту матрикса и
 kg   kg 
воде, као и густину воде од 1.000  3  , просечну густину матрикса од
2.720  3  могу се
m  m 
израчунати по релацији:
1 2 ,72  J 
cs    c w    1     cm   kgK    3
g g  
Пад специфичне топлоте стена са дубином у складу је са падом порозности, што је
последица утицаја знатно веће специфичне топлоте воде у односу на матрикс стене, па се
може рећи да се специфична топлота стене снижава са дубином због смањења садржаја воде
у њој.

3.4 Специфична запреминска топлота  c 

Специфична запреминска топлота представља производ специфичне топлоте и
густине а дефинисана је као количина енергије која је потребна да се запремини од
 
1 m 3 повећа температура за 1  0
K  при константном притиску. Специфична запреминска
топлота стена зависи од:
- специфичне запреминске топлоте основног материјала стене  c  m ;
- порозности стене  ;
- специфичној запреминској топлоти флуида који испуњава стене  c  f .

 c  L   c  f     c  m  1     J 
  4 
 m K 
3

Специфична запреминска топлота директан је параметар за процену резерви

геотермалне енергије неког извора и због тога се специфична топлота прерачунава у
специфичну запреминску топлоту.
У хидрогеотермалним лежиштима, шупљине у стенама су испуњене водом, па је
специфична запреминска топлота једнака:

 c  L   c  w     c  m  1     J 
 5
 m K 
3

На специфичну запреминску топлоту воде  c  w утиче њена густина која се у

 kg 
зависности од количине растопљених минерала у њој креће 1.000  1.400  . На
 m 
3

специфичну запреминску топлоту стене утиче и густина стене тако да распони ове топлоте могу
бити знатни.

9
3.5 Температурна проводљивост или дифузност  a 
Температурна проводљивост или дифузност карактерише брзину изједначавања
температуре при нестационарној топлотној проводљивости а једнака је количнику
коефицијента топлотне проводљивости    и специфичне запреминске топлоте  c  и дата је
изразом (6):
  m2 
a   6 
 c   s 

3.6 Геотермални градијент  Gt 

Геотермални градијент је директно пропорционалан топлотном току а обрнуто
пропорционалан топлотној проводљивости која се мења са дубином јер се са дубином мења и
густина стена.
T  T0 q  K 
Gt       7 
H  m
Температура на површини Земље зависи у највећој мери од зрачења Сунца. Утицај
овог зрачења опажа се у горњим слојевима Земљине коре до дубине од 30  m . На тој дубини
влада константна температура која не зависи од климатских услова који владају на површини
Земљине коре изнад, док се даљи пораст температуре по јединици дубине назива геотермални
градијент.
 0C 
Средња вредност геотермалног градијента за Европу износи 0 ,03  .
m
На основу геотермалног градијента врше се прве процене о перспективи неког
истражног поља. Да би се то урадило израђују се карте геотермалног градијента које показују
положај локалних аномалија. Позитивне аномалије су последица конвекције и велике пропусне
моћи што опет указује на то да поред великог геотермалног градијента и високе температуре
може се очекивати и повољна проточна својства стена које су испитиване.

10
 4. УПОТРЕБА ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Основни фактори који утичу на избор система за коришћење геотермалне енергије су:
- издашност геотермалног извора
- температура
- притисак флуида
- физичко-хемијски састав флуида
Геотермална енергија се данас углавном користи за различите нискотемпературске
процесе као што су: грејање стамбених и пословних објеката, припрема потрошне топле воде,
климатизација, загревање тла и ваздуха у стакленим баштама, сушење пољопривредних
производа, грејање отворених и затворених базена итд.
У случајевима када су притисак и температура геотермалног флуида довољно високи
могућа је производња електричне енергије, или његово коришћење за процесе упаравања,
дестилације, сушења, производњу папира итд. Данас у свету постоји читав низ разрађених и
изведених система са циљем да се геотермална енергија искористи што рационалније, али сви
ови системи могу да се сврстају у два основна система: за коришћење топлотне енергије и за
производњу електричне енергије, међутим, треба имати у виду да свако решење зависи од
конкретних карактеристика геотермалног извора, радних услова потрошача и техноекономских
могућности инвеститора, па због тога сваки конкретан случај мора да се решава као проблем за
себе.
 
Геотермални ресурси имају температуру између 50  350 0C , и могу бити као
прегрејана пара, мешавина паре и воде или као течност. Да би се користила енергија земље,
вода се јавља као медијум за преношење. Таква вода природно постоји на много места али је
тек скоро развијена технологија за њено коришћење.

4.1 Систем са директним коришћењем геотермалне енергије

Системи са директним коришћењем су једноставни и економски погодни, јер се
геотермална вода директно уводи у грејни систем. Њихова примена је релативно ограничена
јер су геотермалне воде са повољним физичко-хемијским саставом и температуром веома
ретке. На слици 4 је дата типска шема грејног система са директним коришћењем геотермалне
воде. [3]

Слика 4 – Шема грејног система са директним коришћењем геотермалне воде:

1 – Геотермална бушотина; 2 – Регулациони вентил; 3 – Резервоар геотермалне воде;
4 – Топлотни потрошачи; 5 – Испуст воде

15
 Геотермална вода из бушотине (1) се одводи у отворени резервоар (3) инсталисан
изнад површине земље одакле се гравитацијом транспортује до грејних тела (4). Регулација се
врши помоћу ручних вентила (2). Употреба оваквих једноставних решења је веома популарна у
Медитеранским земљама и обично је намењена за загревање мањих пластеничких
конструкција намењених за производњу раних пољопривредних култура.

4.2 Систем са индиректним коришћењем геотермалне енергије

У свету, а и у Србији знатно су распрострањеније минерализоване геотермалне воде,
па је код њих потребно применити систем са индиректним коришћењем геотермалне енергије.
Ови системи се углавном граде са измењивачем топлоте, где је примарни флуид геотермална
вода, а секундарни флуид је најчешће хемијски припремљена вода. На слици 5 је приказана
типска шема грејног система са индиректним коришћењем геотермалне воде.

Слика 5 – Шема грејног система са индиректним коришћењем геотермалне воде:

1 – Геотермална бушотина; 2 – Регулациони вентил; 3 – Резервоар геотермалне воде;
4,5 – Пумпа; 6 Измењивач топлоте; 7 – Топлотни потрошачи; 8 – Испуст воде

Геотермална вода из бушотине (1) се уводи у резервоар (3) одакле се пумпом (4)
транспортује до измењивача топлоте (6) где предаје топлоту грејном флуиду који циркулише
кроз секундарни грејни круг. Охлађена вода из измењивача топлоте одлази у испуст (8).
Загрејани флуид у секундарном кругу се пумпом (5) транспортује до топлотних потрошача (7).

4.3 Системи за производњу електричне енергије

Један од најзанимљивијих облика искоришћавања геотермалне енергије је производња
електричне енергије. Ту се врућа вода и пара из Земље користе за покретање генератора, па
према томе нема спаљивања фосилних горива и као резултат тога нема ни штетних емисија
гасова у атмосферу, испушта се само водена пара. Додатна предност је у томе што се такве
електране могу имплементирати у најразличитијим природним окружењима. Принцип рада је
једноставан: хладна вода упумпава се на вруће гранитне стене које се налазе близу површине,
 
а напоље излази врућа пара на температури изнад 200 0C под високим притиском, та пара,
преко турбина, онда покреће генераторе. Тренутно се користе три основна принципа [4]:
-  
Принцип суве паре (енг. Dry steam) – користи се веома врућа пара, изнад 235 0C .
Та пара се користи за директно покретање турбина генератора. Ово је
најједноставнији и најстарији принцип и још увијек се користи јер је то далеко
најјефтинији принцип производње електричне енергије из геотермалних извора
(Слика 6).

16
 Слика 6 – Проста шема производње електричне енергије сувом паром

- Принцип сепаратисања паре (енг. Flash steam) – користи се врућа вода из

геотермалних резервоара која је под великим притиском и на температурама изнад
 
182 0C . Пумпањем воде из тих резервоара према електрани на површини
смањује се притисак, па се врућа вода претвара у пару и покреће турбине. Вода
која се није претворила у пару враћа се назад у резервоар због поновне употребе.
Већина модерних геотермалних електрана користи овај принцип рада (Слика 7).

Слика 7 – Проста шема производње електричне енергије сепаратисања паре

- Бинарни принцип (енг. Binary cycle) – Вода која се користи и код бинарног принципа
је хладнија од воде која се користи код осталих принципа производње електричне
енергије из геотермалних извора. Код бинарног принципа врућа вода се користи за
грејање флуида која има знатно нижу температуру кључања од воде, а тај флуид
испарава на температури вруће воде и покреће турбине генератора. Предност тог
принципа је већа ефикасност поступка, а и доступност потребних геотермалних
резервоара је пуно већа него код осталих поступака. Додатна предност је потпуна
затвореност система будући да се употребљена вода враћа назад у резервоар па је
губитак топлоте смањен, а готово да и нема губитка воде. Већина планираних нових
геотермалних електрана користи ће овај принцип.

17
 Слика 8 – Проста шема производње електричне енергије бинарним принципом

Принцип који ће се користити зависи од врсте геотермалног извора енергије, тј. о

температури, дубини и квалитету воде и паре у одабраној регији. У свим случајевима
кондезована пара и остаци геотермалног флуида се враћа назад у бушотину и тиме се
повећава издржљивост геотермалног извора. Процењује се да је потенцијална производња
електричне енергије у геотермалним електранама ових типова варира од 35  2.000  GW  .
Данас се широм света овим путем производи 10.715  MW  , а емисија CO2 je само
 kg 
122  122 kg електричне енергије, што представља 1/8 конвенционалне термоелектране
 MWh 
на угаљ.

18
 5. ЗАКЉУЧАК

Смањене увозне зависности и повећано запошљавање представљају елементе

на бази којих поборници коришћења неконвенционалних извора енергије, где спада и
когенерација, заснивају свој став о ширем друштвеном интересу њихове примене и
потребе за што убрзанијим њиховим развојем. Примарни неконвенционални облици
енергије су по својој природи домаћи извори, чиме се за њихов релативно скромни удео у
укупном снабдевању електричне енергије смањује увозна зависност код енергетски
дефицитарних земаља.
Државе Европске уније поставиле су амбициозан циљ да повећају удео
обновљивих извора енергије са 8,5% у 2005. години на 20% целокупне потрошње енергије
у Европској унији до 2020. године. Ово повећање удела обновљивих извора енергије
прдстављаће велики допринос у борби са глобалним климатским променама и значајни
искорак према већој енергетској независности уније, што такође представља врло важан
дугорочни циљ држава чланица Европске уније.
Одлуке које ће се донети током следећих неколико година одредиће каква ће
земља и какав ће свет остати будућим генерацијама. Највећа претња јесте дугорочни
проблем климатских промена, који је директна последица коришћења конвенционалних
извора енергије. Уколико се нешто не предузме, биће суше и глади у свету, а наше и
будуће генерације ће постати жртве катастрофалних временских непогода које ће
уништити животну средину. Због тога је веома важно коришћење обновљивих извора
енергије, међу којима је и геотермална енергија која поред соларне енергије представља
најчистији облик добијања енергије.

17
 6. ЛИТЕРАТУРА

[1] Куревија Т., Голуб M.: Искориштавање геотермијских лежишта, Рударско геолошко
нафтни факултет, Загреб, 2008.

[2] Андрић Н.: Геотермална енергија и могућност њене примене у Србији, Техника,
Машинство, Београд, 2005.

[3] Милановић Н.: Материјали и опрема за коришћење геотермалне енергије

монографија, ИХТМ - Институт за хемију технологију и металургију, Београд, 2002.

[4] Glassley W.: Geothermal Energy – Renewable Energy and the Environment, CRC
Press, New York, 2010.

[5] http://sr . wikipedia .org/

18