ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД
Енергија сунца

Ментор: Студент:
Др Весна Павелкић Никола Петровић 07-03/18
Београд, 2019.
САДРЖАЈ
1.УВОД.............................................................................................................................................1
2. СУНЧЕВА ЕНЕРГИЈА И ЊЕНА ТРАНСФОРМАЦИЈА У ТОПЛОТНУ И ЕЛЕКТРИЧНУ
ЕНЕРГИЈУ........................................................................................................................................2
3. Претварање соларне енергије у топлотну или соларно загревање........................................................5
3.1.Пасивно претварање енергије.............................................................................................5
3.2.Активно претварање енергије............................................................................................6
4.Претварање Соларне енергије у електричну.....................................................................................13
4.1. Директно претварање Сунчеве енергије у електричну.................................................13
4.1.1.Самостални фотонапонски системи.........................................................................14
4.1.2.Фотонапонски системи прикључени на мрежу.......................................................16
4.1.3.Фотонапонска конверзија..........................................................................................17
4.1.4.Фотонапонске ћелије..................................................................................................19
4.2. Индиректно претварање Сунчеве енергије у електричну.............................................21
5. ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................................25
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................26
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

1.УВОД

Земља је део Сунчевог система. Сунце је звезда која је настала пре око 5 милијарди година
и најближа је звезда Земљи. Сунце предствља извор живота на Земљи, али према
данашњим схватањима и сигуран извор енергије у будућности, јер је извор готово све
расположиве енергије у протеклом периоду, а према расположивим залихама водоника на
њему то ће се наставити још наредних 5 милијарди година.
Енергија сунца потиче од нуклеарних реакција које се одвијају у њему, па се може грубо
сматрати да Сунце представља један фусиони реактор у коме се спајањем два атома
водоника добија молекул инертног гаса хелијума уз ослобађање велике количине енергије.
Сматра се да се сваке секунде 600 милиона тона водоника претвори у хелијум, а око 4
милиона се трансформише у енергију. Овај процес је пропраћем ослобађањем велике
количине енергије т.ј. топлоте.
Наиме од 3,8 1026W које Сунце емитује у Космос, до површине Земље стигне око 1,7 1017
W, а од тога око 70% се рефлектује назад у Космос, 47% се апсорује као топлота, 23% иде
на процесе кружења воде у природи а остатак на процесе фотосинтезе.
Доток енергије Сунчевим зрачењем назива се соларна константа, која просечно износи
920 W/m2. На годишњем нивоу то би у просеку износило 3000 кW/m 2 Земљине површине.
У питању су дакле огромни, још недовољно коришћени енергетски ресурси на које у
будућности треба далеко више и озбиљније рачунати.
На основу неких предвиђања претпоставља се да ће до 2050 год. од 20 до 30 % светске
производње електричне енергије бити соларног порекла. Већ данас су изграђене неке
соларне електране са снагама већим и од 2 МW.
С друге стране све више се користи сунчева енергија као топлотна за загревање
стамбених, јавних и других грађевинских објеката, затим као додатна енергија у
пољопривреди и индустрији.
По масовности примене на првом месту је примена сунчеве енергије за загревање
простора. За то се користе колектори који сакупљају сунчеву енергију и топлотне пумпе
које користе сунчеву енергију акумулирану у околном простору или земљином тлу.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 1
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

2. СУНЧЕВА ЕНЕРГИЈА И ЊЕНА ТРАНСФОРМАЦИЈА У

ТОПЛОТНУ И ЕЛЕКТРИЧНУ ЕНЕРГИЈУ

Енергија зрачења која допире до површине Земље зависи у првом реду од трајања
инсолације (трајања сијања Сунца, односно о времену кроз које се Сунце налази изнад
хоризонта). Трајање инсолације зависи од географске ширине и од годишњег доба.
Разлика између времена изласка и времена заласка Сунца којој је изложена хоризонтална
и незаштићена површина даје време трајања инсолације. Оно износи за нашу земљу око
15h лети и око 9h зими. Стварно трајање инсолације је знатно краће због појаве облака и
магле, али и због стања атмосфере на посматраном подручју (загађеност).
Она се разликује за површине које су постављене хоризонтално, вертикално, или под
неким углом у односу на површину Земље. Тако, реално трајање инсолације за Београд
(на хоризонталну површину) износи 2071 h годишње, од тога 70.5% у периоду од априла
до септембра месеца и 29.5% у периоду од октобра до марта.

Слика 1.Инсолација на горњој граници атмосфере и на површини земље

На карти приказаној на слици 2. која приказује инсолацијски ниво види се да Европа није
на врло погодном подручју за експлоатацију, али упркос томе у Европи је директно
искоришћавање сунчеве енергије у великом порасту. Већином је то резултат политике
појединих држава које субвенционирају инсталирање елемената за претварање сунчеве
енергије у искористиви облик енергије.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 2
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Слика 2. Инсолацијски ниво земаља

Основни проблеми су велике осцилације интензитета зрачења и велика инвестициона
улагања. Елементи зрачења Сунца су:
 Ток зрачења ,
 Густина тока (тзв. Ирадијација) ,
 Свеукупна радијација у одређеном временском раздобљу ,

Код свих прорачуна, Сунчева енергија, се мора посматрати кроз три њене компоненте
зрачења а то су:
 директно,
 распршено и
 рефлектовано зрачење

Укупно зрачење Сунца које доспева до површине Земље назива се глобално зрачење.
Директно зрачење је оно које директно доспева до Земље, рефлектовано је оно које се са
површине одбија и враћа у атмосферу, док распршено (или дифузно) нема стални правац
зрачења и зависи од атмосфере, а не од Сунца.
Снага Сунчевог зрачења (P) се дефинише као:

P = dQ/dt

Q – енергија зрачења фотона Сунчеве светлости,

t - време,
Густина енергије Сунчевог зрачења (G) представља енергију која пада на одређену
површину (A) па је:
_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 3
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

G= dP/dA W/m2

Ова величина се описује и као озрачење, густина снаге Сунчевог зрачења, флукс
Сунчевог зрачења, глобално Сунчево зрачење итд.
Укупно глобално сунчево зрачење је сума дифузног, рефлектованог и директног зрачења.
Објекти који примају део дозрачене енергије сунца називају се Пријемници Сунчеве
енергије, а у зависности од природе трансформације енергије у њима разликују се:
1. топлотни пријемници, код њих се енергија сунца директно претвара у
топлотну,
2. фотоелектрични пријемници који трансформишу енергију Сунца у електричну,
помоћу соларне ћелије,
3. хемијски пријемници који трансформишу енергију Сунца у хемијску, а
трансформација се одвија посредством материје која учествује у хемијској
реакцији,
4. био или биохемијски пријемници, који трансформацију сунчеву енергију у неки
други вид, а то врше материје биолошког порекла (биљке)
У приципу постоје две могућности за директно искоришћавање Сунчевог зрачења:
 активно, којим се посебним уређајима (колектори, фотонапонске ћелије) претвара
Сунчева енергија у топлотну или електричну и
 пасивно су користили наши далеки преци.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 4
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

3. ПРЕТВАРАЊЕ СОЛАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ТОПЛОТНУ ИЛИ

СОЛАРНО ЗАГРЕВАЊЕ

Ово претварање енергије може бити директно или индиректно, односно пасивно и
активно или комбинација ова два принципа.

3.1.Пасивно претварање енергије

Код пасивног начина се соларна енергија користи без посредних уређаја за директно
загревање, рецимо у стакленицима за загревање, или директно загревање воде, или
начином конструкције зграда и њихова оријентација према Сунцу тако да се што више
искористи овај ресурс, а да није потребно улагање у електричну енергију, јер процеси
базирају на природним спонтаним процесима.
Код овог начина коришћења води се рачуна о оријентацији зграде, концепцији фасаде,
изолацији да би се мање енергије трошило на загревање, али истовремено се просторије
тако планирају да су окренуте према јужној страни да би се искористила енергија сунца
или се раде посебни, тромбе зидови, и просторије потпуно осветљене. Слојевитим
фасадама се решава топлотна изолација али и очување топлоте. Интеграција свих
могућности је основ пасивног коришћења Соларне енергије.

Слика 3.Пасивно коришћење соларне енергије

Основни елементи пасивне соларне технике су;

• правилна оријентација зграде,
• настрешница,
• прозори,
• топлотни застори,
• боја зидова и намештаја,
• Тромбов зид (стаклена веранда захвата директно и дифузно сунчево
зрачење, иза ње се налази масиван тамно обојен зид Тромбов који апсорбује
приспело зрачење а поседује горње и доње отворе који се ночу или зими
отварају тако да преко горњег улази топао ваздух, а путем доњег излази
хладан ваздух који се поново греје. Тромбов зид служи као апсорбер, као
грејно тело и складиште топлоте,
• водени зид,
• стаклена веранда,
• подно складиште топлоте (шљунак у поду дању акумулира) итд.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 5
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Пасивни систем је јефтинији и он се примењује у фази пројектовања и изградње објекта

како би се топлота сунца користила помоћу самих елемената објекта, велики прозори
окренути према југу, подови и зидови који апсорбују топлоту преко дана, а емитују је
ноћу, како је напред наведено.

3.2.Активно претварање енергије

Код активног система се користе посебни уређаји помоћу којих се сакупља сунчева
енергија и претвара у топлотну, а називају се топлотни или соларни колектори.
Основни принципи активног, директног искоришћавања сунчеве енергије су;
 Соларни колектори за загревање воде у просторијама и бојлерима,
 концентрисање сунчеве енергије код великих енергетских постројења и
 фотонапонске ћелије за претварање у електричну енергију.
Соларни колектор је основни део сваког топлотног соларног конвертора који Сунчеву
енергију сакупља и претвара у топлотну. Другим речима, колектори су површине на
којима се одвија пријем и конверзија Сунчевог зрачења у топлотну енергију. У том
физичком процесу долази до апсорбције зрачења у материјалу од кога је направљен
колектор. Апсорбована енергија се претвара у кинетичку енергију електрона што се
манифестује загријавањем материјала. Примљену топлотну енергију треба помоду
одређеног медија одвести до складишта топлоте или места гђе де се користити. Као радни
медиј најчешће се користе вода, гликол, уље или ваздух.
Најважнији делови колектора су:
• кућиште с осталим елементима (топлинска изолација,прикључци итд.),
• апсорберске плоче (за апсорпцију топлинског дијела Сунчевог зрачења),
• покров од стакла или полимерних материјала ојачаних стакленим влакнима.
Апсорбер се може направити од алуминијске, бакрене металне плоче, која ради бољег
апсорбирања Сунчевог зрачења може бити премазана црном бојом. На доњој страни плоче
заварене су бакарне цеви кроз које струји радни медиј, обично вода. Пренос топлоте са
апсорбера на радни медиј зависи од квалитета колектора, врсти и брзини струјања радног
медија.
Помоћу колектора се може загревати потрошна вода или вода потребна за грејање
стамбеног или другог простора. Соларни колектори апсорбујући енергију Сунца могу да
загревају гас (ваздух или неки други) или течност (најчешће воду) и предају је води или
директно простору који се греје. Овакви системи се састоје, од колектора који апсорбује
топлоту Сунца, вентилатора или пумпи који служе за пренос гаса или течности, а тиме и
топлоте до потрошача, али и резервоаре да би се температура простора који се греје
одржавала како дању тако и ноћу. Често се користе у комбинацији са другим изворима
загревања када енергија Сунца није довољна. Ако се колектори користе за загревање кућа,
кућни соларни систем, обично су довољни они површине око 10 m 2 , за веће објекте
болнице, школе, и друге јавне установе потребан је већи број за грејање или производњу
топле воде за санитарне или друге потребе.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 6
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Слика 4.Принцип активног соларног грејања

Најважнији део соларног термалног система је колектор.

Соларни колектори се деле на:
1.Панелне (плочасте) – код којих је радни медијум, најчешће вода, која пролази кроз
бакарне цеви, смештене у алуминијумско кућиште, које је са горње стране покривено
термоизолационим стаклом. Испод цеви се налази термоизолација адекватне дебљине.

Слика 5.Панелни колектори

2.Вакуумски колектори - Колектори се састоје од стаклених цеви. У свакој од њих се

налази стаклена цев знатно мањег пречника кроз коју протиче вода. Зраци пролазе кроз
већу цев, кроз високо апсорбујући слој уже цеви и загревају радни медијум. Остали део
светлости се одбија о рефлексну површину полеђине цеви и, такође, загрева радни
медијум. Између спољне и унутрашње цеви је вакум.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 7
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Слика 6.Вакумски колектори

3.Пластични колектори - Израђују се од пластичних цевчица. Ове цевчице су тамне боје,

сунчеви зраци пролазе кроз њих и греју воду која се налази у њима. Пластични материјали
су добри термоизолатори, а релативно је мала површина цевчице која одаје топлоту.
Еластичност материјала спречава пуцање колектора, чак и при температурама нижим од
нуле.

Слика 7.Пластични колектори

Разлози за примену:
 Модерна и ефикасна технологија
 Технологија која не штети животној средини
 Мања зависност од јавне електромреже
 Систем који ради практично без одржавања
 Лака надоградња и проширење система, нпр. за загревање простора
 У односу на класичан бојлер, није потребно чекати на припрему топле воде,
резерва је довољна
 На локацијама где је слабија електромрежа, омогућава прикључење и додатних
клима уређаја, услед уштеђене енергије.

На слици 8. приказан је принцип активног соларног грејања. У систему се разликују два

циркулациона круга: примарни и секундарни. У примарном кругу, топлота апсорбована у
апсорберу тј. колектору се преноси до размењивача топлоте РТ. У, секундарном кругу се
преко РТ топлота предаје акумулатору топлоте, а одатле посредно или директно
потрошачу, као топла санитарна вода или вода за грејање просторија.
Преносилац топлоте у примарном кругу је најчешће смеша воде са 30-40% етиленгликола
(анти-фриз), јер она кружи кроз део инсталације који је изван објекта, тј. колектор. На овај
начин температуре замрзавања флуида у примарном кругу се снижава испод -20°С.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 8
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Слика 8. Систем за грејање и топлу воду

Колектори се код грађевинских објеката обично постављају на кров и то под одређеним

оптималним нагибом. За зимске услове у нашим крајевима најповољнији је нагиб око 60
степени према југу. Аутоматиком се обезбеђује да флуид тече из колектора према
измењивачу топлоте само ако му је температура виша од температуре флуида секундарног
круга, јер би у супротном колектор хладио флуид уместо да га загрева.

Слика 9. Соларни колектори постављени на кров куће или зграде

Према конструкцији разликују се три врсте соларних колектора:

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 9
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

1. равни,
2. селективни и
3. концентришући соларни колектори

Равни соларни колектори су једноставне конструкције и веома су често у употреби.

Равним ТSK могу се добити температуре флуида до 100 °C, једноставне су конструкције и
веома су често у употреби.

Слика 10. Равни соларни колектор

Елементи овог колектора су:
1. Цев обично бакарна кроз који струји флуид (са улазом хладног флуида, и излазом
загрејаног флуида)
2. Кућиште (Дрво, метал, пластична маса)
3. Термоизолација (најчешће минерална вуна или ПУ пена )
4. Апсорбер - бакарна црно обојена плоча чврсто везана
5. Стаклена плоча (често са антирефлектујућим слојем)

Селективни соларни колектори су посебно конструисани колектори који се раде од хрома

или никла са специјалним црним премазима који примају само светлосне зраке одређене
таласне дужине а фактор рефлексија му је приближно = 0. Ови колектори могу постићи
температуре флуида и до 500°С. Најчешће се користе код Соларних електрана за добијање
суве водене паре.
Концентришући соларни колектори су базирани на појави познатој из физике да се
Сунчеви зраци могу фокусиратиа тиме и енергија, закривљеним површинама или равним
огледалима на малу повшину. За концентрисање сунчеве енергије се користе три
технологије:
1. параболична корита
2. параболични тамјир и
3. енергетски торањ.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 10
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Праве се у две варијанте. Принцип је да се већа површина сунчевих зрака прихвати и

усмери на мале површине пријемника са флуидом.
Прва варијанта има параболична огледала у чијој се жижи налази стаклена цев (пријемник
апсорбер) са флуидом.
Друга варијанта има централни пријемник (торањ 3) око којег се налази поље покретних,
аутоматски управљаних, равних огледала који усмеравају сунчеве зраке на пријемник 1.
(Слика 11.) Пријемник код обе варијанте је селективни соларни колектор.

Слика 11. Концентрирајући соларни колектор са параболичним огледалом, корито, а, и

концентрирајући соларни колектор са равним огледалом, б.

У зависноти од примарног флуида колектори се дела на:

1. колекторе са водом
2. колекторе са ваздухом.

Колектори са ваздухом се користе нарочито у пољопривреди (за грејање стакленика и

стаја, у сушарама итд.).
Ваздушни колектори су ефикаснији од водених, јер се у њиховом систему само једном
врши размена топлоте (у апсорберу), а код водених два пута (једном у апсорберу, други
пут у размењивачу топлоте).
Ови колектори су јефтинији, нема опасности од цурења ни смрзавања воде, али су за
загревање мање ефикасни. Због тога захтевају већи акумулациони резервоар (који је
обично од камена, а пренос топлоте са ваздуха на камен је спорији). За исто грејање треба
два пута већа запремина камена него што би била запремина воде.
Потребна површина колектора зависи од низа фактора, од којих су најважнији следећи:
 топлотна изолација објекта,
 климатска зона у којој се објекат налази,
 број сунчаних дана у хладнијим месецима,
 потребне количине евентуалне топпле потрошне воде за домаћинство и тд.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 11
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Сунчева енергија може да се фокусира, како је познато из физике, помоћу одговарајућих

сочива или рефлексионих елемената (огледала) и тако ефикасније претвара у топлотну.
Поред загревања флуида ова се може користити за директно загревање па су у
експерименталној фази многи уређаји, таква је Соларна пећ, код које се помоћу
рефлексионе полулопте енергија фокусира на држач са објектом који се загрева. Такође,
постоје уређаји за дестилацију воде, код којих се енергија Сунца користи за покретање
пумпи, али и за загревање, дестилацију воде и сл.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 12
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

4.ПРЕТВАРАЊЕ СОЛАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ЕЛЕКТРИЧНУ

Претварање Сунчеве енергије у електричну може да се врши:

1. директно системима који се називају фотонапонске ћелије или фотонапонски системи
или
2. индиректно у Соларно-термалним електранама које помоћу система огледала
концентришу сунчеву енергију у једној тачки и загревају прво воду стварајући водену
пару која се користи за покретање турбина генератора производећи при томе
електричну енергију како је то случај са другим електранама али је разлика у систему
за грејање воде и производњу паре из ње.

Електрична енергија из Сунца се данас производи у два система, први је умрежени и он је

у систему Соларних електрана, а други је индивидуални који чини велики број мањих
корисника.
У основи директне производње електричне енергије Сунчевом енергијом је ефект који је
још 1888 год. открвен, а назван фотоелектрични ефекат. То је појава да када се са
површине неких метала у вакууму могу избацити електрони (емитовати) ако се површина
метала осветли видљивим или ултравиолетним зрачењем. Овај ефекат је касније објаснио
Ајнштајн који је приметио да се фотоефекат јавља у зависности од фреквенције зрачења,
сматрајући да се енергија апсорбује или емитује у виду енергетских пакета кванта који су
добили назив фотони.

4.1. Директно претварање Сунчеве енергије у електричну

Претварање Сунчеве енергије у електричну може да се врши ндиректно системима који се

називају фотонапонске ћелије или фотонапонски системи.
Под фотонапонским системима подразумевају се системи помоћу којих се врши
снабдевање потрошача једносмерном и наизменичном струјом. Соларни фотонапонски
системи могу се поделити на две основне групе:
 фотонапонски системи који нису прикључени на мрежу, или самостални
системи,
 фотонапонски системи прикључени на јавну електроенергетску мрежу.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 13
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Слика 12. Подела фотонапонских система

4.1.1.Самостални фотонапонски системи

Самостални фотонапонски систем је одличан извор енергије за удаљене куће, камп

кућице, телекомуникацијске објекте, чамце и једрилице.
Основне компоненте самосталног фотонапонског система су:
1. фотонапонски модули (обично спојени паралелно или серијски-паралелно),
2. регулатор пуњења,
3. акумулатор,
4. трошила,
5. инвертор (ако трошила раде на изменичну струју).
На слици 13. приказан је самостални фотонапонски систем за уређаје који раде на
истомерну струју са назначеним основним компонентама.
За такав фотонапонски систем карактеристична су два основна процеса:
a) претварање сунчевог зрачења, односно светлосне енергије у електричну и
b) претварање електричне енергије у хемијску и, обрнуто, хемијске у електричну
(због потребе складиштења енергије у акумулатору).

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 14
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Слика 13. Самостални фотонапонски систем са уређајима која раде на истосмеру струју
са назначеним основним деловима
Треба напоменути и да постоје тзв. хибридни фотонапонски системи који користе
комбинацију фотонапонског и других извора енергије (агрегате на дизел гориво, гас или
бензин, ветротурбине или мале хидрогенераторе).
Код тих система се електричном енергијом произведеном соларним модулима или
ветроагрегатом напајају трошила, а вишак енергије се похрањује у тзв. соларне
акумулаторе. У случају да не постоје услови за производњу електричне енергије соларним
модулима или ветроагрегатом, извор за напајање истосмерних или изменичних уређаја ће
бити акумулатор. Ако ни акумулатор више нема енергије за напајање уређаја, укључује се
генератор на дизел или биодизел гориво.
На слици 14. Приказан је хибридни фотонапонски систем, где се поред фотонапонског
модула, као извор електричне енергије користи и генератор (нпр. Хидрогенератор или
дизел агрегат). У систему постоје и DC и АC уређаји, па је потребно корисити инвертор
(због напајања АC уређаја са фотонапонског модула) и исправљач (због напајања DC
трошила са генератора и електро-хемијског претвaрања енергије).

Слика 14.Хибридни фотонапонски систем

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 15
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

4.1.2.Фотонапонски системи прикључени на мрежу

Фотонапонски системи прикључени на јавну мрежу преко кућне инсталације припадају

дистрибуираној производњи електричне енергије. Прикључују се углавном на
нисконапонску дистрибутивну мрежу. Основне компоненте фотонапонског система
прикљученог на јавну електроенергетску мрежу преко кућне инсталације су приказане и
дефинисане на слици 15.

Слика 15. Основне компоненте фотонапонског система прикљученог на јавну

електроенергетску мрежу преко кућне инсталације:

1. фотонапонски модули,

2. спојна кутија са заштитном опремом ( прекидачи),

3. каблови истосмерног развода,

4. главна склопка за одвајање,

5. инвертор DC/АC,

6. каблови изменичног развода,

7.бројила предате и преузете електричне енергије

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 16
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Фотонапонски систем прикључен на јавну мрежу преко кућне инсталације је у паралелном

погону с дистрибутивном мрежом и намењен је за напајање уређаја у објекту, а вишак
електричне енергије предаје се у мрежу.

Кад соларни модули не производе довољно електричне енергије, напајање уређаја

надопуњује се преузимањем енергије из мреже. Инсталирани фотонапонски системи
прикључени на јавну мрежу преко кућне инсталације производе највише електричне енергије
средином дана и добрим делом растерећују електроенергетски систем, што може бити од
велике важности у подручјима где је слаба електроенергетска мрежа.

Прикључак фотонапонског система на јавну мрежу са назначеним основним деловима

инсталације приказан је на слици 16.

Слика 16. Прикључак фотонапонског система на јавну мрежу

Предности фотонапонских система спојених на мрежу преко кудне инсталације су:

• производи се еколошки чиста електрична енергија,

• претварање енергије обавља се у близини места потрошње,

• нема губитака енергије у преносу и дистрибуцији,

• поузданост и сигурност ,

• трошкови одржавања постројења нижи од одржавања централизираних производних

објеката,

• лакше се и брже проналазе локације за инсталацију фотонапонских система у односу

на велике централизиране производне системе.

4.1.3.Фотонапонска конверзија

Под фотонапонском конверзијом подразумијева се директна претварање соларне енергије

у електричну путем фотоелектричног ефекта.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 17
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Фотоелектрични ефекат или фотоефекат је физикална појава код које деловањем

електромагнетног зрачења довољно мале таласне дужине (нпр. у видљивом или
ултраљубичастом подручју) долази до избијања електрона из обасјаног материјала
(обично метала). Ово је приказано на слици 17. Зрачење са таласном дужином већом од
граничне не избија електроне, јер електрони не могу добити довољно енергије за
раскидање везе с атомом.

Слика 17. Приказ фотоелектричног ефекта

Фотонапонска конверзија се врши на соларним ћелијама које се израђују од П и Н

полупроводничких материјала. У силицијумској соларној ћелији на површини плочице П-
типа силиција постоји танки слој примесе, нпр. фосфора, тако да на танком површинском
слоју настане подручје Н-типа полуводича. Да би се скупили набоји настали апсорпцијом
фотона из Сунчевог зрачења, на предњој површини делије налази се метална решетка која
не покрива више од 5 % површине, тако да готово не утиче на апсорпцију зрачења.
Стражња страна делије прекривена је металним контактом. Прозирни антирефлексиони
слој смањује рефлексију Сунчеве светлости. Шема ПН соларне ћелије са основним
деловима и димензијама је дата на слици 18.

Слика 18. Шема ПН соларне ћелије

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 18
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Када соларна ћелија апсорбира Сунчево зрачење, услед фотонапонског ефекта на њеним
крајевима се појављује напон. Тако соларна ћелија постаје полуводичка диода, тј. ПН-
спој, и понаша се као исправљачки уређај који пропушта струју само у једном смеру.
Када се соларна делија, односно ПН-спој осветли, апсорбирани фотони производе парове
електрон-шупљина. Ако апсорпција настане далеко од ПН-споја, настали пар убрзо се
рекомбинира. Међутим, ако апсорпција настане унутар или близу ПН-споја, унутрашње
електрично поље, које постоји у осиромашеном подручју, одваја настали електрон и
шупљину. Електрон се креће према Н-страни, а шупљина према П-страни. Због скупљања
електрона и шупљина на одговарајудим супротним странама ПН-споја долази до појаве
напона на крајевима соларне ћелије (напон отвореног круга). Дакле, када се соларна
ћелија осветли, контакт на П-делу постаје позитиван, а на Н-делу негативан. Ако су
контакти ћелије спојени с вањским трошилом, протећи ће електрична струја, а соларна
ћелија постаје извор електричне енергије. Дакле, осветљена соларна ћелија понаша се као
извор сталне струје. Принцип рада соларне ћелије приказан је на слици 19.

Слика 19. Принцип добијања електричне енергије фотонапонском

конверзијом,Соларна ПН ћелија

4.1.4.Фотонапонске ћелије

Електрична енергија из ових ћелија се користи за рад електричних уређаја у домаћинству,

(то су кућни Соларни системи за напајање уређаја као; светло, радио и ТВ, клима уређаји,
телефон, вентилација, компјутер и сл.), информационих и рекламних дисплеја, или за рад
јавних уређаја семафори, сателита или се акумулира у акумулаторима.
ФНП снаге 1кW производи месечно око 150 кWh струје што је еквивалент за 68 kg угља,
емисију 136 kg угљендиоксида у атмосферу и 397 лит. воде која би се утрошила за
производњу струје фосилним горивима.
Предности фотонапонских ћелија: „
 фотонапонски системи се лако инсталирају, „
 Одржавање је минимално
†Недостаци: „
 Везани су за климатске услове и доба дана.
 Треба предвидети резервни систем „

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 19
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

 За софистициране уређаје и технологије потребна је сигурност снабдевања

електричном енергијом, што фотонапонске ћелије не обезбеђујеу
Карактеристичне вредности ФНП су:
 Унутрашњи отпор Рс = 0.95Ω,
 ЕМС = 0.58 В,
 степен искори штења η = 10% , (најчешће се користе кристали силицијума са
примесама због доброг степена искориштења и термичке постојаности која
теоретски износи од -50 °С до 200 °С).
Треба имати у виду да се ФНП добија једносмерна струја, која може у зависности од
потреба да се претвори у наизменичну претварачем.
Ефикасност им је од 10% за јефтиније варијанте са аморфним силицијумом, а до 25% за
скупље варијанте. За сада су још увек економски нерентабилни јер им је цена око 6000
$/кW.
Фотонапонске ћелије могу се користити као самостални извори енергије или као додатни
извор енергије. Као самостални извор енергије користи се нпр. на сателитима,
саобраћајним знаковима, калкулаторима и удаљеним објектима који захтијевају
дуготрајни извор енергије или рекламни простори исл. У свемиру је и снага сунчевог
зрачења пуно већа јер Земљина атмосфера део овога апсорбује, па је и добијена енергија
већа. Као додатни извори енергије фотонапонске ћелије могу се на пример прикључити на
електричну мрежу, али за сада је то неисплативо без подршке државе.
Неке соларне ћелије су тако дизајниране да раде са концентрисаним сунчевим зрачењем,
садрже концентрисане колекторе који користе сочива за фокусирање светлости у ћелије.
Предност оваквих система је у томе што користе мање скупих полупроводника са
сакупљање велике количине сунчеве светлости а недостатак што сочива морају бити
усмерена према сунцу, па често имају системе за софистицирано праћење кретања сунца.

Слика 20. Попречни пресек силицијумске соларне ћелије

4.2. Индиректно претварање Сунчеве енергије у електричну

Претварање Сунчеве енергије у електричну може да се врши и индиректно у Соларно-

термалним електранама које помоћу система огледала концентришу сунчеву енергију у
једној тачки и загревају прво воду стварајући водену пару која се користи за покретање

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 20
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

турбина генератора производећи при томе електричну енергију како је то случај са

другим електранама али је разлика у систему за грејање воде и производњу паре из ње.
Фотонапонски системи не уграђују се само на грађевинама или у њиховој непосредној
близини, већ и на слободним површинама те се градњом дела прикључне мреже
прикључују директно на електроенергетски систем. Описану врсту фотонапонских
система зовемо соларним електрана.
Производња електричне енергије путем соларних електрана одвија се следећим
редоследом:
 енергија Сунца
 концентрација топлотне енергије на радни медијум
 стварање паре
 механичка енергија у парној турбини
 електрична енергија.
Соларне електране сву произведену електричну енергију предају у електроенергетски
систем. Имају веде снаге и углавном се инсталирају на већим површинама, често у
пустињама. Одликује их ефикасност у опсегу 20%-40%.
Ради потреба за високим температурама, готово сви типови соларних електрана морају
користити неки облик концентрисања Сунчевих зрака с великог простора на малу
површину.
Обзиром на разноликости међу огледалима и целокупној изведби система, соларне
електране се деле на:
 соларне електране са параболичним (распоређеним) колекторима,
 соларне електране са централним пријемником (соларни торњеви),
 соларне тањире.
Соларна електрана са параболичним (распоређеним) колекторима се састоји од дугих
низова параболичних огледала (закривљених око само једне осе) и колектора. Кроз
колекторе тече синтетичко уље, растопљена со или пара под притиском који се под
утицајем Сунчевих зрака загревају. Те је колекторе могуће извести у вакумираном стаклу
тако да се спрече губици топлоте кондукцијом и конвекцијом, а постижу ефикасност од
20%.
Принцип рада се темељи на следећем: Сунчеве зраке загревају радни медиј, стварајући
при томе пару која покреће турбину, а као коначан исход, на крајевима генератора, настаје
електрична енергија.
На слици 21. дат је шематски приказ соларне електране са распоређеним колекторима, а
на слици 22. фотографија овакве електране.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 21
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Слика 21. Шематски приказ соларне електране са параболичним (распоређеним)

колекторима

Слика 22. Соларна електрана са распоређеним колекторима

Код електрана са централним пријемником, велики број огледала (хелиостата) је
постављен око средишњег места где се налази торањ. Ови системи постижу врло високе
температуре, што их чини ефикаснијим, како у производњи, тако и у складиштењу
енергије. Предност им је и што не захтевају равна подручја (могућа је изградња на
брдима), али зато хелиостати захтевају употребу система ротације око две осе, што им
подиже цену.
На слици 23. приказан је пример овакве соларне електране. Реч је о соларној електрани са
централним пријемником.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 22
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Слика 23. Соларна електрана са централним пријемником

Соларни тањир се састоји од параболичног рефлектора/тањира у чијем средишту се

налази апсорбер топлоте и мотор. Ту се развијају врло високе температуре, а за добијање
електричне енергије се користи Стирлингов или парни мотор. Системи на бази Стирлинг
мотора су веома ефикасни и претварају до 29% соларне енергије у електричну. Тањири су
величине од 5m до 15m, могу произвести до 50кW енергије и сматрају се повољним. Могу
се користити у већем броју за производњу већих износа енергија. Ради помичних
механизама потребна су честа сервисирања, а цели систем захтева ротацију око две осе и
скупа параболична огледала, што се на крају одражава на укупној исплативости. Соларни
тањир приказан је на слици 24.

Слика 24. Соларни тањир

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 23
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

Предности соларних електрана:

 производе чисту енергију, практично без икаквих загађења,
 имају високу поузданост,
 имају незнатне погонске трошкове.
Мане соларних електрана:
 имају високе инвестиционе трошкове,
 захтевају велике површине за смештај,
 производња им зависи од осунчаности.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 24
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

5. ЗАКЉУЧАК

Енергија Сунца је највећи енергетски ресурс Земље. Он представља еколошки

најприхватљивији и практично неисцрпни извор енергије. Доступна је посебно у
подручјима у којима су други извори енергије прескупи. Нема ротационих елемената
изузев система пумпи, и генератора код соларних електрана. Редукују потрошњу
фосилних горива, редукују емисију угљендиоксида, ствара нова радна места.
Недостаци су у томе што су још увек велики инвестициони трошкови, велике осцилације
интензитета зрачења, мала густина енергетског тока, па су због тога посебно интересантне
локације у пустињама, висока цена елемената за фокусирање иако се стално унапређује
технологија на овом пољу.
Европа није на погодном подру;ју за експлоатацију, но поред тога директно
искорисцавање сунцеве енергије је у сталном порасту, што је резултат, поред осталог и
субвенција инсталираних капацитета. До 2030 год. циљ је ЕУ да удео ове енергије порасте
са 3% на око 10%,. У том смислу се развијају пројекти за смањење трошкова и
побољшања ефикасност ФНП, интеграцији великих размера генерисане електричне
енергије, повећање перформанси, и развој нових технологија за прикључивање на
електричну мрежу (инвертори и складиштење енергије)

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 25
Семинарски рад Никола Петровић 07-03/18

ЛИТЕРАТУРА

[1] Весна Павелкић, Материјали са предавања, Висока железничка школа струковних

студија, Београд, 2019.
[2] Упутство за израду стручних радова, Висока железничка школа струковних
студија, Београд, 2014.

_____________________________________________________________________________
Висока железничка школа струковних студија 26