SEMINARSKI RAD

TEMA:OBNOVLjIVI I NEOBNOVLjIVI IZVORI

ENERGIJE











UVOD




ENERGIJA se moe definisati kao sposobnost da se izvri
rad.Jedinica za merenje energije je dzul (J).Na zapadu se esto kada je re o
izvorima energije koristi jedinica koja se zove (Britanska jedinica toplote) i
koristi se da opie toplotu koja se moe dobiti iz izvora energije.Jedna BTU
je toplotna energija potrebna da podigne temperaturu jedne funte vode (1
pound-0,4536 kg) za jedan stepen faranhajta (1F-0,5556 C).Obzirom da je
veza stepena faranhajta i celzijusa 1,8:1 moe se izraunati da jedna BTU
jednaka 1055 J (dzula).Inae BTU je veoma mala jedinica.Na primer ako
dozvolimo da potpuno izgori jedna obina drvena ibica ona daje 1 BTU
energije.Zato se obino koristi vea jedinica koja se zove KVAD.1 KVAD je
jednak kvadrilionu BTU odnosno 1 000 000 000 000 000 BTU.


Postije mnogo primarnih izvora energije: nafta,ugalj,prirodni gas,nuklearna
goriva,voda sunce,vetar geotermalni izvori
Primarni izvori energije se mogu podeliti na obnovljive i
neobnovljive.Obnovljivi izvori energije su oni koji se mogu napuniti brzo
odnosno koji se ne mogu osiromaiti korienjem.Takvi su
sunce,voda,vetar,biomasa i geotermalni izvori energije. Neobnovljivi izvori
energije su oni izvori koji imaju konaan kapacitetAko nastavimo da ih
koristimo,posle nekog vremena emo ih potroiti.To su fosilna goriva kao
to su ugalj,nafta i prirodni gas.


Sa porastom ekonomije i populacije raste i potronja energije.Medjutim
moe se primetiti da je porast potronje energije praen porastom energetske
efikasnosti.





SVETSKA
POTRONJA ENERGIJE
1900-
1997


OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE




Obnovljivi izvori energije, ne ukljuujui hidroenergiju, daju manje od 1%
ukupno potrebne energije. Taj udeo u budunosti treba znatno poveati jer
neobnovljivih izvora energije ima sve manje, a i njihov tetni uticaj sve je
izraeniji u zadnjih nekoliko godina. Sa porastom broja stanovnitva na
planeti sve vie raste i potreba za energijom.Poto neobnovljivih izvora ima
sve manje oveanstvo se u budunosti mora okrenuti obnovljivim izvorima
energije. U kom stepenu e nadalje razvijene zemlje ulagati u ovaj sektor u
ovom trenutku ne zna i bie svakak predmet buduih rasprava.
Obnovljivi izvori energije imaju pozitivne i negativne osobine.

Pozitivne osobine:

-smanjuje emisiju ugljen-dioksida (CO2) u atmosferu a samim tim se
smanjuje efekat staklene bate

-poveanje udela obnovljivih izvora energije pomae u poboljanju
sigurnosti dostava energije na nain da smanjuje zavisnost od uvoza
energetskih sirovina i elektrine energije

-oekuje se da e obnovljivi izvori energije u budunosti postati ekonomski
konkurenti neobnovljivim izvorima energije


Negativne osobine obnovljivih izvora energije su:

-eksploatacija obnovljivih izvora energije je skuplja i tehnoloki zahtevnija
od neobnovljivih izvora energije

-koliina dobijene energije je neuporedivo na strani neobnovljivih izvora
energije

-nemogue ih je transportovati u prirodnom obliku osim ako ih
transformiemo u el. energiju



Najzanimljiviji izvori obnovljive energije su:

-energija sunca

-energija vetra

-energija vode

-geotermalna energija





ENERGIJA SUNCA


Veina oblika energije nastala je ili nastaje delovanjem zraenja Sunca, npr.
fosilna goriva su akumulirana energija zraenja Sunca koja su dola do
Zemlje pre miliona godina. Kada govorimo o energiji zraenja Sunca
podrazumeva se na njeno iskorienje u trenutku kada doe do Zemlje, to je
neposredno iskoritavanje zraenja Sunca.

Dotok energije Sunevim zraenjem naziva se solarna konstanta, koja je
1400W/m2 pri srednjoj udaljenosti Zemlje od Sunca, uz upadni ugao od 90
stepeni zanemarujui delovanje atmosferske apsorpcije. Pri prolasku kroz
atmosferu deo energije se troi u sloenim procesima, a deo se reflektuje i
reemituje u svemir. Taj deo iznosi oko 1/3 energije koja je dospela na rub
atmosfere, pa dotok energije do povrine Zemlje iznosi proseno 920W/m2.
Ako je projekcija povrine Zemlje 127.106 km2, dotok energije iznosi
117400TW. Zbog rotacije Zemlje ta se energija rasporeuje po celoj
povrini Zemlje (510.1.106 km2), pa je proseni dotok energije 230W/m2,
odnosno 5.52kWh/m2 dnevno. To su, naravno prosene vrednosti,a stvarne
zavise o geografskoj irini, delu dana, pojavi oblaka, zagaenju itd.

Energija zraenja Sunca koja dolazi do Zemljine povrine iznosi, dakle, oko
109TWh (8.6.1013toe) godinje. Ta je energija oko 170 puta vea nego
energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. To je ogromni energetski izvor
kojim se mogu zadovoljiti energetske potrebe za veoma dugo vreme.

Energija zraenja koja dopire do povrine Zemlje zavisi u prvom redu o
trajanju insolacije (trajanju sijanja Sunca, odnosno o vremenu kroz koje se
Sunce nalazi iznad horizonta). Trajanje insolacije zavisi od geografske irine
i o godinjem dobu. Razlika izmeu vremena izlaska i vremena zalaska
Sunca daje vreme trajanja insolacije kojoj je izloena horizontalna i
nezatiena povrina. Ono iznosi za nau zemlju oko 15h leti i oko 9h zimi.
Stvarno trajanje insolacije je znatno krae zbog pojave oblaka i magle, ali i
zbog stanja atmosfere na posmatrnom podruju (zagaenost). Ona se
razlikuje za povrine koje su postavljene horizontalno, vertikalno, ili pod
nekim uglom u odnusu na povrinu Zemlje. Npr. realno trajanje insolacije za
Beograd (na horizontalnu povrinu) iznosi 2071h godinje, od toga 70.5% u
periodu od aprila do septembra meseca i 29.5% u periodu od oktobra do
marta. Za Podgoricu je to vreme 2442h.

Ipak, dotok energije Suneva zraenja nije proporcionalan trajanju
insolacije. Naime, deo energije se gubi prolaenjem kroz atmosferu zbog
apsorpcije kiseonika, ozona i ugljen dioksida. Gubitak je vei to je Sunce
blie horizontu. Osim toga, energija zraenja se u prolazu kroz atmosferu
raspruje, a najvei gubitak je neposredno nakon zalaska Sunca. Deo
rasprene energije ipak doe do povrine Zemlje(oko 50%). Prema tome,
ukupno zraenje koje doe do povrine Zemlje sastoji se od neposrednog i
difuzionog zraenja koje je deo rasprene energije zraenja. Zbog svega toga
snaga zraenja koja doe na povrinu, a koja bi se mogla energetski
iskoritavati, znatno se menja tokom dana, a njene promene zavise o
godinjem dobu i poloaju obasjane povrine.

Veoma se esto energija zraenja prikazuje kao energija koja doe do
povrine Zemlje tokom dana, naravno za vreme trajanja insolacije. Ta
energija zavisi od stanja oblanosti i osobinama atmosfere, ali je poeljno
poznavati i potencijalnu energiju zraenja. To je maksimalna energija koja
doe do povrine kroz suvu i vlanu atmosferu. Ona zavisi od geografske
irine i nadmorske visine. Ona postaje sve manja sa smanjenjem nadmorske
visine i poveanjem geografske irine. Na geografskoj irini od 43 stepena
pot. energija iznosi oko 2500kWh/m2 godinje, a na geografskoj irini od 46
stepena oko 2400kWh/m2 godinje.

Stvarna energija zraenja koja doe do povrine znatno je manja od
potencijalne zbog pojave oblaka, vlage i zagaenosti atmosfere. U Srbiji je
ona u proseku oko 3.5kWh/m2 na dan, a u primoriju Crne Gore oko
4kWh/m2 dnevno.
Sve ovo pokazuje veliku promenjivost snage zraenja. Ipak, te su promene
laganije od promena snage vetra i one se mogu s veom ili manjom tanou
predviditi, jer je poznat ritam pojava (izlazak i zalazak Sunca). Intezitet
zraenja koje nam stoji na raspolaganju ne moemo predviditi s veom
sigurnou. Kao izvor energije Sunevo zraenje je povoljnije od vetra s
obzirom na predvidivost pojave, ali je nepovoljnije s obzirom na to da
zraenja nema u toku noi, te da je manje intezivno tokom zime kada je
potronja energije najvea. Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog
ciklusa, to se ne poklapa sa ritmom potranje energije. Moraju se graditi
dodatna postrojenja ili osigurati akumulaciju energije pomou koje bi vrili
snadbevanje potroaa nou.






Na karti koja
prikazuje
insolacijski nivo
vidi se da Evropa
nije na vrlo
pogodnom podruju
za eksploataciju, ali
uprkos tome u
Evropi je direktno
iskoriavanje
suneve energije u
velikom porastu.
Veinom je to
rezultat politike
pojedinih drava koje subvencioniraju instaliranje elemenata za pretvaranja
suneve energije u iskoristivi oblik energije. Osnovni problemi
iskoriavanja su mala gustoa energetskog toka, velike oscilacije intenziteta
zraenja i veliki investicijski trokovi. Osnovni principi direktnog
iskoritavanja energije Sunca su:

- solarni kolektori - pripremanje vrue vode i zagrijavanje prostorija

- fotonaponske elije direktno pretvaranje suneve energije u elektrinu
energiju

- fokusiranje suneve energije - upotreba u velikim energetskim
postrojenjima








Solarni kolektori


Na karti koja prikazuje insolacijski nivo vidi se da
Evropa nije na vrlo pogodnom podruju za
eksploataciju, ali unato tome u Europi je direktno
iskoritavanje suneve energije u velikom porastu.

Solarni kolektori
pretvaraju sunevu
energiju u toplotnu
energiju vode (ili neke
druge tenosti). Sistemi za
grejanje vode mogu biti ili
otvoreni, u kojima voda
koju treba zagrijati prolazi
direktno kroz kolektor na
krovu, ili zatvoreni, u
kojima su kolektori
popunjeni tenou koja se
ne smrzava (npr. antifriz).
Zatvoreni sistemi mogu se
koristiti bilo gde, ak i kod
temperatura ispod nule.
Tokom dana, ako je lepo vreme, voda moe biti grejana samo u kolektorima,
a ako vreme nije lepo, kolektori pomau u grejanju vode i time smanjuju
potronju struje. Solarni kolektori su vrlo korisni i kod grejanja bazena. U
tom sluaju temperatura vode je niska i jednostavnije je odravati
temperaturu pomou otvorenih sistema grejanja. Na takav nain optimalna
temperatura bazena odrava se nekoliko nedelja vie u godini nego bez
sistema grejanja vode.
Postoje i kolektori koji direktno greju vazduh. Ti sistemi cirkuliraju vazduh
kroz kolektore i na taj nain prenose veliki deo energije na vazduh. Taj se
vazduh kasnije vraa u grejanu prostoriju i na taj nain se odrava
temperatura u prostoriji. Kombinacijom grejanja vazduha i grejanja vode
moe se postii vrlo velika uteda.
U Evropskoj Uniji znatno se poveava koliina ugraenih sistema za
grejanje vode i prostorija. U 2000. godini prvi put se premaila granica od
milion m
2
novo instaliranih sunevih kolektora (instalirano je 1046140 m
2

sunevih kolektora). Nemaka i Austrija su lideri u iskoritavanju energije
sunca za grejanje. Nemaka kampanja za promociju toplotne energije sunca
"Solar Na Klar", pokazuje veliku efikasnost. U 2001. je instalirano 900 000
m
2
, a u 2000. 615 000 m
2
(+46.3%). U odnosu na celu Evropu u Nemakoj
je 2000. godine instalirano vie od 60% sistema. Plan Evropske Unije je
instalirati 100 miliona m
2
do 2010. godine. Trenutni pokazatelji su da e biti
instalirano oko 80 miliona m
2
do 2010.

Solarni kolektori se najee montiraju na krov
kue. Vrlo su pogodni za grejanje vode po
sunanim vremenu. Kad je vreme loe mogu se
koristiti u kombinaciji s elektrinim grejaem
vode.



Materijali koji imaju osobine crnog tela (potpuno apsorbiraju sunevu
energiju) pogodni su za izgradnju kolektora. Oni se mogu postavljati na krov
(kao krovni pokriva), fasadu ili noseu konstrukciju. Stepen korisnog
dejstva pri pretvaranju solarne energije u toplotnu je od 60 do 70%. Sastavni
delovi kolektora su: kuite (od Al profila), termoizolacija (mineralna vuna
debljine 50mm), apsorber (od Al lemela kroz koje su provuene bakarne
cevi), stakleni pokriva debljine 4mm i ram kolektora (od Al profila). Ovo
su neki teh. podaci solarnog kolektora NAIS 80 firme Nisal iz Nia.


Za grejanje stana od 60m2 na solarnu energiju potrebne su investicije od 1
do 1.5 hiljada , a za toplu vodu oko 500 . Procene su da bi solarna energija
mogla podmiriti oko 5% energetskih potreba nae zemlje. Leti bi mogla
obezbediti 80% potreba za toplom vodom, a zimi izmeu 35 i 50%.



SISTEM ZA GREJANJE I TOPLU VODU







Fotonaponske elije



Fotonaponske elije su poluprovodni
elementi koji direktno pretvaraju
energiju sunevog zraenja u elektrinu
energiju. Efikasnost im je od 10% za
jeftinije izradjene od amorfnog
silicijuma, do 25% za skuplje izrade. Za
sada su jo uvijek ekonomski
nerentabilni jer im je cijena oko 6000
$/kW. Na slici prikazan je princip izrade
fotonaponskih elija. Fotonaponske
elije mogu se koristiti kao samostalni izvori energije ili kao dodatni izvor
energije. Kao samostalni izvor energije koristi se npr. na satelitima, putnim
znakovima, digitronima i udaljenim objektima koji zahtevaju dugotrajni
izvor energije. U svemiru je i snaga sunevog zraenja puno vea jer
Zemljina atmosfera apsorbuje veliki deo zraenja pa je i dobijna energija
vea. Kao dodatni izvori energije fotonaponske elije mogu se na primer
prikljuiti na elektrinu mreu, ali za sada je to neisplativo.
Fotonaponski efekt uveo je 1890. godine Henri Becquerel. Jedina Nobelova
nagrada koju je dobio Albert Aintajn bila je za istraivanje solarne energije.
1954. su Bell Labs u SAD-u predstavili prvi fotonaponski lanak koji je
generirao upotrebljivu koliinu elektrine energije, a do 1958. poelo je
ugraivanje u komercijalne aplikacije (narocito za svemirski program).U
Evropskoj uniji trenutno je 40% godinji rast instalirane snage
fotonaponskih elija. To se naizgled ini kao velik rast, ali radi se o vrlo
malim koliinama, pa rast od 40% ne utie posebno na ukupnu zastupljenost
takvih izvora energije. U 2000. godini u Evropskoj Uniji bilo je instalirano
183.5 MWp, a to je 43.6% poveanja u odnosu na 1999. I u tom podruju
Nemaka je sa 113.8 MWp (ukljuujui 100 MWp prikljuenih na elektrinu
mreu) vodea drava u Evropi. To moe se zahvaliti Nemakom zakonu o
obnovljivim izvorima energije. Po tom zakonu otkupna cena energije iz
fotonaponskih elija je 0.5 po kWh za prvih 350 MWp. Plan Evropske
Unije je instaliranje 3000 MWp do 2010. godine, ali sadanji pokazatelji su
da e do onda biti instalirano oko 1780 MWp.





Fokusiranje suneve energije

















POWER TOWER
DISH


Fokusiranje suneve energije upotrebljava se za pogon velikih generatora ili
toplotnih pogona. Fokusiranje se postie pomoi mnogo lea ili ee
pomou zrcala sloenih u tanjur ili konfiguraciju tornja. Na slikama su
prikazane konfiguracije tipa "Power Tower" i "Dish". "Power tower"
konfiguracije koriste kompjuterski kontrolirano polje zrcala za fokusiranje
sunevog zraenja na centralni toranj, koji onda pokree glavni generator.
Do sada su napravljeni demonstracijski sistemi koji imaju izlaznu snagu i
iznad 10 MW. Ti novi sistemi imaju i mogunost rada preko noi i za loeg
vremena tako da spremaju vruu tenost u vrlo efikasni spremnik (neka vrsta
termo boce). "Dish" sistemi prate kretanje Sunca i na taj nain fokusiraju
sunevo zraenje. Postoji jo i "Trough" sistem fokusiranja suneva
zraenja, koji moe biti vrlo efikasan. Takve elektrane mogu biti vrlo jake: u
Kaliforniji je instalirana elektrana snage 354 MW. Kada nema dovoljno
energije od Sunca, sistemi koji fokusiraju sunevo zraenje mogu se bez
veih problema prebaciti na prirodni gas ili neki drugi izvor energije. To je
mogue jer Sunce koristimo za grejanje tenosti, a kad ga nema tenost
zagrevamo ne neki drugi nain. Problem kod fokusiranja je veliki potrebni
prostor za elektranu, ali to se rjeava tako da se elektrana radi npr. u pustinji.
U pustinjama je ionako snaga sunevog zraenja najizraenija. Veliki
problem je i cena zrcala i sistema za fokusiranje.

Prednosti solarne energije:

- Sunce je neiscrpan izvor energije

- Ne zagadjuje vodu i vazduh ni na koji nain

Nedostaci solarne energije:

- Uredjaji koji su potrebni za korienje Suneve energije su jo uvek
preskupi

- Koliina kolektovane energije zavisi od toga koliko imamo sunevih dana


ENERGIJA VETRA




Iskoriavanje energije
vetra je najbre rastui
segment proizvodnje
energije iz obnovljivih
izvora. U zadnjih
nekoliko godina turbine
na vetar znatno su
poboljane. Najbolji
primjer je Nemako
trite turbina na
kojemu se prosena
snaga od 470 kW 1995.
godine poveala na
1280 kW 2001. godine.
Ovo poveanje snage
postiglo se
odgovarajuim
poveavanjem veliine
turbina gonjenih
vetrom. Trenutno su u razvoju turbine koje e moi generirati snagu izmeu
3 i 5 MW. Neki proizvoai ve su predstavili svoje prototipove u tom
razredu snage (nemaka kompanija Enercon trebala bi proizvesti turbinu
snage 4.5 MW). Na slici levo prikazana je uporedjenje plana Evropske unije
sa trenutnim stanjem proizvodnje energije iz vetra. Prema sadanjim
pokazateljima plan e biti ostvaren, ak e biti premaen za pola. Vrednosti
na slici su u megavatima (MW) i iz toga se vidi da je ukupna proizvedena
energija zanemariva prema energiji dobijenoj iz neobnovljivih izvora
energije. Zbog poetne ekonomske neisplativosti i nestalnosti vetra,
instalacija vetrenjaa je privilegija koju si mogu priutiti samo bogate
zemlje. Trenutno je cena vetrenjae vea od cene termoelektrane po MW
instalirane snage (vetrenjaa kota oko 1000 /kW instalirane snage, a
termoelektrana 700 /kW), ali razvojem tehnologije ta razlika sve je manja.
Ukupna potronja energije u svijetu procijenjena je na oko 410x10
15

(kvadriliona Btu) u 2000. godini, to iznosi 1.2x10
14
kWh godinje. Ukupno
instalirana snaga vetroelektrana do kraja 2000. godine predviena je na
17415 MW s prosenim godinjim radom elektrana od 2 500 sati, to daje
0.044x10
9
kWh godinje raspoloive koliine energije. Dakle, udeo energije
vetra u ukupnoj potronji energije je vrlo mali.



Trend rasta proizvodnje energije iz vetra i
uporedjenje sa ciljem Evropske unije do 2010.
godine. Zadati cilj e verojatno biti premaen za
oko 100%.


Nemaka je trenutni lider u proizvodnji elektrine energije iz vetra sa 8750
MW, a to je vie od jedne treine ukupno instalirane snage vetrenjaa u
svetu. Toliko instaliranih vetrenjaa u Nemakoj rezultat je politike nemake
vlade koja podsticajnim merama pomae instalaciju novih kapaciteta. Zbog
toga u 2001. godini ukupno instalirana snaga poveala se za 43.7%. U
paniji, Danskoj i Italiji takoe raste instalirani kapacitet. Od sveukupne
proizvodnje elektrine energije Danska dobija 14% od vetra i dalje ubrzanim
tempom gradi nove kapacitete. Namera Danske je da takvim pristupom do
2030. godine 50% energetskih potreba domainstva zadovolji
iskoriavanjem energije vetra. U SAD-u je trenutno instalirano 6.374 MW
vetrenjaa. Tako mala instalirana snaga u najjaoj zemlji sveta rezultat je
tradicionalnog amerikog oslanjanja na fosilna goriva.





Albert Betz, nemaki fiziar dao je jo davne 1919. godine zakon energije
vetra, a koji je publiciran 1926. godine u knjizi Wind-Energie. Njime je
dat kvalitativni aspekt znanja iz mogunosti iskoriavanja energije vetra i
turbina na vetar. Njegov zakon kae da moemo pretvoriti manje od 16/27 ili
59% kinetike energije vetra u mehaniku energiju pomou turbine na vetar.
59% je teoretski maksimum, a u praksi se moe pretvoriti izmeu 35% i
45% energije vetra.






















IZGLED ELEKTRINE TURBINE NA VETAR


Evropska Unija i SAD izradile su atlase svojih resursa vetra za brzine vetra
na 45 metara iznad povrine zemlje. Trenutno za Srbiju ne postoji takav atlas
jer je merenje potrebnih brzina vetra dugotrajan i skup proces. Iz tih karata
moe se videti da je jedna etvrtina povrine Europske unije idealna za
instaliranje vetrenjaa. Danska meri svoje potencijale vetra jo od 1979.
godine. Rezultat toga je da Danska danas ima najpreciznije informacije o
vetru, a to iskoriava za postavljanje novih vetrenjaa. Sjedinjene Amerike
Drave uloile su ogromna sredstva u izradu atlasa potencijalne energije
vetra za sva svoja podruja. Gotovo 50 % ukupne povrine SAD-a izuzetno
je povoljno za iskoritavanje energije vetra. Tu, dakako, dolaze visoki
prostori zapadne i jugoistone obale , naroito severna podruja uz Kanadu,
gdje se udeo elektrinih potencijala vetra kree od 15% do ak 36%. Taj
centralni deo prostora SAD-a odnosi se na velike povrine pod prerijama. Uz
geografsko pozicioniranje vetrenjaa, vrlo je bitna i visina tornjeva. Za
svakih 10 metara visine tornja cena se poveava za 15 000 dolara. Vee
turbine dae vie energije, ali zato razliiti promeri zahtevaju veu visinu
tornja, a oni diktiraju veu ili manju snagu turbine. Tako e za snagu turbine
od 225 kW rotor imati raspon 27 metara, za 600 kW 43 metra, a za 1500 kW
60 metara. Danas se smatra da potreban minimum mora biti zadovoljen u
pogledu rada vetrenjae, a to je brzina vetra od 25 km/h ili 6,9 m/s. U novije
vreme grade se multi-megavatne turbine, poput one koja je krajem 1999.
godine montirana u Danskoj: NEG Micon vetrenjaa od 2 MW ima rotor
prenika 72 metra i nalazi se na 68 metara visokom tornju.



Mogunosti u Srbiji

Sistematska istraivanja i razvoj vetroenergetskih sistema kod nas praktino
ne postoje ili ako postoje stalno se nalaze u poetnoj fazi. Do danas je u
razvoj vetroenergetike (ako se uopte moe govoriti o razvoju) tekao
dispergovano, uglavnom kroz zalaganje entuzijasta, kako u naunim
ustanovama tako i u privrednim organizacijama. Entuzijasti su samostalno
izgradili nekoliko malih sistema, bilo je i uvoza vetrogeneratora radi
testiranja i korienja ali ni jedan od tih pokuaja nije bio klica nekog ireg
razvoja.


Merenja vetra i podaci o njemu ne mogu se direktno koristiti za detaljnu
procenu eolske energije, ve samo za globalnu. Po ispitivanjima koji je
izvrio RHMZ, naa zemlja se ubraja u podruja sa znatnim energetskim
potencijalom. Izrazito vetrovita podruja su u planinskim oblastima i du
Jadranskog mora. U Srbiji se izdvajaju delovi Vojvodine i planinske oblasti
June i Istone Srbije, uglavnom iznad 100-1500 m nadmorske visine.
Prema ovoj optoj proceni raspodele vetra raunat je fluks energije vetra za
standardnu visinu 10 i 50m iznad povrine tla i kree se od 400-800 W/m2.
Ova relativno povoljna ocena energetskog potencijala vetra treba da
omogui dalja istraivanja u zavisnosti od lokaliteta, kao i uticaje
meteorolokih pojava koje mogu ograniiti ili potpuno onemoguiti njihovo
korienje - velike ledene naslage, jaki udari vetra, udari groma itd. Za
pouzdanu procenu vetroenergetskog potencijala neophodna su dodatna
istraivanja.

Trenutno u naoj zemlji nema nijedne eolske elektrane. Postoji u okolini
Subotice jedna zaputena vetrenjaa za koju ima interesovanja da se obnovi
u cilju istraivanja, ali za sada je i to u formi projekta. Jedini privredni
subjekt koji se interesuje za praktinu primenu trenutno jesu Srbija ume,
koje ele da u Deliblatskoj peari u udaljenim krajevima za svoje potrebe
podignu dve male vetrenjae za pumpanje vode. Ovim projektom trenutno se
bave u Institutu "Nikola Tesla".


Prednosti vetra kao izvora energije

- to je slobodan energetski izvor

- ne izaziva zagadjenje ni vode ni vazduha

- zemlja u okolini farme vetrova se moe koristiti za bilo koju drugu namenu

Nedostaci vetra kao izvora energije

- zahteva konstantnu i znaajnu koliinu vetrova

- farme vetrova zauzimaju znaajne povrine zemljita

- imaju znaajan vizuelni uticaj na pejza



ENERGIJA VODE





Energija vode
(hidroenergija) je
najznaajniji obnovljivi
izvor energije, a ujedno i
jedini koji je ekonomski
konkurentan fosilnim
gorivima i nuklearnoj
energiji. U posljednjih 30-
ak godina proizvodnja
energije u
hidroelektranama je
utrostruena, ali je time
udeo hidroenergije
povean za samo 50% (sa
2.2% na 3.3%). U
nuklearnim elektranama u
istom je razdoblju
proizvodnja poveana
gotovo sto puta, a udeo 80 puta. To je zbog toga jer koritenje hidroenergije
ima svoja ogranienja. Ne moe se koristiti svuda jer podrazumeva obilje
brzo tekue vode, a poeljno je i da je ima dovoljno cele godine, jer se
elektrina struja ne moe jeftino uskladititi. Da bi se ponitio uticaj
oscilacija vodostaja grade se brane i akumulacijska jezera. To znatno die
cijenu cele elektrane, a i die se nivo podzemnih voda u okolici akumulacije.
Nivo podzemnih voda ima dosta uticaja na biljni i ivotinjski svet, pa prema
tome hidroenergija nije sasvim bezopasna za okolinu. Veliki problem kod
akumuliranja vode je i zatita od potresa, a u zadnje vreme i zatita od
teroristikog ina. Procenjuje se da je iskorieno oko 25 % svetskog
Hidroelektrana. Da bi se spreio uticaj
oscilacije protoka vode na rekama se
grade ogromne brane. Zbog toga se
menja bioloka slika kraja.
hidroenergetskog potencijala. Meutim, i potpuna iskorienost zadovoljila
bi samo 80 % dananjih potreba za elektrinom energijom. Veina
neiskorienog potencijala nalazi se u nerazvijenim zemljama, to je
povoljno jer se u njima oekuje znatan porast potronje energije. Najvei
projekti, planirani ili zapoeti, odnose se na Kinu, Indiju, Maleziju,
Vijetnam, Brazil, Peru... Rastua potreba za energijom pri tome esto
pretee nad brigom o uticajima na okolinu, a dimenzije nekih zahvata
nameu dojam da je njihovo izvoenje ne samo stvar energije nego i
prestia.




Hidroelektrane su energetska postrojenja u kojima se potencijalna energija
vode pretvara prvo u meh. energiju (preko hidraulinih turbina), a potom u
elektrinu energiju (podsredstvom el.generatora). Energetski kapaciteti
svake HE zavise od vodotoka na kome se ona gradi, odnosno od protoka,
ukupne raspoloive vode i njene raspodele tokom godine i pada. Protok, pad
i koliina vode ne mogu se po volji birati, jer su to inherentne k-ke svakog
renog toka i poloaja elektrane. Meutim, konstrukcionim merama mogu se
poboljati uslovi za korienje prirodnog vodnog potencijala, u prvom redu
pregraivanjem vodnog toka branom i formiranjem akumulacionih jezera.
Na taj se nain podie nivo vode i iskoristivi pad se koncentrie na znatno
krau deonicu renog toka, uz istovremeno smanjenje gubitaka pada.


Tipovi HE


Postoje tri osnovne vrste hidroelektrana: protone, akumulacijske i
reverzibilne hidroelektrane. Po definiciji protone hidroelektrane su one koje
nemaju uzvodnu akumulaciju ili se njihova akumulacija moe isprazniti za
manje od dva sata rada kod nazivne snage. To znai da se kinetika energija
vode koristi skoro direktno za pokretanje turbina. Takve hidroelektrane je
najjednostavnije izvesti, ali su vrlo zavisne o trenutnom protoku vode.
Prednost takve izrade je vrlo mali uticaj na okolinu i nema dizanja nivoa
podzemnih voda.




Na slici desno prikazan je
princip akumulacijske
hidroelektrane (pribranske).
Postoje dve vrste
akumulacijskih
hidroelektrana: pribranska i
derivacijska. Pribranska se
nalazi ispod same brane, a
derivacijska je smetena
puno nie od brane i
cevovodima je spojena na
akumulaciju. Akumulacijske
hidroelektrane su najei
nain dobijanja elektrine
energije iz energije vode.
Problemi nastaju u letnim
mesecima kad prirodni
dotok postane premali za funkcionisanje elektrane. U tom sluaju se brana
mora zatvoriti i potrebno je odravati bar nivo vode koja je bioloki
minimum. Veliki problem je i dizanje nivoa podzemnih voda.
















Princip pribranske akumulacijske
hidroelektrane.




Ako je postrojenje (mainska hala) HE smetena neposredno u podnoju
brane koja je omoguila koncentraciju pada moemo upotrebiti sav dotok
koji dolazi doHE.








PRIBRANSKA HE






Kod veih padova gradimo derivacioni tip gde vodu kanalima ili cevima
dovodimo do mainske hale. Ovde ostaje neiskoriteni dotok izmeu brane i
postrojenja pa je jo vea razlika izmeu tehniki iskoristive i bruto energije
vodotoka.







DERIVACIONE HE




Potronja elektrine energije zavisi o dobu dana, danu u nedelji, godinjem
dobu itd. U ponedjeljak je pica potronje, ali je vrlo velika potronja i u
svim ostalim radnim danima. Vikendom obino pada potronja elektrine
energije. Za popunjavanje dnevnih pica potronje grade se koriste
reverzibilne hidroelektrane. Ove hidroelektrane sline su derivacijskim, ali
protok vode je u oba smjera kroz derivacijski kanal. Kad je potronja
energije mala voda se pumpa iz donjeg jezera u gornju akumulaciju. To se
obino radi nou, jer je tada potronja energije najmanja. Danju se prebacuje
na proizvodnju elektrine energije i tada se prazni gornja akumulacija. To
nije ba energetski najbolje reenje, ali je bolje nego napraviti jo nekoliko
termoelektrana za pokrivanje dnevnih pica potronje.

























EMA TIPINE REVERZIBILNE
HE


















Pregled o tehnikim
iskoristivim vodnim snagama

Najvee su snage u Americi (oko 36% ukupnih), zatim u Aziji (oko 30%) i
Africi (oko 16.3%). Evropa ima tek oko 7% ukupnog iznosa




Ukupan, tehniki iskoristiv hidroenergetski potencijal Srbije je oko 17 TWh,
od ega oko 15 TWh u elektranama snage preko 10 MW. Do danas je
aktivirano neto preko 10 TWh, odnosno oko 60%. Najvei deo preostalog
potencijala je u slivovima reka Drine i Morave. Preostali potencijal srednjeg
i donjeg toka reke Drine se deli izmedju Srbije i Crne Gore i Bosne i
Hercegovine.



Mana izgradnji HE je plavljenje zemljita, kako bi se obezbedio prostor za
akumulaciju. Neka skoranja istraivanja pokazuju da raspadanje (truljenje)
potopljene vegetacije uzrokuje emitovanje gasova koji pomau efekat
staklene bate. Nije ni zanemariv uticaj na vodu i ivotinjski svet, jer se
pregraivanjem renog roka utie na kvalitet i koliinu vode nizvodno od
brane, te menjanje mikro klime. Ove pojave treba ukljuiti u ukupne
trokove izgradnje HE.

Prednosti energije vode

- ima je dovoljno ista je i bezopasna

- lako se uva u rezervoarima

- relativni je jeftino od nje proizvesti elektrinu energiju

- nudi takodje pogodnosti za rekreaciju na vetakim jezerima
(ribolov,jedrenje...)

Nedostaci energije vode

- moe da ima znaajan uticaj na okruenje

- moe da se koristi jedino onde gde ima vodotokova

- akomulaciona jezera su ve napravljena na mestima gde je bilo
najpogodnije da se naprave





GEOTERMALNA ENERGIJA




Geotermalna energija se dobija iz toplote koja potie iz unutranjosti
zemlje.Ta toplota je proizvedena radioaktivnim raspadanjem elemenata
ispod zemljine povrine.Kada govorimo o geotermalnoj energiji mislimo na
onu koja je akumulirana u stenama Zemljine kore, a ne na onu koja
provoenjem struji ka povrini.

Razlikujemo 4 grupe geotermalnih energetskih izvora:

- hidro geotermalna energija izvora vrue vode

- hidro geotermalna energija izvora vodene pare

- hidro geotermalna energija vrele vode u velikim dubinama

- petrotermika energija-energija vrelih i suvih stena


Voda koja se pojavljuje u izvoritima vrue vode i vodene pare dospela je u
dublje slojeve kroz vodopropusne slojeve. Ona akumulira toplotu vrelih
stena i onu koja dolazi iz veih dubina te dostie temp. od oko 400C. Ako
voda pronae put do povrine Zemlje bilo kroz buotine, ili preko gornjeg
nepropusnog sloja stena, ona se javlja u obliku vrue, ili kljuale vode
(fumarole), ili u obliku pare (gejziri). Postoje slojevi Zemlje koji su toliko
nepropusni da do njih ne moe stii voda sa povrine. {to je vea dubina
poroznost je sve manja i temp. sve vea pa se smatra da u dubini Zemlje
postoje ogromne koliine enrgije akumulirane u suvim stenama.

to se tie izvora vode u velikim dubinama to je ona voda koja je u ranijim
geolokim razdobljima dola ispod povrine Zemlje i tu ostala zarobljena
ispod nepropusnih stena. Ona se nalazi pod pritiskom koji odgovara masi
stena iznad nje. U Meksikom zalivu postoje takva nalazita u kojima vlada
pritisak od 760 bara, a u toj je vodi otopljen metan. Jo uvek tehniki nije
reeno iskoritavanje energije akumulirane u suvim stenama ni energije
akumulirane u vodi na velikim dubinama

U neposrednoj budunosti i do asa kada bude ostvarena tehnologija koja e
omoguiti iskoriavanje ove energije, ostaje kao energetski izvor samo
hidrogeotermalna energija.





Podaci o rezervama hidro geotermalne
energije u zavisnosti od temperature.

mperatura (C) Rezerve Indeks (%) Iskoristivo za proizvodnju el.energije Iskoristivo za grejan
0C 8.61 87.8 / 0.62
0-150C 0.909 9.2 / 0.064
0-200C 0.266 2.7 0.04 0.016
0C 0.014 0.3 0.002 0.0008
upno 9.799 100 0.042 0.7008

REZERVE
HIDROGEOTERMALNE ENERGIJE



Od ove energije za grejanje je iskoristivo 7%, a za proizvodnju elektrine
energije samo 0.4%. Vidi se da veliki deo izvora vrue vode ili pare ima
preniske temperature za proizvodnju vodene pare takvih karakteristika koje
su potrebne za proizvodnju el. energije, pa se takva energija moe upotrebiti
za grejanje ili sline namene. Osim toga transport vrue vode ili pare na
velike daljine je skup i vezan sa velikim gubicima pa se ovakvi izvori
energije moraju lokalno iskoristiti (grejanje prostorija i staklenika, neki
tehnoloki procesi u industriji).


Stanje u SCG

U SCG postoji mnogo vruih izvora, ali je njihova temperatura izmeu 20 i
80C. Rezerve energije su procenjene na oko 600Mtoe (to je priblino
ekvivalentno oko 550 miliona tona nafte). Dosadanja istraivanja su
pokazala da je najperspektivnije podruje za eksploataciju od Beograda do
reke Drine, sa junim Sremom i Semberijom (BiH).
Procenjuje se da se ovaj rezervoar sa termalnim vodama prostire na
2000km2, a dosad su utvrene sledee maksimalne temperature:


Bogati 80C
Debrc 58C
Lukovska banja 80C
Inija 62C
Kupinovo 54C

Ova sa voda osim za grejanje moe i koristiti za pie. Rezerve termalne vode
su na razliitim dubinama: od 207m u Bogatiu, 600-700m u Sremu, pa do
2500m kod Bjeljine. Ukupan hidrotermiki potencijal u ovom basenu iznosi
oko 150Mtoe, to je priblino ekvivalentno oko 120 miliona tona nafte.


Prednosti geotermalne energije

- obezbedjuje neogranieno napajanje energije

- ne izaziva zagadjenje vode i vazduha

Nedostaci geotermalne energije

- poetak korienja i razvoj bi mogao da kota dosta

- trokovi odravanja,izazvani korozijom mogli bi da budu problem







Milo Nikoli br.indexa 337
Los Angeles Lakers guard #8
Kobe Bryant

PMF

NI 16.12.2004.