1.

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaajčlakčakčDkčldklkldk lkd lkd čld

lčsxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxSjl,jljl.ssssSsssssssssssssssssjdkhdkdh
kdhdkhdkdld

2. D

3. D

4. D

5. Dd

6. sssFjlkfjlfjflfkčf

7. Ff

8. F

9. F

10. F

11. fDkčldkdldlkdčldkdjhkdjhdkdnkmdbdnbdncbncbcklkc

12. C

13. Cf

14. Ddd

15. Dd

16. čdkdčdčHgokjbfhgčlghćhggh

17. Ghgh

18. Gh

19. Gh

20. Gh
21. Gh

22. Ghgh

23. Bhjmnbjm bjvmnbvjmvbkmJgkhvjvh j hvjhvjhvbkj jkv

24.
jdljdldjldkjkjhfjnfbjgfnjnvKjs.kčskčdldjlkjkjkkflfklkflkfčfkčjkjkjl,
kj nkm jhkm j-Kfčfkjelkjhkdjldjdl,jdmld,mld,kjdml,kd l, kdl,d
kdl, kdčl,d kdl, dkl,d bvnd j dhkd hjldi jek udk djk d jldkidj l,

25.

26.

27.

28.

29. jlkfhjfkjfljfkmvdhkmdjvlkjlvjdčćdvš

30. Ždv

31. Dvdvdjldkdčlkdčdldčldćdlć

32. Dv

33. Dvdv

34. Dv

35. Dv

36. Vdv

37. dvčflfdkkldjldd d

38. D

39. D

40. Dd

41. člkfmlfm,d
 42. Dlkmd lm,

43. F

44. F

45. F

46. F

47. Ff

48. Gf

49. vjlć-lfć-flč fč flmf,kfčlfkčf.kfčkfč.f

50. Ffplf člf kčf

51. Ff klf UPOTRdkjljdjkcjkkcl,jflfjlf,jmfčlkfmčfkfčkfčfjk jlk

jlwkdčekčekečeljdkejlkejel,dkdčdečEBA SUNČEVE ENERGIJE

Sunce je nama najbliža zvijezda i izvor je skoro sve raspoložive energije na Zemlji. Sunčeva
energija potiče od nuklearnih reakcija u njegovom središtu, gdje temperatura dostiže 15 miliona °C.
Radi se o fuziji, kod koje, spajanjem vodks.dk,.dejlieklewkeplikepleiklikdjlkjle dkd,.donikovih atoma
nastaje helijum, uz oslobađanhjxksjlskjslkjslksjlskjlskjslkjl

Si jldkj ldkl

Ddp opdl dlje velike količine energije. Na ovaj način, svake sekunde, u helijum prelazi oko 600
miliona tona vodonika, od čega se oko 4 miliona tona pretvora u energiju. Ova energija se u vidu
svjetlosti i toplote širi u svemir, i jedan njen dio dolazi i do Zemlje. Sunce isporučuje Zemlji 15 hiljada
puta više energije, nego što čovječanstvo u sadašnjoj fazi može potrošiti.1

Većina tehnologija obnovljivih izvora energije se na direktan ili indirektan način napaja iz
Sunca. Pod nazivom „solarna energija“ smatra se energija prikupljena od sunčeve svijetlosti. Solarna
energija može biti primijenjena na mnogo načina, uključujući sljedeće:

1
http://barracudapetrovaradin.blogspot.com/2011/06/obnovljivi-izvori-energije-1-cinjenice.html
 1) Proizvodnja električne energije upotrebom fotonaponskih solarnih ćelija,
2) Proizvodnja vodonika upotrebom fotoelektrohemijskih ćelija,
3) Proizvodnja električne energije upotrebom koncentrisane solarne energije,
4) Proizvodnja električne energije zagrijavanjem uhvaćenog vazduha, koji okreće turbine
u solarnom tornju,
5) Zagrijavanje zgrada, direktno kroz konstrukciju pasivne solarne zgrade,
6) Zagrijavanje prehrambenih proizvoda uz pomoć solarnih rerni,
7) Zagrijavanje vode ili vazduha za domaćinstva zbog tople vode i topline prostora
pomoću solarno toplinskih panela,
8) Zagrijavanje i hlađenje vazduha kroz upotrebu solarnih kamina,
9) Solarne klimatizacijske jedinice.

Razvoj obnovljivih izvora energije je važan zbog nekoliko razloga:

 obnovljivi izvori energije imaju vrlo važnu ulogu u smanjenju emisije ugljen dioksida
(CO2) u atmosferu.
 povećanje udjela obnovljivih izvora energije povećava energetsku održivost sistema.
 očekuje se da će obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni
konvencionalnim izvorima energije.

Nekoliko tehnologija, naročito energija vjetra, male hidrocentrale, energija iz biomase i

sunčeva energija su ekonomski konkurentne. Proces prihvatanja novih tehnologija je vrlo spor. Glavni
problem za instalaciju novih postrojenja je početna cijena. Veliki udio u pfkfćlfćf-roizvodnji energije iz
obnovljivih izvora je rezultat ekološke osviješćenosti stanovništva, koje uprkos početnoj ekonomskoj
neisplativosti instalira postrojenja za proizvodnju "čiste" energije.

Direktna solarna energija je Sunčeva svjetlost koja može da stvara ili da zagrijeva električnu
energiju. Geotermalna energija u vidu toplote postoji u Zemlji, dok se usljed planetarnog kretanja i
gravitacije javljaju plima i osjeka. Trenutno, dominantan izvor energije predstavljaju fosilna
goriva. Godišnja potreba za energijom se povećavaće za 1,8% do 2030. godine. Problem je u tome što
su nalazišta fosilnih goriva ograničena i pitanje je da li će moći da podmire energetske potrebe koje
se predviđaju. Rješenje leži u obnovljivim izvorima energije.

Osnovni principi direktnog iskorišćavanja energije Sunca su:

 solarni kolektori - pripremanje vruće vode i zagrijavanje prostorija

 fotonaponske ćelije – direktno pretvaranje sunčeve energije u električnu energiju
 fokusiranje sunčeve energije - upotreba u velikim energetskim postrojenjima

51.1. Solarna energija – termonuklearna fuzija na Suncu

Sunčeva energija je zračenje koje nastaje u reakcijama termonuklearne fuzije duboko u

Sunčevom jezgru. Svaka zvijezda može da se posmatra kao ogromna nuklearna peć koja oslobađa
energiju. Kao i na svim ostalim zvijezdama, pa tako i na Suncu će se jednog dana potrošiti rezerve
vodonika. Vjeruje se da je Sunce staro više od 4 milijarde godina i da je do sada utrošilo polovinu svog
vodonika za produkciju Sunčeve energije. Energija koja je stvorena u jezgru prenosi se kroz slojeve
Sunca radijacijom i konvekcijom. Energija se, sa površine, u svemir prenosi radijacijom.

Sunčevo zračenje putuje kroz svemir u vidu paketića energije koji se nazivaju fotoni. Kada ovo
zračenje stigne do Zemljine atmosfere, oko 25% energije se odbija o atmosferske čestice i vraća
nazad u vasionu, dok se oko 20% apsorbuje. Zato do Zemljine površine stiže samo 55% od ukupne
energije. Količina svjetlosti koja dospijeva do svake tačke na Zemlji zavisi od doba dana, doba godine,
količine oblaka u atmosferi i geografske širine te tačke.2

Količina energije koja padne na površinu naše planete mogla bi da zadovolji sve naše potrebe
za električnom energijom. Samo mali procenat može da se iskoristi, jer zarobljavanje Sunčeve
energije nije jednostavan proces.

2
https://www.grenef.com/obnovljivi-izvori-energije-solarna-energija/
 Sunčeva energija se odlikuje malom energetskom gustinom. Da bi se efikasno mogla
iskoristiti, potrebno je da se dugotrajno sakuplja na velikom prostoru, a zatim koncentriše, kako bi
bila u obliku dostupnom za ljudsku upotrebu.

Sunčeva energija koja normalno stiže do površine Zemlje, može da se iskoristi za zagrijevanje
i hlađenje objekata (pasivni i aktivni sistem iskorišćavanja Sunčeve energije). Ključni faktori za pasivno
zagrijevanje i hlađenje su lokacija i orijentacija građevina, kao i izbor materijala. Zimi se koriste
materijali koji mogu da apsorbuju sunčevo zračenje, da ga čuvaju i kasnije sporo oslobađaju (opeka,
cigla, kamen, cistijerne sa vodom). Ljeti predstavljaju dobre izolatore koji sprečavaju zagrijevanje. Na
južnoj strani objekta postavljaju se ogromni prozori, jer su najizloženiji Sunčevim zracima u svim
godišnjim dobima.

Aktivni sistem solarnog zagrijevanja podrazumijeva korišćenje solarnih kolektora i dodatne

električne energije za pokretanje pumpi i ventilatora koji raspoređuju Sunčevu energiju. Na taj način
mogu se zagrijevati voda koja se koristi u domovima, zatim prostor unutar građevina, kao i bazeni.
Sunčeva energija postaje mnogo korisnija kada se prevede u drugi oblik energije, kao što je električna
energija. To se može postići na dva načina: uz pomoć solarnih ćelija koje direktno prevode svijetlost u
električnu energiju i korišćenjem solarne termalne tehnologije.

51.2. Električna energija

Solarne ćelije (fotonaponske ćelije) se sastoje od tankih slojeva kristalnog silicijuma ili drugih
poluprovodničkih materijala. Kada fotoni udare o površinu solarne ćelije, oni mogu da se odbiju o
nju, da prođu kroz nju ili da se apsorbuju, što zavisi od talasne dužine fotona.

Za stvaranje električne energije samo apsorbovani fotoni daju energiju. Zbog toga što samo
Sunčevi zraci određene energije mogu da proizvedu struju, efikasnost solarnih ćelija je mala. Danas je
moguće napraviti solarne ćelije sa efikasnošću do 40%, što znači da 2/5 energije koja pada na ćeliju
stvara električnu energiju. Kompleksniji sistemi mogu da snabdijevaju domove i elektrodistributivne
mreže strujom. Ovi kompleksni sistemi se sastoje iz velikoh broja ćelija i zauzimaju veliku površinu
zbog difuzne prirode Sunčeve svijetlosti i zbog male efikasnosti pri konverziji energije. Potrebno je 8–
12 m² prostora za instalisanu snagu 1 kW energije.

51.3. Toplotna energija

Drugi način za stvaranje električne energije je uz pomoć solarnih termalnih generatora koji
svoj rad baziraju na toploti. Transformacije Sunčeve energije u toplotu vrše se uz pomoć solarnih
kolektora. Prihvaćena Sunčeva energija se fokusira na cijevi ili sudove u kojima se nalazi neka tečnost
koja ima ulogu da zagrijeva vodu. Na taj način, Sunčeva energija sakupljena sa velikih površina,
koncentriše se gotovo u jednoj tački i stvaraju se veoma visoke temperature. Voda se zagrijeva na
temperaturi i do 1500 °C. Nastaje vodena para pod visokim pritiskom koja se koristi za pokretanje
parnih turbina (mehanički rad). Turbine, zatim, pretvaraju mehaničku energiju u električnu.

Pouzdan i čist izvor energije predstavlja Sunčeva energija. Tehnologija iskorišćavanja Sunčeve
energije ne dovodi do zagađivanja, ne uništava Zemljinu površinu, ne stvara se buka. Vizuelno
zagađenje je subjektivna ocjena. Uticaj koji na okolinu ima proizvodnja silicijuma za solarne ćelije je
beznačajan. Najveća insolacija je u onim djelovima svijeta koji imaju najmanju energetsku potrošnju.
Problem je i šta raditi noću kada Sunce ne sija ili kada sija nedovoljnim intenzitetom, kada nam je
energija i najpotrebnija.3

52. VODONIK

Prvi u nizu elemenata periodnog sistema jeste vodonik. Njegov atom mu je omogućio
poseban položaj u periodnom sistemu elemenata jer sadrži samo jedan proton i jedan elektron (Slika
1).Može se smatrati članom Ia i VIIb grupe zbog svoje karakteristične konfiguracije jedan 1s 1. Vodonik
se u Ia grupu može svrstati zbog toga što u S-orbitali ima samo jedan elektron kao i alkalni metali.
Takođe, zbog nedostatka samo jednog elektrona do stabilne konfiguracije, odnosno, do konfiguracije
plemenitih gasova, vodonik se može svrstati i u VIIb grupu.

3
https://www.grenef.com/obnovljivi-izvori-energije-solarna-energija/
 Uodiuoduoi opdiod

Foifoifoifopf

Fofpfuifoufifhfikjfodggfjkfb rbirbo kb ukfuuivk fzhfi ufi fvr uifz rujk ueiduterujdku ezdu ezdhie
uteujdđ

Eze rzd gudzghid zduurtdzuejki fpf

Tgujfhifku zikfu z ujkfiui f7zuofiuztcszjzcliusudfogi idvcguvdifvudi zidfuvidc7vzdci ud i

7udi7vdcuzvdcivzcuj zcivdikvđ

D8 udivvzdiduidkvuovd

Uuovdzdvikvdudviku vzifv uik d

Vd uvdovf uvv duidv vvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvdv

Dv dvzhdvi dvzdvidvzivddv

Dv 8udvodv dvidv vdzdvik